|
Zoom Izbori na Kosovu – Obe strane, zagovornici izbora i bojkotaši, jedni druge nazivaju nekakvim "Tačijevim Srbima", tako da ispada da su svi Srbi "Tačijevi". To je ciničan, ali tačan opis realnosti Vlada Srbije uložila je ogroman trud da privoli ljude da glasaju, ali ovi bezemljaši, na vetrometini između države u raspadanju i države u nastajanju, nisu poslušali Beograd. Incidenti koji su se događali logična su posledica neminovnosti sažete u grubu ocenu: Kosovo je izgubljeno |
 |
Olako nabeđivanje: Dolivanje ulja na vatru
Bojkot lokalnih izbora na Kosovu je uspeo, jer pogled je bio uprt na sever i rezultati južno od Ibra ne utiču na ovu ocenu. Naime, bez severa Kosova moguća je neka krnja Zajednica srpskih opština, ali ono što bi od ove asocijacije napravilo neku čvrstu tvorevinu, nešto više i čvršće od grupe građana, jeste kakva-takva vlast na kompaktnoj teritoriji, s granicom naslonjenom na Srbiju.
U narednih dan-dva znaće se šta će biti rezultat nedeljne fertutme u severnom delu Kosovske Mitrovice i kako će Ketrin Ešton da presudi. Briselski sporazum severno od Ibra nije prihvaćen. To je prvi očigledni poraz ove Vlade koja ga je potpisala, ali ne bih rekao da je to bilo čija pobeda.
Dobro, to nećete, reći će neko, ali šta hoćete? Na to ne mogu da odgovore ni vatreni zagovornici bojkota izbora. Nije ovde pitanje kako ga neki predstavljaju: Šta hoće taj Koštunica, nego je pitanje šta hoće Srbi sa severa Kosova?
Čini mi se da ih olako nabeđuju da žele da zadrže privilegije koje im je Beograd dao, da određene interesne grupe žele da nastave poslove s one strane zakona, da im se osladio provizorijum u kome žive već deceniju i po, da politikantstvo pretvaraju u nekakvu politiku... rekao bih da njima ono što se nudi ne liči na dugoročno održivo rešenje, da iskazuju revolt prema neminovnosti da se utope u nezavisnu državu Kosovo koja ih je zadužila baš onoliko koliko su i oni Albance kada su poverovali će srpska sila da nadjača.
Kome treba nekakav dokaz za ovu tvrdnju, može ga naći u međusobnim optužbama unutar srpskog korpusa; obe strane jedna drugu nazivaju nekakvim "Tačijevim Srbima", tako da ispada da su svi Srbi "Tačijevi". To je ciničan, ali tačan opis realnosti. Oni što su bili za bojkot tvrde da su oni koji su bili spremni da izađu na lokalne izbore "Tačijevi Srbi", koji tim glasanjem daju konačni legitimitet državi koju Srbija ne priznaje, dok su protivnici bojkota zagovornike opstrukcije izbora za lokalne vlasti proglasili "Tačijevim Srbima" zato što bojkot Tačiju olakšava osvajanje celog Kosova.
Daj šta daš: Šansa u ponavljanju
Vlada Srbije uložila je ogroman trud da privoli ljude da glasaju, ali ovi bezemljaši, ni Tačijevi (još) ni Vučićevi (više), na vetrometini između države u raspadanju i države u nastajanju, nisu poslušali Beograd. Incidenti koji su se događali logična su posledica neminovnosti sažete u grubu ocenu: Kosovo je izgubljeno.
Politika "daj šta daš" nekom u Beogradu verovatno izgleda kao prava realpolitika, ali ljudima koji žive tamo to ne izgleda mnogo privlačno jer je njihova koža na šiljku. I šta sad da se radi? Beograd očajnički pokušava da izdejstvuje ponavljanje izbora sve verujući da će glasači drugi put biti pametniji. Istovremeno, ne libi se da satanizuje političke grupacije koje su aktivno zagovarale bojkot i evidentno kršile dobre izborne običaje, mada je malo verovatno da su izazvale i krajnji incident, lomljenje i paljenje biračkih mesta, jer su u tim večernjim satima u nedelju bile sigurne u uspeh bojkota.
"Bojkotaši", hajde tako da ih nazovem, tvrde da je preko svojih ljudi vlast u Beogradu izazvala incidente kako bi obesmislila izborni tok i rezultat i tako dobila šansu za popravni ispit.
I sad očekujemo da nam Euleks i kosovska policija kažu ko je u pravu. Ne verujem da će u tom smislu da pokažu neki entuzijazam jer im to sa stanovišta krajnjeg cilja i nije primaran interes. Njih zanima što brža integracija srpskih enklava u okvire kosovskih zakona i državnosti, a i bojkot i uspeh izbora vode u tom pravcu. To je suština Briselskog sporazuma i nema te sile, osim rata, koja to može da promeni.
Rasprava: Optužbe i kontraoptužbe
Ovo što se događalo na Kosovu imaće posledica i na "domaćoj" političkoj sceni. Ponovo se otvara i rasprava o vanrednim izborima kao dežurnoj srpskoj temi koja svako malo iskrsne kao onaj pajac iz kutije. Utemeljenje za obnovljenu raspravu ovaj put se može naći i u jednoj izjavi predsednika Srbije Tomislava Nikolića, s proleća ove godine, da o izborima može da se razgovara "ukoliko politika Vlade Srbije ne uspe što se tiče Kosova i borbe za datum. Možda bi (tada) bilo dobro da bude izbora."
Datum (najkasnije januar 2014) za sada, kako stvari stoje, nije ugrožen. Beograd će možda dobiti i pohvale za napor koji su uložili u nameri da izbori budu uspešni. Tome je služio i onaj vapaj Aleksandra Vučića o nemoći da na severu Kosova zavedemo red koji bi on obezbedio policijskim snagama angažovanim koliko traje jedan školski čas. Eh, rekao je Vućić, da imam tu moć! I onima u Briselu je jasno da ne postoji državna sila koja bi obezbedila red, mir i disciplinu među srpskim življem na Kosovu i sve će učiniti da tako i ostane.
Ali, u ovom trenutku, može se reći da politika srpske vlade na Kosovu nije uspela. To će u danima koji slede biti uporište za podrivanje njenog autoriteta i može biti onaj teg koji će pretegnuti i nagnuti srpski politički kantar ka vanrednim izborima.
Uostalom, evo "isečka" iz skupštinske rasprave u utorak, kada je ovaj tekst i nastao.
Poslanik SNS-a Dragan Šormaz izjavio je da je "lider DSS Vojislav Koštunica inspirator nasilja na severu Kosova i Metohije tokom proteklih lokalnih izbora u toj pokrajini", a šef poslaničke grupe DSS-a Jovan Palalić negodovao je, rekavši da su oni čije se mišljenje ne slaže sa većinom optuženi i linčovani.
"Imam pitanje za premijera Dačića. Svedoci smo nasilja koje se događalo proteklog vikenda na stadionima, a na severu KiM nasilje i narušavanje interesa države i srpskog naroda. Inspirator je Koštunica, sujetni čovek u godinama koji je samo u stanju da napravi štetu, to sam govorio 2008. godine u DSS-u i do 2010. kada su me zbog toga izbacili", rekao je Šormaz.
Šormaz je ukazao i da su Srbi izašli na izbore i da bojkot nije uspeo.
"Srbi su izašli na izbore južno od Ibra možda i 100 odsto i zajednica srpskih opština će biti formirana kako to briselski sporazum predviđa, a inspiratori će nestati sa političke scene Srbije i biti kažnjeni od strane naroda", rekao je Šormaz i dodao da su i u albanskim sredinama pobedili oni koji su za dogovore, a ne za rat.
Jovan Palalić, DSS, neposredno je pred javljanje Šormaza pitao predsednika parlamenta Nebojšu Stefanovića: "zašto gazi Ustav Srbije i ne raspisuje on lokalne izbore na Kosovu i Metohiji".
O izborima na Kosovu i Metohiji govorio je i poslanik DS-a Srđan Milivojević, koji je rekao da nasilje napreduje i prožima sve pore društva, tako da je u Srbiji vladavina prava zamenjena vladavinom nasilja.
"Vlada koja je kapitulirala pred nasiljem zbog parade ponosa sada hoće da za 45 minuta zavede red na severu KiM", rekao je on i dodao da prvi potpredsednik Vlade Aleksandar "Vučić poziv ne upućuje diplomatskim putem, već putem medija".
On je uputio pitanje Vučiću i ministru bez portfelja zaduženom za KiM Aleksandru Vulinu "šta ih je sprečavalo da takav poziv upute 1999. godine i zašto red nisu zaveli od 1991. do 1999, jer se danas izbori ne bi održavali po kosovskim zakonima".
On je, takođe, naglasio da šta god da misli o poslaniku i funkcioneru DSS-a Marku Jakšiću, "ne može da ćuti dok se nad njim sprovodi progon" i zapitao kada će se zakazati sednica Odbora za KiM i Odbora za bezbednost.
Predsednik poslaničke grupe SNS-a Zoran Babić rekao je novinarima da je Vlada jasno stala iza stava da Srbi treba da izađu na lokalne izbore na KiM, a da je odgovor DSS-a na sve moleban i da je to neodgovorna i neodrživa politika.
A tek je počelo...