Dokumenti - Poslanička pitanja:
Ko je angažovao Tonija Blera?

...i o tome kako je „Er Srbija" prošlu godinu završila sa dobitkom od 2,7 miliona evra; koliko je uglja uvezeno iz Rumunije i plaćeno, šta ćemo da radimo sa tih još milion ili preko milion tona uglja koje smo kupili, ili nismo kupili, ili treba da kupimo iz Rumunije i kada će biti uspostavljen pun iskop uglja sa kopova „Tamnava"

REPUBLIKA SRBIJA NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije

PRIVREMENESTENOGRAFSKE BELEŠKE (neredigovane i neautorizovane)

01 Broj: 06-2/90-15

3. mart 2015. godine

Beograd

(Sednica je počela u 10,15 časova. Sednicom predsedava Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine.)

* * *

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini. Molim da najpre odslušamo himnu Republike Srbije. (Intoniranje himne.) Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 128 narodnih poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 181 narodni poslanik, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine. Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.

Reč ima Aleksandar Jugović.

ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice, imam pitanje za ministarku Kori Udovički. Ceneći njenu stručnost i biografiju, smatram da je dovoljno kadra da se upusti u rešavanje strateških zadataka, a i ovaj koji ću danas izneti u parlamentu u formi pitanja je jedan od tih zadataka koji se nalaze pred nama.

Činjenica je da je SPO još 2007. godine usvojio Programsku deklaraciju o decentralizaciji Srbije i da nam je ova tema dugo u programskom smislu na dnevnom redu i da smo promovisali snagom argumenata ovu ideju u parlamentu, evo, već osam godina. Ipak, desila se jedna loša stvar, jer je naša zalaganja za decentralizaciju nakaradno prekopirao pre nekoliko godina G17 plus, koji se preimenovao u URS, pa je jedna dobra ideja na pogrešan način eksploatisana. Pitamo ministarku da li postoji strategija kojom bismo razradili temu decentralizacije Srbije?

Srpski pokret obnove je predlagao da teritorijalna organizacija Srbije počiva na ekonomski razvojnim oblastima. Međutim, ni to nije dovoljno ukoliko opštine ne postanu osnovne ćelije uprave građana koji bi bili vlasnici dohotka, koji ostvaruju i koji bi odlučivali o razvoju svojih sredina. Pored imovine, građevinskog zemljišta, šuma, opštinama bi pripadalo i pravo na koncesije, prihod od zakupa poslovnog prostora ili od poreza na imovinu na svojoj teritoriji. Nama je najbliži slovenački model.

Sredstva iz fondova EU bila bi prevashodno upućivana u najnerazvijenije oblasti Srbije. Kao što Evropa insistira na ravnomernom razvoju unutar svoje unije i kao što se vodi računa da se pomogne manje razvijenim zemljama i oblastima iz fondova, tako će i projekti oživljavanja najsiromašnijih delova Srbije dobijati prednost u finansijskim injekcijama koje budu stizale sa zapada. Na taj način bismo stimulisali žitelje najzabačenijih i gotovo iseljenih delova Srbije da ostanu na svojim ognjištima. Selo i poljoprivreda motor su oporavka Srbije i ja se nadam da imamo snage da se kao država izborimo sa lošim nasleđem loše politike koja se vodila 90-tih, pa i posle 5. oktobra.

Poslanički klub SPO i DHSS daje punu podršku značajnim iskoracima u donošenju teških, ali preko potrebnih odluka, kako bismo oporavili državu i nadamo se da će ministarka Kori Udovički imati razumevanja za naše predloge i da će ih uzeti u razmatranje. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

DRAGAN JOVANOVIĆ: Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, pre otprilike mesec dana postavio sam poslaničko pitanje vezano za obavezno zdravstveno osiguranje zemljoradnika i moram da kažem da sam dobio korektan odgovor Ministarstva zdravlja.

Sada bih nastavio tu temu i postavljam pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja i PIO fondu. Moje pitanje konkretno glasi – zašto poljoprivredne penzije zemljoradnika koji su stekli pravo na penzije su u identičnom iznosu, bez obzira na godine koliko su ti ljudi uplaćivali? Samo da podsetim i vas a i druge narodne poslanike da je obavezna uplata od 15 godina. Zašto sada neko ko živi na selu u Srbiji ima identičnu penziju ako je uplaćivao 15 godina, sa nekim ko je uplaćivao 25 godina? Ovo je pitanje i za direktorku PIO fonda Srbije.

Vezano za ovu temu, imam pitanje i za Ministarstvo finansija – zašto zemljoradnici koji su otišli u penziju a kojima je falilo do tih obaveznih 15 godina dve godine da uplate i dobili su tzv. reprogram od poreske uprave, da tih 200 ili 250 hiljada dinara mogu da uplate odbijanjem od penzije? To odbijanje može iznositi najviše do jedne trećine penzije.

Šta se, nažalost, uvaženi građani i kolege poslanici u praksi dešava? Dešava se da ljudi primaju penziju i da im je zatezna kamata na iznos koji duguju državi veća od rata koje uplaćuju i, nažalost, posle godinu ili dve njihova dugovanja su veća od osnovnog iznosa koji su imali kada su odlazili u penziju. Ovo su tolike nepravilnosti. I kada sam postavljao poslaničko pitanje vezano za obavezno zdravstveno osiguranje zemljoradnika, upotrebio sam reči da nažalost zbog ovakvih primera su zemljoradnici kao građani drugog reda Srbije. Vas sve molim da iskoristite vaš autoritet da se ovakve stvari promene.

Imam i treće pitanje koje je vezano za ministarku infrastrukture, građevine i urbanizma. Voleo bih da mi ministarka da jasan i precizan odgovor – koliko je zaposlenih u Ministarstvu građevine, infrastrukture i saobraćaja? Koliko tih zaposlenih imaju službene automobile? Koliko su ti službeni automobili prešli kilometara u 2014. godini? Koliko je iz budžeta Ministarstva za građevinu, infrastrukturu i urbanizam uplaćeno u „Puteve Srbije" na osnovu putarina? Voleo bih da mi uvažena ministarka da jasan i precizan odgovor - koliko je kilometara pređeno i koliko je uplaćeno, da se više ovde ne vodi samo jedna, moram da kažem, neprizorna kampanja protiv narodnih poslanika. Ja sam jedan od poslanika koji nije u radnom odnosu u parlamentu i imam puno pravo, i moralno i kako god hoćete, da upitam uvaženu ministarku, da se već jednom stane sa tim pričama i da se jasno vidi koliko njeno ministarstvo uplaćuje ili ne uplaćuje ovih putarina. Hvala puno.

PREDSEDNIK: Reč ima mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, gospođo predsednice. Postaviću poslaničko pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade. Molim vas gospođo predsednice da nekako urgirate da mi dobijamo i odgovore na ta pitanja. Moj je slučaj takav da ja većinu svojih pitanja nisam dobila nikakav odgovor ni od gospodina Vučića ni od drugih ministara u Vladi kojima sam postavljala pitanja.

Mislim da je neophodno da Vlada Narodnoj skupštini ili poslanicima koji su za to zainteresovani, a svakako javnosti Srbije učini dostupnim sve informacije u vezi sa angažovanjem gospodina Tonija Blera u funkciji savetnika Vlade ili u bilo kojoj drugoj funkciji koja mu je odlukama Vlade namenjena i definisana. ( Videti takođe: Ruski savet: Beogradu možemo samo poželeti da pažljivo sluša britanskog savetnika i čini sve suprotno)

S obzirom na to da mi znamo da Vlada ima pravo da angažuje i agencije, molimo vas da dostavi informacije o svim agencijama, preduzećima, pravnim i fizičkim licima za savetovanje svake vrste koje je do sada angažovala. Ovo je izuzetno važno zato što sam i ja u ovoj Skupštini, a gospođa Čomić je isto ovakvo pitanje postavila i pisanim putem pre izvesnog vremena Vladi Republike Srbije na koje nikada nisam dobila odgovor, a radilo se o angažovanju lobističke agencije ili firme Bell Pottinger, s obzirom na to da je i na sajtu Evropske komisije i na sajtu na kom se nalaze registri lobističkih agencija nalazio podatak da ta agencija za Vladu Republike Srbije obavlja konsultantske poslove i da je Vlada Republike Srbije ili neko u njeno ime za to platio 250 hiljada evra. Vlada Republike Srbije je to demantovala. Rekla je da sa tom agencijom nema nikakav ugovor.

Mi smo, naravno, znajući da nema nikakve šanse da Aleksandar Vučić ne govori istinu o tom predmetu, poverovali u to, međutim, onda se desilo nešto, naime, ta agencija je u ime Vlade Republike Srbije, sa potpisom Aleksandra Vučića, pozvala određene firme i investitore da dođu na nešto što se zvalo „Serbia Investment Day" 2014. godine. To je događaj koji se održavao u Londonu, na kom se, osim Aleksandra Vučića, pojavila i ministarka Mihajlović i još neki ministri u Vladi Republike Srbije.

Moje pitanje tada, na koje nisam dobila odgovor, je bilo – ako Vlada nije sklopila ugovor sa tom agencijom, da li je neko drugi u ime Vlade Republike Srbije sklopio ugovor sa tom agencijom? Zbog čega taj neko to radi? Da li je Vlada Republike Srbije podnela krivične prijave protiv te agencije koja je zloupotrebila i falsifikovala potpis Aleksandra Vučića, ako ni Vlada ni niko u ime Vlade sa tom agencijom nije sklopio nikakav ugovor?

S obzirom na to da je moje, gospođo Gojković, iskustvo iz ove sale prošli put bilo takvo da se nakon mene javio narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, i replicirao meni u onom vremenu koje je trebalo da postavlja svoje pitanje, molim vas da sada to ne omogućite. Vi niste tada predsedavali Skupštinom, a to se desilo.

Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije, odnosi se na period od 2012. do 2015. godine. Molim da se odgovor ne odnosi na period do 2012. godine, da poruka u odgovoru ne bude – a vi ste bili još gori. Molim da mi na moje poslaničko pitanje odgovori Vlada Republike Srbije, a ne poslanici u Narodnoj skupštini, zloupotrebljavajući ovo vreme kada nema mogućnosti na za repliku ni za povredu Poslovnika, ali da je to slučaj, verujte da bi mnogi poslanici u ovo vreme se javljali da odgovore ili da kažu neko svoje mišljenje o pitanjima koja drugi poslanici postavljaju.

Dakle, moje pitanje se odnosi na angažovanje Tonija Blera, na angažovanje drugih agencija, pravnih lica ili preduzeća i podsećanje da nisam dobila odgovor na pitanje koje sam postavila, čini mi se, još u julu prošle godine kada je sličan slučaj bio u pitanju. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Nevena Stojanović.

NEVENA STOJANOVIĆ: Hvala vam, uvažena predsednice. Moje pitanje je upućeno ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gospodinu Aleksandru Vulinu. Tiče se položaja roditelja dece sa posebnim potrebama.

Ovi ljudi već više godina pokušavaju da skrenu pažnju vlasti na nepravedan položaj koji imaju, posebno u poređenju sa onima koji imaju status negovatelja ove posebne dece. Prvo bih zatražila obaveštenje i pitala – kakva je to klasifikacija upotrebljena i kakav metod odlučivanja koji je napravio ogromnu podelu između roditelja i negovatelja? Za one koji nisu upućeni u temu, podsetiću da negovatelji imaju posebnu podršku države u vidu novčane pomoći i radnog staža, što je zaista i potrebno i neophodno, s obzirom da ova deca zahtevaju dvadesetčetvoročasovnu negu. Ali, pitam, zašto su biološki roditelji isključeni iz ovog sistema podrške?

Dozvoliću sebi da kažem da je nepravda koju ovi ljudi osećaju na svojim plećima, što je posebno potresno kada saznamo podatak da veliki broj tih roditelja čine upravo samohrane majke. Samohrane majke, same po sebi, čine jednu od najugroženijih socijalnih grupa u Srbiji, a kada se pritom osvrnemo na ovu posebnu grupu samohranih majki čija su deca ona koja boluju od teških bolesti, deca sa posebnim potrebama, shvatićemo, barem se nadam, da je neophodno da im, kao država, posvetimo i posebnu pažnju.

Vrlo dobro smo svi upućeni u to kakvo je tržište rada i da je gotovo nemoguće stvoriti okolnosti u kojima bi im bilo omogućeno da rade i da mnogi od njih mogu samo da sanjaju o poslu kada kod kuće imaju dete koje je potpuno zavisno od nege koju im pružaju kao roditelji.

Osećam se nedostojnom da govorim o problemima i mukama kroz koje kao roditelji prolaze, i neću, jer sigurno je da bi neko stvarno znao šta znači biti roditelj deteta sa posebnim potrebama, mora biti u sličnoj, ako ne i u istoj situaciji.

Ono što je bitno je to da ovi ljudi nisu sami, što su i dokazali kada su pokrenuli peticiju podrške zakona, da se njihov status izjednači sa statusom negovatelja, kada su za svega nekoliko dana sakupili više od 60.000 potpisa građana. Danas su u ovaj dom došli neki od predstavnika roditelja, verujući da tu podršku imaju i među predstavnicima tih istih građana, došli su jer i dalje veruju u svoje institucije i uprkos svega veruju u svoju državu.

S toga, molim i apelujem na ministarstvo da izvadi ovaj slučaj iz fioke zajedno sa tom peticijom koji ima veliku zakonsku težinu i aktivno poradi na tome da se nada koju ovi ljudi i dalje polažu u svoju zemlju ne pretvori u još jednu frustraciju nepravedno tretirane grupe, jer kao odgovorna država to ne smemo da dozvolimo. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik dr Vesna Besarović.

VESNA BESAROVIĆ: Gospođo predsednice, gospođe i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, polazeći od premise da želimo da razvijamo turizam u okviru privrednog razvoja Srbije, želela bih da ukažem na katastrofalnu situaciju koja već godinama postoji u turističkom centru Divčibare, planini koja sa svojih 1000 metara nadmorske visine i razdaljini od 100 kilometara od Beograda nije u proteklom periodu uspela da zainteresuje centre odlučivanja i obezbedi sebi bilo kakvu razvojnu šansu.

Centar turističkog mesta Divčibare, naime nema ni uličnu kanalizaciju i sve otpadne vode sa fekalijama iz vikendica se ulivaju u reku Kamenicu koja protiče kroz sam centar mesta i predstavlja, naravno izvor, zaraze, nesnosnog mirisa i ružnog izgleda.

Kroz mesto prolazi asfaltni put koji je tranzitni put za Požegu, Valjevo ili Beograd, zavisno od pravca u kome se ide, ako je pun rupa, bez trotoara sa strane, tako da pešaci moraju da idu asfaltnim putem, nazovi asfaltnim putem i time ugrožavaju ličnu bezbednost. Već godinama se o ove dve teme govori kao o urađenim projektima za rešavanje sliva reke Kamenice i izgradnju trotoara, ali viđaju se geometri, viđaju se premeri, planovi, ali se ništa ne dešava samo sve dalje propada.

Benzinska pumpa koja je do pre nekoliko godina radila je zatvorena, pa se sada po benzin mora ići u Mionicu koja je 30 kilometara udaljena ili Valjevo koje je 40 kilometara udaljeni. Dalje, apoteka koja je takođe do pre nekoliko godina radila sada je zatvorena, pa sada umesto apoteke postoji poluprazna prostorija u zdravstvenoj stanici koja radi sredom prepodne.

Pre nekoliko godina je urađen projekat i podignuta namenska zgrada za pijacu koja nikada nije tu otvorena. Zgrada je završena i vrlo lepo izgleda, građana je namenski, ali je zgrada ustupljena privatnom ugostitelju koji je od nje napravio kafanu. Pijaca je i dalje na ledini bez ikakvih sanitarnih uslova, na improvizovanim tezgama i kartonskim kutijama pored asfaltnog puta. Zdrava hrana, ekološki ambijent su na taj način kompromitovani ljudskom nebrigom, sitnim pojedinačnim interesima i korupcijom, nedostatkom angažovanja nadležnih institucija u Beogradu i u Valjevu.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – kada će se projekti ulične kanalizacije, trotoari i pijaca realizovati, sprovesti u delo i učiniti da prelepa planina sa desetak hotela i pansiona, brojni dečijim odmaralištima i oko 4.000 vikendica počne da liči na civilizacijski uređenu turističko mesto za odmor turista i naravno za normalan život lokalnih stanovnika? Molim, da mi se dostavi odgovor na ovo pitanje. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se predsednice. Postavljam dva pitanja, krenuću od prvog. Zlatiborski okrug je geografski po konfiguraciji terena uglavnom kraj brdsko-planinski karaktera, tako da se i poljoprivredna proizvodnja ostvaruje uglavnom sa brdovitih predela ovog kraja. U tom pravcu treba pohvaliti i sve ono što je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede činilo i čini za ovaj kraj. Vlada Republike Srbije preko Ministarstva poljoprivrede nesumnjivo čini napore kako bi se reaktivirali poljoprivredni resursi brdsko-planinskih područja, gde svi poljoprivrednici se prirodno orijentišu na stočarsku proizvodnju.

Imajući u vidu da se u stočarsku proizvodnju nije ulagalo, te da je zbog takvog odnosa prema ovoj oblasti poljoprivredne proizvodnje stočarstvo decenijski zapostavljano, a samim tim je došlo do drastičnog opadanja stočnog fonda koji je bukvalno, možemo reći ruiniran, u tom smislu meštani i poljoprivrednici brdovitog sela Krema koje se nalazi u okruženju planina Tare, Zlatibora i drugih planinskih masiva, žele da se posvete stočarstvu i stočarskoj proizvodnji i tako povrate ugled stočarskog kraja koja su Kremna nekada imala. Kao i svi stočari u Srbiji tako i kremanci traže najefikasnija rešenja koja se vezuju za matičenje stoke u glavnom kraju.

S toga se postavlja pitanje Ministarstvu poljoprivrede da li je moguće uspostaviti stabilne subvencije stočarskoj proizvodnji brdsko-planinskim područjima iako grla stoke nisu matičena? Takođe pitanje – da li je moguće uspostaviti stabilne subvencije za prirodne livade koje služe za proizvodnju krmnog bilja kao i veštačke livade i zasade pod lucerkom? To je pitanje koje se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede.

Drugo pitanje se postavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kao i Ministarstvu saobraćaja. Naime, teritorija sela Kremna i Mokra Gora je postala značajna turistička destinacija koja privlači veliki broj turista kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Pored čuvenog Drvengrada koji je jedna od najznačajnijih turističkih destinacija, čiji je graditelj, kreator, utemeljivač naš poznati režiser Emir Kusturica, Kremna i Mokra Gora imaju još jednu turističku destinaciju, a to je „Šarganska osmica". To je pruga kojom turistički voz obilazi najlepša prirodna bogatstva koja ovaj kraj daje. Meštani Kremana i Mokre Gore izražavaju zadovoljstvo što su pre dve godine preko resornih ministarstava izvedeni radovi i to radovi u većem delu na izgradnji pruge Šargan – Kremna, kojom se turistička ponuda ovog kraja čini jedom od najatraktivniji u Srbiji.

Kako predstoji prolećni i letnji period kao period kada se turisti orijentišu na ovaj kraj, postavlja se pitanje da li je moguće završiti započete radove u što kraćem roku kako bi se turistički sadržaj učinio još prepoznatljivijim i atraktivnijim? Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala poštovana predsednice. Kolege poslanici, voleo bih da Vlada, odnosno da zamolim vas gospođo predsednice da Vlada i ministri kojima upućujemo ova pitanja budu ažurniji u odgovoru. Postavio sam pre mesec dana jedno pitanje vezano za zajam za „Srbijagas" za koji nisam dobio odgovor.

Na pitanje vezano za rad „Er Srbije" čekao sam mesec dana, odgovora nema 15 dana. Dobro je da sam taj odgovor dobio pre nekoliko dana, pogotovo u svetlu informacije kako je „Er Srbija" prošlu godinu završila sa dobitkom od 2,7 miliona evra, kako je to rekao direktor. U odgovoru Vlade na pitanje koje sam postavio pre mesec dana piše da je Vlada dala preporuku aerodromu „Nikola Tesla" da otpiše dug od 17,6 miliona dolara „Er Srbiji" za troškove koji su nastali u 2014. godini, iako smo slušali ovde da toga neće biti kada smo usvajali Zakon o preuzimanju duga od 73 miliona evra krajem prošle godine. U stvari, kada to pogledamo vidimo da „Er Srbija" nije imala plus, nego je poslovala sa minusom, ali da je taj minus prikriven time što nije platila obaveze koje druge avio kompanije moraju da plate aerodromu „Nikola Tesla", ali dobro.

Želim sada da postavim pitanje ministru Antiću i nadam se da neću morati da čekam mesec dana. Vezano je za posao kojim je dogovorena i ugovorena kupovina uglja za Termoelektranu „Nikola Tesla" zbog poplava koje smo imali u maju prošle godine i da bi se nadomestio nedostatak uglja, da ne bi morali da uvozimo struju, doneta je odluka da se kupi ugalj.

Navodno, taj posao je vrednosti 60.000.000 evra, po ceni od 35,8 evra po toni, koliko je ministar ovde jednom prilikom rekao, da je cena tone uglja. Ja sam izračunao da je to 1.700.000 tona uglja koje smo mi trebali, odnosno koje smo mi, koliko ja znam, kupili. Mene zanima da li je plaćeno i koliko je ukupno uglja plaćeno i uvezeno u Srbiju iz Rumunije?

Drugo pitanje je koliko je istovareno?

Moje informacije su da je 1. marta istovareno svega 150.000 tona, znači manje od 10%.

Koliko će biti istovareno u martu? Moje informacije su da će u martu biti istovareno 400.000.

Svedoci smo da zima polako prestaje, jedino zbog čega građani treba da se nadaju dužoj zimi je činjenica da će povećanje struje doći kada se završi zima, kako su nam rekli.

Sada građani navijaju da zima traje do jula meseca, ali bojim se da se to neće desiti da će zima proći kada je i vreme, u naredne dve nedelje. Šta da radimo sa tom količinom uglja? To je opet jedna trećina od ugovorene količine i zanima me da li će se ovaj ugovor produžiti za naredne dve godine?

Zanima me na koji način je firma koja je izgradila trake za istovar uglja iz luke do kotlova dobila taj posao? Da li je bio tender? Zanima me koliko je plaćen taj posao?

I zanima me kada će biti završeno ispumpavanje vode iz kopova „Tamnava"? Bilo je obećanje da će to biti završeno do kraja februara. Februar je završen pre tri meseca. To se nije desilo.

Da li se nije desilo zato što firma koja je dobila taj posao nije bila u stanju to da uradi u zadatom roku i u kom roku će završiti taj posao i da li će plaćati neke penale zato što posao nije završila na vreme?

I zanima me kada će onda biti uspostavljen pun iskop uglja sa kopova „Tamnava" i šta ćemo da radimo sa tih još milion ili preko milion tona uglja koje smo kupili, ili nismo kupili, ili treba da kupimo iz Rumunije i šta ćemo raditi sa tim ugljem?

Da li su to bačene pare građana Srbije i da li na taj način se baca sva ona ušteda koju je Vlada htela da napravi smanjenjem plata i penzija, a mogla je odgovornim radom da napravi veće uštede na mestima na kojima ima prostora za uštede, a ne da uzima pare od građana i od penzionera i onih koji rade u državnom aparatu? Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da će Vlada Mirka Cvetkovića da nam da odgovore na to kako je pokradena Elektroprivreda Srbije za 500 miliona evra?

Međutim, te odgovore nismo još uvek dobili, a Mirko Cvetković više i ne može da nam ih da, a čini mi se da su dva mangupa stavila u džep i to Vojin Lazarević i Vuk Hamović, tih 500 miliona evra.

To je ista ta Vlada Mirka Cvetkovića, koja je, postavljam pitanje – da li je tačno da je Vlada Mirka Cvetkovića angažovala izvesnu lobističku agenciju u SAD da je to platila milion evra, da lobira za srpski interes?

Interesuje me za kakve srpske interese, pogotovo kada je u pitanju KiM? Imajući u vidu da je vlasnik te agencije izvesni Albanac sa imenom i prezimenom Šćip Osman, ako je Vlada Republike Srbije, koju je vodio Mirko Cvetković, odnosno predsednik Republike Srbije, odnosno predsednik građana Republike Srbije, koji su članovi Demokratske stranke, Boris Tadić, angažovali Šćipa Osmanija da lobira u američkoj administraciji za interese Srbije na Kosovu, postavljam pitanje i da li i u kakvom stanju je njihovo zdravstveno stanje bilo?

Takođe, postavljam pitanje da li je sproveden postupak javne nabavke? A, ako nije koje su referense te agencije u SAD da joj mi damo milion dolara građana Srbije?

Treće pitanje, ako je tačno da je angažovana ta agencija, kakvi su efekti bili po Srbiju u vezi njenog lobiranja?

Takođe bih hteo da postavim pitanje i Centralnoj banci, odnosno guverneru da li bi Srbija u periodu od 2008. do 2012. godine potrošila 4,5 milijarde deviznih rezervi na očuvanje kursa dinara koji nismo očuvali i koji je skočio sa 80 na 120 dinara u tom periodu?

Takođe, postavljam pitanje Centralnoj banci i Vladi Republike Srbije koje su posledice bile otkazivanja Ugovora sa MMF februara meseca 2012. godine, zato što Vlada Mirka Cvetkovića, odnosno Borisa Tadića, predsednika građana Demokratske stranke, nije smela da sprovede program koji je prihvatila sa MMF, da ne bi bili poraženi na izborima.

Ni jedna sudbina nijednog od nas političara u političkom smislu nije važna i ne može biti važnija od interesa države Srbije i građana Srbije. Zato smo tako i prolazili u prethodnom periodu, da ne pričamo o nekim drugima kako su se sakrivali i gurali pod tepih istiniti finansijski izveštaji, koji se sada predstavljaju kao nezavisni.

I treće pitanje Centralnoj banci – kako i kakav uticaj ima na finansijskom tržištu potpisivanje ugovora sa MMF, u prvom smislu na buduće kredite kojima ćemo morati da se zadužujemo da plaćamo skupe kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, odnosno Vlada Borisa Tadića predsednika građana Demokratske stranke i kako se odražava na kurs dinara, jer sam ovde proteklih nekoliko dana slušao kako su mnogi zabrinuti za taj kurs, a koji se skoro vratio na onaj period iz 2012. godine.

Hvala...

Izvor: REPUBLIKA SRBIJA PRIVREMENE NARODNA SKUPŠTINA STENOGRAFSKE BELEŠKE (neredigovane i neautorizovane), Prva sednica Prvog redovno zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije 3. mart 2015. godine

Dokumentacioni centar Vremena