Tribina »Kolika je snaga društvenih mreža«:
Kafana »Kod Tvitera«

Peta u nizu tribina kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja održana je u Obrenovcu. O tome kolika je snaga društvenih mreža razgovarali su Jovana Gligorijević, Marko Marjanović, Tibor Jona i Goran Ješić. Tribinu je moderirao Zoran Stanojević

Delimičan povod za temu tribine bile su reakcije na izjavu Olje Bećković o tome kako "tviteraši" snose deo odgovornosti za stanje društva, jer su oštri i jaki na rečima, a kad treba preduzeti konkretne akcije – nema ih nigde.

Osvrćući se na uvod moderatora Zorana Stanojevića (RTS), Jovana Gligorijević, na Tviteru @Jovanana, novinarka "Vremena", rekla je da joj smeta reč "tviteraš": "Pandan reči ‘tviteraš’ ne postoji u engleskom jeziku. U skladu sa tim bismo sve koji koriste veš-mašinu mogli da zovemo ‘vešmašinašima’. Gligorijević je dodala da, uprkos sopstvenom intenzivnom prisustvu na Tviteru, razume odgovor Olje Bećković jer je pitanje "zašto nisi na Tviteru" podjednako nepristojno kao i "šta ćeš na Tviteru".

Marko Marjanović (@good_neighbor) smatra da je veliki problem to što je Bećković komentarisala temu u koju se ne razume. "Tviteraš nije zanimanje. To je društvena mreža na kojoj se piše, kao da odete u park i vičete, samo što vas zahvaljujući internetu čuje mnogo više ljudi nego da ste u parku. Ipak, tradicionalni mediji i dalje su najveći izvor informacija za većinu građana. Tviter mi je deo svakodnevice, ali nije nešto što me karakteriše i izjednačava sa ostalima koji su odvojili dva minuta da otvore profil na društvenoj mreži."

Tibor Jona(@kazi_tibi) je saglasan u tome da je jedan od problema nerazumevanje Tvitera. "Najtužnije je kada kroz nečiji odgovor vidite da u njemu još živi dvadeseti vek, uprkos tome što je on skoro dve dekade za nama. Pitanje da li se dok kuvate mogu napisati 62 tvita isto je kao bežanje iz bioskopa kada vidite snimak voza koji ulazi u stanicu. To je isti civilizacijski ekvivalent – vi ne razumete medij koji je pred vama i mislite da neko sedi koncentrisano ispred ekrana, gleda tastaturu i onda usled tenzije koja je u porastu, dođe tvit. Dakle, da biste nešto kritikovali, morate prvo da ga razumete, i da biste imali stav o nekoj pojavi, morate da je razumete u širem kontekstu. Ne morate biti na Tviteru, ne morate ga voleti, možete imati najodvratnije mišljenje o ljudima koji ga koriste, ali nemojte sebi dozvoliti da komentarišete nešto iz pozicije prošlog veka. To je moj najveći problem."

Goran Ješić (@gjesic) je kao pokrajinski sekretar za poljoprivredu preko Tvitera pokrenuo aferu oko povećanog nivoa aflatoksina u mleku, a Tviter mu je i osnovni kanal preko koga se informiše: "Ja se danas informišem isključivo preko Tvitera. Sve što me interesuje da se dešava u toku dana, vidim na Tviteru i vidim ga kao virtuelnu kafanu. Tvitujem stalno, kad imam prilike i vremena. Ne mislim da je problem to što je Olja rekla, ona ima pravo na to. Njen komentar je njeno pravo da komentariše. Zahvaljujući toj Tviter zajednici koju ona kritikuje, ja sam rešio mnogo problema."

LEPOTA PLURALIZMA: Tibor Jona Tviter vidi kao medij koji uklanja posrednika i demokratizuje javnu raspravu, služi kao ventil za puštanje informacija i kaže da se novinari tradicionalnih medija zato plaše društvenih mreža.

Jovana Gligorijević nije saglasna sa ovim stavom: "Priča o antagonizmu između profesionalnog i građanskog novinarstva u svetu je odavno prevaziđena. Ako radite u nekom od klasičnih medija i aktivni ste na društvenim mrežama, poenta je u tome da pronađete formulu kako da napravite sinergiju, da ukrstite to dvoje i kako da vaš angažman na društvenim mrežama bude u korist onoga što radite u klasičnom mediju i obrnuto. Nema tu mnogo prostora za konkurenciju i nerazumevanje. Mislim da tradicionalni mediji nisu izgubili na značaju i relevantnosti s pojavom društvenih mreža jer one nemaju način verifikacije koji se kod tradicionalnih medija podrazumeva. S druge strane, kada nemate prolaz u klasične medije za neku temu, kao što je bio slučaj sa aflatoksinom, možete to da bacite na društvene mreže. Ali ni afera sa aflatoksinom nije ekspolodirala dok je sa Tvitera nisu preuzeli tradicionalni mediji."

"Kakvi ste u životu, takvi ćete biti i na mreži", kaže Jona. "Možete da se pretvarate donekle, ali to ne uspeva. Lepota pluralizma na Tviteru je to što za svako ludilo imaš 150 ljudi koji su uz tebe do kraja i što će te učiniti da se osećaš dobro. Jedna od prednosti Tvitera je to što se tamo ne osećaš sam."

Gligorijević kaže da i u svojim tekstovima i na Tviteru govori isto, samo što na mreži može i da psuje, dok u tekstovima mora da poštuje određene profesionalne standarde. Marjanović je na Tviteru mnogo ciničniji i sarkastičniji nego uživo, ali je sve što kaže ili napiše njegovo mišljenje. Za Ješića Tviter je virtuelna kafana, a za Jonu i umetnička forma.

"Tviter je nova forma medija", kaže Jona. "Vi ne prestajete da budete novinar u klasičnom mediju ako ste na Tviteru. Mi smo kao zemlja apsolutni prvaci po broju naloga na Fejsbuku. U isto vreme mi ne znamo koliko je ljudi na Tviteru, ali znamo da je većina novinara tamo. Ako se profesionalno bavite komunikacijama, preko Tvitera možete da komunicirate sa medijima. Ako hoćete građanima da se obratite direktno, idite na Fejsbuk, tamo su svi."

BOTIĆ NA BLOKIĆ: Svi učesnici tribine svakodnevno se suočavaju sa velikim brojem botova, a kako bi se nalozi onih koji tvituju kao botovi prepoznali, postoji poseban hešteg #boticnablokic.

"U jednom trenutku postoji organizovana akcija maltretiranja, pa botove prepoznajete tako što vas 150 ljudi dnevno vređa na isti način", objašnjava Gligorijević način na koji prepoznaje da je neko bot: "Uvrede ne moram da slušam, niti želim da ikoga prevaspitavam – blokiram ih i sprečavam pokušaje zlostavljanja."

Marjanović kaže da nije blokirao nikoga do pojave botova koji tvituju u ime Srpske napredne stranke: "Počeo sam da blokiram ljude koji mi prete ili me vređaju. To traje već dve godine. Postoje i ljudi koji su blokirali mene, što je legitimna opcija. Botovi su plaćeni da rade za određene interesne grupe. Ja blokiram ljude samo zbog uvrede. Pratim ljude iz svih stranaka, kao što ih imam i blokiranih iz svih stranaka. Blokiram botove zato što su plaćeni, pa mogu da im izbijem dinar iz džepa. Botovi se ne trude da uđu s tobom u dijalog, ne žele da čuju tvoje mišljenje, već samo žele da ti ućutiš jer ako ti ućutiš, oni će dobiti platu, a ako ih blokiraš, neće. Onda će tog bota zameniti drugim botom."

Goran Ješić ima oko tri i po hiljade blokiranih: "To je moje demokratsko pravo i ne blokiram nikog osim botova. Biram ljude koje pratim na Tviteru i pratim ih isključivo iz ideoloških razloga, a na teškim temama uglavnom zapratim najviše ljudi. Međutim, ozbiljne debate se ne mogu voditi u 140 karaktera, to je mnogo komplikovano."

"Da život traje 700 godina, mogli biste da sedite i pričate sa svima", kaže Jona: "Pošto život traje 70 godina, a od toga ste 30 godina dete ili stari i senilni, ostaje 40 godina, i što da vas neko maltretira i nervira. Kada otkrijem da neko nema nameru da zaista komunicira, blokiram ga, nemam vremena."

Tviter je za sve sagovornike mesto gde uče, menjaju i formiraju svoje stavove. Niko od njih ne blokira neistomišljenike koji su zaista spremni na pravi dijalog. Kada je reč o mogućnosti društvenih mreža da pokrenu konkretne akcije, Marjanović i Gligorijević su naveli primer akcije "Ostavite Teslu na miru" koja je rezultirala protestom na kom je bilo 100 ljudi, a u čijoj su organizaciji oboje učestvovali: "Razlog što je naš protest uspeo, a drugi nisu, jeste to što smo imali jasan zahtev: ne dirajte Teslinu urnu, a ako je budete dirali, mi ćemo napraviti živi zid oko Muzeja Nikole Tesle. Ako zovete ljude na ulicu, morate da im kažete zašto ih zovete i šta su došli da traže", saglasni su njih dvoje.

Katarina Stevanović