Makedonija – Protesti Albanaca:
Igra na tankoj žici

Nakon nasilnih usledili su relativno mirni protesti Albanaca zbog doživotnih zatvorskih kazni izrečenih njihovim sunarodnicima koji su ubili petoricu Makedonaca pre više od dve godine. Sve to pokazuje koliko je krhak međuetnički mir u Makedoniji

Za "Vreme" iz Skoplja

"Imate posebnu odgovornost da u regionu uspostavite primer zajedničkog života u miru i prosperitetu albanske i makedonske zajednice. Za to je potreban težak rad, koji zahteva napore na obe strane", izjavila je prošlog ponedeljaka u Skoplju Viktorija Nuland, pomoćnica državnog sekretara SAD, zadužena za evropske i evroazijske poslove. Upravo je tog ponedeljka isticao ultimatum koji je postavila izvesna Oslobodilačka vojska Skoplja, po kojoj je u makedonskoj prestonici trebalo da počne novi rat, ako do tada ne budu oslobođeni Albanci osuđeni na doživotnu robiju zbog petostrukog ubistva kod Smiljkovskog jezera u predgrađu Skoplja počinjenog 12. aprila 2012. uoči uskršnjih praznika. Tada su ubijeni četvorica makedonskih mladića i jedan sredovečan ribar. Preuzevši ime policijske akcije, makedonski mediji su taj slučaj nazvali "Monstrum".

Negde između podrške Sjedinjenih država međuetničkom zajedništvu koju je izrazila Nuland i medijskog "kominikea" najnovije, navodno oružane formacije nezadovoljnih etničkih Albanaca, Makedonija živi još jedno međuetnički uzavrelo leto.

Ponedeljak je došao i prošao, ali je u trenutku kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu i dalje neizvesno da li će se ovih dana na društvenim mrežama pojaviti poziv na nove demonstracije Albanaca u Skoplju i gradovima zapadne Makedonije u petak posle podnevne molitve u džamijama. Protekla dva petka na protestima su učestvovale hiljade Albanaca nezadovoljnih izrečenim kaznama šestorici njihovih sunarodnika.

Iako najavljeni kao mirni, prvi protesti su prerasli u nasilne demonstracije i sukob sa policijom. Letele su kamenice i šok bombe, a policijski kordon je morao da koristi i suzavac i vodene topove da bi rasterao masu koja je kamenovala objekte sudova i pokušavala da se probije do zgrade vlade. Povređenih je bilo na obe strane, neki demonstranti su privedeni.

ALBANCI SVIH ZEMALJA: Podršku makedonskim Albancima izrazila je potom albanska dijaspora pred zgradom UN u Njujorku i u Brisleu (organizacija MAKOVAL – Makedonija, Kosovo, Valonija, Albanija), koja je tražila međunarodni monitoring za dalji tok suđenja, ali i sunarodnici u Tirani, gde su protesti bili uglavnom mirni. Demonstriralo se i u Prištini gde su se mogli videti transparenti "Nas je deset miliona, vojska se sprema za bitku" i "Jedan narod, jedna krv, jedna majka, jedna zastava", gde se palila makedonska zastava.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga osudila je skrnavljenje makedonske zastave i zatražila privođenje počinilaca. Bivši i aktuelni premijer Albanije, pa i prestolonaslednik albanske kraljevske porodice princ Leka, apelovali su na sve Albance da se ponašaju dostojanstveno i da sačuvaju međusobno poštovanje u Makedoniji. Zvaničnog izvinjenja vlade u Prištini zbog paljenja makedonske zastave ipak nije bilo.

Deo medija pothranjivao je tenzije izveštajima da je makedonski MUP blokirao granične prelaze ka Albaniji i Kosovu i da vrši stroge kontrole na putevima zapadne Makedonije, ne bi li se navodno presreli autobusi sa demonstrantima koji su krenuli na skopske proteste. Poslednji protesti prošli su, ipak, mirno, pokušaje pojedinih grupa da isprovociraju sukob sa policijom sprečile su snage reda, ali i "redari" organizatora.

PREPOZNAJTE MONSTRUMA: Pojavio se i transparent sa mozaikom likova – premijera Nikole Gruevskog, njegovog koalicionog partnera Alija Ahmetija (lidera albanske Demokratske unije za integraciju), Slobodana Mioševića i Adolfa Hitlera, na kome je pisalo: "Monstrum se krije u ovom mozaiku!" Demonstranti su uzvikivali slogane o UČK i Velikoj Albaniji, ali nije, kao prilikom prvih protesta, bilo zastava Saudijske Arabije i islamskih simbola, zbog kojih je u međuvremenu oštro reagovao čelnik Islamske zajednice Makedonije, reis-ul-ulema Sulejman Redžepi, koji je izjavio da je na prvim protestima "bilo mnogo horora, videli smo strane zastave sa arapskim tekstovima koji ne pripadaju našoj naciji, našoj državi, pa čak ni našoj veri. To su bile zastave običnih manipulatora... Te osobe su bez sumnje uključene da bi se devalvirao nacionalni ili verski protest."

Albanci su protestovali protiv makedonskog suda, jer "nije u stanju da ispravno presuđuje, već je samo potvrdio optužbe tužilaštva i policije bez čvrstih dokaza. Demonstranti su ponovo zahtevali ostavku ministarke unutrašnjih poslova i razrešenja nadležnog sudije i tužiteljke. Na sreću, otkazan je kontramiting etničkih Makedonaca, verovatno i zbog brojnih apela stranih diplomata, domaćih političkih i verskih lidera i nevladinih organizacija, pa je izbegnuta konfrontacije dveju grupacija.

VARLJIV MIR: Ali, pitanje je dokle. Suđenjem nisu zadovoljni ni roditelji ubijenih mladića ni rodbina osuđenika. Decenijsko političko silovanje zakona i partijske kadrovske metastaze u svim slojevima makedonskog društva rezultirali su drastičnim nepoverenjem u sudstvo, bez obzira na etničku pripadnost. U situaciji kada su vlasnici medija podlegli koruptivnim ponudama ili zastrašivanju vlasti, krhki međuetnički balans se održava još samo apelima sve ređih građanski orijentisanih makedonskih i albanskih intelektualaca, ili "bratstvo-jedinstvenim" stavom vladajuće koalicije da treba se izbegne bilo kakvo talasanje koje bi moglo da uzburka mir u "tender-koaliciji". U konkretnom slučaju, petostruka egzekucija je stvorila ogroman emocionalni, ali i nacionalni naboj kod Makedonaca, a tok istrage, pojedine neodmerene izjave posle policijske akcije, hapšenja osumnjičenih i tokom suđenja – kod Albanaca. Zbog takvog međuetničkog naboja, kao i zbog dugotrajne političke i ekonomska krize, stiče se utisak da i VMRO-DPMNE i DUI, svaka u svojoj etničkoj sferi, gube kontrolu, te da se period PR šminkanja realnosti polako primiče kraju.

Artan Grubi, šef Ahmetijevog kabineta, izjavio je povodom eskalacije nasilja da su protesti bili zloupotrebljeni i da se iza njih krije pokušaj formiranja nove političke partije Albanaca u Makedoniji. Iako je činjenica da, gledano kroz prizmu prosečnog Makedonca, DUI (nastalo pacifikacijom ONA) treba da ode sa vlasti, da bi se konačno zacelile rane iz 2001, bojazan od "komšijskog" teledirigovanja lidera otvara mnoga pitanja o eventualnoj novoj partiji, čak i ako bi ona imala podršku i predstavnika međunarodne zajednice i intelektualne elite iz Albanije i Kosova. Posebno ako se uzme u obzir činjenica da je prva albanska partija u Makedoniji, PDP, devedesetih godina bila i najkonstruktivnija u pogledu zajedničkog života u Makedoniji, a da su sve kasnije osnovane partije imale sve radikalnije zahteve. Aktuelni DUI doduše i nema nikakve realne zahteve, jer iako je od 2001. maltene neprekidno u vlasti, redovno zamazuje oči albanskim glasačima predizbornim obećanjima, da bi odmah posle izbora iste zaboravio i produžio da neguje poslovne relacije sa VMRO-DPMNE. I da do sledećih izbora, pred stranim diplomatama i albanskim delom makedonske javnosti, sriče žalopojke zbog neostvarenih prava Albanaca.

Kada se u takvu političku stihiju uključe i brojni balkanski manipulatori i provokatori, kao što su albanski istoričar i čelnik Liste za prirodnu Albaniju Koča Danaj, koji je izjavio da je zbog stvaranja prirodne Albanije "Makedonija već mrtva, a da je sledeća na redu – Srbija", zadatak makedonskih političara postaje sve teži. Danaj dalje poručuje: "Protesti u Makedoniji moraju da se nastave. Korak po korak, teritorija treba da bude očišćena i oslobođena od svake religijske i nacionalne raznolikosti, a bunt se treba transformisati u jedan sveobuhvatan pokret, čiji bi jedini cilj bio konačno spajanje s Albanijom."

Siniša Stanković