Intervju – Ana Dišić, generalna direktorka šoping-molova, Delta Real Estate:
Devet i po miliona posetilaca u 2013. godini

"Navike kupaca su različite, ali su promotivne akcije i sezonski popusti uvek posebno atraktivni. Posetioci često svoje poverenje daju vodećim brendovima, bez obzira na cenu, tako da oni konstantno beleže rast prodaje, a praksa Delta Cityja je da se u toku godine organizuju dva velika sezonska sniženja kada popusti idu i do 70 odsto. Posetiocima su posebno privlačne ‘shopping night’ akcije kada, pored popusta na aktuelne kolekcije, imaju priliku da kupuju čak do ponoći"

Uprkos krizi, prvi šoping-mol u Srbiji je poslovao uspešno u 2013, uz porast posećenosti od devet odsto. Ana Dišić, generalna direktorka šoping-molova Delta City u Beogradu i Podgorici i šoping-mola Delta Park u Kragujevcu, u intervjuu za "Vreme" govori o poslovnim rezultatima, odnosu i komunikaciji sa posetiocima, njihovim kupovnim navikama, ali i o brizi za ekologiju i očuvanje životne sredine.

"VREME": Kako biste opisali prethodnu poslovnu godinu? Na koji način Delta City uspeva da stalno povećava broj posetilaca?

ANA DIŠIĆ: Dovođenje velikih svetskih brendova na domaće tržište, konstantno uvođenje inovacija u poslovanje, ali i organizovanje zabavno-edukativnih akcija, po kojima smo dobro poznati, razlozi su porasta posećenosti i upravo zato nam je 9,5 miliona posetilaca ukazalo poverenje u 2013. godini. Svakako da porast posećenosti za devet odsto, u teškoj godini kakva je bila 2013, predstavlja znak da su posetioci prepoznali Delta City kao lidera na domaćem tržištu šoping-molova. Sa zadovoljstvom ističemo da je prethodna godina bila uspešnija čak i od 2008. godine, kada je Delta City bio jedini šoping-mol u zemlji.

Pomenuli ste inovacije. Koje inovacije su uvedene u 2013, i kako su posetioci Delta Cityja na njih reagovali?

Pre svega, prateći svetske trendove, veliku pažnju posvećujemo komunikaciji sa posetiocima i kada oni nisu u šoping-molu. Više od 149.000 fanova na Fejsbuku, preko 1800 pratilaca na Tviteru – samo su neki od pokazatelja posvećenosti kontaktu na društvenim mrežama, a od maja 2013. godine oni na raspolaganju imaju i prvu mobilnu aplikaciju šoping-mola u zemlji, preko koje mogu da se informišu o svim dešavanjima u Delta Cityju. Od otvaranja šoping-mola, jedno od najčešćih pitanja posetilaca bilo je kada će H&M, kao jedan od najuticajnijih svetskih modnih brendova, doći na tržište Srbije. Nakon uspešnih, višemesečnih pregovora to se i desilo krajem avgusta 2013. godine. Najbolji pokazatelj uspešnosti ovog poteza bilo je više hiljada ljudi koji su stajali u redu čekajući da se otvore vrata prve prodavnice H&M-a u Srbiji.

Možete li objasniti fenomen da u šoping-mol dolaze i ljudi koji ne žele ništa da kupe, već im je to postalo mesto za izlazak i opuštanje?

Drago nam je što je Delta City u proteklih šest godina uspeo da od šoping-mola postane omiljeno mesto za odmor i kupovinu, prilagođeno uzrastima i potrebama svih članova porodice. Puno pažnje posvećujemo detaljima, a to posetioci znaju da prepoznaju i cene. Prijatan ambijent, vesele boje, najsavremeniji bioskop u zemlji, brojni kafići i restorani – razlozi su zašto Beograđani, ali i gosti glavnog grada, slobodno vreme provode u Delta Cityju. Takođe, Delta City je prvi uveo koncept organizovanja zabavnih događaja – od modnih do sportskih. Ove godine organizovano je više od 300 različitih akcija, od kojih su mnoge Beograđanima postale i omiljene.

Delta City više nije jedini šoping-mol u zemlji. Kakav je uticaj konkurencije na vaše poslovanje?

Kao što je slučaj i u drugim granama privrede, i u oblasti šoping-molova konkurencija afirmativno deluje na rad svakog učesnika ponaosob. Ukoliko se poredi broj stanovnika u odnosu na ukupnu površinu prodajnog prostora šoping-molova, lako se zaključuje da ovdašnje tržište umnogome zaostaje u odnosu na okruženje. Ovo znači da domaće tržište još uvek nije prezasićeno, a bez obzira na konkurenciju, Delta City se trudi da stalno pomera granice i uvodi novine u svoje poslovanje.

Sa sve većom ponudom, koja se dosta razlikuje od godine otvaranja Delta Cityja, menjaju se i želje i navike potrošača. A pored toga, interesantno je pomenuti i da je Delta City jedini šoping-mol u zemlji koji je, u konkurenciji 41 šoping-mola iz 19 zemalja, dobio nagradu za najbolji novi šoping-mol u Evropi od strane Internacionalnog udruženja šoping-centara, čiji je Delta City i član.

Možete li nešto više reći o kupovnim navikama posetilaca Delta Cityja?

Navike kupaca su različite, ali kada generalno posmatramo posetioci vole promotivne akcije i sezonski popuste. Takođe, oni često svoje poverenje poklanjaju vodećim brendovima, bez obzira na cenu. Brendovi u skladu sa sopstvenim marketing strategijama organizuju različite promotivne akcije (poklon pri kupovini, popust na drugi artikal...), kao i sezonska i periodična sniženja. Kako bismo zadovoljili želje potrošača, praksa je da se u toku godine organizuju dva velika sezonska sniženja kada popusti idu i do 70 odsto. Naravno, brendovi u skladu sa sopstvenim potrebama često organizuju i međusezonske rasprodaje. Posetiocima su posebno privlačne "shopping night" akcije kada, pored popusta na aktuelne kolekcije, imaju priliku da kupuju sve do ponoći, ali i rođendan šoping-mola koji sa popustima i zabavnim programima traje puna 3 dana.

Jedna od stvari koju Delta Holding često ističe jeste briga o očuvanju životne sredine. Kako Delta City posluje, kada je reč o ekološkim standardima i brizi o prirodi?

Konstantno ulažemo u podizanje energetske efikasnosti objekta. Delta City raspolaže sistemom za upravljanje rasvetom koji omogućava da se osvetljenje pali u skladu sa količinom prirodnog svetla čime se znatno smanjuje potrošnja električne energije. Takođe, postoji i mehanizam usklađivanja rada sistema klimatizacije, grejanja i hlađenja, na osnovu podataka o broju posetilaca u objektu. Ovo su samo neke od mera koje su preduzete i zahvaljujući njima ostvarene su značajne uštede, kao i pozitivan uticaj na životnu sredinu. U 2012. godini utrošeno je 17,58 odsto manje električne energije, a potrošnja prirodnog gasa smanjena je za 29,78 odsto, što je kao rezultat imalo smanjenje emisije ugljen-dioksida u atmosferu za čak 2650 tona.