Agenda Ujedinjenih nacija 2015–2030.:
Bolji svet je moguć

Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku izglasana je nova Agenda UN 2015–2030. Ona je prirodni nastavak Milenijumskih ciljeva 2000–2015. i sastoji se od 17 razvojnih ciljeva koji obavezuju sve članice UN

Poslednjeg vikenda u septembru u Njujorku je održana sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN). Ove godine, UN slavi 70 godina od osnivanja, pa je tako i ova sednica jubilarna, sedamdeseta. Zapravo, čitava sesija otvorena još 15. septembra i, praktično, još uvek traje, ali njen ključni deo održan je od 25. do 27. septembra. Tog vikenda razmatrana je i konačno usvojena Agenda održivog razvoja od 2015. do 2030. godine. Svetski lideri zemalja članica UN, njih 193, glasali su za Agendu – jednoglasno.

ŠTA JE USVOJENO: Agenda UN 2015–2030. sastoji se od 17 ciljeva (videti okvir). Oni se prirodno nastavljaju na Milenijumske ciljeve usvojene 2000. godine, koji su važili do usvajanja nove Agende. Ono po čemu se 17 novih ciljeva razlikuje od Milenijumskih pre svega je sledeće: Milenijumski ciljevi fokusirali su se samo na zemlje u razvoju, što je eufemizam za siromašne, nerazvijene države izmučene ratovima, diktaturama, siromaštvom i glađu. Nova Agenda odnosi se na sve zemlje članice UN. Glasanjem za nju, sve države članice ove najveće međunarodne organizacije obavezale su se da će Agendu sprovoditi.

Kada se letimično pogledaju, ovih 17 ciljeva, čiji je zvanični naziv Ciljevi održivog razvoja (engl. Sustainable Development Goals, skraćeno SDGs), deluju prilično šturo i uopšteno. Međutim, iza svakog stoji dobro razrađena strategija koja treba da dovede do njihovog ostvarenja do 2030. godine. Te strategije, u zavisnosti od cilja, imaju između sedam i petnaest tačaka, takozvanih targeta. Ovih targeta ukupno je 169. Podsetimo, Milenijumskih ciljeva bilo je osam, broj targeta iznosio je svega 21.

Otkud tako mnogo ciljeva koje UN planira da ostvari u narednih 15 godina? Pre svega, Ciljevi održivog razvoja treba da postignu tri krupne stvari: da pomognu iskorenjivanju ekstremnog siromaštva, da se izbore sa nejednakošću i nepravdom i da stanu na put klimatskim promenama. Ova tri problema pogađaju sve ljude, u svim zemljama sveta. Zato Agenda i jeste takva da se odnosi na sve, a ne samo na zemlje u razvoju – svet se promenio, pa siromaštvo i nejednakost više nisu "rezervisani" samo za određene delove planete. Ove dve pošasti šire se "kapilarno" i pogađaju čak i najrazvijenije zemlje, ruku podruku sa klimatskim promenama čije žrtve nisu samo ljudi, već kompletan živi svet.

POČELO JE: Primena Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija počela je odmah po usvajanju. Značajne sume novca, predviđene za korišćenje u skladu sa ciljevima Agende, već su uplaćene. Prva suma koju je generalni sekretar UN Ban Ki Mun odobrio iznosi 25 milijardi dolara namenjenih prevenciji smrtnosti žena, dece i adolescenata (u skladu sa ciljevima 4 i 5 Agende održivog razvoja).

Na samoj Generalnoj skupštini, predsednica Brazila Dilma Rusef, prva od svetskih lidera koja je stala za govornicu, oštro je kritikovala zemlje koje odbijaju da pruže utočište izbeglicama sa Bliskog istoka. Ona je ukazala na to da primena Agende mora početi što pre, upravo zbog izbegličke krize koja je odavno poprimila globalne razmere. Inače, Brazil je jedna od zemalja koje zaista služe kao dobar primer kada je reč o prijemu izbeglica iz Sirije.

Naravno, Generalnoj skupštini obratio se i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama. I on se osvrnuo na izbegličku krizu, ali u svetlu "tirana koji teraju nedužne muškarce, žene i decu preko granica, u epskim razmerama". Obama je optužio predsednika Sirije Bašara el Asada za stvaranje "vakuuma moći" koji je iskoristila Islamska država. Predsednik SAD pozvao je sve članice UN da učine zajednički napor i pomognu da se zaustavi kriza u Siriji.

PAPA PROTIV EKONOMSKIH CENTARA MOĆI: I poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja, osvrnuo se na izbegličku krizu, no bio je među malobrojnima koji su se osvrnuli na još jedan globalni problem nesagledivih razmera. Papa je, naime, oštro kritikovao finansijske centre moći. On je istakao da u borbi za jednakost najvažniju ulogu imaju finansijske organizacije i ona tela koja su stvorena da izlaze na kraj sa ekonomskim krizama: "Oni mogu da pomognu da se stane na put svakoj vrsti zlostavljanja i iskorišćavanja, naročito u zemljama u razvoju. Međunarodne finansijske institucije moraju da se staraju o održivom razvoju zemalja. One moraju da spreče mehanizme koji pod maskom napretka potčinjavaju ljude, povećavaju siromaštvo, isključenost i zavisnost ljudi od tih mehanizama."

Papa nije štedeo ni svetske lidere: oni moraju da učine sve što je u njihovoj moći kako bi obezbedili minimum duhovnih i materijalnih sredstava koja su potrebna za dostojanstven život. Taj minimum, prema papinim rečima, u materijalnom smislu znače smeštaj, pravo na rad i pravo na zemljište, a u duhovnom verske slobode, pravo na obrazovanje i druga građanska prava.

Na kraju, lider Rimokatoličke crkve je poentirao i dao svetskim liderima, a i Ujedinjenim nacijama, jednostavan recept kako da provere koliki je uspeh Agende održivog razvoja, te koliko je ona efikasna i primenljiva. "Ako što veći broj ljudi u što skorije vreme dobije smeštaj, dostojanstven i pravedno plaćen posao, bezbednu hranu i čistu vodu, verske slobode i obrazovanje, znaćemo da je Agenda efikasna. Ove stvari su stubovi ljudskog razvoja. Njihov zajednički temelj je pravo na život i, još šire, integralno pravo na postojanje ljudske prirode."

Čak i zvaničnici UN javno priznaju da su Milenijumski ciljevi 2000–2015. realizovani tek delimično uspešno. Agenda održivog razvoja treba da nastavi misiju koja je započeta 2000. To se vidi i iz 17 usvojenih ciljeva, jer je u njih praktično inkorporirano onih osam Milenijumskih. Sa koliko uspeha će Agenda biti realizovana, biće vidljivo u narednih 15 godina. Ako je ikakvo predviđanje moguće, ono što daje nadu jeste mnogo veći broj ciljeva i mnogo razvijenije strategije za njihovo ispunjenje.

Posao koji je sada pred zemljama članicama jeste da počnu rad na onim ciljevima koje su zajedno sa Ujedinjenim nacijama usaglasile kao sopstvene prioritete. Srbija je kao jedan od prioriteta navela cilj 16, pod koji spadaju jednak pristup pravdi za sve i dobro upravljanje, tj. javna uprava kao servis svih građana. Od Vlade Srbije očekuje se da uskoro izađe sa jasnom strategijom ostvarenja ovih, za naše dru-štvo nesumnjivih prioriteta.

Jovana Gligorijević