VESTI, / VESTI
Košava izazvala kolaps saobraćaja
Zavejana kolona kod Stajićeva, drama kod Feketića, zavejana dva voza, za spasavanje 1.000 ugroženih angažovana i vojska
|
U Vršcu je u subotu 1. februara zabeležena najveća brzina vetra od kada se meri savremenim uređajima - 168 kilometara na sat.
U istočnim krajevima Srbije i u Vojvodini košava, povremeno čak i orkanske snage, stvarala je snežne smetove i izazvao saobraćajni kolaps u Vojvodini. Ministar saobraćaja Aleksandar Antić tokom obilaska Operativnog centra Sektora MUP za vanredne situacije u Beogradu izneo procenu da je od početka ove, u Srbiji nezapamćene elementarne nepogode, na području Vojvodine bilo zavejano između 5.000 i 10.000 osoba, i da niko od njih, srećom, nije poginuo.
Zbog jakog vetra i velikih smetova Ministarstvo saobraćaja donelo je odluku da se zbog vremenskih uslova na teritoriji Srbije zabranjuje saobraćaj svih vozila na deonici auto-puta E-75 u oba smera, od saobraćajne petlje "Subotica sever" do saobraćajne petlje "Temerin", saopštilo je Javno preduzeće "Putevi Srbije". Na prilazima autoputu prisutni su pripadnici policije i žandarmija koji kontrolišu te prilaze.
|
Dan pre nastanka dramatičnih okolnosti, 30. januara 2014. godine, Uprava saobraćajne policije apelovala je na vozače da vozila adekvatno pripreme za otežane uslove saobraćaja uzrokovane snežnim padavinama i da maksimalno povećaju pažnju i budnost prilikom vožnje, kao i da u otežanim uslovima saobraćaja, bez preke potrebe ne kreću na dalja putovanja.
|
Policija je tada najavila da u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzimati sve potrebne mere, kako bi se obezbedilo što bezbednije odvijanje saobraćaja na putevima, imajći u vidu, aktuelne i predstojeće nepovoljne vremenske uslove za odvijanje saobraćaja usled intenzivnih snežnih padavina, jakog vetra i ledene kiše.
Za sada nema objašnjenja zašto ugroženi putni pravci nisu blagovremeno zatvoreni, da li je adekvatno bio pojačan monitoring stanja na putevima, obzirom da su postojala meteorološka upozorenja da nastupa pogoršanje vremena.
Pored deonice autoputa kod Feketića za saobraćaj zatvorene i deonice Pančevo - Banatski Karlovac, Stajićevo - Čenta, Srbobran - Sirig, Bačka Topola - Feketić, Bački Jarak - Novi Sad, Granični prelaz "Bačalmaš" - Bajmok.
Takođe, vozila neće saobraćati ni deonicama Bačka Topola - Tornjoš, Savino Selo - Kula, Bačka Topla - Lipar, Kljajićevo - Gornja Rogatica - Bački Sokolac, Vrbas - Feketić, Novi Bečej - Bašaid, Kovačica - Padina - Samoš, Kovačica - Uzdin, Baranda - Opovo, Zimonjić - Velebit, Čantavir - Tornjoš i Samoš - Dobrica.
Neprohodni su putni pravci Novi Sad (Rafinerija) – most na Tisi, Melenci – Zrenjanin – Ečka – Čenta, Farkaždin – Kovačica, Kličevac – Salakovac, Kovačica – Padina – Samoš – Neuzina – Sečanj – Jaša Tomić – granica sa Rumunijom, Uzdin – Kovačica, Samoš – Alibunar – B. Karlovac i Deliblato -Crna Bara, saopštilo je Javno preduzeće „Putevi Srbije". (Videti takođe: Stanje na putevima i obustave saobraćaja, Putevi Srbije i Mapa prohodnosti puteva, Automo moto savez Srbije)
Policijska uprava u Subotici saopštila je da su u zastoju magistralni put Bačka Topola – Mali Iđoš, kod 65 kilometra, zatim na putu od Bačke Topole ka Bajši, između Tornjoša i Gunaroša, na ulazu u Tomislavce iz pravca Karađorđeva i ulazu u naselje Karađorđevo.
Saobraćaj je obustavljen za teretna vozila, navodi Policijska uprava Subotica, uz apel vozačima da bez preke potrebe ne kreću na put, a ukoliko moraju, da koriste zimsku opremu i lance.
Saobraćaj na auto-putu između Horgoša i Feketića odvijao se otežano, pojedini magistralni pravci su blokirani. Kasnije je zbog snažnog vetra i snežnih nanosa koji dostižu visinu i do 3,5 metra za saobraćaj zatvoren granični prelaz Horgoš, na deonici Subotica-Novi Sad u oba smera. Iz zavejane kolone kod Feketića izvučeno je oko 700 ljudi, a od tog broja 140 ljudi je evakuisano helikopterima, a među njima je bilo dece i žena, uglavnom sa lakšim promrzlinama. Među spasenim putnicima je i jedna trudnica pred porođajem. Svi putnici zarobljeni u smetovima kod Feketića su tokom noći ½. februara evakuisani, međutim na regionalnom putu Bačka Topola-Subotica prevrnuo se bugarski kamion koji je napravio novi zastoj.
Saobraćaj je blokiran kod Bačke Topole, gde su pripadnici Žandarmerije i Sektora za vanredne situacije pokušavali da se probiju do zavejanih vozila, dok je odblokirana kolona vozila u smeru ka Novom Sadu, kod Siriga.
|
Ljudski resursi i kapaciteti Crvenog krsta Srbije intenzivno su angažovani na pružanju pomoći zavejanim putnicima usled snežnih nanosa koji su paralisali saobraćaj na deonici međunarodnog auto puta E-75 od 45. do 63. kilometra kod Bačke Topole, kao i na deonici magistralnog puta Beograd – Zrenjanin kod Perleza. Crveni krst Srbije je na poziv Sektora za vanredne situacije Republike Srbije stavio u dejstvo 12 članova Nacionalnog tima Crvenog krsta Srbije specijalno obučenih za spasavanje, evakuaciju i zbrinjavanje u ekstremnim ziksmim uslovima. Nacionalni tim uključen je u evakuaciju najugroženijih putnika, otkopavanje zavejanih vozila, spasavanje najranjivijih, angažujući i motorne sanke, kao i drugu specijalnu opremu.
Ta organziacije je delila tople napitake, hranu i ćebad. Motornim sankama Crvenog krsta evakuisano je 128 osoba koje su se nalazile u blizini Bačke Topole.
|
Oko 30 vozila zarobljeno je 31. januara na deonici zrenjaniskog puta Perlez – Stajićevo, gde su ekipe Puteva Srbije i Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije mehanizacijom pokušavale da oslobode ljude iz mećave. Na toj deonici puta u blizini Zrenjanina, preprečila su se dva šlepera i potpuno blokirala saobraćaj u dužini oko 400 metara, tako da su ostali zarobljeni kamioni i putnička vozila. Vlasnici vozila su smešteni u dva autobusa koji se greju. Pojedini vozači nisu želi da napuste svoja vozila. Neke kamionidžije su ležale u kabinama, i obzirom imaju dovoljno goriva u rezervoaru nastavili da se greju, dok oni su koji nemaju goriva morali da pređu u autobuse ili druga vozila.
Na tu deonicu, koja je zatrpana snežnim nanosima stigli su grejderi, kamioni posipači koji raščišćavaju sneg. Jak vetar stalno je nanosio nove količine snega, a problem su stvarala teretna vozila koja su proklizavala zaustavljala saobraćaj. Izuzetno jak vetar, orkanske jačine, pravio je smetove i dodatno otežavao situaciju na ovom delu Zrenjaninskog puta. Jačina vetra je u pojedinim momentima bila tolika da je pomerala automobil koji stoji.
Zatvoren je za saobraćaj magistralni put Zrenjanin–Kikinda. U noći 31.1/1.2.najteža situacija bila je na teritoriji Požarevca i Zrenjanina između mesta Stajićevo i Čenta, gde je oko pedesetak vozila bilo zavejano Svega nekoliko sati pošto je evakuisan i poslednji zavejani na putu Perlez–Stajićevo, ta deonica je ponovo postala neprohodna, zbog vozila koja su se poprečila na putu.
Angažovana je mehanizacija preduzeća Vojvodina Put - Zrenjanin, Vojvodina put – Pančevo i Preduzeće za puteve Beograd.
Ministar saobraćaja Antić je u saradnji sa MUP-om 31. januara dao nalog da se zbog naglog pogoršanja vremenskih prilika u Vojvodini, privremeno zatvore pojedini putni pravci za teški teretni saobraćaj, a iz Puteva Srbije su apelovali da svi koji idu od Beograda ka Zrenjaninu uopšte ne idu ovim putem, zbog zuzetno jakog bočnog vetra, koji je duvao velikom brzinom i nakon čišćenja ponovo vraćao sneg na puteve.
Na auto-putu Novi Sad–Beograd tokom noći 31. januar/1. februar evakuisano oko 200 osoba, ali je oko 200 vozila u koloni dugoj 1,5 kilometar kod Feketića, deo vozila iz te kolone oko 6.00 sati u jutro 1. februara otišao ka Novom Sadu praćen mehanizacijom, ali da se potom ponovo preprečilo vozilo koje je dovelo do stvaranja nove kolone.
Blokada je nastala u obe trake, i iako su iz pravca Subotice mašine radile na pročišćavanju puta.
Deo auto-puta od Novog Sada do Subotice bio je i dalje je zatvoren, oko 200 putnika koji su bili zavejani na ovoj deonici evakuisano je i smešteno na toplo. Ipak, oko 200 vozila je ostalo u koloni kod Feketića dugoj 1,5 kilometara na auto-putu kod Feketića. Deo vozila iz te kolone oko šest sati u subotu 1. februara otišao ka Novom Sadu praćen mehanizacijom, ali da se potom ponovo preprečilo vozilo koje je dovelo do stvaranja nove kolone. Blokada je nastala u obe trake, i iako su iz pravca Subotice mašine radile na pročišćavanju puta. Problem su pravili nesavesni vozači. Problem je pravila i ledena kiša koja pada na području Subotice.
Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić ovako je opisivao akciju izvlačenja putnika iz 50 vozila i tri autobusa na auto-putu od Novog Sada do Subotica koja je počela 30 minuta posle ponoći:
"Jeziva noć, vetar je orkanske jačine, cele noći su vojska, žandarmerija, Sektor za vanredne sitaucije i Sektor za puteve Srbije vodili borbu za oslobađanje putnika i vozila pri čemu je angažovano 48 mašina..."
Na pruzi Beograd-Subotica, između Zmajeva i Vrbasa, zbog zavejane teretne lokomotive, blokirana su dva međunarodna voza sa oko 100 putnika na relaciji Beograd-Budimpešta, odnosno Budimpešta-Beograd. Žandarmerija je evakuisala putnike iz međunarodnog voza koji je blokiran kod Vrbasa.
U Zrenjaninu i Pančevu je na snazi vanredna situacija.
Vojska Srbije je uključena u rasčisćavanje puteva, a ka najkritičnijem pravcu, Perlez-Stajićevo, upućena je mehanizacija 333. inženjerijskog bataljona. Prva brigada Kopnene vojske, Specijalna brigada, 333. inženjerijski bataljon vojnog vazduhoplovstva i Komanda za razvoj Banatske brigade angažovala je ljudstvo, inženjerijske mašine i drugu mehanizaciju za pomoć građanima. Pripadnici Sektora MUP za vanredne situacije uspeli su da evakuišu 12 osoba iz jednog od dva autobusa koja su bila zavejana Centar Kopnene vojske za obuku uputio je sanitetsko vozilo u selo Kličevac kod Velikog Gradišta, koje je takođe zadesilo nevreme. Helikopterom "gazela" evakuisano je najpre pet osoba koje su noć provele blokirane u snegu u blizini sela Samoš.
U akciju spasavanja uključen je i tim Crvenog krsta, a ta organziacije je delila tople napitake, hranu i ćebad. Motornim sankama Crvenog krsta evakuisano je 128 osoba koje su se nalazile u blizini Bačke Topole.
Štab u sastavu ministar saobraćaja Aleksandar Antić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik sektora za vanredne situacije Predrag Marić, državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Ðorđević, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vanja Vukić, i v.d. direktor JP "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak apelovao je na sve učesnike u saobraćaju da zbog nepovoljnih vremenskih prilika i otežanog odvijanja saobraćaja naročito na teritoriji Vojvodine ne kreću na put bez preke potrebe.
"Lučkoj kapetaniji" izdat je nalog da zabrani plovidbu Dunavom, kako ponovo ne bi došlo do prevrtanja neke barže, ili odvezivanja splavova.
Vlada Republike Srbije donela je 1. februara odluku da se u izvlačenju putnika sa zavejanih deonica u Vojvodini angažuju sve neophodne snage Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Žandarmerije, Ministarstva saobraćaja i zdravstvene službe. U vladinom saopštenju se kaže da su vojska, policija i putari evakuisali približno hiljadu zavejanih putnika, a da će onima koji nalaze u smetovima biti pružena neophodna pomoć.
d. c. v.
| Stanje 2. februara 2014. Putevi Srbije, Izveštaj zimske službe na dan 02.02.2014.g.
Na najopterećenijim putnim pravcima I prioriteta – autoputevima kolovozi su vlažni, snega nema. Preporučuje se oprezna vožnja!
Autoput I A-1 Gran. prelaz Horgoš - Feketić, kolovoz je vlažan, snega ima preko 30cm, put je NEPROHODAN! Autoput I A-1 Feketić - Novi Sad - most Beška, kolovoz je vlažan, snega ima preko 30cm, put je NEPROHODAN! Autoput I A-1 petlja Beška - Novi Banovci, kolovoz je vlažan, snega nema Autoput I A-1 Dobanovci - Niš, kolovoz je suv, snega nema Autoput I A-1 Niš - granica sa BJR Makedonijom, kolovoz je suv, snega nema Autoput I A-3 Batrovci - Dobanovci, kolovoz je vlažan, snega nema Autoput I A-3 Beograd - Pančevo, kolovoz je delimično vlažan, snega nema Autoput I A-5 Niš - granica sa Bugarskom, kolovoz je suv, snega nema
Učešće Aleksandra Vučića i drugih političara, kao i tenisera Novaka Đokovića u spasavanju zavejanih putnika praćeno je najpre egzaltiranim publicitetom, a potom i satiričnim osvrtima, kao na primer na portalu Njuz.net: Javne ličnosti izazvale kolaps na putu ka Feketiću … INĐIJA, 1. februar 2014, (Njuz) – Više stotina javnih ličnosti iz sfere politike, sporta i kulture izazvale su danas potpuni saobraćajni kolaps na naplatnoj rampi kod Inđije. Kako saznaje Njuz, ove javne ličnosti, u pratnji nekoliko desetina televizijskih ekipa, uputile su se ka Feketiću da pomognu zavejanim građanima. Nole spasio Aleksandra Vučića iz smetova kod Feketića FEKETIĆ, 1. februar 2014, (Njuz) – Najbolji srpski teniser Novak Đoković uspeo je u dramatičnoj akciji da spase iz smetova kod Feketića prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, javlja reporter Njuza sa lica mesta. Vučić je ostao zavejan u koloni na putu između Bačke Topole i Feketića nakon što je učestvovao u spasavanju putnika koji su tamo prethodno bili blokirani. Taj hrabri čin koštao ga je tako što je i sam zavejan u smetovima, a u pomoć mu je odmah krenuo proslavljeni srpski teniser... Novak Đoković je apelovao na političare da ne polaze na put ako ne moraju jer postoji osam kolona u kojima zavejani političari čekaju pomoć.
|
| Košava Košava, čiji je naziv turskog porekla i sastoji se od reči kos-brz i hava-vazduh, jedno od vrlo osobenih vazdušnih strujanja jer duva u smeru Zemljine rotacije. Nastaje na dva načina. Prvi je kad nagomilan hladan vazduh iza Karpata prodire preko Homoljskih planina u Timočku krajinu, u istočnoj Srbiji. Tada se u Podunavlju i Pomoravlju javlja hladan slapovit vetar sličan buri koji donosi zahlađenje. U drugom slučaju preko Homoljskih planina prebacuje se topao vazduh koji dolazi s juga što nastaje kao posledica niskog pritiska, najčešće u zapadnom Sredozemlju i, istovremeno, visokog pritiska na istoku u Moldaviji i Ukrajini.
Pravac iz koga duva košava je donekle različit u raznim mestima. Ovo nastaje usled toga što se hladne vazdušne mase košavskog vetra teško prebacuju preko planinskih masiva, i zato najvećim delom struje kroz rečne doline, planinske klance i klisure. Iz tih razloga košava u svakom mestu ima donekle izvesno skretanje koje zavisi od reljefa zemljišta. Prema dugogodišnjim podacima, a to se vidi i na slici 73, pravac košave je: u Nišu istok-severoistok, u ostalim delovima Srbije istok-jugoistok do jugoistoka, u južnom delu Banata jug-jugoistok, a u Bačkoj i Sremu njen pravac je pretežno iz jugoistoka. Srednja brzina košave je od 5 do 10 m/s, ali pri pojedinim udarima njena brzina može biti i preko 30 m/s. Maksimalne brzine košave na dan 25.03.1957. godine bile su: u Vršcu 37.3 m/s, u Beogradu na Zelenom Brdu 33.1 m/s, u Beogradu kod Meteorološke opservatorije 31.0 m/s, u Novom Sadu na Petrovaradinskoj tvrđavi 29.6 m/s. Košava je najjača dolinom Dunava između Velikog Gradišta i Novog Sada, a idući dalje prema zapadu, u pravcu ove linije, njena se brzina smanjuje. Isto tako, brzina košave se smanjuje i prema jugu, a takođe i prema severu od navedenog područja, ali u Banatu (naročito južnom delu) njena brzina može biti veoma velika kao i pored samog Dunava. Ovo se uglavnom vidi i na slici 73. Košava se najčešće javlja u toku jeseni, zatim preko zime i u toku proleća, a znatno ređe leti. Ona je dosta suv vetar, podržava pretežno suvo i vedro vreme i ima dosta uticaja na isparavanje vode sa zemljine površine, vegetacije i vodene površine. Košava duva u situacijama kada je visok vazdušni pritisak iznad Ukrajine i Moldavije, a nizak nad zapadnim delom Sredozemnog mora i Jadranom. Izobare se, pri takvoj raspodeli vazdušnog pritiska, pružaju preko Jugoslavije od severozapada na jugoistok ili od severa na jug, a horizontalni gradijent vazdušnog pritiska je upravljen od severoistoka na jugozapad. Takav pravac i smer gradijenta uslovljavaju strujanje vazdušnih masa iz jugoistočnog kvadranta preko severoistočnog dela Jugoslavije. Hladan vazduh koji struji od Ukrajine i Moldavije prema zapadu na svome putu nailazi na Karpatski planinski masiv i, pošto je hladan vazduh dosta težak, to se on ne može prebaciti preko planinskih lanaca. U izvesnim količinama ovaj vazduh se probija kroz razne planinske prevoje i klance, a najvećim delom se spušta u dolinu Dunava i prodire kroz Đerdapsku klisuru. Na taj način se kroz tesnac Đerdapa probijaju velike količine vazdušnih masa, koje pri izlasku iz njega obrazuju jak olujni i slapovit vetar, iz jugoistočnog kvadranta. Sem kroz Đerdapsku klisuru, jedan deo vazdušnih struja probija se uz Timok, zatim uz Crnu reku, gde se prebacuje dalje prema zapadu. Horizontalni gradijenti vazdušnog pritiska za vreme duvanja košave su veoma veliki preko planinskih masiva Karpata i planina u istočnoj Srbiji, dok su znatno manji u ravnici Panonske nizije a još manji u Vlaškoj niziji sa istočne strane Karpata. To znači da gradijenti vazdušnog pritiska opadaju od Karpatskog planinskog luka i planina istočne Srbije, kako prema zapadu preko Jugoslavije, tako i prema istoku preko Vlaške nizije. Ovo nastaje usled nagomilavanja hladnih vazdušnih masa na istočnim padinama pomenutih planina, usled čega dolazi do probijanja istih kroz planinske prevoje i rečne doline. Košava je poznata i po živom pesku koji je nekada nosila po južnom Banatu. Još i danas ima mesta oko Golupca, Velikog Gradišta, a naročito u Banatskoj peščari, gde košava nosi pesak. Jaka košava duvala je 1896. godine između 25. i 26. februara. Tada je preko Banata nosila velike količine peska iz Deliblatske peščare i zasula celu okolinu. Železnička pruga između Vršca i Kovina bila je zatrpana slojem peska visokim čak 3 metra. Tada je izbacila iz koloseka i putnički voz u okolini Kragujevca. Isto tako jaka košava duvala je 25. marta 1957. godine. Ona je tada nosila živi pesak iz okoline Rama i prebacila ga preko Dunava na Banatsku stranu čak do blizu Bele Crkve, odnosno Deliblatske peščare. Tu je na nekim mestima zasula put Bela Crkva-Deliblato u visini od oko 3 metra. Ne postoji neki određen period koliko će dana košava duvati. Ipak, košava retko kada duva samo jedan dan. Inače, jednodnevno duvanje košave se češće javlja preko leta, a znatno ređe tokom zime. Košava obično traje 2 do 3 dana, ali je često trajala i znatno duže. Ovde će se navesti neki duži periodi duvanja košave: 1934. godine – od 7. do 30. decembra (24 dana) 1935. godine – od 1. do 24. novembra (23 dana) 1951. godine – od 7. oktobra do 2. novembra (27 dana) 1953. godine – od 11. oktobra do 10. novembra (31 dan). Meteorolozi razlikuju dve varijante košave – TOPLU i HLADNU. TOPLA košava nastaje u situacijama kada se istočnije od nas nalazi anticiklon, dok je u Sredozemlju ciklon. Tada razlika u pritisku rađa ovaj vetar koji, po pravilu, donosi otopljenje i do desetak stepeni u odnosu na vreme koje je prethodilo. HLADNA košava nastaje u situacijama kada hladan vazduh krene sa severoistoka Evrope ka Balkanu. Tada košava donosi hladnije vreme za 5 do 10 stepeni u odnosu na vreme koje je prethodilo. Ovakva situacija sa hladnom košavom se najčešće javlja u OKTOBRU mesecu, a zatim u MARTU. Pojedini udari košave su u januaru 1972. godine u Beogradu na Zelenom Brdu dostizali 38 m/s ili 137 km/čas. Približne brzine zabeležene su u martu 1957. i 1958. godine. Radiosondažna merenja u Beogradu pokazuju da najveće brzine košava ima u sloju 200 do 300 metara iznad zemljine površine. Zato se ovaj sloj pri jakoj košavi može nazvati – prizemna mlazna struja. Da košava u Beogradu može da dostigne orkansku brzinu pokazuje sledeći primer – u noći između 16. i 17. oktobra 1976. godine došlo je do prodora hladnog vazduha iz oblasti Karpata i Vlaške nizije, kao i jačanja barskog gradijenta. Udari košave bili su sve jači i oko 06:30h jedan udar dostigao je brzinu od 35.9 m/s ili 130 km/čas, a to je pravi orkan. To je do sada najjači udar vetra u Beogradu. Tog jutra (17.10.1976.), udari košave u Vršcu bili su jači za 2 do 3 m/s. Radiosondaža Beograda od 17. oktobra 1976. godine u 01h pokazuje da brzina košave na visini od 650 metara dostiže 162 km/čas. Izvor: Veći deo teksta preuzet iz udžbenika METEOROLOGIJA – autor dr Marko Milosavljević, Metoplaneta |