Retko kad, u stvari nikad, normalna osoba ne doživi prosvetljenje gledajući Holmarkov film. Ali, šta ću, meni se desilo. Ima neki Lipstick (Karmin). Po istinitom je događaju. Mlada žena, karijera u usponu, idealan mužić, sve pet. I onda – cap! Rak dojke. Da ne davim, sve se srećno završilo, koliko je moguće u datim okolnostima. No, glavna stvar u filmu je to što junakinja nikad u životu nije stavila crveni karmin. Pred operaciju, međutim, protivno svim medicinskim protokolima, dozvoljavaju joj da stavi crveni, najcrveniji karmin. "Ja sam ratnica, idem u borbu, idem da pobedim", ponavlja junakinja u sebi, i zapaža da to nije samo karmin – to je ratnička boja.

U tom filmu, junakinja kaže kako je uvek želela da bude "žena koja nosi crveni karmin", ali da to zahteva drskost i veštinu koju ona nema. Kad sam počela da "pod obavezno" nosim crveni karmin, prilično su me iznenadile reakcije okoline. Od "počela si da se šminkaš" (nikad nisam ni prestajala), preko "ju, vidi, lepo ti stoji, a nisi plavuša" (izvinite, ne razumem), do najfrapantnijeg "stvarno se divim tvojoj hrabrosti".

Ozbiljno, hrabrosti? Ja mislila da je hrabrost kad se suprotstaviš jačem, kad uradiš nešto iako se plašiš, i sl., a ne kad namažeš usta. Kopkalo me to sa hrabrošću, pa sam, kao da nemam druga posla, uzela da mislim na tu temu. Kad sam počela da koristim crveni karmin? Uh, kad mi je bilo najgore u životu. Kako je do toga došlo? Tjah, spontano. Ili ipak...?

Crvena boja budi niz asocijacija. Boja strasti, boja kardinalskih pojasa, boja krvi, a ima i ona kraljevskocrvena. Crveni alarm – znak za opasnost. Crvena zastava – znak prkosa, otpora, želje za slobodom. Crveno kao znak za zabranjeno, pa sad, dopisati po želji – zaustavljanje, ulaz, parkiranje, pušenje... U onom crtanom filmu Inside Out, od svih ljudskih emocija crvenom je predstavljen bes. Mada, u našim krajevima vele "crveno, na rados’".

Krvcrvene usne su arhetip, primordijalna slika. Kad počnu da crtaju ljudska lica, deca obavezno usne boje crvenom bojicom. Crvene usne ispadaju, dakle, kao neka platonovska ideja usana. Sve ostale su njena bleda kopija.

Nema ženstvenije boje od crvene, a opet, nijedna žena u njoj ne deluje čedno i pitomo. Crvena, dakle, prkosi patrijarhatu. Koja bi boja bila kontrast crvenoj? Eksperti za spektar bi sad zagrajali: zelena, zelena... Ne mislim na to, bre, nego koja se boja ama baš nikako ne slaže sa crvenom? Odgovor zavisi od ukusa, mada, probala sam crveni karmin uz crnu, žutu, zelenu, tirkiznu, sivu, električno plavu odeću... Uz cvetni, prugasti, karo dezen i tufne. Išao je uz sve. Samo uz jednu crvena ne ide nikako. Uz svoju mlađu sestru, nastalu pokušajem da se crvena ukroti, razblaži i izbledi. Roze. Roze je sve što crvena nije – nevina, čista, krotka i bezazlena. Nikad nisam videla odeću za žensku novorođenčad u crvenoj boji. Jeste, kaže se da ljudi pocrvene od stida, ali nisu zaista crveni, nego rumeni, što nas opet vraća na roze. Crvena ne zna za stid.

Rekoh već da sam crveni karmin počela da koristim kad mi je bilo najgore, ali to nije baš sasvim tačno. Počela sam onog trenutka kad sam rešila da mi bude bolje. Jer – to nije karmin, to je ratnička boja. Naravno da mi je uspelo, jer crvena ne zna za neuspeh. Ona služi da se podvuče ono što je važno i precrta pogrešno. I zaista, crvena usta jesu znak za opasnost – iz njih izlazi i ono što se mnogima ne sviđa da čuju. Crvena usta govore uvek i samo ono što misle.

I tako dođosmo do te hrabrosti potrebne za crveni karmin. Ne stavljaj ga ako nemaš hrabrosti za drskost i bezobrazluk kojima crveni karmin zrači. Ne stavljaj ga ako nećeš da izazivaš – na dvoboj ili parenje – svejedno je. Crveni je karmin izuzetno nezgodan za nanošenje. Potrebna je velika preciznost i sigurna ruka, a linija mora da bude jasno definisana. Poznato je da se preko crvene linije ne prelazi. Dakle, da bi bila spremna za crveni karmin, bez obzira na to da li je plavuša ili crnka, tamnog ili porcelanskog tena, žena mora da bude baš kao i taj karmin: bezobrazna, hrabra, jasno definisana i sigurna. Crveni karmin poručuje: znam ko sam i šta hoću. A, bogami poručuje i: ne ulaziti bez pitanja. Ili: zabranjen ulaz nezaposlenima. Crveni karmin zato onoj koja je spremna da ga nosi štedi mnogo vremena i nerava. Zašto ga tinejdžerke izbegavaju, a žene se usuđuju da ga stave najčešće posle tridesete? Zato što je za žene, a ne za devojčice.

I na kraju, da se osvrnem na veštinu nošenja crvenog karmina. To je manja misterija od hrabrosti, ali je teže dostižna. Veština je kad satreš porciju jagnjetine, dva piva iz limenke i sve to začiniš cigaretom, a karmin ostane na mestu. Jer si ratnica i ideš u borbu, i ima da pobediš, pa makar ti protivnik bio masna jagnjetina.

Jovana Gligorijević