Aranžman Srbije sa MMF-om:
Velika obaveza

Rano je govoriti o tome da li je ova vlada u stanju da sprovede obećane reforme i da li je uopšte spremna na taj poduhvat ili – ima neki plan B u rukavu. Da li je odobreni aranžman sa MMF-om dobra vest ili "tačka posle koje nema povratka"

Vest da je Bord direktora MMF-a 23. februara u Vašingtonu odobrio jesenas utanačeni trogodišnji stand by aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom, mogla bi biti dobra vest za našu ekonomiju. Pre svega zbog toga što su "specijalna prava vučenja" Srbije (427 miliona) duplirana, pa se otuda može reći da država sada "u rezervi" ima oko milijardu evra (koje, navodno, neće trošiti).

Najvažnije bi, ipak, moglo biti to da je ovaj aranžman možda još jedna nova "tačka posle koje nema povratka" na stari model privrednog sistema u kome je sam državni aparat "najveći privrednik" u Srbiji, a političke stranke na vlasti najveći "rentijeri" na srpskom tržištu. No, s obzirom na to da je u aranžmanu sa MMF-om dogovoreno da se svaka tri meseca vrši "revizija sprovođenja" onog što je dogovoreno, a naročito s obzirom na ozbiljnost reformi na koje se i ovoga puta obavezala Vlada Srbije (kao i prethodna dva puta u poslednjih 15 godina), rano je govoriti o tome da li je ova vlada u stanju da sprovede obećane reforme i da li je uopšte spremna na taj poduhvat ili – ima neki plan B u rukavu.

Izazov je vredan truda, jer Vlada Srbije, čak i ako ne uspe da sprovede svoje Pismo o namerama, koje je dostavila MMF-u, ali dokaže da je to pokušala i da je spremna na "strukturne promene", ovim aranžmanom dobija "ulaznicu" za pregovore o nekom eventualnom "reprogramu državnih dugova" koji će kroz dve-tri godine možda biti neophodni. Jer, jedno je kada pred Pariskim ili Londonskim klubom poverilaca sa vaše strane stola sedi i MMF, a drugo je kada ste tamo sami sa svojim nesavladivim dugovima.

U dogovorenoj ekonomskoj politici sa MMF-om možda i nije najteže pitanje kako sprovesti fiskalnu konsolidaciju za tri godine, mada naš Fiskalni savet već danas tvrdi da će za tu operaciju biti potrebno najmanje četiri godine, nego je mnogo teže odgovoriti na pitanje da li će Vlada Srbije doista smoći volje i snage da izvede reformu javnih preduzeća i da li će se pošteno držati "limita" državnih garancija tim preduzećima (limita o čijoj visini još nismo obavešteni).

Premijer Aleksandar Vučić je povodom vesti iz Vašingtona izjavio da je ponosan što je MMF prihvatio saradnju sa Srbijom, a njegovi saradnici ističu da je to veoma pozitivan signal za strane investitore u našu zemlju. U stvari, brzina sprovođenja obećanih reformi biće taj "pozitivni signal", dok bi ponovni slom aranžmana sa MMF-om bio mnogo opasniji od onog od pre tri godine.

Dimitrije Boarov