Međunarodni sajam šljiva u Osečini:
Mokro i suvo

Kako stiže Sertić gospodin prvo pa pozdravi jednog od prisutna četiri popa, pa drugog, i trećeg popa, iz rasečene crne plastične kace izađe preduzetnik Cane i dade aplauz za budući ministar privrede

Sajam šljive u Osečini, uz onaj u BIH Gradačcu, kao i Blacu, je najpoznatiji na ovim prostorima. Zahvaljujući, kao što u nas biva, vezi sa ministarstvima, pre svega onima kojima je rukovodio magistar Velimir Ilić, pa magistar Dinkić (njihovi ljudi rukovodili opštinom), Osečina je od starta postavila visoke standarde. Sve je bilo na nivou, i ministarstvo kulture davalo pare da peva Pilot Kiki, ali, ove godine, iako deda plus baba doktora Ministra policije žive u Osečini, zbog smanjen dotok novci, sve redukovano. Ako se manjku novaca doda da je rod šljive podbacio 90 posto, ne čudi što je broj izlagača i posetioca omanuo. Ali to samo na taj prvi pogled, ustvari, kako javile naše TV stanice, sve prebačeno 100 posto, štandovi su bili prepuni šljive i prerađevina, a gostiju bilo i iz zemalja u okruženju. Bez obzira na sitna neslaganja oko dometa Sajma, valja reći da on, kako zvanični spisi kažu, doprinosi ekspanziji šljive: Podgorina rekorder po broju stabala, ima novih zasada, postoji 160 mini sušara i 27 industrijskih tunela za sušenje šljive, suva šljiva se izvozi u Rusiju, Belorusiju, Austriju, Belgiju, Nemačku i Slovačku.

SINGERICA: Ulaz u opštinu, koja u centru varošice uz put-ulicu, redukovan, samo crvena tepih staza i dve oveće saksije sa neko zimzelen rastinje koje ne budu male tuje. Do opštine, deli ograda, kuća na dedu ministra doktora gospodina Stefanovića. Kuća od dedu doktora ministra gospodina Nebojše prizemna, do ulice lokal sa dva velika izloga, u kojima Vučić plakati Svom snagom za radna mesta, te manja fotografija unuka dr Stefanovića sa ceremonije otvaranja Sajma. Rekoše da u dedinom lokalu sa slike i plakate stoluje lokalni SNS.

Reporter pojde dalje, prođe roštilj štand sa razapetu mušemu na kojoj kralj Pera i čiča Draža, tezgu sa majice Obilić Milošu i Mladić Ratko, i upade na izložbu "Zlatne ruke" vrednih domaćica. Tu svega, a najviše razni milje, vez sa krstovi i cveće, kape, čarape, bundeve, saksije sa cveće, ne može se omaše slavski kolači, činije sa jabuke i orasi, u drvetu rezbareni sveci. Ko pita, pošto košta, dobije odgovor, ništa se ne prodaje dok ne prođe komisija.

Napolju stariji čovek koji na "singerici" šije šajkače i druge kape, dalje "Poselo kod lampeka", gde se peče rakija, na siniji ima uštipci, ima vanilice, kuvani’ jaja i isečene salame, žene u nošnji samo predu, preko kanura vune pevaju, Kosio sam seno dole kraj Morave/ gde prolaze cure garave i plave... Pored lampeka ranija u kojoj se kuva pekmez od šljiva, hleb isečen na kriške, ko ‘oće more proba taze pekmez.

Dalje, levo od ulaza u sportsku halu, gde sajamska izložba, proizvodi od plastike "Cane" firme, ima plastična burad, čamac, velika napred isečena crna kaca u kojoj, reklo bi se, sedi lično Cane sa društvo. Sa bine, stepeništa hale, tradicionalni voditelj vrši prenos, ponavlja, welcome, welcome, obaveštava da svečano otvaranje u 13h. U sve to pristižu gosti sa kaputi preko ruke, gošće u suknje i ‘aljine sa prigodne tašne preko ramena. Na stepenište, binu, stade i voditeljka, čeljade u crnu pripijenu haljinu koja joj najbolje stajaše odzada.

Novinar uđe u tu halu sportsku, retke gajbe suve i sveže šljive, ali ima, a najviše ima tegle sa razno slatko i u flaše rakija, pa i rakije u čokanjčići sa šljivom na grliću. Naravno da bilo i zelenih smokava, šljivanih kolača na kojima pisalo "Sajam šljiva", tu i pokazni kazan za pečenje rakije, tu kace, druga ponuda, štand Nedelišča iz Hrvatske sa buretom vina, sve od bundeve iz slovenačkog Ormoža, ima i semenke, za koje rekoše da Štajerska vijagra.

Reporter se vrnu napolje, na vidiku visoka delegacija, u centru jedan dominantan, naočare što se zovu fotogrej, kravata na sivo, ali državnički pirgava, lično SNS ekspert, predsednik Privredne komore Srbije, gospodin koga je lično prvi Premijer predložio za ministra privrede, dve reči, Željko Sertić.

Domaćini zavedoše gospodina Sertića u pečenje rakije i kuvanje pekmeza, pa ga upraviše preme stepeništu-bini. Kad priđe Sertić gospodin prvo pa pozdravi jednog od četiri prisutna popa, pozdravi i drugog, i trećeg popa, iz one rasečene kace izađe lično preduzetnik Cane prvi pozdravi budućeg ministra privrede. Preko razglasa, dobrodošlica li je, pustiše Stade se cveće rosom kititi...Sa golog stepeništa – ne bilo sa unukom brkate maskote Radoja, jerbo Radoje odbio prisustvuje zbog zato što ne dobio pare za prošlu godinu – se javi tradicionalni voditelj, Dame i gospodo Sajam šljiva započinjemo intoniranjem himne republike Srbije "Bože pravde". Izađe jedan, Bože pravde ti što spase...Sertić gospodin je pravilno drž’o ruke preda se, preduzetnik za kace Cane je jedini pratio umetnika, završi se himna, Srpske zemlje, sav naš rod!

BRENDIRANJE: Tradicionalni voditelj iznese relevantne podatke o "plavom blagu", pojedinačno pozdravi koga treba, uputi pozdrav i "svima vama što ste ovde, i predstavnicima medija iz Srbije, regiona, Evrope i sveta". Cane ispred svoje kace dade aplauz, javi se svaka čast odzada haljini voditeljka, pročita da su pekmez i hleb najbolja kombinacija, pozva gospodina Predsednika opštine. Predsednik opštine gospodin sve pozdravi, naročito poštovanog predsednika Sertića, i njegovu ekselenciju ambasadora Belorusije, pa reče da bile poplave, da ni šljiva nije rodila, ali da oni idu dalje u razvoj i brendiranje. Reč dobi ambasador Belorusije Čušev, koji na srpski reče da mu mnogo milo i drago, saradnja u svim oblastima napreduje, na sajmu lepo, probo suvu šljivu, probo i mokro, mnogo lepo...

Pa se opet javi tradicionalni voditelj, Pozivam sada čoveka, koji bilo da je u Dubaiju, Parizu, Moskvi, Beču, uvek ima poruku, pa reče to na svi svetski jezici, na kraju na srpskom, Dođite u moju Srbiju da radite i investirate, pozivam gospodina Željka Sertića. Izađe pa stade Sertić gospodin, Dragi prijatelji, vi ste od vašeg mesta napravili pravi brend... koji Srbiju čini lepšom i boljom, i da mogu da pozovem ljude iz sveta... Vi ste odličan primer... prošli ste put od obične šljive do sušene šljive... želim da vam čestitam na vrednoći, vašem rukovodstvu na viziji, snazi i upornosti... Živeli, slavimo svi zajedno! Svi dadoše aplauz, a najbolji tradicionalni voditelj, i ništa manje najbolji preduzetnik Cane, koji je dobro iskoračio ispred svoje pokazne crne i plastične kace.

Dadoše nagradu najboljem izvozniku šljive suve, i najboljem proizvođaču, tradicionalni voditelj pozva na tradicionalno slikanje, svi se prikupiše, jedino ne bilo tradicionalne maskote Radoja, koji vele ne došo jerbo nije plaćen za ranije brendiranje. Svi krenuše u obilazak sajma, prvo pa u štand koji bejaše obrasto u veštačko cveće, onda dalje u ostalo što imalo da se vidi, gajbe sa šljive, pekmez, šljivani kolači, rakija, a bilo i zelene smokve i čokoladna šljiva. Sertić gospodin sve pohvali, svakom klimnu glavom, na prvom zastajkivanju čokanjčićem rakije nazdravi sa domaćinima, još sve pohvali kao odličan primer i veliku šansu, pogleda i lampek za rakiju, najveću pažnju mu privukoše suve šljive napredno upakovane u providne plastične kutijice...

Delegacija nastavi sa klimanje i čestitanje, jedan, ne pitan, reče da sveža šljiva 50, suva 300 dinara, cena dobra jerbo šljive nema, Setrić gospodin stade i kod crne kace, omaši Ormož proizvode od bundeve, bure vina iz Nedelišča, ode napravi još jedan krug oko štandova sa te gajbe šljiva, rakiju, šljivani kolači u obliku srceta na kojima sa velikom ljubavlju beše ispisano "Sajam šljiva" . U flaše i tegle, sa mikrofon u jednu, i šljivu u drugu ruku, osta voditeljka kojoj je pripijena crna haljina najbolje stajala odzada, snimi ekskluzivni prilog za TV kuću sa nacionalnom frekvencijom...

Napolju, na stepeništu, uz’o se javi Veseli gajdaš, tradicionalni voditelj se jošte jednom upozna sa Sertić gospodin i gospodin ambasador, objavi da će za 30 sekundi biti izjava za medije. Novinar "Vremena" odma’ upita Sertić gospodina, gde zapelo sa imenovanjem za ministra, ali gospodin budući ministar reče da ne daje pojedinačne odgovore. Onda dao odgovore na kolektivna pitanja, takoreći izneo program, poljoprivredna ekonomija je naša šansa... ova manifestacija pokazala da naša sela i gradovi mogu dobro da žive od svog rada... nama je važno da pokrenemo Srbiju... od jedne osmišljene akcije kako šljivu obraditi, kako upakovati, kako iscediti ulje, imate rezultate, i to je model za agroprivredu i ostale kulture... Ni reporter ne bio miran, iskoristi opet pita, A što se odužilo imenovanje, budući ministar dade odgovor, Skupština radi po svojoj proceduri, i ne mislim da je to problem.

Ondak se novinar, sa drugi, pozvan, pozdravljen od obezbeđenje, popeo u "Poslovni klub", preko puta hale, u koji bio koktel. Dva stola sa roštiljskim mesom, zvanice na čelu sa visoki gosti i visoki domaćini prisutne. Novinar se pristojno vlad’o, bio takoreći u ćošku. Samo što uzeo rakijicu, komada jedan, stao gleda u ćevape, pravo na novinar, jok na ostale kolege iz Srbije, regiona, Evrope, sveta, ispade pripadnik obezbeđenja sa glasnim uputstvom: Novinari napolje! Novinar ne rek’o, jebo vas vaš ćevap, jok, vaspitano sa kolegom iz "Novosti" izaš’o napolje. Ali, ovim putem, a kako bi, a kome bi, na najvišlju adresu, lično Vučić gospodinu, preko ove pismene, prijavljuje slučaj, zbog zato što On ličnim primerom garantuje i demonstrira, na domaći i strani teren, da su naši novinari naše najveće blago. A ako ovaj novinar nije naš, koji je? Evo dole potpisa!

Dragan Todorović