VREME 1280, 16. jul 2015. / VREME
Intervju – Zoran Antić, gradonačelnik Vranja:
Sopstvenim snagama do uspeha
"Država kroz socijalne programe daje veliki novac koji ide u kompanije, a u njima su predstavnici vladajuće stranke. Ne možemo da kažemo da država zapostavlja Vranje, ali ona pomaže nešto što je u kontroli mehanizama vladajuće strukture. Ipak, uz podršku međunarodnih partnera uradili smo brojne projekte, a novac od države dobijamo minimalno ili ga ne dobijemo uopšte"
Na 364. kilometru južno od Beograda, približnoj udaljenosti od Soluna od 320 km, uz trasu budućeg Koridora 10 nalazi se grad Vranje, administrativni, industrijski, kulturni, zdravstveni i obrazovni centar Pčinjskog okruga. Stanovnici ovog grada nekada su živeli od kompanija Simpo, Jumko, Koštana i Duvanska industrija Vranje, ali je transformacijom ovih preduzeća većina zaposlenih ostala bez posla. Danas oko 84.000 stanovnika Vranja živi u gradu koji, prema Zakonu o regionalnom razvoju i Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, pripada drugoj grupi gradova i opština u Republici po stepenu razvijenosti sa još 34 lokalne samouprave. U strukturi privrede danas dominiraju prerađivačka industrija, trgovina na veliko, poljoprivreda, građevinarstvo i saobraćaj, dok je razvoj tercijarnog sektora koji čine uslužne delatnosti još uvek nedovoljno razvijen uprkos dobrom položaju, kulturnim i turističkim potencijalima, poput Vranjske Banje, koja ima najtopliju vodu u Evropi, i ski-centra "Besna kobila".
"Naš grad predstavlja vrata Srbije", kaže Zoran Antić, gradonačelnik Vranja. "Geopolitički položaj grada je takav da ko god krene ka Bliskom istoku ili Grčkoj mora da prođe ovuda i to je naša velika šansa. Ideja razvoja Srbije ne bi trebalo da bude izgradnja kapaciteta tamo gde nema kvalifikovane radne snage i mogućnosti za konkurentnost na tržištu. Vranje ima izvanredne potencijale – ski-centar, banju i sve institucije na svojoj teritoriji. Problem je što majka Srbija treba da otvori i drugo oko ka nama i da nam omogući da dišemo punim plućima. Mi treba da gradimo dobre puteve, dobru infrastrukturu i da prodajemo to što ovde najbolje pravimo, a to su kvalitetni poljoprivredni proizvodi, vina, voće, zdrava hrana, i da od toga zarađujemo. Treba uvek imati u vidu da ulaganje u Vranje omogućava i razvoj ostatka regiona – Bujanovca, Preševa, Trgovišta, Surdulice, Vladičinog Hana i Bosilegrada."
Vlast u Vranju trenutno čini koalicija SPS–PUPS–JS–SDPS, LDP, DS i grupa nezavisnih odbornika, bivših članova SNS-a, koja ima podršku još nekih nezavisnih, samostalnih odbornika u Skupštini grada. Nakon izbora 2012. godine u koaliciji je bio i SNS, koji je sa SDS-om i URS-om sada stranka opozicije. To što je SNS, vladajuća stranka na republičkom nivou, u Vranju u opoziciji, otežava funkcionisanje lokalne samouprave, kaže Antić.
Živimo u državi u kojoj je uobičajeno da se na neki način volja ljudi u lokalu ne poštuje sa centralnog nivoa. Posredi su disciplinovanje partijskih organa i težnja da se napravi nekakva politička kombinacija. Učinili smo sve da ispoštujemo stavove naših glavnih odbora. Napravili smo koaliciju koja je funkcionisala, ali su naprednjaci izašli iz vlasti 18. decembra 2013. Pre toga su to učinili članovi URS-a. Morala je da se nađe izlazna varijanta da ne bi došlo do uvođenja privremenih mera i raspisivanja prevremenih izbora. Napravljena je koalicija sa demokratama i to sada funkcioniše. Na republičkom nivou potpuno je drugačija kompozicija vlasti. To nam otežava komunikaciju i naš partijski vrh nema kapacitete da zaštiti lokal koje bi imao da je drugačija politička situacija.
"VREME": Kroz šta se konkretno to odražava?
ZORAN ANTIĆ: Kroz politička sitničarenja, politikantstvo, razna podmetanja, nesofisticirane i bezobrazne pritiske na neki način. Sa druge strane, država trenutno uglavnom ulaže novac u očuvanje kapaciteta Simpa i Jumka, dok za druge projekte ne dobijamo mnogo novca od države, sem za nivelaciju terena u Slobodnoj zoni Vranje, koja je takođe naša velika prednost. Jedini izvor od Republike je mesečni nivo transfera. Od poreza na zarade pripadajući deo je nešto što opterećuje grad Vranje jer ga nema u obimu koji bi trebalo da se daje. Izvorni prihodi grada su zbog lošeg stanja u privredi takođe slabi i to je ono što onemogućava da sve zacrtane planove i programe sprovedemo. Ali, i u takvim uslovima, uspevamo da realizujemo preko 90 odsto planova na godišnjem nivou.
Većina projekata finansira se iz stranih sredstava. Tražite li sredstva od države?
Država kroz socijalne programe za velike kompanije daje novac. Reč je o velikim izdvajanjima za kompanije u kojima su predstavnici vladajuće stranke, ali ne i za lokal. Već sam rekao da je država finansijski podržala nivelaciju terena za Slobodnu zonu, i to je direktan, namenski transfer novca. Takođe, pomogla je i u izgradnji 400 KW trafo-stanice. Ne možemo da kažemo da država zapostavlja Vranje, ali ona pomaže nešto što je u kontroli mehanizama vladajuće strukture. Novca koji bi trebalo da dođe na lokal, nema. Mi već godinama potražujemo oko milijardu i tri stotine miliona dinara za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, ali sredstva nismo dobili. Poslednja poplava u januaru i februaru ove godine koštala je grad oko 400 miliona a najneposrednije otklanjanje posledica je koštalo preko 40 miliona. Sve to utiče na likvidnost budžeta, na tekuće obaveze. U prvoj polovini mog mandata na naplatu su došle sve eksproprijacije od 1948. godine naovamo i takva "efikasnost" sudova je "nezapamćena". Sve što je bilo u sudskim sporovima došlo je na naplatu tada, što ide u prilog mojoj tvrdnji da postoje pritisci. Bez obzira na to, mi imamo planove, ideje i ciljeve za koje nam je potreban sopstveni novac. Brojke govore da smo u plusu jer po osnovu poreza od preduzeća imamo potraživanja od preko tri milijarde. No, ne možemo da ih naplatimo jer smo u slučaju Simpa ta potraživanja morali da konvertujemo u akcijski kapital. Takođe, i od Jumka ne možemo da ih naplatimo jer država stavlja branu. To je nešto što dodatno opterećuje lokalni budžet i ne dozvoljava nam da imamo likvidna sredstva kojima možemo da raspolažemo.
|
Očekujete li da će nakon narednih izbora, ukoliko politička situacija ne bude promenjena, ta saradnja između lokala i Republike biti bolja?
Teško je o tome govoriti jer pitanje je kada će biti izbori. Regularni bi trebalo da budu održani naredne godine. Ne želim da zvuči pretenciozno, ali mislim da imamo dovoljno kapaciteta i mogućnosti da na tim izborima napravimo dobar rezultat. Uveren sam da ćemo, ako ostanemo u priči u kojoj smo sada, uz neku modifikaciju, uspeti da ubedljivo pobedimo. Pitanje je šta će se desiti na republičkom nivou. U okruženju imamo dve opštine u kojima Albanci imaju većinu i drže vlast, imamo i tešku političku konfiguraciju terena u okruženju, Bosilegrad u kome je većinsko stanovništvo bugarsko, koridor preko koga prolaze azilanti, proces readmisije, mnogo toga što će opredeljivati biračko telo. Naše stanovništvo je vrlo siromašno. To su sve parametri koji će bitno uticati na opredeljivanje građana, a sam tok i način raspisivanja izbora je veoma bitan.
|
Mislim da ćemo svi u državi morati da napravimo priču da istaknuti pojedinci, kvalitetni, politički provereni kadrovi koji su se iskazali u umeću upravljanja lokalnim zajednicama dobiju mogućnost i podršku da izvedu procese. Trenutno nismo u stanju da se delimo jer to će nas odvesti na stranputicu. Pravljenje jednopartijskog sistema u državi nije dobra stvar. Potreban nam je balansirani odnos sa nekoliko političkih stranaka koje imaju solidne korelacije u parlamentu uz poštovanje volje lokala i regiona, što je jako bitno za stabilnost države. Ukoliko toga nema, to je problem i za centralne vlasti. Nikada nije dobro imati apsolutno vlast jer je to onda opterećenje za samog vlastodršca. Dobro je imati opoziciju, ali i takvu strukturu vlasti koja može samu sebe da kontroliše.
Koji su problemi sa kojima se stanovnici Vranja suočavaju?
Veliki problem je što je većina stanovništva koncentrisana u gradskom jezgru, a povezana je stvaranjem velikih privrednih sistema. U brdsko-planinskim predelima ostali su pusti krajevi sa nepovoljnom starosnom strukturom stanovništva, sa lošim potencijalima u stvaranju jakih seoskih poljoprivrednih gazdinstava. Osim loše putne mreže, nema komasacije zemljišta, otkupljivanja poseda, mehanizacija je zastarela. Zato nam je prioritet da asfaltiramo i rehabilitujemo oko 50 km seoskih puteva, što je pravi podvig u današnje vreme. Takođe, izdvajanjem sopstvenih sredstava, putem konkursa, pomažemo poljoprivrednim proizvođačima da razviju i unaprede privređivanje jer jedino na taj način možemo da zaustavimo migraciju. Pri kraju je izgradnja velikog sistema Geoksa, gde će biti zaposleno 1250 radnika. Još jedna italijanska kompanija, "Ditre Italia". počinje izgradnju fabrike u Slobodnoj zoni, a u ozbiljnim smo pregovorima o dolasku još nekoliko investitora. To je šansa da se jedan deo gradskog stanovništva orijentiše ka proizvodnim kapacitetima. Drugi segment je to što je određeni broj ljudi sa visokom školom uglavnom učiteljske struke, jer Vranje ima Učiteljski fakultet. U deficitu smo sa zanimanjima koja su nam potrebna, ali smo u suficitu sa vaspitačima, učiteljima koje nemamo gde da zaposlimo. No, kada je reč o deficitarnim zanimanjima taj problem rešavamo na taj način što iz gradskog budžeta izdvajamo sredstva za školu za varioce, za potrebe vranjskog Zavarivača, što je primer dobre prakse. Jednom rečju, činimo sve da pomognemo i građanima i privredi.
Postoje li pokazatelji da su se ljudi opredelili za bavljenje poljoprivredom?
Ima ih, ali ne u obimu u kome bismo mi želeli. Još uvek postoji izvesna doza rezervi i straha. Ljudi žele da se obogate preko noći. Današnje mlade generacije ne shvataju da su po prirodi svog načina života jedan novi proletarijat ove države koji će za pet godina, kada se potpuno zaokruže proces transformacije kapitala i imovinski odnosi u zemlji, biti radnička klasa koja će morati negde da traži svoje mesto i rešenje. Tu je potreban partnerski i strateški odnos države i lokala, kako bismo zadržali mlade i obrazovane ljude.
Možda je jedno od rešenja obnavljanje kompanija.
Za otvaranje tih fabrika u obimu u kome su nekada radile nisam baš optimista, to će ići teže. Nemoguće je da vratimo 32.000 ljudi u privredu. Optimista sam u delu pronalaženja stranih partnera koji će postati vlasnici dela kapitala u tim sistemima, kako bi bar jedna trećina ljudi ostala u tim fabrikama. Jedno radno mesto je danas jako važno za lokalnu zajednicu. Mislim da država greši što zaustavlja proces privatizacije tih kompleksa i drži ih na infuziji, ulažući novac poreskih obveznika, što dodatno opterećuje republički budžet zarad političkog mira i političkih ambicija. To nije dobro jer ne daje realan rezultat. Prema pokazateljima o stanju privrede, vidi se da je Simpo 2012. i 2013. godine imao suficit u izvozu, prema podacima iz 2014. nije ni blizu izvoznika. Moramo da nađemo liniju kako da sa namenskom proizvodnjom sačuvamo te komplekse. Alfaplam, koji je u privatnom vlasništvu, širi se i razvija svoje kapaciteta.
S druge strane, imamo državnu intervenciju u kompleksima koji su najnerentabilniji i koji predstavljaju opterećenje. Partnera ima, javljaju se iz Turske, Austrije, Rusije, i njima što pre treba dati te komplekse na upravljanje. Slobodna zona Vranje ima benefite. Gradska uprava ima mogućnost da investitorima obezbedi dozvole po ubrzanoj proceduri. Suština je da je Vranje na 365 km od Beograda, u graničnom pojasu, što nam daje određene prednosti, ali je daljina od samog centra veliki problem. Uz pravilan način restrukturiranja nekadašnjih velikih sistema i oprezno ulaganje, otvaranja porodičnih preduzeća, možemo da stopu nezaposlenosti, koja je trenutno nešto iznad devet hiljada, u nekoliko narednih godina smanjimo na polovinu.
Izdvojite najznačajnije uspehe.
Pre svega smo stabilizovali lokalni sistem, tako da sva preduzeća, ustanove i školski sistem funkcionišu. Osnovni preduslov da biste se bavili političkim radom je da sistem kojim upravljate nema problema u funkcionisanju. Mi to držimo čvrsto pod kontrolom. Uredili smo glavnu ulicu, napravili industrijsku zonu, dobili novu fabriku, dobijamo nove sadržaje, gradimo pozorište koje je izgorelo pre početka našeg mandata, borimo se sa nekim dugovanjima iz prethodnog perioda, relaksiramo grad određenih dugova i kredita koji sada ističu. Za tri godine javna preduzeća u investicije su, uz podršku grada i međunarodnih organizacija, uložila preko milijardu i 163 miliona dinara. Želimo da investiramo u sve segmente društva, tako da smo dosta radili u kulturi, obrazovanju i sportu izdvajanjem milionskih suma iz gradskog budžeta i podršku donatora. Uskoro počinje i izgradnja nove škole u Krivoj Feji, vrednosti 350.000 evra. U delu socijalne zaštite pomoć stanovništvu je velika i izdvajamo dva puta više od države. Takođe, finansijski pomažemo vantelesnu oplodnju, zatim porodilje, ratne vojne invalide, veterane, đake prvake. Sprovodimo program stručne prakse za mlade i obrazovane ljude. Neke komponente društvenog razvoja podigli smo na određeni nivo i postavli prilično paradigmatične uslove za neke druge lokalne samouprave. S druge strane, trpimo zbog loše privrede i to je spoj koji mora da se dovede na isti nivo.
Kako vidite dalji razvoj Vranja?
Mi želimo da se izborimo da mali univerzitet sa tri ili četiri fakulteta bude u ovom gradu i da time animiramo okruženje. Naši ljudi i političari moraju da shvate da Evropa više ne prepoznaje i ne finansira nacionalne projekte, već insistira na regionalnoj saradnji i multikulturalnosti. Mi gradimo mostove sa kolegama u Bujanovcu, želimo da budemo partneri sa kolegama iz Bugarske, Grčke, da te regione upotrebimo da bismo dobili izgradnju vitalnih investicija.
Možda će prisustvo određenih ljudi iz Vranja u nekoj budućoj republičkoj vlasti doneti boljitak. Sada želimo da uredimo šire gradsko jezgro, kako bismo u narednom četvorogodišnjem periodu rešavali periferne delove grada. Vranjska Banja je potencijal i izvor budućeg života zbog tople vode, netaknutih resursa, mogućnosti koje postoje. Ski-centar "Besna kobila" takođe. Tu je šansa države da preko domaćih privrednika neko krene sa ulaganjima u tercijarni sektor. Kulturno bogatstvo Vranja je takođe šansa da se razvije kulturno-istorijski i verski turizam.
Katarina Stevanović