Velika Britanija – Parlamentarni izbori:
Strah od Škota i izlaska iz Evropske unije

Kada se ovaj broj "Vremena" u četvrtak pojavi na kioscima, Britanci će početi glasanje na jednim od najneizvesnijih izbora u poslednjih sedamdeset godina. Mediji upozoravaju na "nesigurnost i haos" koji bi kraljevstvom mogli da zavladaju ukoliko ne bude mogla da se formira stabilna vlada

Još od novembra prošle godine se spekuliše da će Britanci i na ovim izborima verovatno dobiti takozvani "obešeni" parlament, odnosno da nijedna politička opcija neće dobiti većinu glasova (326 od 650 mandata). To se dogodilo i na prethodnim izborima kada su nekoliko dana nakon glasanja konzervativci formirali koaliciju sa liberal-demokratama, a laburisti otišli u opoziciju.

Pet godina kasnije, ulog je veći. Premijer Dejvid Kameron obećao je referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije ukoliko pobedi, laburisti i liberal-demokrate tome se protive. Ojačala je Škotska nacionalna partija koja se zalaže za nezavisnu Škotsku, a koja je potencijalni koalicioni partner laburista. Po nekim predviđanjima bi desno orijentisana, antievropska Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) mogla da osvoji veću podršku birača od liberal-demokrata.

MRTVA TRKA: Neposredno pred izbore atmosfera se zahuktala uprkos istraživanjima javnog mnjenja koja nisu pokazivala ništa spektakularno novo. Dok neka istraživanja smeštaju konzervativce i laburiste rame uz rame, sa trećinom birača na strani i jednih i drugih, druga daju blago vođstvo konzervativcima ili laburistima.

U nedelji pred izbore premijer Kameron i vođa laburista Ed Miliband su, svako na svoj način, pokazali da je situacija i te kako gusta i da gube živce. Prvo je Dejvid Kameron u jednom od svojih govora u južnom Londonu, govoreći o raznolikosti po kojoj je Velika Britanija nadaleko poznata, napravio lapsus pogrešivši ime svog omiljenog fudbalskog kluba: Umesto Aston Vile, čiji je fan, rekao je da podržava Vest Hem. A onda je u jednom od narednih obraćanja glasačima rekao su izbori od krucijalne važnosti "za njegovu karijeru", pa je morao da se ispravi i objašnjava da je hteo da kaže da su važni "za našu zemlju". Ovo je izazvalo lavinu na društvenim mrežama, ali ni približnu onoj koju je izazvao Ed Miliband sa jednom originalnom idejom samo nekoliko dana pre glasanja.

On je u ponedeljak, prilikom jednog od svojih govora, otkrio kamen visok oko dva metra sa uklesanim obećanjima koje je dao glasačima. Britanski mediji i njegovi protivnici u izbornoj trci su ismejali Milibandovo delo, a društvene mreže su se usijale od podrugljivih i ironičnih komentara. Milband je, uz do sada najinovativniji poduhvat pokušaja zadobijanja poverenja glasača, najavio da će, ukoliko posle 7. maja bude izabran za premijera, spomenik odneti u Dauning strit broj 10, ali je kasnije odustao, rekavši da će odluku o tome gde će spomenik završiti ostaviti arhitektama i onima koji se bave baštovanstvom. Od podrugljivih komentara premijera Dejvida Kamerona i vođe liberal-demokrata Nika Klega, Miliband se branio pozivajući se na njihova neostvarena obećanja. Klega je prozvao da je u kampanji pre pet godina obećao smanjenje školarina na univerzitetima, a zapravo ih je utrostručio, dok je Kameronu prebacio smanjenje migracije, koje se nije dogodilo za njegovog mandata.

Na spomeniku Milibandovih obećanja uklesano je deset glavnih stavki laburističkog manifesta, od čega su najvažnije spasavanje Nacionalne zdravstvene službe od privatizacije, smanjenje državnog deficita oporezivanjem bogatih, ali i efikasnije rešavanje krize na tržištu nekretnina.

U svojim manifestima slično imaju i Konzervativna partija i liberal-demokrate, sa manjim i većim razlikama kod najvažnijih pitanja, poput ekonomije, Nacionalne zdravstvene službe i povećanja minimalne cene rade.

Zato i ne čudi da su birači odustali od podrške najvećim partijama i okrenuli se manjima najavivši rasipanje glasova.

...i Ed Miliband

KO SE ČEGA PLAŠI: Fokus kampanje je ipak bio na ekonomiji, referendumu o izlasku velike Britanije iz Evropske unije i nagađanjima šta bi bilo kad bi bilo, odnosno šta Britanci mogu da očekuju od mogućih koalicija ili formiranja manjinske vlade. Tako su Kameronovi torijevci tokom čitave kampanje, koja je počela u januaru, naglašavali opasnost koju bi Škotska nacionalna partija predstavljala kao separatistička snaga ukoliko bi se našla u koaliciji sa laburistima. Kameron je insistirao na tome da bi pritisak koji bi oni vršili u Vesminsteru mogao da bude nepodnošljiv i ucenjivački i pozvao glasače da se ne priklanjaju zlu koje predstavljaju laburisti.

Iako je Ed Miliband čvrsto stajao pri tome da nikakvi razgovori sa škotskim nacionalistima ne dolaze u obzir, nedavno su visoki zvaničnici Laburističke partije demantovali lidera rekavši da bi laburisti "naravno razgovarali i sa Škotskom nacionalnom partijom".

Prema istraživanjima javnog mnjenja, Škotska nacionalna partija bi mogla da osvoji 50 od 59 izbornih okruga u Škotskoj i tako postane treća najveća stranka u parlamentu.

Sa druge strane, evroskeptični torijevci smatraju da su u proteklih pet godina bili ograničeni koalicijom sa liberal-demokratama i verovatno ne bi bili oduševljeni nekom novom koalicijom, pišu britanski mediji. Sa druge strane, koalicija bi značila dogovor i kompromis oko nekih pitanja, ali ne i prelaženje preko takozvanih crvenih linija – odnosno glavnih smernica u politikama partija. Ipak, neposredno pred izbore, vođa Liberal-demokratske partije Nik Kleg rekao je da referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije više nije nešto o čemu se ne razgovara, i time dao znak torijevcima da je i te kako spreman za ponovne pregovore.

Kraljičin govor, formalno otvaranje rada nove vlade, trebalo bi da se održi 27. maja, a to znači da bi do tada nova vlada trebalo da bude formirana i počne sa radom dan kasnije.

U britanskim medijima su spekulacije otišle daleko, sve do pominjanja velike koalicije dveju najvećih partija. Za sada, laburisti teoretski imaju više opcija za formiranje vlade u saradnji sa Partijom Velsa, Zelenima, Škotskom nacionalnom partijom i severno-irskim SDLP-em. Konzervativci mogu da računaju na eventualnu podršku liberal-demokrata, UKIP-a i Demokratske unionističke stranke.

TRI SCENARIJA: Prema ocenama analitičara, realnije je očekivati formiranje manjinske, nego snažne koalicione vlade u danima nakon izbora. Blagoj panici koja je nastala u britanskoj javnosti oko toga koliko će vremena biti potrebno partijama da naprave dogovor nakon rezultata glasanja, doprineo je i apel najjačih privrednih lidera koji su pozvali političke partije da se koncentrišu na ekonomiju i ne prenaglašavaju svoje političke potrebe i tako odugovlače sa formiranjem vlade.

Dok su vođa liberalnih-demokrata Nik Kleg i vođa UKIP-a Najdžel Faraž obećali da će napustiti vođstvo u slučaju poraza u svojim okruzima, sadašnji premijer Dejvid Kameron nije davao slična obećanja. On je pobedio u poslednjoj TV debati na BBC-ju i pozvao glasače da se koncentrišu na pitanje referenduma.

List "Gardijan" je pozvao Britance da glasaju za laburiste i zaštite tri principa na kojima jaka Velika Britanija treba da počiva, a na kojima dosadašnja koaliciona vlada nije radila – ekonomsku efikasnost, socijalnu pravdu i slobodu pojedinaca.

U uredničkom apelu glasačima "Gardijan" kaže da će se, kao i do sada, zalagati za promenu izbornog sistema. U scenariju koji neki analitičari nazivaju najgorim mogućim, moglo bi da dođe i do ponavljanja izbora zbog takozvane institucionalne blokade.

Petra Živić