Održivi razvoj:
Ciljevi za bolji svet

Nakon iskustava sa prethodnom globalnom razvojnom agendom poznatom po Milenijumskim razvojnim ciljevima, UN su želele da se o novim ciljevima razvoja ne pitaju samo stručnjaci i političari. Novi globalni ciljevi održivog razvoja su definisani kroz širok konsultativni proces. Širom sveta, građani i različiti društveni i ekonomski akteri mogu da iskažu svoje mišljenje i viziju sveta u kakvom žele da žive

Od 2016. godine Ujedinjene nacije će primenjivati novu razvojnu agendu koja će biti glavni globalni okvirni dokument za usaglašavanje nacionalnih razvojnih politika do 2030. godine (vidi više o tome na www.ciljeviodrzivograzvoja.net). Ova agenda će sadržati opšte ciljeve i preciznije definisane potciljeve čije ostvarivanje bi trebalo da omogući održiv globalni razvoj.

Nakon iskustava sa prethodnom globalnom razvojnom agendom poznatom po Milenijumskim razvojnim ciljevima, UN su želele da se o novim ciljevima razvoja ne pitaju samo stručnjaci i političari, nego svi oni kojih se razvojne politike tiču. Novi globalni ciljevi održivog razvoja su definisani kroz širok konsultativni proces. Ovaj proces je omogućio da širom sveta građani i različiti društveni i ekonomski akteri (poslodavci, sindikati, pripadnici manjinskih grupa, donosioci odluka na centralnom i lokalnom nivou, deca i mladi, stari itd.) iskažu svoje mišljenje o problemima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu i svoju viziju sveta u kakvom žele da žive.

Globalni razvoj može biti ostvaren samo ako njegovi ciljevi budu prihvaćeni i na nivou pojedinačnih država i ugrađeni u nacionalne razvojne politike. Tokom 2013. i 2014. godine i u Srbiji su održana dva talasa nacionalnih konsultacija. Zaključci iz izveštaja koje je za kancelariju UN u Srbiji uradio SeConS – grupa za razvojnu inicijativu slili su se u globalni izveštaj i uticali na definisanje novih ciljeva održivog razvoja. Zanimljivo je da su se među najvažnijim ciljevima koje su građani Srbije istakli, odmah uz smanjenje siromaštva i povećanje zaposlenosti, našle odgovorne i efikasne institucije. Činjenica da je ovaj cilj našao svoje mesto i na globalnoj listi ciljeva održivog razvoja, koje će radna grupa predložiti Generalnoj skupštini UN u septembru, govori da problem slabih institucija i neefikasne države postoji i u drugim zemljama.

Zašto su pouzdane, inkluzivne i efikasne institucije toliko bitne za razvoj? Zato što one čine kostur jednog društva, one su glavni činioci društvene kohezije. Uređena država definiše transparenta pravila igre koja važe za sve građane podjednako, koja ne dozvoljavaju da se neko bogati na račun tuđe štete, koja ne dozvoljavaju da lica u potrebi ostanu bez podrške. Svojim transparentnim i efikasnim radom institucije, osim svoje formalne, igraju i jednu veoma važnu neformalnu ulogu: one razvijaju vrednosti poverenja i solidarnosti u društvu i na taj način stvaraju atmosferu u kojoj su građani, udruženja, firme motivisani da rade, uče, stvaraju, napreduju... Zakoni će ostati slovo na papiru, a institucije družina činovnika u javnim zgradama ukoliko građani ne budu u direktnom kontaktu s njima ostvarivali svoja prava i na taj način poboljšavali svoj život.

Pun naziv 16. cilja globalnog razvoja je Promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim nivoima.

Ovaj cilj je preciznije definisan kroz deset potciljeva i dve smernice za obezbeđivanje sredstava za primenu razvojne agende. Ovih 10 potciljeva u više detalja objašnjavaju kako se osnovni cilj može postići:

1. Svuda značajno umanjiti sve oblike nasilja i sa njima u vezi stope smrtnih slučajeva.

2. Okončati zloupotrebu, eksploataciju, trgovinu i sve oblike nasilja i torture nad decom.

3. Promovisati vladavinu zakona na nacionalnim i međunarodnom nivou i svima osigurati jednak pristup pravdi.

4. Do kraja 2030. značajno umanjiti ilegalne finansijske tokove i trgovinu oružjem, osnažiti pronalaženje i vraćanje ukradene imovine i boriti se protiv svih oblika organizovanog kriminala.

5. Značajno umanjiti korupciju i mito u svim njihovim pojavnim oblicima.

6. Razviti delotvorne, odgovorne i transparentne institucije na svim nivoima.

7. Osigurati odgovorno, inkluzivno, participativno i reprezentativno donošenje odluka na svim nivoima.

8. Proširiti i osnažiti učešće zemalja u razvoju u institucijama globalnog upravljanja.

9. Do kraja 2030. za sve obezbediti zakonski identitet, uključujući registrovanje novorođenih.

10. Osigurati javni pristup informacijama i zaštitu osnovnih sloboda, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim sporazumima.

Kao što se vidi, cilj 16 ima širok obuhvat, od obezbeđivanja zakonskog identiteta, preko zaštite od nasilja, do osiguravanja učešća u donošenju odluka i zaštite osnovnih sloboda. Sve zajedno, on je usmeren na aktivnu uključenost pojedinaca u društvo kroz uređen sistem u kojem će biti zaštićeni njihovi identiteti, njihova lična bezbednost i njihova imovina. Ovo treba da obezbede institucije svojim delotvornim, odgovornim i transparentnim radom i doslednom primenom zakona. Ovakvim obuhvatom ovaj cilj predstavlja okvir za implementaciju svih ostalih ciljeva. Drugim rečima, bez delotvornih i odgovornih institucija nema ni unapređenja obrazovanja, tehnološkog razvoja, poboljšanja zdravstvene zaštite ili postizanja rodne jednakosti. Zbog toga je važno da se u definisanju nacionalnih agendi održivog razvoja posebna pažnja pokloni ovom cilju. Stalni predstavnik Srbije u UN je na 9. zasedanju Otvorene radne grupe za ciljeve održivog razvoja Generalne skupštine UN istakao: "Kao što je sa pravom istaknuto (...) funkcionalne institucije su važan deo održivog razvoja, zbog čega Srbija podržava ideju uključivanja u agendu zasebnog cilja koji bi obuhvatao: vladavinu prava; efektivne, pouzdane i transparentne institucije; borbu protiv korupcije, kao i bolji javni pristup informacijama. Napredak u ovim oblastima trebalo bi da posluži kao primer koji bi podstakao odgovornost, pre nego da bude tek deo međunarodne podrške ostalim ciljevima razvoja."

Kada se pogleda na koji način ovaj cilj korespondira sa osnovnim okvirom javnih politika u Srbiji, vidi se da je on upravo zbog svog suštinskog značaja i širokog obuhvata relevantan za rad najvećeg broja ministarstava i za ciljeve najvećeg broja nacionalnih strateških dokumenata (više o ovome na http://www.ciljeviodrzivograzvoja.net/korisna-dokumenta). Potciljevi šesnaestog cilja održivog razvoja korespondiraju sa nadležnostima čak 16 ministarstava i nezavisnih državnih organa, onako kako je to definisano Zakonom o ministarstvima i zakonima koji regulišu rad nezavisnih državnih organa. S druge strane, čak 19 nacionalnih strategija navodi kvalitativne ciljeve koji odgovaraju potciljevima 16. cilja održivog razvoja. Ovi podaci govore da uspešna realizacija ovog cilja globalnog razvoja ne može biti posao samo npr. Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ili Ministarstva pravde, tj. za izgradnju inkluzivnih, efikasnih i odgovornih institucija je potrebna intenzivna međusektorska saradnja u Vladi Republike Srbije, ali i na nivou lokalnih samouprava. Zato i jeste važno da vrednosti ravnopravnosti, efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti budu integrisane u sva važna strateška dokumenta i afirmisane kroz akcije zasnovane na tim dokumentima. To je način da se izgrade društvo, privreda i kultura sposobni da na dugi rok održe razvoj i dobrobit za sve građane.

Slobodan Cvejić

Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo. Za budući razvoj Fondacija otvoreno društvo u saradnji sa SeConS – grupom za razvojnu inicijativu sprovela je projekat javnog zagovaranja novih ciljeva održivog razvoja sa posebnim naglaskom na cilj 16 koji se odnosi na vladavinu prava i pouzdane institucije. Projekat ima za cilj da pruži podršku kreatorima javnih politika i drugim akterima značajnim za održivi razvoj u pridruživanju Srbije globalnoj razvojnoj agendi UN i u prilagođavanju nacionalnih javnih politika globalnim ciljevima održivog razvoja. Povećanje inkluzivnosti, efikasnosti i pouzdanosti institucija istaknuto je kao ključni faktor održivosti budućeg razvoja Srbije.