---

 

Putin treći put u Beogradu

Uz omaž oslobodiocima i razgovori o ekonomiji i trgovini. Potpisano sedam sporazuma. Zapadna štampa nakon Putinovog puta u Beograd i Milano: Logika "Čekajući godoa"; Gas stres test EU: Šta će se desiti ako se ispruka ruskog gasa prekine ove zime?

Sedam sporazuma, memoranduma i protokola između Srbije i Rusije potpisano je 16. oktobra, tokom posete Vladimir Putina, predsednika Ruske Federacije koji je bio gost Beograda u čast sedamdesete godišnjice oslobođenja Beograda od nacista.

Putin je položio vence na groblju Oslobodilaca Beograda i prisustvovao vojnoj paradi koja je održana četiri dana pre 20 oktobra Dana oslobođenja Beograda, po nekim tumačenjima datum je prilagoen datumu posete Putina, kome je predsednik SRbije dodelio i najviši srpski orden, Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici ustanovljen 26. oktobra 2009. godine, Zakonom o odlikovanjima Republike Srbije, a uveden 2010. i dodeljuje se predsednicima država ili vlada za naročite zasluge učinjene za srpsku državu i narod. Do sada je dodeljeno 18 Ordena Republike Srbije svetskim državnicima, ali Putin je jedini nosilac Ordena I stepena Republike Srbije na velikoj ogrlici.

Inače 16. oktobra 1944. u toku Beogradske operacije 1944. sa obala Dunava iskrcala se ruska rečna flota, a u predvorju Beograda razvila se ključna bitka pod Avalom, u kojoj je 17. i 18. oktobra 1944. uništena velika nemačka grupacija koja je pokušavala da se probije u Beograd koji su velikim delom u tom trenutku bile zauzele jedinice Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i jedinice Drugog ukrajinskog fronta Crvene armije.

Pored manifestacije sipatija za Putina lično, ali pre svega tradicionalnog prijateljstva, kulturne, verske i istorijske bliskosti dva slovenska naroda, omaža zajedničkoj srpsko-ruskoj slavnoj istoriji koja ujedinjuje dva naroda, čuče su se i političke izjave. Putin je ponovio izjavu da Rusija podržava suverenitet Srbije u njen stav o Kosovu iz principijelnih razloga, rekavši da Rusija ne trguje prijateljstvo, nagoveštaja se videlo da Putin izvesan značaj pridaje činjenici da će Srbija preuzeti predsedavanje OEBS-om.

Ipak najviše sadržajnih nagoveštaja odnosilo se na ekonomiju.

Putin je nagovestio da pored mogućnosti daljeg razvoja saradnje u agraru, postoje i druge obostrano korisne investicije, u sferi energetike, mašinogradnje, infrastrukture i podsetio da je Rusija odobrila kredit Srbiji od 800 miliona dolara za razvoj železnice. Taj ugovor je sklopljen pre pet godina, tokom posete Dmitrija Medvedeva Beogradu i do današnjih dana nije realizovan, zbog nerazjašnjenog razvlačenja sa srpske strane (nema projekata). Sada se pristupa njegovoj delimičnoj realizaciji kroz ugovaranje kupovine ruskih vozova i protokol o rekonstrukciji pruga u severnom delu Srbije (oko 65,7 km pruge na deonicama Ruma-Golubinci (17,9 km), Sopot Kosmajski-Kovačevac (18,4) i Mala Krsna - Velika Plana (29,4) na severnom kraku Koridora 10, što košta 48,7 miliona evra).

U celini, rekao je Putin, ruske investicije u srpsku privredu dosad iznose tri milijarde dolara, a za tri godine, uključujući i privatni sektor, mogu biti udvostručene, do šest ili čak do 10 milijardi dolara.

Putin je nagovestio da ruski "Gasprom njeft" investirao 2 milijarde dolara, da planira da investira još milijardu dolara u kompaniju "Naftna industrija Srbije" (NIS), koju je nazvao jednim od flagmana rusko-srpske saradnje, da je sasvim nedavno, kada je ruska kompanija ušla NIS, to bilo preduzeće u gubicima, a da sada ono obezbeđuje 14 odsto prihoda budžeta Srbije.

Putinovo pominjanje rezultata poslovanja NIS-a i investicionih planova Gaspromnjefa možda je odgovor na to što je premijer Vučić u avgustu izjavio da namerava da se obrati ruskoj strani s predlogom da se koriguje ugovor o privatizaciji NIS, pošto Rusija plaća najnižu taksu za korišćenje prirodnih resursa po stopi od samo 3 odsto, koji po nekim tumačenjima važi do 2023. "Gazprom njeft" sada poseduje 56,15 odsto akcija NIS, a 29,87 odsto akcija je pod kontrolom Srbije.

Po Putinovoj oceni, izvoz srpskih proizvoda na rusko tržište se povećava, a ako se realizuju sporazumi koji su upravo potpisani, razmena između Srbije i Rusije vrlo brzo moći da bude 500 miliona dolara. U razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, Vladimir Putin je potvrdio da bi Moskva i Beograd mogli da se dogovore o nekim kvotama za izvoz u Rusiju Fijatovih automobila proizvedenih u Kragujevcu: "Imajući u vidu naše dobre odnose sa Italijom, a sa kompanijom FIAT, i naše tople odnose i blisku saradnju sa Srbijom, mi, mislim, možemo da se dogovorimo o određenim kvota za plasman ovih vozila na ruskom tržištu."

Srpski premijer Vučić je rekao da je dobra vest za obojicu i to što robna razmena dostiže do 26 milijardi dolara, kao i da je Srbija jedina evropska zemlja koja može da izvozi svinjsko meso u Rusku Federaciju. Kao jednu od oblasti koja ima perspektivu za dalji razvoj saradnje, Putin je pomenuo poljoprivredu, rekavši da Srbija treba da popuni niše na ruskom tržištu koje su zapadni proizvođači izgubili kada je Rusija odgovorila na zapadne sankcije. Putin je ukazao na mogućnost da poljoprivredni proizvođači iz Evrope ulažu zajedno sa ruskim u Srbiji kako bi se potom ti proizvodi plasirali u Rusiju. Pomenuti su problemi u oblasti energije, nastali po oceni predsednika Srbije Nikolića krivicom srpske strane, a u tom kontekstu je pominjan problem duga i moguće rusko angažovanje kada su u pitanju Petrohemija.

Putinovu posetu je pratio veliki broj novinara, mnogi od njih osluškujući kakvu će poruku Putin poslati zapadu. Poslao je samo dve – obe se odnose na gas.

Putin je ponovio da je Rusija uvek bila pouzdan snabdevač energentima, da ruskom krivicom neće biti krize ove zime, ali da postoji veliki rizik za tranzit gasa kroz Ukrajinu, koji je namenjen evropskom tržištu. Rekao je međutim da će Rusija, u slučaju da Ukrajina bude "krala" gas kao 2008. godine, biti prinuđena da za toliko smanji isporuke.

Odgovarajući na jedno novinarsko pitanje Putin je govorio, čiju je izgradnju o dugo najavljivanoj investiciji - gasovodu "Južni tok" uporedio sa ljubavnim odnosom:

«To je kao sa ljubavlju, ona može biti srećna samo ako oba učesnika tog divnog procesa žele da nastave te odnose. Ocenio je da politika u ovom slučaju šteti ekonomiji. «Ne možemo sami da gradimo cevovod vredan više milijardi dolara, ako to naši partneri ne žele, rekao je podsetivši da su slične okolnosti bile na početku izgradnje Severnog toka za koji su sad svi zainteresovani.

Da li to znači da je Putin u Beograd doneo lošu vest o gradnji «Južnog toka», u koji srpska strana polaže nade? Pre će biti da je Putin zapravo iz Beograda poručio Evropljanima da odluče da li im treba «Južni tok», kao što su odlučili da im treba «Severni tok». Rusija u pregovorima sa EU traži da «Južni tok» ima isti status kao Severni, to jest da bude izuzet iz ograničenja koja predviđa takozvani III energetski paket po kojima mora biti razdvojena proizvodnja od distribucije gasa i da onaj ko gradi gasovod mora deo kapaciteta da prepusti konkurenciji, što Rusi nisu voljni da čine.

Nakon šestočasovne posete Beogradu Putin putuje u Milano, na dvodnevni samit EU – Azija (finansijsko-ekonomska saradnja, dijalog Evrope i Azije, stanje na Bliskom Istoku, u Siriji i Iraku, kriza u Ukrajini i epidemija ebole)…

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---