Izrečene drugostepene višegodišnje kazne Šainoviću Lukiću Lazareviću i Pavkoviću

Haški tribunal je 23. januara pravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića na 18 godina zatvora, policijskog generala Sretena Lukića na 20, generale VJ Nebojšu Pavkovića na 22 i Vladimira Lazarevića na 14 godina zatvora, presudivši da su pripadali zajedničkom udruženom poduhvatu sa ciljem da se Albanci proteraju sa Kosova 1999. godine.

Haški tribunal pravosnažno osudio je 27. januara bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimira Đorđevića na 18 godina zatvora. Prvostepenom presudom osuđen je na 27 godina zatvora za zločine počinjene na Kosovu 1999. godine za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima od 1. januara do 20. juna 1999. godine. Žalbeno veće je delimično usvojilo Đorđeviću žalbu i oslobodilo ga odgovornosti za zločine na nekim od lokacija navedenih u prvostepenoj presudi, ali je potvrdilo Đorđevićevu krivicu za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999. kada je bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Potvrđeno je i da su zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanje Albanaca sa Kosova. U prvostepenoj presudi je istaknuta Đorđevićeva uloga u prikrivanju zločina. Đorđević se u prvom pojavljivanju pred sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, a potom je u završnici žalbenog postupka rekao da su na Kosovu činjeni zločini, priznao je svoju umešanost u zakopavanje leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije u Batajnici, a priznao je i da je znao da su neki leševi skriveni u jezeru Perućac, ali je negirao da je imao vodeću ulogu u tome. Đorđević, koji je uhapšen 17. juna 2007. godine u Crnoj Gori i istog dana je izručen sudu u Hagu zadržan je u pritvoru Haškog tribunala do transfera u zemlju u kojoj će izdržavati kaznu, o kojoj nisu saopšteni detalji. Dopunjeno 27. januara Videti takođe sudski dosije Đorđević (IT-05-87/1) Kosovo

Generalu Pavkoviću, bivšem komandantu Treće armije Vojske Jugoslavije, potvrđena je prvostepena presuda od 22 godine zatvora. Šainoviću je kazna smanjena sa 22 na 18 godina, načelniku štaba MUP-a na Kosovu Lukiću sa 22 na 20, a Lazareviću, načelniku štaba Prištinskog korpusa, sa 15 na 14 godina. Bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić osuđen je u istom predmetu na 15 godina zatvora. On se nije žalio i prošle godine je izašao iz pritvora, jer je odslužio dve trećine dosuđene kazne. Njih četvorica su prvostešeno bili osuđeni za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova. U sudskoj terminologiji taj predmet se kolokvijalno naziva «Šainović i drugi» a prethodno se osio naziv «Milutinović i drugi» Optužnicom je bio obuhvaćen i bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koji je oslobođen krivice po svim tačkama optužnice.

Tužilaštvo je u žalbenom postupku tražilo izricanje maksimalne, odnosno kazne doživotnog zatvora, dok je odbrana tražila oslobađanje od optužbi ili ublažavanje kazni.

Žalbeno veće je, kako je naveo sudija Liu Dakunm usvojilo pojedine delove žalbe četvorice optuženih, ali je potvrdilo ključni deo optužnice da su pripadali zajedničkom udruženom poduhvatu sa ciljem da se Albanci proteraju sa Kosova. Veće smatra da su optuženi "značajno doprineli" udruženom zločinačkom poduhvatu.

U presudi se navodi i da su tokom prisilne deportacije snage SRJ i Srbije ubile najmanje 600 osoba, da su odgovorne za razaranje džamija i seksualno zlostavljanje Albanki.

Odbrana generala Lazarevića se u žalbi pozvala na oslobađajuću presudu generalu Momčilu Perišiću, navodeći da delovanje optuženih tokom sukoba na Kosovu 1999. godine nije bilo "konkretno usmereno" na činjenje zločina.

Sudija Liu je pročitao da "Raspravno veće i nije moralo da utvrđuje da li su postupci Lazarevića bili konkretno usmereni na pomaganje, podsticanje ili davanje moralne podrške činjenju zločina".

Za Šainovića je Žalbeno veće je potvrdilo zaključak Raspravnog veća da je bio "politički koordinator" između vojske i MUP-a 1998. i 1999, kao i da je bio ključna veza između Miloševića i srpskih snaga bezbednosti na Kosovu, a da su njegove izjave u kojima je insistirao na kažnjavanju zločina bile su samo dekor. Žalbeno veće je potvrdilo deo optužnice koji se tiče postojanja takozvane zajedničke komande na Kosovu od polovine 1998. do juna 1999, a koju su činili političari i pripadnici VJ i MUP-a. Prema presudi, ta komanda je imala uticaja na MUP i VJ i koordinisala je akcijama snaga bezbednosti.

Za Pavkovića, kome je jedinom potvrđena prvostepena presuda je presuđeno da je održavao i doprineo atmosferi nekažnjavanja i da je znao za zločine pripadnika MUP-a i VJ, ali da ništa nije preduzeo povodom izveštaja o počinjenim zločinima, a da je bliski odnos sa Miloševićem 1998. i 1999. Pavkoviću omogućavao da zaobilazi komandni lanac odgovornosti.. Za Lukića je Žalbeno veće navelo da je znao za činjenje zločina, kao i za masovno proterivanje civilnog stanovništva na i van Kosova.

Za, Žalbeno veće je zaključilo da je Raspravno veće pogrešilo što Šainovića i Pavkovića nije proglasilo krivim i za progon putem seksualnog zlostavljanja u selima i opštinama.

Veće je usvojilo žalbe odbrane i ukinulo deo presude koji se odnosi na odgovornost optuženih za deportacije i druge nehumane zločine u opštini Turićevac, a Lazareviću je oslobođen odgovornosti za zločine u Kačaniku.

"Šainović i ostali" da prema pravilu osuđeni mogu da zatraže od predsednika Suda puštanje na slobodu posle odsuženja dve trećine kazne. Šainović se dobrovoljno predao Tribunalu 2002, a Pavković, Lazarević i Lukić 2005. godine. Optuženima će se u kaznu uračunati i vreme do sada provedeno u pritvoru u Sheveningenu.

Bivši načelnik štaba Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević (bi mogao da izađe na slobodu ove godine, ako sudsko veće nađe da je u vreme koje je posle predaje proveo u zemlji na uslovnoj slobodi bude tretiralo kao neka vrsta kućnog pritvora; dok bi ostala trojica osuđenih trebalo još da ostanu u zatvoru.

Šainović je u Haškom tribunalu od maja 2003. godine, a dve trećine kazne za njega ističu 2015. godine. Pavković u dve trećine kazne ističu 2019. godine. Lukiću dve trećine kazne ističu 2018. godine.

U saopštenju MKSJ 23. januara 2014. pod naslovom Srpskim funkcionerima potvrđene osude za zločine na Kosovu se kaže:

«Suđenje u predmetu Šainović i drugi bilo je jedno od najvećih i najsloženijih suđenja pred Međunarodnim sudom. Suđenje je počelo 10. jula 2006, i to šestorici optuženih, među kojima su bili Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije i Dragoljub Ojdanić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije. Suđenje je završeno 27. avgusta 2008. Tokom suđenja, Pretresno veće je saslušalo usmena svedočenja ukupno 235 svedoka, i prihvatilo više od 4.300 dokaznih predmeta. Prvostepena presuda izrečena je 26. februara 2009. godine. Osim ove četiri osuđujuće presude, Pretresno veće je Milutinovića oslobodilo krivice po svim optužbama, a Ojdanić je osuđen na 15 godina zatvora za pomaganje i podržavanje ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Tužilaštvo i Ojdanićeva odbrana povukli su svoje žalbe u januaru 2013, a prevremeno puštanje na slobodu mu je odobreno 10. jula 2013.

Međunarodni sud je podigao optužnice protiv ukupno devet najviših zvaničnika Srbije i Jugoslavije za zločine koje su počinile srpske snage na Kosovu 1999. godine, uključujući i gorepomenutu šestoricu. Bivši jugoslovenski vođa Slobodan Milošević bio je prvi šef neke države optužen za ratne zločine, koji je bio na funkciji kada je Međunarodni sud protiv njega podigao optužnicu 1999. Sudilo mu se od 2002. do 2006. godine za zločine, koji su prema navodima iz optužnice počinjeni na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali je on umro prirodnom smrću pred sam kraj suđenja i pre nego što je izrečena presuda. Vlajko Stojiljković, visoki policijski zvaničnik blizak Miloševiću, takođe je optužen, ali je izvršio samoubistvo u Beogradu 2002. Izricanje pravosnažne presude Vlastimiru Đorđeviću, bivšem pomoćniku ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelniku Resora javne bezbednosti, zakazano je za 27. januar. Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice za teške povrede humanitarnog prava počinjene na području bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine protiv 161 lica. Do sada su okončani postupci protiv 140 lica."

Možete pročitati takođe: Spisak presuda MKSJ od 1996-2014

Izvor: Sažetak presude Žalbanog veća u predmetu Tužilac protiv Nikole Šainovića i drugih