Zoom Pokloni se i počni – Vlada je, napokon, skočila u hladnu vodu i počela je da donosi reformske zakone. Ali, već nam prete da će 3. avgusta da održe neku priredbu povodom sto dana vlade. Nije, bre, Srbija cirkus! Lazar Krstić je imao ulogu "čvrste ruke", a Aleksandar Vučić je igrao "meko srce". U pozadini Dušan Vujović i Kori Udovički, ovaj put kao statisti, mada me ne bi iznenadilo da im je Đenka rekao: "Radićete to i vi, samo sutra!"

piše: Dragoljub Žarković

Igrokaz: Meko srce i čvrsta ruka

Dogodilo se da je Zakon o radu reformsko prvorođenče vlade Aleksandra Vučića i potpuno je razumljivo da će ga s pažnjom i ljubavlju maziti i paziti. Čak su članovi Predsedništva SNS-a predlagali tokom minulog vikenda da se održi miting podrške novom Zakonu o radu, ali je, kako je rekla Maja Gojković, Vučić bio protiv toga.

Nije Vučiću, vitezu "meka srca", baš teško da bude pametan kad je okružen takvom udvoričkom kamarilom koja je umislila da će se Srbija menjati mitingaškom politikom. Da je te pameti ranije bilo, ne bismo ni dospeli tu gde smo.

Zamislite scenario mitinga na kome se podržava zakon o radu. Bila bi to smehotresna zabava. Glavni ceremonijal-majstor bio bi, pretpostavljam, Aleksandar Vulin. On bi najavljivao i govornike a istaknutu ulogu bi imali za ovu priliku podržavljeni sindikalci koji bi povremeno uzvikivali: "Živelo smanjenje nadnica i pravo poslodavca da nas otpusti."

Dobro, ja preterujem kad je reč o suštini predloženih zakonskih rešenja, ali je ovde reč o kritici primitivne, manifestacione politike od koje smo valjda svi toliko zgađeni da nam je dopušteno da kažemo i poneku tešku reč.

Jer, ako smo se spasli od ovog mitinga, to još ne znači da smo se potpuno sačuvali. SNS je, naime, odlučio da 3. avgusta pokaže rezultat rada Vlade i uporedi ga s ekspozeom premijera Aleksandra Vučića, podnetim krajem aprila, na početku mandata.

"Doneli smo odluku da SNS 3. avgusta održi manifestaciju na kojoj će pokazati sve rezultate Vlade, jer je 4. avgusta 100 dana od kako je Vlada formirana", rekla je članica Predsedništva Srpske napredne stranke Maja Gojković koja je i predsednica Skupštine Srbije.

Dakle, neka priredba će ipak da bude, samo će povod biti svečaniji – sto dana vlade, pa predlažem da organizuju slet na Stadionu JNA.

Priredbu smo već gledali ovih dana. U prošlu subotu po podne Lazar Krstić, ministar srpskih finansija kome je u utorak prihvaćena ostavka u Skupštini Srbije, najavio je pred kamerama ostavku na tu funkciju.

Ličilo je to javno pojavljivanje, kao što sam već napisao, na recital s nekakve srednjoškolske priredbe. Krstić je imao ulogu "čvrste ruke", a Vučić je igrao "meko srce". U pozadini Dušan Vujović i Kori Udovički, ovaj put kao statisti, mada me ne bi iznenadilo da im je Đenka rekao: "Radićete to i vi, samo sutra!"

Mlada nada s prestižnim diplomama i nikakvom praksom, Krstić dakle, rekao je da on smatra da treba bez oklevanja smanjiti penzije za najmanje 20 odsto, plate u javnom sektoru za 15 odsto, otpustiti, takođe u javnom sektoru, oko 160 hiljada ljudi u naredne dve godine a da struja mora da poskupi za 30 odsto.

Ali, Vučić, zvani "meko srce", nije prihvatio predloge "čvrste ruke", pa se Krstić povukao, mada će da ostane Vučićev specijalni savetnik. Krstić je, koliko smo shvatili, savet već dao i nejasno je šta bi drugo sad mogao da savetuje. Ako je spreman da promeni mišljenje, mogao je da ostane i ministar. Ne bi bio ni prvi ni poslednji koji menja mišljenje kako vetar dune.

Opasnost: Pojeftinila radnička "šut-karta"

Jasno je, međutim, da Zakon ma koliko bio dobar iz ugla poslodavca sam po sebi nikog neće da zaposli. On će da doprinese da poslodavcu zapošljavanje ljudi bude jeftinije, a još više će da mu olakša i pojeftini otpuštanje ljudi ako mu posao krene naopako. Nije to, međutim, dovoljno da bi se podstakao investicioni ciklus, a ako se ne podstakne – stvaranjem boljeg poslovnog ambijenta drugim zakonskim rešenjima – može da se dogodi da poslodavci iskoriste samo onaj drugi pol predloženih rešenja – da dodatno otpuste ljude po nižoj tarifi "šut-karte" za radnike.

Zato je sada važna brzina, jer ako ovo prvorođenče reformskog zakonodavsta ostane "tužan sirak među vihorima", dakle ako se ne ugrade i drugi mehanizmi podsticanja investicione znatiželje i prakse, cenu ćemo platiti kroz povećanje nezaposlenosti. I sve će biti po – zakonu.

Javna i parlamentarna polemika koja se o tom zakonu vodi vrlo je zanimljiva radi detektovanja političkih, socijalnih, pa i stručnih pozicija. Meni je posebno bio zanimljiv autorski, kratki osvrt Dane Popović u "Politici" od prošlog utorka, pa ću ga citirati gotovo u celini.

Polemike: Zar i ti sine, Dano!

Žestoka kritičarka Vučićevog populizma i nakazne prakse lažnih doktoranata, miljenica beogradske opozicione čaršije, napisala je:

"Ako je Vučiću bila potrebna predstava ‘sa pucanjem i ostavkom’ kako bi narod lakše prihvatio Zakon o radu – neka mu bude! Ovo zaista jeste prvi reformski zakon koji je trebalo doneti i koji će izgleda i biti donet. U pitanju je nedovoljan, ali svakako neophodan reformski korak. Ako se ovaj zakon sutra bude nesmetano primenjivao (a verovatno hoće, jer će primenjivati privatnici), to jeste veliki korak napred.

Stoga zaista zaprepašćuju izjave predsednika DS-a o tome da je novi Zakon o radu najveće zlo, da je antireformski ili da je loš za mlade (!). Kao da se o reformama informisao na kursu marksizma na nekoj posleratnoj višoj partijskoj školi! Umesto da pruži ruku, čestita i navede zašto bi on to bolje i mudrije sprovodio (što je i te kako moguće), naš najpismeniji deo opozicije kao da imitira nekadašnje radikale i nudi narodu priču o hlebu za tri dinara, koji u stvari košta trista dinara, a on nema nameru niti da ga pravi niti da plati iz svog džepa.

Zaprepašćuje me, takođe, i izjava bivšeg Vučićevog ministra Radulovića, koji nema nijedne reči hvale za činjenicu da će se ovaj važan zakon ipak doneti, a dobro se sećamo njegovih izjava kao što je: ‘Dajem ostavku ako se ne donese zakon o radu!’ Ako se ovaj zakon sada ipak donosi, je li i to loše? Verovatno je Radulović u pravu u tome da Krstića u vladi nisu ni za šta pitali i da je on upravo za ovu priliku izmislio da je od premijera zahtevao, uz smanjenje plata i penzija, da u toku ove godine otpusti 160.000 ljudi. To je nemoguć zahtev za bilo koga, finansijski neodrživ, jer bi otpremnine verovatno ‘pojele’ svu uštedu od smanjenih plata i penzija, pa bi deficit ostao isti, ako ne bi i porastao. To, jednostavno, nijedan ministar finansija ne bi uradio, jer je njegov zadatak da smanji deficit, a ne da ga povećava!

Ne znam zašto je opoziciji teško da kaže ‘Bravo’ kada se povuče pravi potez. Ove izjave više govore o njima nego o ovoj orkestriranoj predstavi Krstićeve ostavke. Predstava je loša i brzo će pasti u zaborav, a Zakon o radu će ostati, što može (uz ostale mere koje još nedostaju) da otvori mnoga nova radna mesta."

Pratio sam posle komentare na ovaj tekst Dane Popović. Većinom se svode na iskaz: "Zar i ti sine, Dano." Kao da iz njih provejava razočarenje što je žestoka kritičarka Vučićevih ranih radova pohvalila nešto iz njegove radionice. To dosta govori o inertnosti javnog mnjenja, ukopavanju u duboke rovove "za" ili "protiv" i to bi, malo dugoročnije gledano, mogla da bude glavna prepreka reformama, podjednako kao i ideja da povodom sto dana vlade napravimo – manifestaciju.