VESTI, / VESTI
DOKUMENTI:
The IMF is watching you
Bord direktora MMF-a odobrio Aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom. Šta sadrži stand-by aranžman sa MMF 2015? Šta piše o Memorandumu vlade i u Pismu o namerama upućeno MMF-u Šta će raditi s 500 preduzeća Tender za Telekom Restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS) i poskupljenje struje Srbijagas: razdvajanje distributivne sekcije Železnice Srbije: posebna punička, teretna i infrastrukturna kompanija Putevi Srbije: koncesije za Koridor XI Kako je izgledao prethodni aranžman sa MMF-om
|
Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izrazio je 22. februar 2015. očekivanje da će Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na sutrašnjem sastanku odobriti Srbiji aranžman iz predostrožnosti.
Vučić je u izjavi agenciji Tanjug rekao da veruje da će Srbija dobiti odobrenje direktora MMF-a, kao i da će to će biti veliki signal investitorima da dolaze u Srbiju.
To je signal i za građane, da smo dobro radili i da smo, što je mnogo važnije, na dobrom i na sigurnom putu, poručio je premijer.
Vlada Srbije je, naveo je premijer, realizovala sve prethodne mere koje su važne za dobijanje aranžmana s tom međunarodnom institucijom.
Premijer je naglasio da Srbija preduzima jedan hrabar, težak, ozbiljan i odgovoran put, a aranžman sa MMF-om će biti signal da je to tako.
Prema njegovim rečima, na sastanak direktora ove međunarodne finansijske institucije otputovao je i njen predstavnik u Srbiji Daehaeng Kim.
Vlada Srbije u ovaj aranžman ne ulazi zbog novca, istakao je Vučić, već zbog programa i plana koji je napravila.
Aranžman sa MMF-om nam je potreban zbog sigurnosti, investicija, za odobrenje plana za budućnost, za garancije da se Srbija nalazi na sigurnom putu, istakao je Vučić.
Premijer je naveo i da je plan da se deficit budžeta u narednim godinama smanjuje.
Planirani deficit za 2015. godinu je oko milijardu i po evra, što je mnogo manje nego u prethodnim godinama, a mogao bi da bude i manji od planiranog, objasnio je Vučić.
On je dodao da već dogodine, deficit mora da se smanjuje i da Vlada Srbije neće biti zadovoljna sve dok deficit ne spadne na 500 miliona evra.
Kad se to dogodi, Srbija će spadati u red veoma uspešnih zemalja, kada je reč o budžetu i fiskalnom deficitu. Onda možemo punim plućima i punim jedrima da idemo u povećanje rasta, zaključio je premijer.
|
Aranžman sa MMF-om veliki signal investitorima, sajt vlade Srbije
|
(Videti takođe: Transcript of a Press Briefing by Gerry Rice, Director, Communications Department, International Monetary Fund, Washington, D.C. Thursday, February 19, 2015 kako na pres brifingu u MMF-u portparol fokusiran na pitanja vezana za Grčku 19. februara nije imao ništa da kaže o Srbiji:
...So the flexibility is something that's always there to be discussed. But it needs to be discussed on the basis of specific data, details, policy proposals and we're not at that stage yet.
QUESTIONER: (Inaudible).
MR. RICE: About?
QUESTIONER: Serbia.
MR. RICE: Yeah, I'm not sure I have anything for you on Serbia. QUESTIONER: Well, Serbia has said that the IMF board is supposed to review their loan program on February 23rd but it also failed to sell its steel mill. So I'm wondering if that could pose a problem as that as one of the conditions?
MR. RICE: I'm going to respect your question and come back to you after the briefing.
QUESTIONER: Okay.
MR. RICE: Okay? Good. And I'm going to call it a day. Thank you very much. Thanks, everybody...)
O tome da je aranžman Srbije sa MMF-om veliki signal za investitore i da aranžman treba sklopiti ne zbog para već zbog sebe, govorili su u sličnim prilikama i prethodni ministri i funkcioneri. Videti dole: Šta sadži stand-by aranžman sa MMF 2015
|
Dokumentacioni centar "Vremena"
| Predistorija odnosa Srbije (SFRJ, SRJ, DZSCG) s Međunarodnim monetarnim fondom Bivša Sоcijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i zemalja osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Od svog osnivanja MMF je SFRJ odobrio 12 stand-by aranžmana. Najintenzivnija saradnja s MMF-om ostvarena je između 1980. i 1991. godine, kada je SFRJ odobreno sedam stand-by aranžmana u ukupnoj vrednosti od 3,5 milijardi specijalnih prava vučenja (iskorišćeno 2,7 milijardi). Prvi finansijski aranžman s MMF-om, u iznosu od 9 miliona SAD dolara, Jugoslavija je zaključila 1949. godine, a poslednji, u iznosu od 460 miliona specijalnih prava vučenja, 16. marta 1990. godine. Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u. Istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%. Regulisanje članstva 20. decembra 2000. godine Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku (Press Release No. 00/75), s retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine, da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji. Istog dana Odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 185 miliona dolara) u okviru "Hitne postkonfliktne pomoći", kao podršku programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, koji su joj Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u. Kao dalju podršku ekonomskom programu Vlade, Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je 11. juna 2001. godine stand-by aranžman u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja (oko 317 miliona dolara). Povlačenje sredstava bilo je uslovljeno uspešnim sprovođenjem dogovorenog programa stand-by aranžmana. Odobrena sredstva iskorišćena su u četiri jednake tranše. Stand-by aranžman je predstavljao osnov za pregovore o olakšanju duga Srbije i Crne Gore s poveriocima Pariskog kluba. Iskorišćena sredstva su otplaćena u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine. Uspešni rezultati ostvareni u sprovođenju prethodna dva finansijska aranžmana i dogovoreni ekonomski program stabilizacije i strukturnih reformi za period 2002–2005. godine omogućili su da se zaključi trogodišnji finansijski aranžman s MMF-om, pod nazivom Aranžman za produženo finansiranje. Ovaj aranžman odobren je 13. maja 2002. godine u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV (oko 1.030 miliona dolara). Korišćenje odobrenih finansijskih sredstava uslovljeno je pridržavanjem dogovorenih kriterijuma izvršenja i sprovođenjem strukturnih mera. Na osnovu šest polugodišnjih revizija programa i pozitivnih ocena Odbora izvršnih direktora o ostvarenim rezultatima u sprovođenju ekonomske i finansijske politike, ukupno odobrena sredstva povučena su u 12 tranši. Poslednja tranša povučena je u februaru 2006. godine. Republika Srbija nastavlja članstvo državne zajednice Srbija i Crna Gora Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama. MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio (Press Release No. 06/161) kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, kao i da Republika Srbija nastavlja članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva. U periodu od 2000. do 2006. godine, MMF je odobravanjem sredstava u okviru tri aranžmana: Hitne postkonfliktne pomoći, Stand-by aranžmana i Aranžmana za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 966,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.532 miliona dolara), značajno pomogao sprovođenju ekonomskih reformi u Republici Srbiji i uspostavljanju makroekonomske ravnoteže i stabilnih stopa rasta. Sredstva prva dva aranžmana otplaćena su u redovnim rokovima. U uslovima stabilizovanja finansijske pozicije zemlje i kontinuiranog rasta deviznih rezervi, Narodna banka Srbije je, u dogovoru s MMF-om, u junu 2006. godine započela prevremenu otplatu sredstava odobrenih u okviru trogodišnjeg Aranžmana za produženo finansiranje. Poslednja rata sredstava prevremeno je otplaćena 15. marta 2007. godine, čime su otplaćena ukupno odobrena sredstva ovog aranžmana, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.030 miliona dolara), i u potpunosti izmirene finansijske obaveze prema ovoj međunarodnoj instituciji. Saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta MMF-a, na osnovu kojih ova institucija donosi ocenu o privrednoj situaciji zemlje i adekvatnosti mera ekonomske politike koja se primenjuje. ( Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom )
|
| DOKUMENT – Prethodni aranžan: Međunarodni monetarni fond Republika Srbija Aide Memoire Beograd, 9. februar 2012. Slabljenje globalnog rasta i aktuelne turbulencije na finansijskim tržištima predstavljaju izazov za Srbiju. Nakon kratkogperioda oporavka, rast je usporio i nezaposlenost je dostigla veoma visoke nivoe. Reakcija ekonomske politike je bila generalno primerena tokom 2011. godine. Posebno treba reći da je fiskalnim automatskim stabilizatorima bilo omogućeno da deluju da bi dali svoj doprinos podršci ekonomskoj aktivnosti, a monetarna politika je ublažena u kontekstu smanjenih inflatornih pritisaka. Međutim, budžet za 2012. podrazumeva značajno viši dug nego što je fiskalno odgovorno, čime se potkopava glavni stub reformskogprograma podržanog Stand-By aranžmanom (SBA). Kao rezultat toga, odložen je završetakprve revizije SBA. Nastavak revizija SBA će zahtevati postizanje dogovora o zakonodavnim merama koje će eliminisati dodatnu potrošnju i povećanje duga. Mada je verovatno da će se to dogoditi tek nakon izbora, vlada je izrazila spremnost na održavanje deficita i povećavanje duga u skladu sa ciljevima SBA tokom preostalog dela svog mandata, u nameri da se doprinese očuvanju poverenja u održivost fiskalne politike. Preliminarno je dogovoreno da se misija MMF-a vrati u Beograd sredinom 2012. godine nakon izbora da bi razgovarala sa novom vladom o koracima koji su potrebni da bi se nastavile revizije programa. I. Osnovne informacije Nakon kratkog perioda oporavka, rast je zastao u uslovima slabljenja ekonomske aktivnosti u evrozoni. Podstaknuta uglavnom izvozom u EU, ekonomija Srbije je počela da se oporavlja u 2010. godini nakon pada u 2009. godini. Međutim, suočen sa negativnim efektima usporavanja rasta u svetu i u evrozoni, ekonomski oporavak u Srbiji je zastao od sredine 2011. godine. Stopa nezaposlenosti je porasla na preko 24 procenta i predstavlja jedan od ključnih razloga za zabrinutost u narednom periodu. Poverenje investitora u Srbiju se uglavnom održalo uprkos pogoršanju globalnog ekonomskog i finansijskog okruženja. Reakcija ekonomske politike na usporavanje rasta i pad inflacije je bila generalno adekvatna tokom 2011. godine. Posebno treba reći da je fiskalnim automatskim stabilizatorima bilo omogućeno da deluju; rebalans budžeta za 2011. usvojen u oktobru zadržao je nepromenjene ciljeve u pogledu potrošnje uprkos nižim prihodima koji su prouzrokovani sporijim rastom, što je dovelo do višeg deficita nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom. Monetarna politika je takođe ublažena u kontekstu nižih inflatorih pritisaka; NBS je snizila repo stopu za ukupno 300 baznih poena od aprila, čime je praktično poništeno prethodno pooštvaranje politike. Nakon što je početkom 2011. godine dostigla najviši nivo od skoro 15 procenata, očekuje se da će se inflacija približiti ciljanoj stopi Narodne banke Srbije (NBS) uz dozovljeno odstupanje u početkom 2012. godine. Završetak prve revizije Stand-By aranžmana (SBA) odložen je zato što budžet za 2012. godinu nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom. Fiskalni program za 2012. oko koga je postignut dogovor između misije MMF-a i vlasti u novembru 2011. predvideo je kao cilj fiskalni deficit od 4H procenta BDP-a i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko 1 procenat BDP-a. Međutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga (uključujući državne garancije) i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro 2 procenta BDP-a. Izvršenje u odnosu na ciljeve za kraj 2011. godine generalno je u skladu sa SBA, iako jedan kriterijum izvršenja i jedan strukturalni reper nisu realizovani (tabele 1-2). Kriterijum izvršenja za kraj 2011. godine koji se tiče fiskalnog deficita premašen je za 5 milijardi RSD, pošto je ograničenje potrošnje samo delimično nadoknadilo manjak prihoda. Većina strukturalnih repera za kraj 2011. godine takođe je realizovana, iako mera sveobuhvatnog praćenja državnih docnji tek treba da se operativno sprovede. U narednom periodu očekuje se da će rast značajno usporiti tokom 2012. godine i dominiraju rizici nepovoljnijeg razvoja situacije. S obzirom na to da se očekuje da će se evrozona opet naći u recesiji, očekuje se da će BDP Srbije zabeležiti rast od samo !/г procenta tokom ove godine (tabela 3). Ova projekcija se poklapa sa prognozom NBS. Rizici po ovu prognozu se odnose na nepovoljniji razvoj situacije. Posrtanje rasta trgovinskih partnera Srbije, kao i smanjenje pozajmljenih izvora banaka zbog pritisaka na banke iz evrozone da povećaju propisani kapital, predstavljaće značajan negativni faktor po ekonomsku aktivnost u Srbiji. Pored toga, ekonomska aktivnost je i dalje ugrožena zbog velikih ukupnih potreba u pogledu finansiranja platnog bilansa i finansiranja javnog sektora. Mada su devizne rezerve i državni depoziti Srbije značajni, pokrivanje potreba za finansiranjem u slučaju ozbiljnog poremećaja na tržištu predstavljalo bi izazov. II. Pitanja vezana za ekonomsku politiku Srbija se suočava sa značajnim fiskalnim izazovima u narednom kratkoročnom periodu naspram dugotrajnih prepreka rastu. Održavanje racionalnih ekonomskih politika predstavlja najbolju opciju za svođenje negativnih efekata krize na najmanju moguću meru i ubrzanje strukturalnih reformi koje pomažu da se oslobodi potencijal za rast od ključne su važnosti za stvaranje uslova za održivi ekonomski rast. A. Fiskalna politika Projektovani fiskalni deficit za 2012. u uslovima nepromenjenih politika je za najmanje 1 procenat BDP-a viši nego što to predviđa fiskalni program dogovoren u novembru. Deo ovog jaza koji iznosi V procenta BDP-a posledica je nižeg rasta BDP-a, V procenta BDP-a potiče od niže osnove prihoda u 2011. godini, a ostatak od više potrošnje. Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5V procenta BDP-a, u poređenju sa 4V procenta predviđena fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i JP Puteva Srbije, nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda (tabele 4a-b). Utvrđivanje odgovarajućeg fiskalnog stava za 2012. zahteva pronalaženje ravnoteže između potrebe za kontracikličnim fiskalnim politikama i rizika koji proističu iz višeg javnog duga i potreba za finansiranjem budžeta. Pravilo o deficitu bi zahtevalo fiskalne stabilizatore kao odgovor na niži rast, da je javni dug ostao na niskom nivou. Međutim, očekuje se da će javni dug na kraju 2012. godine premašiti gornju granicu duga propisanu zakonom Srbije, kao i nivo koji se smatra odgovarajućim za tržišne ekonomije u razvoju (tabela 3). Pored toga, s obzirom na to da su potrebe za refinansiranjem već visoke, finansiranje viših deficita predstavlja problem. Stoga postoji potreba za kredibilnim srednjoročnim programom fiskalnog prilagođavanja da bi se povratila održivost duga kao ključni preduslov pre razmatranja višeg fiskalnog deficita u 2012. godini. U ovim uslovima, fiskalni ciljevi dogovoreni tokom razgovora o prvoj reviziji u novembru u ovom trenutku ostaju nepromenjeni. U cilju održavanja poverenja tržišta u opredeljenje vlasti za fiskalnu disciplinu i posledičnog smanjenja rizika fiskalnog finansiranja, misija preporučuje da vlasti: (i) poštuju ciljeve u pogledu nominalnog fiskalnog deficita za kraj marta i kraj juna koji su dogovoreni tokom posete misije u novembru 2011. godine, što zahteva smanjenje tekuće diskrecione potrošnje republičke vlade u skladu sa nižim prihodima s obzirom na slabiji rast (tabela 1) i (ii) ne izdaju domaće garancije preko ciljeva definisanih u programu. Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje duga na održiv nivo. Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 2012. godine pa nadalje čak i ukoliko se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu. Misija se stoga zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture. Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju: (i) smanjenje subvencija i transfera; (ii) smanjenje mase zarada povrh onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji; (iii) proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i (iv) povećanje stope PDV-a (koja je i dalje jedna od najnižih u regionu). Pored toga, trajna fiskalna konsolidacija bi trebalo da se pozabavi pitanjima kao što su reforma zaposlenosti u javnom sektoru (uključujući i zdravstvo i obrazovanje), racionalizacija državnih i društvenih preduzeća i penziona reforma (videti u daljem tekstu). Kada srednjoročni program fiskalnog prilagođavanja bude usvojen, možda će biti prostora za kontracikličnu fiskalnu politiku. Zavisno od prirode ekonomskog usporavanja, kao i intenziteta i strukture srednjoročnog prilagođavanja koje vlada bude spremna da sprovede, što će povećati poverenje u opredeljenje vlasti za fiskalnu odgovornost, automatskim fiskalnim stabilizatorima bi moglo da bude dozvoljeno da delimično deluju tokom 2012. godine. U slučaju predizbornih fiskalnih popuštanja, potrebno fiskalno prilagođavanje tokom preostalog dela 2012. godine bi bilo veće. Sledeća vlada bi trebalo da razmotri sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja direktnih poreza. Kao što je već pominjano tokom razgovora u okviru ranijih SBA, vlasti bi trebalo da razmotre sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja socijalnih doprinosa i povećanje indirektnih poreza i poreza na imovinu. Glavni ciljevi takve reforme bi bili da se pomogne u smanjenju fiskalnog deficita, podstakne konkurentnost sektora razmenljivih dobara, stimuliše otvaranje novih radnih mesta u formalnom sektoru i da se suzbije poslovanje u neformalnom sektoru. Takva reforma bi morala da bude pažljivo osmišljena u cilju izbegavanja regresivnog oporezivanja i posvećivanja posebne pažnje poreskoj upravi. Reforme će biti potrebne da bi se dobio efikasniji, pravedan i fiskalno održiv javni penzioni sistem. S obzirom na to da su stope doprinosa za penziono osiguranje i transferi iz budžeta prema penzionom sistemu već na veoma visokom nivou i s obzirom na nepovoljna demografska kretanja u Srbiji, pred Srbijom se nalaze dve široke opcije u srednjoročnom periodu: drastično smanjenje stope zamene ili podizanje efektivne starosne granice za penzionisanje i unapređenje podsticaja na tržištu rada sa ciljem da se poveća broj obveznika po jednom penzioneru. U skladu sa reformskim naporima u drugim evropskim zemljama, druga opcija se smatra poželjnijom, pošto bi prva opcija možda podrazumevala smanjenje penzija na socijalno neprihvatljive nivoe. Naredna vlada i skupština će morati da, kao prioritet, preduzmu korake koji podižu efektivnu starosnu granicu za penzionisanje takođe zbog činjenice da podizanje starosne granice za penzionisanje i promene pravila o prevremenom penzionisanju treba uvoditi postepeno tokom više godina. B. Monetarna politika i politika deviznog kursa Mada postoji prostor za dalju relaksaciju monetarne politike, neizvesno globalno okruženje i predstojeći izbori razlog su za oprez. Od sredine 2011. godine, NBS je adekvatno snižavala referentnu stopu zbog pada inflacije u kontekstu umerenijeg inflatornog okruženja. Slaba perspektiva u pogledu rasta, pad inflatornih očekivanja i još uvek restriktivan stav politike (referentna stopa u Srbiji je još uvek najviša u regionu) ukazuju na to da postoji prostor za dalju relaksaciju. Međutim, znatni rizici iz evrozone i neizvesnost oko fiskalne politike razlog su za oprez pri daljem snižavanju kamatne stope. C. Politike finansijskog sektora Program usvojen u decembru 2011. sa ciljem pružanja finansijske podrške bankama treba da se ojača. Prema planu, banke mogu dobrovoljno da se prijave da prodaju svoje problematične kredite (NPL) Agenciji za osiguranje depozita ili da traže injekciju kapitala od države. Na osnovu nalaza stručnjaka za tehničku pomoć, misija preporučuje sledeće izmene programa: (i) uvođenje jedinstvenih standarda revizije koja treba da se sprovede pre prijavljivanja za program; (ii) ograničenje dokapitalizacije samo za održive banke; (iii) zahtev da privatni akcionari učestvuju u dokapitalizaciji privatnih banaka kao uslov za pomoć države; (iv) eksplicitno preciziranje da se problematični krediti kupuju po neto (a ne bruto) knjigovodstvenoj vrednosti koju su potvrdili revizori; (v) predviđanje većinskog državnog vlasništva nad akcijama ili zlatne akcije nakon dokapitalizacije ili kupovine problematičnih kredita i (vi) skraćenje progama na 6 meseci da bi se smanjile mogućnosti za zloupotrebu od strane banaka. Potrebno je hitno rešavati pitanje sve većih problematičnih kredita u bankarskom sektoru. Srbija ima jedan od najviših nivoa problematičnih kredita u regionu. Visok nivo problematičnih kredita u knjigama banaka blokira resurse koji bi mogli da se upotrebe za kreditiranje. Potrebno je preduzeti određene radnje da bi se bankama pomoglo da očiste svoje bilanse, uključujući usvajanje zakona o faktoringu da bi se omogućilo nekreditnim institucijama da preuzmu naplatu problematičnih sredstava i ubrzanje sudskih stečajnih postupaka. Nedavne izmene i dopune zakona o porezu na dobit preduzeća mogle bi da olakšaju finansijsko opterećenje po banke pri otpisu problematičnih kredita. D. Investiciona klima Nakon izbora, vlasti treba da bez odlaganja pokrenu strukturalne reforme da bi se rešilo pitanje ključnih uskih grla kod rasta. Prelazak Srbije na efikasniju ekonomiju kojom dominira privatni sektor znatno kasni za najuspešnijim uporedivim zemljama u regionu. Da bi se uspešno približile nivoima dohotka iz EU, vlasti moraju da unaprede poslovnu klimu da bi se eliminisale distorzije i poboljšala fleksibilnost ekonomije, s posebnim akcentom na sledeće: Deregulacija Regulatorno opterećenje predstavlja veliku prepreku za brži razvoj privatnog sektora u Srbiji. Da bi rešila ovaj problem, vlada bi trebalo da: (i) završi realizaciju projekta "regulatorne giljotine"; (ii) unapredi analizu regulatornog uticaja novih predloga zakonskih propisa koji imaju uticaj na poslovno okruženje za privatni sektor; (iii) smanji i racionalizuje naknade i takse centralne i lokalne uprave, takođe u kontekstu racionalizacije računa sopstvenih prihoda i (iv) modernizuje poresku upravu i upravu carina radi maksimalnog dobrovoljnog poštovanja propisa na način koji pogoduje poslovnoj zajednici. Reforma javnih poreduzeća Fiskalne i kvazifiskalne operacije sektora javnih preduzeća postaju sve veće opterećenje po budžet. Da bi smanjila fiskalne rizike povezane sa javnim preduzećima i oslobodila njihova produktivna sredstva za privatni sektor, vlada bi trebalo da: (i) ubrza program privatizacije društvenih preduzeća koja se trenutno nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju i (ii) unapredi upravljanje i efikasnost velikih državnih preduzeća i na kraju privatizuje većinu njih putem privlačenja strateških investitora. Dodatni koraci koji treba da se preduzmu uključuju izvajanje i privatizaciju, kad god je to moguće, sporednih delatnosti najvećih državnih preduzeća; završetak korporatizacije najvećih državnih preduzeća; poboljšanje transparentnosti poslovanja državnih preduzeća putem redovnog objavljivanja njihovih finansijskih rezultata i jačanje profesionalizma rukovodstva i operativne nezavisnosti državnih preduzeća putem, pored ostalog, izbora rukovodioca isključivo na osnovu profesionalnih kriterijuma. Tržište rada Reforma zakonskog okvira tržišta rada je od ključne važnosti za podsticanje otvaranja kritično potrebnih novih radnih mesta u privatnom sektoru. Aktuelni propisi koji se odnose na tržište rada dovode do niske produktivnosti tako što štite radna mesta starijih radnika u delatnostima koje beleže pad aktivnosti, dok su mladi radnici zarobljeni na radnim mestima na određeno vreme. Prvi korak nove vlade u ovoj oblasti treba da bude implementacija dogovorenih izmena zakona o radu tako da: (i) obračun otpremnina bude zasnovan samo na stažu kod poslednjeg poslodavca i (ii) trajanje ugovora o radu na određeno vreme bude produženo sa jedne na tri godine. Kao što je navedeno u jednom od strukturalnih repera koji su uslov za odobrenje najnovijeg SBA, Ministarstvo rada je dostavilo ove izmene i dopune Socioekonomskom savetu. Ove reforme treba da pređu u narednu fazu tako što će se proslediti skupštini nakon izbora. Pored toga, treba preduzeti sveobuhvatnu reviziju drugih rigidnosti tržišta rada, aktivnih politika tržišta rada i kolektivnog pregovaranja, sa dodatnim reformama koje bi podržali strukturalni reperi u budućim revizijama programa. III. Pitanja u vezi sa programom Nastavak revizija programa će zahtevati dogovor u više oblasti. Preliminarno je dogovoreno da će se misija MMF-a vratiti u Beograd sredinom 2012. godine da bi razgovarala sa novom vladom o koracima potrebnim da se nastave revizije programa. To će zahtevati postizanje sporazuma o: (i) rebalansu budžeta za 2012. godinu kojim će se eliminisati dodatna potrošnja i emitovanje duga i, po potrebi, kretanje rashoda prilagoditi nižim prihodima; (ii) usvajanju srednjoročnog fiskalnog programa (u skladu sa odeljkom 10) i (iii) ubrzanju strukturalnih reformi (u skladu sa odeljcima 12-15 i 17-20)…. Tabela 1. Srbija: Kvantitativna uslovljenost po osnovu SBA, 2011-12. 1/ (videti i FOTO GALERIJI, kliknuti na sliku radi uvećanja) Tabela 2. Srbija: Strukturalna uslovljenost po osnovu SBA, 2011-2012. (takođe možete videti tabelu u GALERIJI, kliknuti na sliku radi uvećanja) Mera Ciljani datum Status Prethodne radnje 1. Podnošenje Skupštini budžeta za 2012. i pratećih propisa i usvajanje pratećih mera u skladu sa programom. 16. decembar 2011. Nije ispunjeno 2. Donošenje odluke Vlade koja obuhvata formulaciju kojom se kaže da nijedan projekat javnog i privatnog partnerstva neće biti realizovan bez pozitivnog mišljenja Komisije za javno-privatno partnerstvo, a Komisija za javno-privatno partnerstvo ne daje pozitivno mišljenje o projektu javnog i privatnog partnerstva bez pozitivnog mišljenja Ministarstva Finansija. 16. decembar 2011. Ispunjeno Strukturalni reper 1. Usvajanje plana upravljanja rizikom za 2012. koji je usmeren na segmente poreskih obveznika (EBS/11/141, MEFP 19). Kraj decembra 2011. Ispunjeno 2. Pooštravanje pravila uparivanja promena u rashodima i prihodima u Zakonu o budžetskom sistemu (EBS/11/141, MEFP 16). Kraj decembra 2011. Ispunjeno 3. Jačanje okvira kapitalnog budžetiranja (EBS/11/141, MEFP 17)). Kraj decembra 2011. Ispunjeno 4. Uvođenje strože finansijske kontrole najvećih državnih preduzeća, uključujući ciljeve u pogledu mase zarada (EBS/11/141, MEFP 25). Kraj decembra 2011. Ispunjeno 5. Početak izveštavanja o mesečnim docnjama u plaćanju za sve subjekte konsolidovanog opšteg sektora države (EBS/11/141, MEFP 12). Kraj decembra 2011. [Nije ispunjeno] 6. Završena korporatizacija svih velikih državnih preduzeća (EBS/11/141, MEFP 25). Kraj decembra 2012. … Novi strukturalni reperi 1. Uvođenje zaštitnih mera radi ograničenja fiskalnih rizika u zakonu o osnivanju razvojne banke koji je dostavljen Skupštini. Kraj decembra 2011. Ispunjeno 2. Dostavljanje Skupštini paketa poreskih promena usmerenih ka olakšanju restrukturiranja dugova privrede. Kraj januara 2012. Ispunjeno 3. Dostavljanje Skupštini nacrta Zakona o faktoringu. Kraj marta 2012. … 4. Završetak preispitivanja sopstvenih prihoda na nivou republičkog budžeta. Kraj marta 2012. … 2 Dodatni strukturalni benčmarkovi mogu da budu dogovoreni u kontekstu budućih revizija.
Tabela 3. Srbija: Odabrani ekonomski i socijalni indikatori, 2006-12.
Tabela 4a. Srbija: Fiskalne operacije opšteg sektora države, 2009-2012. 1/ (milijarde RSD)
|
Izvori: Ministarstvo finansija i procene i projekcije tima MMF-a. 1/ Uklučuje republički budžet, lokalne samouprave, fondove za socijalno osiguranje i Puteve Srbije. 2/ Bez isplata vojnih penzija iz republičkog budžeta. 3/ Bez isplata devizne štednje građanima, reklasifikovanih ispod linije. 4/ Ovaj jaz bi mogao da se zatvori putem mera o kojima se govori u tačci 9 Aide Memoire. 5/ Uključena otplata dugova Puteva Srbije, kao i dugova po osnovu penzija poljoprivrednika.
Tabela 4b. Srbija: Fiskalne operacije opšteg sektora države, 2009-2012 1/ (% BDP)
| 2009 | 2010 | 2011 | ||||
| Prva revizija (PoN) | Izvrš. | 2012 | ||||
| Prva revizija (PoN) | Proj. | |||||
| Prihodi | 42.3 | 41.0 | 39.1 | 39.4 | 39.8 | 40.0 |
| Porezi | 36.9 | 35.4 | 33.8 | 34.2 | 34.0 | 34.2 |
| Porez na dohodak građana | 4.9 | 4.7 | 4.5 | 4.6 | 4.5 | 4.6 |
| Doprinosi za socijalno osiguranje | 11.7 | 10.8 | 10.3 | 10.5 | 10.3 | 10.7 |
| Porezi na dobit | 1.1 | 1.1 | 1.2 | 1.1 | 1.2 | 1.2 |
| Porezi na dodatu vrednost | 10.9 | 10.7 | 10.1 | 10.4 | 10.2 | 10.0 |
| Akcize | 5.0 | 5.1 | 5.3 | 5.2 | 5.3 | 5.4 |
| Carine | 1.8 | 1.5 | 1.2 | 1.2 | 1.0 | 0.9 |
| Ostali porezi | 1.4 | 1.5 | 1.3 | 1.3 | 1.3 | 1.3 |
| Neporeski prihodi | 5.1 | 5.3 | 5.3 | 5.1 | 5.8 | 5.7 |
| Kapitalni prihodi | 0.1 | 0.0 | 0.0 | 0.0 | 0.0 | 0.0 |
| Donacije | 0.2 | 0.2 | 0.1 | 0.1 | 0.1 | 0.1 |
| Rashodi | 46.7 | 45.6 | 43.7 | 44.2 | 44.0 | 45.3 |
| Tekući rashodi | 42.5 | 41.0 | 39.4 | 40.0 | 39.8 | 41.0 |
| Plate i zarade | 11.1 | 10.4 | 10.0 | 10.4 | 10.2 | 10.6 |
| Roba i usluge | 7.8 | 7.6 | 7.3 | 7.4 | 7.1 | 7.3 |
| Kamata | 0.8 | 1.1 | 1.4 | 1.4 | 1.9 | 1.9 |
| Subvencije | 2.3 | 2.6 | 2.5 | 2.4 | 2.4 | 2.7 |
| Transferi | 20.5 | 19.3 | 18.2 | 18.4 | 18.2 | 18.6 |
| Penzije 2/ | 14.3 | 13.2 | 12.6 | 12.8 | 12.8 | 13.8 |
| Ostali transferi 3/ | 6.2 | 6.1 | 5.6 | 5.6 | 5.4 | 4.8 |
| Kapitalni rashodi | 3.4 | 3.5 | 3.5 | 3.5 | 3.9 | 4.0 |
| Neto budžetske pozajmice | 0.8 | 1.0 | 0.8 | 0.8 | 0.4 | 0.3 |
| Neidentifikovane mere 4/ | 1.0 | |||||
| Fiskalni saldo (na gotovinskoj osnovi) | -4.5 | -4.6 | -4.6 | -4.8 | -4.3 | -4.4 |
| Finansiranje | 4.5 | 4.6 | 4.6 | 4.8 | 4.3 | 4.4 |
| Prihodi od privatizacije | 2.2 | 0.2 | 0.1 | 0.1 | 0.0 | 0.0 |
| Ulaganja u kapital | 0.0 | 0.0 | -0.1 | -0.1 | 0.0 | -0.3 |
| Domaći izvori | 0.8 | 3.2 | 1.2 | 0.6 | 0.5 | 1.6 |
| Banke | -2.2 | 2.7 | -0.5 | -1.3 | 1.6 | 0.1 |
| Račun Trezora | -2.2 | 0.5 | -1.5 | -1.5 | 1.4 | 1.4 |
| Poslovne banke | 0.0 | 2.2 | 1.0 | 0.2 | 0.2 | -1.4 |
| HoV | 4.0 | 2.0 | 3.0 | 3.1 | 0.0 | 2.9 |
| Otplata | 1.0 | 1.5 | 1.3 | 1.3 | 1.1 | 1.4 |
| Strani izvori | 1.5 | 1.2 | 3.5 | 4.2 | 3.8 | 3.1 |
| Programi | 1.5 | 1.3 | 0.3 | 0.5 | 0.6 | 0.2 |
| Projekti | 0.4 | 0.7 | 1.1 | 1.2 | 0.9 | 1.2 |
| Obveznice i krediti | 0.0 | 0.0 | 3.1 | 3.1 | 3.1 | 3.0 |
| Otplata | 0.5 | 0.8 | 0.9 | 0.6 | 0.9 | 1.3 |
| Pretpostavke: | ||||||
| Strukturalni fiskalni saldo 5/ | -3.5 | -3.5 | -3.7 | -3.8 | -2.6 | -2.8 |
| Proizvodni jaz 6/ | -2.3 | -2.2 | -2.1 | -2.5 | -4.2 | -3.9 |
| Uvećani fiskalni saldo 7/ | -5.3 | -4.6 | -4.7 | -4.9 | -4.3 | -4.4 |
| Bruto dug 8/ | 38.2 | 44.8 | 46.5 | 47.9 | 50.2 | 53.7 |
| Nominalni BDP (milijarde RSD) | 2,713 | 2,988 | 3,359 | 3,303 | 3,551 | 3,476 |