Fama o teksterima

piše: Zoran Stanojević

Ima nas koji volimo sami da bazamo po radnji tražeći šta nam treba. Gotovo nam je izazov da ništa ne pitamo prodavca, naročito onog koji nam se prišljamči i prati nas praktično od ulaza (takvi me najviše nerviraju u knjižarama, poželim da im tražim Rat i mir u midijum veličini, karirani).

E, za nas namćore su smislili nove aplikacije, kombinovane sa lutkama za odeću. Lutke sadrže uređaj koji se povezuje sa vašim mobilnim telefonom i šalje mu informaciju o odeći koju šacujete, ali i da li vašeg broja ima u radnji, po kojoj ceni i na kojoj tačno polici. Onda vas, ako treba, odvede pravo do nje, a možete i da naručite, onlajn, za slučaj da je radnja zatvorena.

Naprednije verzije lutke senzorima prate vaše ponašanje pred njima, snimaju šta gledate i na koji način i zaključuju koliko ste zainteresovani za kupovinu. Ponuda odmah stiže na telefon, kao misli da vam čita, bez kontakta sa prodavcem, dakle potpuno asocijalno kako to mnogi od nas u radnji vole.

Još jedan problem postoji u radnji, zna svako ko je malo zašao u godine, a to je potreba da nekog mlađeg (nikako prodavca!) u blizini pitate za cenu proizvoda koji držite u ruci da ne biste sada vadili naočare (ne vidi baba, sine). Primitivan način da problem prevaziđete je da uperite kameru mobilnog telefona i zumirate. Mnogo bolji je da kupite aplikaciju UltimEyes, koja služi za vežbanje vida, kao što sprave u teretani ojačavaju mišiće. Ultimajs je zbirka vežbi za oči koje se prikazuju na ekranu mobilnog telefona ili ajpeda i oni koji su je isprobali tvrde da posle tridesetak dvadesetominutnih sesija možete ponovo da čitate sa ekrana, bez korišćenja naočara.

Suština je u tome da umesto da "popravljate" sočiva u očima vi menjate način na koji vaš mozak prima informacije, navikavate ga da čita "mutnu" sliku kao da je oštra.

Ali, da li toliko korišćenje mobilnog telefona može da proizvede neku štetu?

Naravno, umrećete ranije. Ne zato što ćete zagledani u telefon upasti u otvoreni šaht, krenuti nesmotreno preko ulice ili tresnuti o banderu (sve to se nekome dogodilo). Ne, smrt će biti mnogo mučnija, imaćete srčane tegobe, probleme sa disanjem, polako ćete venuti ne znajući šta vas je snašlo, tvrdi udruženje britanskih kiropraktičara.

Posmatranjem su ustanovili našu sklonost da se lagano navijemo unapred, za nekih deset stepeni, kada kuckamo poruke ili nešto gledamo na telefonu. A to je veoma neprirodan položaj i vodi u hiperkifozu, trajno iskrivljenje gornjeg dela kičme. Posledice su deformacija grudnog koša u kojem se smanjuje prostor za srce i pluća, pa ne možemo više normalno da dišemo, a i srce je pod nesnosnim pritiskom. Od toga su do sada mahom patili profesionalni biciklisti zbog svog savijenog položaja u vožnji, a sada su na udaru oni koji po ceo dan tekstuju, umesto da vas gledaju u oči kada im nešto pričate.

Kičma im se krivi (suši), a dlanovi (palčevi) deformišu, o čemu bi mogla uskoro da se izjasni i sveta matera Crkva.