Roming se ukida, a ka’ će, ne znamo

piše: Zoran Stanojević

Obećano, ispunjeno. Četiri zemlje regiona ili, ako hoćete, pretpristupni deo SFRJ, Srbija, Crna Gora, BiH i Makedonija, potpisale su u ponedeljak u Budvi Sporazum o sniženju cene rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama. Predviđeno je bilo da ga prihvate i Turska i Albanija, ali su one ovoga puta samo viknule "dalje".

U verziji Sporazuma koju je autor ove rubrike imao prilike da vidi nema ničeg spektakularnog, više liči na pismo o namerama nego na ozbiljan, obavezujući ugovor. Regulatorna tela zadužuju se da od početka novembra krenu sa usklađivanjem i snižavanjem, ali se nikakvi tvrdi rokovi ne postavljaju. Posle potpisivanja spominjane su tri godine kao vreme do kada bi cene rominga trebalo da budu usklađene sa cenama tih usluga u EU. A tamo se roming od sledećeg leta neće plaćati sve do 2022. Dakle, ovdašnji operateri imaju tri godine da se odreknu svake pare od rominga, a do tada nek se dogovaraju sa regulatorima o tempu spuštanja cena. Ministri potpisnici najavljuju da će pokušati da se dogovore i sa EU, tako da nam roming cene budu ukinute gotovo na celom kontinentu. Ta opcija trenutno nije mnogo realna.

Budući da besplatnog rominga ima samo za vreme besplatnog ručka, postavlja se pitanje ko će taj trošak ubuduće plaćati? Operateri u EU smatraju da je greška to što je cena od leta 2015. anulirana, to jest misle da je trebalo ostaviti makar neku veleprodajnu, razmensku cenu. S tim se, izgleda, sve više slažu i regulatori. Jer su ovako na udaru najviše turističke i tranzitne zemlje, gde se usluga troši a ne plaća. Kao kada se onima sa austrijskom vinjetom ne bi naplaćivao auto-put kroz Srbiju.

Jedan od načina da se amortizuje novonastali gubitak jeste da se povise cene u domaćem saobraćaju. Tako bi svi podneli trošak za one koji više putuju, recimo poslovne ljude koji više neće morati ni da se obaziru koliko telefoniraju, ako su to do sada i radili. Ta je opcija trenutno najrealnija.

Neki procenat vrednosti izgubiće i srpski Telekom, ako se bude prodavao, jer više neće moći da iskaže dobitak od rominga kao perspektivu. Operateri kažu da pozdravljaju dogovor (što je pametno govoriti kada nema alternative), ali ukazuju da prostora za populizam ima i u smanjenju interkonekcije (cena po kojoj operateri međusobno razmenjuju usluge, kada zovete broj iz druge mreže), kao i u nižim carinama i porezima na IT opremu, što bi im takođe pojeftinilo poslovanje i uticalo na sniženje cena.

Ovako gledano, čini se da će se roming trošak sada socijalizovati, razmazati na razne druge usluge, dok operateri ne budu zadovoljni, regulatori i političari pohvaljeni, a sirotinja raja srećna što će moći bezbrižno da zove s plaže, ako je se dokopa.

Ipak, to je jedan strah manje i to strah od komuniciranja. Malo li je? Na ovu skupoću?