VREME 1208, 27. februar 2014. / MOZAIK
Soči 2014 – zatvaranje Olimpijade:
Novo lice Rusije
Šagal, Rahmanjinov i Ana Pavlova. Puškin, Tolstoj, Čehov i Dostojevski, Majakovski, Pasternak, Bulgakov i Solženjicin. Akrobate, klovnovi i žongleri. Zatvaranje Olimpijskih igara u Sočiju bilo je omaž ruskoj kulturi, ili moderno lice Rusije, kako to reče Vladimir Putin
za Vreme iz Sočija
Svečano zatvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sočiju bilo je najskuplje, a po mnogima i najimpresivnije u istoriji olimpijskih igara. Prepuni stadion Fišt na obali Crnog mora bio je ispunjen nacionalnim ponosom Rusa zbog istorijskog uspeha njihove "zbornaje komande", koja je ove igre završila sa najvećim brojem osvojenih zlatnih medalja. Za razliku od prošlih igara u Vankuveru 2010. godine, kada je Rusija doživela debakl osvojivši samo tri zlatne medalje, ruski sportisti su u Sočiju osvojili čak 13 zlatnih odličja, dva više od drugoplasirane Norveške, ali za Ruse mnogo važnije – četiri više od četvrtoplasirane Amerike.
Kako se izrazio kreativni direktor Olimpijskih igara u Sočiju, Konstantin Ernst, ceremonija zatvaranja trebalo je da pruži milionima gledalaca širom sveta "svež pogled na rusku kulturu iz evropske perspektive". Verovatno zbog toga za režisera ovog događaja nije izabran Rus, već cenjeni italijanski scenarista Daniele Finzi Pasca. Na konferenciji za novinare, dan pre ceremonije zatvaranja, Ernst je najavio da će ovaj događaj biti nižeg profila i "dubljeg umetničkog izraza" u odnosu na "blokbaster režiju" ceremonije otvaranja Olimijskih igara gde je u 18 poglavlja prikazana bogata i burna istorija Rusije.
Mnogima je bilo simpatično što se Ernst na ovoj konferenciji pojavio u trenerci, ili kako kažu Rusi "futbolki", na kojoj je bila prikazana slika četiri olimpijska kruga i jedne pahuljice, aludirajući tako na tehnički propust sa ceremonije otvaranja koji su mnogi videli kao "antiameričku zaveru" organizatora. Već tada je moglo da se pretpostavi da Rusi imaju keca u rukavu.
Kao vrhunski stručnjaci za PR, Rusi su ovaj minus sa otvaranja olimpijskih igara pretvorili u plus na njihovom zatvaranju. Na samom početku ceremonije, kada je 700 plesača telima formiralo olimpijske prstenove, peti olimpijski prsten je ponovo ostao zatvoren, da bi se posle nekoliko sekundi otvorio uz eksploziju oduševljenja 40.000 gledalaca na olimpijskom stadionu Fišt. Rusija je pobedila smislom za humor i samoironiju.
PUTOVANJE KROZ KULTURU: Ceremonija zatvaranja Olimpijade zamišljena je kao živopisno putovanje kroz rusku kulturu podeljeno na slikarstvo, muziku, balet, književnost i cirkus.
Gledaocima širom sveta prikazan je svet fantazije Marka Šagala ispunjen nevestama i violinistima, klovnovima i akrobatama, decom i životinjama u sceni inspirisanoj njegovim likovnim delima. U sledećoj sceni poznati ruski pijanista Denis Matsuev svirao je Rahmanjinov koncert za klavir dok se oko njega ukrug vrtelo 62 klavira sa više od 200 plesača obučenih u kostime muzičara iz 19. veka. To je bio uvod da na scenu stupi baletski ansambl teatra Boljšoj i Marinski na čelu sa legendarnom ruskom balerinom Anom Pavlovom. Posle balerina – ruska književnost. Stadionom Fišt prvo stidljivo, a onda sve glasnije, prolomio se zvuk kucanja na staroj pisaćoj mašini, a u centru hale kompjuterski su projektovani živopisni portreti najvećih ruskih književnika od Puškina, Tolstoja, Čehova i Dostojevskog do Majakovskog, Pasternaka, Bulgakova i Solženjicina. Nakon toga, halu su ispunile stotine akrobata, klovnova i žonglera podsećajući gledaoce na bogatu tradiciju ruskog cirkusa.
ISPUNJENA OBEĆANJA: U delu ceremonije predviđenom za obraćanje zvaničnika, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah čestitao je Rusiji na tome što je "ispunila sve što je obećala", izrazivši istovremeno zahvalnost predsedniku Putinu "za njegovu ulogu u ovom izvanrednom uspehu". Bah je istakao da su ove igre pokazale "novo lice Rusije, efikasno i prijateljsko, patriotsko, ali otvoreno prema svetu".
Na kraju ceremonije zastava olimpijskih igara, ali i veoma težak zadatak da dostignu ono što je postignuto u Sočiju, predata je južnokorejskom gradu Pjongčangu, gde će biti održane Zimske olimpijske igre 2018. godine.
Za ceremoniju zatvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju napravljeno je deset hiljada kostima za više od pet hiljada izvođača koji su učestvovali u ovoj predstavi. Program je uvežbavan 90 dana, a kako pišu ruski mediji, predsednik Putin je ovu ceremoniju video čak dva puta pre nego što je izvedena na zatvaranju. Prema nezvaničnim procenama ceremonija zatvaranja Igara u Sočiju koštala je dva i po puta više od ceremonije zatvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je da je prihvatanje organizacije Zimskih olimpijskih igara u Sočiju bio rizik, ali taj rizik se višestruko isplatio, jer je Rusija svetu pokazala svoje novo moderno lice. U Rusiji postoji jedna izreka koja glasi – ko ne rizikuje, neće popiti čašu šampanjca. Rusija posle Sočija sigurno zaslužuje tu čašu.
Dušan Žarković
Soči u brojkama
U pripremu i organizaciju ZOI u Sočiju uloženo je 50 milijardi dolara.
Učestvovalo je 2850 sportista iz 89 zemalja.
O bezbednosti je brinulo 40.000 ljudi.
Igre je sa lica mesta pratilo 13.500 predstavnika medija.
U organizaciji ZOI učestvovalo je 25.000 volontera.
Viktor An
Najveći heroj ruske nacije posle Olimpijskih igara u Sočiju je naturalizovani Rus, a rođeni južnokorejac Vikor An (28). An je osvojio tri zlatne i jednu bronzanu medalju što ga je učinilo najuspešnijim učesnikom Zimskih olimpijskih igara u Sočiju. An je zlatna odličja osvojio u brzom klizanju, na kratkim stazama, na 500, hiljadu i štafeti na 5000 metara. Ruski klizač, čije je ime po rođenju bilo An Hjun So, 2006. je odlučio da uzme rusko državljanstvo "zbog nedovoljne podrške juznokorejskog klizačkog saveza". Izabrao je da njegovo rusko ime bude Viktor, nastalo od Victory (pobeda).
|
|