Smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, smanjenje velikih računa u javnom sektoru, kao i smanjenje budžetske podrške javnim preduzećima, restrukturiranje velikih javnih preduzeća - uključujući električnu energiju, gas, železnice, putnu privredu...

Misija Međunarodnog monetarnog fond (MMF), koju je predvodila gospođa Zuzana Murgasova, posetila je Beograd od 4. do 20. novembra. U očekivanju dodatnih konsultacija o javnim preduzećima sa predstavnicima Svetske banke, misija je postigla dogovor sa vlastima, uz odobrenje od strane rukovodstva MMF i Izvršnog odbora, o ekonomskom programu koji bi mogao biti podržan od strane MMF stend baj aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF-om za rok od 36 meseci, od ukupno 935,4 miliona dinara (oko milijardu evra ), ili 200 odsto kvote. Misija se sastala sa premijerom Aleksandrom Vučićem, guvernerom Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovankom Tabaković, ministrom finansija Vujovićem, i drugim javnim funkcionerima, predstavnicima poslovne zajednice, i međunarodnim partnerima.

Na kraju misije, gospođa Murgasova, koja je predvodila misiju izdala je sledeće saopštenje:

Ekonomski uslovi ostaju izazov. Očekuje se da se BDP smanji (to contract) u 2014., delom zbog poplava u maju 2014. godine, slabljenja domaće tražnje, i problematičnih korporativnih bilansa.

Inflacija je ispod dozvoljenog odstupanja NBS (tolerance band) s kraja 2013. godine.

Stopa nezaposlenosti na nivou od preko 17 procenata predstavlja glavnu društvenu brigu.

Povećan je deficit - uključujući plaćanja sektora države za garancije - očekuje se da iznosi oko 8 procenata BDP u 2014., a javni dug će porasti do 68 odsto BDP-a do kraja godine.

Bez sveobuhvatne promene politike, javni dug će nastaviti da raste do neodrživih nivoa i da podriva makroekonomsku stabilnost i potencijal rasta.

Vlasti nastoje da postave novi ekonomski program koji kao osnovu za održiv rast i otvaranje novih radnih mesta u srednjem roku sprovođenjem ambiciozne fiskalne konsolidacije i strukturne reforme. Fiskalno prilagođavanje posebno ima za cilj da zaustavi rast javnog duga i postavi ga na silaznu putanju od 2017. Priložene mere strukturne reforme treba da pomognu stvaranju virtuelnog ciklusa povećanja tržišnog poverenja, investicija privatnog sektora, i rasta.

Fiskalna konsolidacija po novom ekonomskom programu će prvenstveno biti usmerena na rashode od smanjivanja plata i penzija, velikih računa u javnom sektoru, kao i smanjenje budžetske podrške javnim preduzećima. Istovremeno, postojeće mreže socijalne zaštitne će se održavati, kako bi se osigurala odgovarajuća zaštita ugroženih grupa.

Fiskalni napor će biti podržan širokim reformama koje uključuju jačanje poreske uprave radi podizanja efikasnost naplate prihoda, poboljšanje upravljanja javnim finansijama, jačanje kontrole javnih rashoda i fiskalne rizike.

Restrukturiranje velikih javnih preduzeća - uključujući električnu energiju, gas, železnice i putnu privredu, što će pomoći da se smanjiti budžetski odliv, uz obezbeđivanje adekvatno pružanje usluga.

Monetarna politika i kurs će biti usidren u okvirima ciljanje inflacije. Fiskalno prilagođavanje treba da stvori prostor za postepeni rebalans mešavinom strategija radi ublažavanja efekata monetarne politike, pod uslovom da se spoljni uslovi finansiranja stabilizuju. Ovo bi trebalo da smanji realne aktivne kamatne stope i da podrži rast privatnog sektora.

Stabilan bankarski sektor pojavljuje se uglavnom sa generalno adekvatnom kapitalizacijom i obilnom likvidnošću, dok stroge zakonske odredbe sadrže rizike koji nastaju iz rastućih nekvalitetnih kredita. Ipak, vlasti su posvećene sprovođenju sveobuhvatne strategije radi smanjenja nivoa nenaplativih kredita i povećanja kreditne sposobnosti privatnog sektora. Pored toga, vlasti će nastaviti da jačaju nadzor banka kako bi osigurali stabilnost finansijskog sistema.

Strukturna slabost u Srbiji je ograničeni ekonomski rast. Važne zakonodavne reforme su uvedene u 2014, uključujući i amandmane u zakonima o radu, penzijama, korporativnom stečaju, i privatizaciji. U narednom periodu, vlasti će biti posvećene implementaciji sveobuhvatne reforme u cilju poboljšanja poslovnog okruženja, smanjenja uticaja države u privredi, i poboljšanja korporativnog upravljanja. Ove reforme bi trebalo da povećaju investicije, ekonomsku diverzifikaciju i dovedu do održivog rasta privatnog sektora i do otvaranje novih radnih mesta. Od međunarodnih partnera, uključujući druge međunarodne finansijske institucije očekuje se da pruže pomoć.

Dokumentacioni centar "Vremena"

Ministar finansija Vujović: Aranžman je kao neka operacija kuka „Program reformi koje su dogovorene sa MMF-om je težak, ali daje osnove za otvaranje novih radnih mesta i investicije", rekao je ministar finansija Dušan Vujović. "Srbija se obavezala da se pripremi za tešku hiruršku operaciju, aranžman je kao neka operacija kuka, jer ako bismo nastavili ovako, mogli bismo još neko vreme da šepamo, a onda bismo potpuno stali. Kad to sad operišemo, moći ćemo normalno da idemo i trčimo", objasnio je ministar smisao aranžmana sa MMF-om. Vujović je gostujući u emisiji "Oko ekonomije" na RTS-u rekao da je to prvi put da u programu ravnomerno stoje i strukturne mere i mere makroekonomske stabilizacije. "Ovo je jedan od retkih primera gde Fond stvarno, a ne na rečima stavlja osnove za privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i privlačenje investicija", ocenio je ministar. Prema njegovim rečima, aranžman je težak jer predstavlja suočavanje sa problemima sa kojima Srbija nije imala hrabrosti da se suoči do sada. Ministar je precizirao da će prva kontrola izvršenja preuzetih obaveza od MMF-a biti polovinom maja, kada će predstavnici ove institucije doći u Beograd. "MMF će doći u prvu pravu suštinsku misiju da gleda rezultate za prvi kvartal polovinom maja. To je prvi test", rekao je Vujović. Do tog roka, dodao je, Vlada mora prvo deficit da održi u okvirima koji je dogovoren sa Fondom. Upitan da li aranžman podrazumeva otpuštanje određenog broja zaposlenih u javnom sektoru, Vujović je rekao da ne bi govorio o brojkama, jer "nije cilj broj, cilj je da se zatvori deficit". "Suština je da smo dogovorili program čija je suština da postignemo smanjenje deficita za 1,3-1,4 milijarde evra ili 4,25 odsto BDP za tri godine", rekao je ministar. On je dodao da za Fond nije uslov broj ljudi, već da ih zanima koji deo BDP-a odlazi na administraciju i kakve usluge ona nudi u svim sferama. Upitan da li će biti dodatnog smanjenja plata, ministar je rekao da nikakvih drugih smanjenja neće biti od ovih koja su već predviđena rebalansom. Upitan na koji način će biti isplaćivane plate javnim preduzećima koja ostvaruju gubitke, Vujović je rekao da ta preduzeća neće moći da isplaćuju plate na ovom nivou. "Gubitaši ne smeju da imaju veće plate od onih koje bi imali da se nalaze na budžetu. Da budem kratak, moj šofer, ne sme da ima manju platu od šofera u EPS-u, odnosno javnom preduzeću koje ima gubitke. Ako to javno preduzeće ima bolji rezultat, onda mogu da imaju veće plate", izjavio je ministar. Vujović je rekao da MMF prepušta Vladi da sama upravlja procesima privatizacije i dokapitalizacije preduzeća u državnom vlasništvu. Upitan gde će Vlada uštedeti tih 1,3 milijarde evra u naredne tri godine, on je rekao da su najvažnije mere smanjenje plata i penzija koje su već unete u rebalans, ali da će doći i do smanjenja subvencija i povećanja prvih izvora prihoda. "To znači da se uvode neke konkretne naknade, na primer, za korišćenje tranzita gasa, što građani neće osetiti jer se to odnosi na naplaćivanje naših resursa kojima se koriste duge zemlje. Mi tražimo onaj spisak ušteda koji će najmanje pogoditi ljude", precizirao je ministar. Vujović: Reforme osnov za nova radna mesta, sajt ministarstva finansija, 20.11.2014