VESTI, / VESTI
DOKUMENTi:
Dug u avgustu uvećan za 900 miliona evra
FISKALNI SAVET: Javni dug opšte države je od početka godine uvećan za 1,66 milijardi evra. Rizik rasta javnog duga po osnovu izdavanja novih garancija za zaduživanje državnih preduzeća. Do kraja 2014. godine procenjujemo da bi javni dug mogao dostići 23 milijarde evra
• Javni dug opšte države na kraju avgusta 2014. godine iznosio je 22,4 milijarde evra, odnosno oko 71 odsto BDP-a, što je rast za 1,66 milijardi evra od početka godine. Visina javnog duga koju objavljuje Fiskalni savet je veća od podatka Ministarstva finansija (21,9 milijardi evra, odnosno 67,9 odsto BDP-a)… • Javni dug opšte države je tokom avgusta porastao je za nešto više od 900 miliona evra.
• Rast javnog duga za oko 900 miliona evra je najvećim delom posledica povlačenja prve tranše kredita iz UAE od 1 milijarda dolara (oko 760 miliona evra). Direktan dug je u avgustu povećan i usled nastavljanja pojačanog zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu - izvršen je rollover tromesečnih i šestomesečnih zapisa u dinarima, ali i dodatno emitovanje dvogodišnjih amortizacionih i petogodišnjih obveznica u dinarima, kao i 53-nedeljnih zapisa i petogodišnjih obveznica u evrima.
• U narednim mesecima očekujemo sporiji rast javnog duga. Nakon zaduživanja za oko 760 miliona evra (kredit iz UAE), depoziti države su znatno porasli, pa se samim tim smanjila potreba za zaduživanjem u narednih nekoliko meseci. Fiskalni deficit će, dakle, jedno vreme da se finansira iz povećanih depozita, tako da u septembru i oktobru očekujemo relativno stabilan nivo javnog duga.
• Dug Republike (direktne obaveze i sve izdate garancije) je na kraju avgusta iznosio 21,9 milijardi evra, negarantovani dugovi lokalnih samouprava i Fonda za razvoj iznose oko 500 miliona evra - pa je tako ukupan dug opšte države dostigao iznos od 22,4 milijarde evra. Ministarstvo finansija objavljuje dug samo centralnog nivoa vlasti (21,9 milijardi evra) koji je niži od ukupnog…
• Do kraja 2014. godine procenjujemo da bi javni dug mogao dostići 23 milijarde evra, odnosno premašiti 72 odsto BDP-a.
• Rast javnog duga do kraja godine će zavisiti od moguće nove emisije evroobveznica u iznosu od oko 600 miliona evra i sa tim javni dug bi do kraja godine dostigao 23 milijarde evra. Iako je prva tranša kredita iz UAE dovoljna za finansiranje deficita do marta sledeće godine, prema okvirnom planu finansiranja iz Zakona o budžetu predviđena je emisija evroobveznica u vrednosti od oko 600 miliona evra tokom 2014. godine. Postoje najave da bi se sa ovom emisijom išlo tokom jeseni i tako iskoristili trenutno povoljni uslovi za zaduživanje (niske kamatne stope na međunarodnom tržištu). Ukoliko do kraja godine ne bude izdavanja novih evroobveznica, javni dug će privremeno biti nešto manji, ali će onda uslediti novo zaduživanje početkom 2015. godine.
• Postoji dodatni rizik rasta javnog duga po osnovu izdavanja novih garancija za zaduživanje državnih preduzeća. Izostanak rešavanja problema u poslovanju Srbijagasa (još uvek nisu najavljene ni preduzete suštinske promene u njegovom poslovanju) i dalje gomilanje gubitaka, može imati za posledicu izdavanje nove garancije države za nabavku gasa za predstojeću grejnu sezonu. Takođe, dugogodišnje loše poslovanje EPS-a, uz nepovoljne efekte poplava u 2014. godini, mogu da dovedu do izdavanja novih garancija za zaduživanje EPS-a. Zbog veličine ovog preduzeća i dubine problema u kojima se nalazi to bi moglo znatno da poveća javni dug Srbije. Napominjemo da bi do kraja godine mogao da bude povučen i deo kredita Evropske investicione banke (Apeks kreditna linija za podršku malim i srednjim preduzećima), odnosno DPL kredita Svetske banke koji je povezan sa procesom restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. Povlačenje ovih sredstava bi povećalo javni dug za nekoliko stotina miliona evra.
Fiskalni savet, MESEČNI IZVEŠTAJ: Fiskalna kretanja u avgustu 2014, 30. septembar 2014.
Dokumentacioni centar "Vremena"
| Državni deficit • Na nivou opšte države, u avgustu 2014. godine ostvaren je deficit od 19,5 milijardi dinara, koji se može oceniti kao uobičajen (na nivou proseka) na mesečnom nivou. Međutim i pored toga što je deficit na nivou mesečnog proseka, u okviru njega i prihodi i rashodi su bili manji u odnosu na očekivanja. • Deficit opšte države na kraju avgusta dostigao je iznos od 122 milijarde dinara (zbir deficita na nivou Republike od 137,5 milijardi dinara i suficita preostalih nivoa vlasti od 15,5 milijardi dinara). Ovakav deficit u prvih osam meseci 2014. godine, kao i kretanje javnih prihoda i rashoda, ukazuju da bi ukupan deficit u 2014. godini mogao biti veći od planiranog za oko 25 milijardi dinara (bez rebalansa). Deficit u 2014. godini bi stoga mogao da iznosi oko 8,5 odsto BDP-a.
Deficit opšte države je do kraja avgusta dostigao iznos od 122 milijarde dinara, što ukazuje na probijanje planiranog deficita u 2014. godini. Konsolidovani deficit bi do kraja godine premašio planirani iznos za oko 25-30 milijardi dinara, usled podbačaja prihoda koje trenutno procenjujemo na oko 55 milijardi dinara (najviše prihodi od PDV-a) i ušteda na rashodima od oko 30 milijardi dinara (najviše usled neizvršenja investicija). Vanredni rashod zbog poplava će marginalno uticati na povećanje deficita, procenjujemo za oko 4 milijarde dinara. Kada u deficit uključimo i još uvek netransparentne rashode države „ispod crte", ukupan deficit u 2014. godini bi mogao da premaši planiranih 286 milijardi dinara i dostigne iznos od 310-315 milijardi dinara (oko 8,5 odsto BDP-a). U isto vreme sa „zvaničnim" budžetom, država izvršava i svoje rashode koji se ne objavljuju u mesečnim saopštenjima Ministarstva finansija, takozvane rashode „ispod crte". Ovo su rashodi koji su najvećim delom nastali usled preuzimanja dugova neuspešnih državnih preduzeća (Srbijagas, Galenika, Železara Smederevo, JAT i drugi). Premda nema pouzdanih podataka o izvršenju ovih rashoda u prvih osam meseci 2014. godine, najveći deo ovih rashoda je unapred definisan planom otplate kredita državnih preduzeća koje je sada preuzela država. Kada i ove rashode uključimo u deficit države, procenjujemo da bi fiskalni deficit u 2014. godini mogao da iznosi oko 8,5 odsto BDP-a. Javni prihodi tokom perioda januar-avgust bili su manji u odnosu na očekivanja prilikom izrade budžeta.
Fiskalni savet, MESEČNI IZVEŠTAJ: Fiskalna kretanja u avgustu 2014, 30. septembar 2014. Porezi
Konsolidovani javni prihod u periodu januar - avgust i očekivanja do kraja 2014.
• Najveći podbačaj se očekuje kod prihoda od PDV-a, za oko 35 milijardi dinara, a osnovni uzrok je niža inflacija u odnosu na prognoze iz budžeta. Naime, umesto planiranih oko 5 odsto, inflacija u 2014. godini će biti oko 2 odsto. Takođe, izostanak unapred uključenih efekata najavljenog povećanja efikasnosti naplate PDV-a je još jedan od uzroka podbačaja PDV prihoda u odnosu na plan. Efikasnost naplate prihoda od PDV-a će verovatno biti na nivou prošlogodišnje (oko 72 odsto), dok je budžetom predviđeno da se efikasnost poveća na oko 75 odsto. • Pad doprinosa i poreza na dohodak je takođe posledica makroekonomskih činilaca. Trendovi na tržištu rada su nepovoljniji nego što je bilo planirano budžetom, što znači da je pad formalne zaposlenosti veći od planiranog, ali i da su nominalne zarade niže. Takođe, nije u potpunosti ostvareno očekivano povećanje prihoda od doprinosa usled suzbijanja sive ekonomije. Za budžetske prihode je bitna samo formalna zaposlenost koja je u padu; Anketa o radnoj snazi, koja uključuje i neformalnu zaposlenost ukazuje na rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti. • Očekuju se podbačaji i kod prihoda od akciza zbog smanjenog priliva akciza od duvanskih proizvoda. U okviru ukupnog prihoda od akciza uočili smo dva divergentna trenda - bolju naplatu od očekivane prihoda od akciza na naftne derivate i veliki podbačaj akciza na duvanske prerađevine. Oba trenda objašnjavamo promenama učešća sive ekonomije na tržištu. U slučaju trgovine naftnim derivatima smatramo da je došlo do suzbijanja sive ekonomije, dok siva ekonomija u trgovini duvanskim proizvodima u 2014. godini raste. Ukupan efekat ovih kretanja na akcize je negativan - procenjujemo da bi pad akciza u odnosu na godišnji plan mogao da iznosi oko 10 milijardi dinara. • Porez na dobit je jedina kategorija prihoda koja će se realizovati u većem iznosu od plana. Realna apresijacija dinara u 2013. je uticala da se poveća računovodstvena dobit preduzeća u 2013. godini na koju se porez plaća u 2014. godini.
Javni rashodi
Javni rashodi tokom perioda januar-avgust takođe su bili manji u odnosu na očekivanja prilikom izrade budžeta… U prvih osam meseci 2014. godine izvršeno oko 35 milijardi dinara manje javnih rashoda nego što bi bilo očekivano u ovom periodu godine - prvenstveno zbog slabijeg izvršenja investicija. Do kraja godine verovatno je da će se ubrzati izvršenje subvencija, pa bi ukupno godišnje smanjenje javnih rashoda u odnosu na budžetirani nivo moglo da iznese od 25-30 milijardi dinara.
Konsolidovani javni rashodi u periodu januar - avgust i očekivanja do kraja 2014. godine
Imajući u vidu izvršenje rashoda opšte države u periodu januar-avgust, ali i obaveze koje će morati da se izvrše do kraja godine, procenjujemo da su do kraja 2014. godine moguće uštede od 25-30 milijardi dinara: • Najznačajniji ali neadekvatan izvor ušteda, od oko 30 milijardi dinara, je na kapitalnim rashodima. Na osnovu niskog izvršenja planiranih kapitalnih rashoda u prvih osam meseci tekuće godine, možemo zaključiti da će očekivano podbacivanje do kraja godine biti oko 30 milijardi dinara u odnosu na inicijalni budžetski plan. Veliko podbacivanje kapitalnih rashoda, u odnosu na budžetirani iznos, nije poželjan način realizacije ušteda jer je razvijenost infrastrukture u Srbiji niska, a nepovoljan uticaj smanjenja javnih investicija na privrednu aktivnost osetan. • Uštede na rashodima za zaposlene mogle bi iznositi oko 15 milijardi dinara do kraja godine. Dosadašnja nepovoljna praksa iz prethodnih godina je bila da državna izdvajanja za zarade budu osetno veća od zakonske indeksacije. Sa takvom pretpostavkom je napravljen i budžet za 2014. godinu. Međutim, ove godine se napokon stalo na put tendenciji nepoštovanja unapred definisanih fiskalnih pravila, tj. prekinuta je dosadašnja kontinuirana praksa pojedinih budžetskih korisnika da dozvole rast zarada izvan okvira koji je zakonom propisan i opravdan. Za razliku od ušteda na kapitalnim rashodima, ovakvo smanjenje rashoda za zarade (u odnosu na planirano) ocenjujemo pozitivno. Ukoliko se rebalansom budžeta (koji očekujemo tokom oktobra) umanje plate za 10 odsto, doći će do dodatnog smanjenja rashoda za ovu namenu (koje ipak neće biti veliko u 2014, jer će obuhvatiti samo isplatu novembarske zarade u decembru). • Očekuje se probijanje na rashodima za subvencije od oko 20 milijardi dinara. Premda izvršenje subvencija u prvih osam meseci ne ukazuje da će doći do probijanja budžetiranih iznosa za ovu namenu, do tog probijanja će verovatno doći i mi ga procenjujemo na oko 20 milijardi dinara. Prilikom izrade budžeta za 2014. godinu izostalo je dobro planiranje rashoda za subvencije koje su već tada bile obaveze države (subvencionisanje ugovorenih SDI, isplaćenih subvencionisanih kredita, subvencije u turizmu). Takođe, deo subvencija iz 2013. godine (poljoprivredne subvencije) nije isplaćen na vreme tokom 2013. godine i ta je obaveza preneta u 2014. godinu. Moguće je da će se isplata poljoprivrednih subvencija ponovo prebaciti na narednu godinu (2015), pa bi rashodi za subvencije u 2014. godini bili bliži budžetiranim, ali to ne predstavlja stvarnu uštedu. Fiskalni savet, MESEČNI IZVEŠTAJ: Fiskalna kretanja u avgustu 2014, 30. septembar 2014. |