PARALELA BIH-YU: Kontroverze o ravnopravnosti građana i ravnopravnosti nacija - o separatizmu ili unitarizmu...

Dok su se iz Federacije BiH čule česte sumnje u nameru Republike Srpske da se odcepi (separatizam), dotle je u Republici Srpskoj izražavana sumnja u pokušaje da se BiH centralizuje (unitarizam, majorizacija). Tu kontroverzu koja je bila aktuelna u Jugoslaviji tokom svih godina njenog postojanja, a dramatizovala se u godinama njenog raspada, nije razrešila ni Venecijanska komisija, koja je zagovarala da se princip nacionalne ravnopravnosti u BiH vremenom zameni principom jednakosti građana, ali je procenjivala da je to, srednjoročno gledano, neizvodljivo...

Na primer, Evropska komisija za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija) je u svojoj analizi iz 2005. Mišljenje o ustavnoj situaciji u Bosni i Hercegovini i ovlaštenjima visokog predstavnika, na osnovu komentara svojih članova (J. HELGESEN, Norveška; J. JOWELL Ujedinjeno Kraljevstvo; G. MALINVERNI, Švajcarska; J. C. SCHOLSEM, Belgija; K. TUORI, Finska) opravdavala postojanje tzv Bonskih ovlašćenja koje ovlašćuju Visokog predstavnika da donosi obavezujuće odluke čak i ustavnopg karaktera, pa je između ostalog konstatovala:

«…103. Još jedno hitno pitanje je teritorijalna organizacija BiH. Po mišljenju Venecijanske komisije, svako rješenje koje implicira ukidanje dva entiteta djeluje nerealno u srednjoročnoj perspektivi, jer to u RS ne bi bilo prihvaćeno. Reforma struktura unutar FBiH ne može biti stavljena na čekanje uz nejasnu nadu u promjenu pristupa u RS.

Najrealističnija opcija za takvu reformu, koja bi bila i u skladu sa općim evropskim trendovima, bila bi da se zakonodavne nadležnosti unutar FBiH koncentriraju na entitetski nivo. U isto vrijeme, lokalna vlast i u FBiH i u RS treba da bude ojačana. Potpuno ukidanje kantona bilo bi još bolje rješenje, ali to možda u ovom trenutku politički ne bi bilo moguće…

103. Daljnje ustavne reforme, sa promjenom naglaska sa države zasnovane na jednakosti tri konstitutivna naroda, na državu zasnovanu na jednakosti građana, i dalje su poželjne srednjoročno i dugoročno.

Ako se interesi pojedinca shvataju kao utemeljeni prvenstveno na etničkoj pripadnosti, to ometa razvoj šireg osjećaja pripadanja naciji.

U tom kontekstu, i narodi BiH će morati odlučiti da li žele sadašnji Ustav, pregovaran kao dio mirovnog ugovora, zamijeniti potpuno novim Ustavom, koji bi uživao puni demokratski legitimitet kao plod demokratskog konstitutivnog procesa u BiH…»

OPŠTI OKVIRNI SPORAZUM ZA MIR U BOSNI I HERCEGOVINI - ANEKS 4: USTAV BiH

***

Pariz, 14. decembra 1995. godine: Sporazum su svečano potpisali Alija Izetbegović, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman u prisustvu predstavnika EU predsednika vlade Španije Felipea Gonzalesa, predsednika SAD Bila Klintona, predsednika Francuske Žaka Širaka, nemačkog kancelara Helmuta Kola, premijera Velike Britanije Džona Mejdžora i premijera Ruske Federacije Viktora Černomirdina

***

Zasnovano na poštovanju ljudskog digniteta, slobode i jednakosti. Posvećeni miru, pravdi, toleranciji i pomirenju.

Ubijeđeni da demokratske strukture vlasti i pravični postupci najbolje stvaraju mirne odnose unutar pluralističkog društva.

U želji da promovišu opštu dobrobit i ekonomski razvoj kroz zaštitu privatnog vlasništva i promociju tržišne ekonomije.

Vođeni principima i svrhama Povelje Ujedinjenih nacija.

Opredeljeni za suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost Bosne i Hercegovine u skladu sa međunarodnim pravom.

Odlučni da osiguraju puno poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.

Inspirisani univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima, međunarodnim ugovorima o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima. Deklaracijom o pravima lica koja pripadaju nacionalnim, etničkim, vjerskim i jezičkim manjinama, kao i drugim instrumentima ljudskih prava.

Podsjećajući na osnovne principe dogovorene u Ženevi 08.09.1995. godine i u Nju Jorku 26.09.1995. godine.

Bošnjaci, Hrvati i Srbi kao konstitutivni narodi (zajedno sa drugima) i građani Bosne i Hercegovine ovđe određuju da je Ustav Bosne i Hercegovine kako slijedi:

ČLAN 1 BOSNA I HERCEGOVINA

1. Kontinuitet. Republika Bosna i Hercegovina čije će zvanično ime od sada biti "Bosna i Hercegovina" će nastaviti svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država sa unutrašnjom strukturom modificiranom kako je ovde određeno i sa postojećim međunarodno priznatim granicama. Ona će ostati država članica Ujedinjenih nacija i može kao Bosna i Hercegovina zadržati ili se prijaviti za članstvo u organizacijama unutar UN sistema i drugih međunarodnih organizacija.

2. Demokratski pincipi. Bosna i Hercegovina će biti demokratska država koja će funkcionisati prema slovu zakona i sa slobodnim i demokratskim izborima.

3. Sastav: Bosna i Hercegovina će se sastojati od dva entiteta: Federacija Bosne i Hercegovine i Republike Srpske (u daljem tekstu "entiteti").

4. Promet roba, usluga, kapitala i lica. Postojaće sloboda kretanja širom Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina i entiteti neće ometati punu slobodu kretanja lica, roba, usluga i kapitala kroz Bosnu i Hercegovinu. Ni jedan entitet neće uspostaviti kontrolu na granici između entiteta.

5. Glavni grad. Glavni grad Bosne i Hercegovine će biti Sarajevo.

6. Simboli. Bosna i Hercegovina će imati one simbole kao što bude odlučeno od strane njene parlamentarne skupštine i odobreno od strane predsedništva.

7. Državljanstvo. Postojaće državljanstvo Bosne i Hercegovine koje će biti regulisano od strane parlamentarne skupštine i državljanstvo svakog entiteta koje će biti regulisano od strane entiteta pod uslovom da;

a) Svi državljani bilo kojega entiteta su prema tome državljani Bosne i Hercegovine,

b) Ni jednom licu se neće uskratiti državljanstvo Bosne i Hercegovine ili entiteta arbitražno, ili tako da on ili ona ostanu bez državljanstva. Niti jedno lice neće biti lišeno državljanstva Bosne i Hercegovine ili entiteta po bilo kom osnovu kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili društveno poreklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, vlasništvo, rođenje ili bilo koji drugi status.

c) Sve osobe koje su bile državljani Republike Bosne i Hercegovine neposredno prije stupanja na snagu ovog ustava su državljani Bosne i Hercegovine. Državljanstvo osoba koje su

naturalizovane posle 06.04.1992. godine, a prije stupanja na snagu ovog ustava, biti će regulisano od strane parlamentarne skupštine.

d) Državljani Bosne i Hercegovine mogu imati državljanstvo druge države, pod uslovom da postoji bilateralni ugovor, odobren od strane parlamentarne skupštine u skladu sa članom 4 (d), između Bosne i Hercegovine i te zemlje koja upravlja ovim slučajem. Lica sa dvojnim državljanstvom mogu glasati u Bosni i Hercegovini i entitetima samo ako je Bosna i Hercegovina država njihovog prebivališta.

e) Državljanin Bosne i Hercegovine će u inostranstvu uživati zaštitu Bosne i Hercegovine. Svaki entitet može izdavati pasoš Bosne i Hercegovine svojim državljanima, kako je regulisano od strane parlamentarne skupštine. Bosna i Hercegovina može izdavati pasoše onim građanima kojima pasoš nije izdat od strane entiteta. Postojaće centralni registar svih pasoša izdatih od strane entiteta i od strane Bosne i Hercegovine.

ČLAN 2

LJUDSKA PRAVA I FUNDAMENTALNE SLOBODE

1. Ljudska prava. Bosna i Hercegovina i oba entiteta će osigurati najveći nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i fundamentalnih sloboda. U tu svrhu, postojaće komisija za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu, kao što je predviđeno u aneksu 6. opštem okvirnom sporazumu.

2. Međunarodni standardi. Prava i slobode određene u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u njenim protokolima će se direktno primenjivati u Bosni i Hercegovini. Oni će imati prioritet nad svakim drugim zakonom.

3. Pobrojavanje prava. Sva lica unutar teritorije Bosne i Hercegovine će uživati ljudska prava i slobode na koje je ukazano u paragrafu 2, u gornjem tekstu: oni uključuju:

a) Pravo na život

b) Pravo da ne bude podvrgnut torturi ili nehumanom ili ponižavajućem tretmanu ili kazni,

c) Pravo da ne bude podvrgnut ropstvu, ili poniznosti, ili obavljanju prisilnog ili obaveznog rada,

d) Pravo na slobodu i sigurnost lica,

e) Pravo na fer saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom,

f) Pravo na privatan i porodičan život, dom i prepisku,

g) Slobodu misli, savjesti i vjera,

h) Slobodu izražavanja,

i) Slobodu mirnog okupljanja, slobodu udruživanja s drugima, j) Pravo na ženidbu i osnivanje porodice,

k) Pravo na imovinu,

l) Pravo na obrazovanje,

m) Pravo na slobodu kretanja i prebivalište.

4. Nediskriminacija. Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovom članu ili u međunarodnim sporazumima navedenim u aneksu na ovaj ustav će biti osiguran. Sva lica u Bosni i Hercegovini će biti slobodna od diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je pol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo mišljenje, nacionalno i društveno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, vlasništvo, rođenje ili drugi status.

5. Izbeglice i raseljena lica. Sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate u mjesta svog porijekla. Oni imaju pravo, u skladu sa aneksom 7 na opšti okvirni sporazum, da im se vrati imovina koje su bili lišeni za vrijeme neprijateljstava od 1991. i da dobiju kompenzaciju za bilo koju imovinu koja im ne može biti vraćena. Sva opredeljena ili izjave u vezi sa takvim vlasništvom koje su date pod prisilom su nevažeće i poništene.

6. Implementacija. Bosna i Hercegovina i svi sudovi, agencije, vladini organi i instrumenti kojim entiteti upravljaju ili unutar entiteta će primijeniti i pridržavati se ljudskih prava i fundamentalnih sloboda na koje je ukazano u paragrafu 2.

7. Međunarodni sporazumi. Bosna i Hercegovina će ostati ili postati potpisnica međunarodnih sporazuma navedenih u Aneksu 1 ovog Ustava.

8. Saradnja. Sve kompetentne vlasti u Bosni i Hercegovini će sarađivati sa obezbediti neograničen pristup: bilo kojim međunarodnim posmatračkim mehanizmima ljudskih prava koji su uspostavljeni za Bosnu i Hercegovinu; nadgledajućim tijelima uspostavljenim putem međunarodnih sporazuma navedenih u Aneksu 1 ovom Ustavu. Međunarodnim tribunalom za bišu Jugoslaviju (a naročito će se pridržavati naredbi koje su izdane po članu 29. Statuta Tribunala): i bilo kojoj drugoj organizaciji ovlaštenoj od strane SB UN sa mandatom koji se tiče ljudskih prava ili humanitarnog prava.

ČLAN 3

NADLEŽNOSTI I ODNOSI IZMEĐU INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I ENTITETA

1. Nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine.

a) vanjska politika,

b) spoljnotrgovinska politika,

c) carinska politika,

d) monetarna politika, kao što je predviđeno članom 7,

e) finansiranje institucija i plaćanje međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine,

f) imigracija, izbeglice i azil,

g) provođenje međunarodnih međuentitetskih politika i regulacija krivičnih propisa, uključujući i odnose sa Interpolom,

h) uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkih međunarodnih komunikacija,

i) regulisanje međuentitetskog transporta, j) kontrola vazdušnog prometa.

2. Nadležnosti entiteta

a) Entiteti će imati pravo da uspostave posebne paralelne odnose sa susednim zemljama u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine.

b) Svaki entitet će pružiti svoju neophodnu pomoć vladi Bosne i Hercegovine kako bi joj omogućio da ispoštuje međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine, s tim da će finansijske obaveze koje je napravio jedan entitet bez pristanka drugog i prije izbora parlamentarne skupštine i Predsedništva Bosne i Hercegovine biti odgovornost tog entiteta, osim ukoliko je ta obaveza neophodna za nastavljanje članstva Bosne i Hercegovine u nekoj međunarodnoj organizaciji.

c) Entiteti će obezbediti sigurnu i zaštićenu sredinu za sve osobe u svojim jurisdikcijama, održavanjem agencija za provođenje građanskog prava koje će funkcionisati u skladu sa međunarodno priznatim standardima uz poštivanje međunarodno priznatih ljudskih prava i temeljnih sloboda, na koje je ukazano u članu 2 i poduzimajući takve druge mere kao što je to odgovarajuće.

d) Svaki entitet može također sklopiti sporazume sa državama i međunarodnim organizacijama uz pristanak parlamentarne skupštine. Parlamentarna skupština omogućava zakonom da određeni tipovi sporazuma ne zahtevaju takav pristanak.

3. Zakon i odgovornosti entiteta i institucija.

a) Sve vladine funkcije i moći koje nisu izričito date u ovom Ustavu, institucijama Bosne i Hercegovine će biti funkcije i model entiteta.

b) Entiteti i bilo koje njihove subdivizije će se u potpunosti pridržavati ovog Ustava, koji je nadređen svim nekonzistentnim odredbama zakona Bosne i Hercegovine i ustavima i zakonu entiteta i sa odlukama zajedničkih institucija Bosne i Hercegovine. Opšti principi međunarodnog prava će biti integralni dio Zakona Bosne i Hercegovine i entiteta.

4. Koordinacija. Predsedništvo može odlučiti da olakša koordinaciju među entitetima o stvarima koje nisu unutar odgovornosti Bosne i Hercegovine kao što je predviđeno ovim Ustavom, izuzev ako se jedan entitet suprotstavi u bilo kojem specifičnom slučaju.

5. Dodatne nadležnosti.

a) Bosna i Hercegovina će preuzeti nadležnost za takva pitanja o kojima se entiteti slože: koje su u skladu sa aneksima 5-8 opšteg okvirnog sporazuma ili koje su potrebne da se očuva suverenitet, teritorijalni integritet, politička nezavisnost i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine, u skladu sa raspođelom odgovornosti među institucijama Bosne i Hercegovine. Dodatne institucije mogu biti uspostavljene prema potrebi kako bi vršile ove nadležnosti.

b) U periodu od 6 mjeseci od stupanja na snagu ovog Ustava, entiteti će početi pregovore s namjerom uključivanja i drugih pitanja unutar nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine, kao što su korištenje energetskih resursa, te zajednički ekonomski projekti.

ČLAN 4

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA Parlamentarna Skupština će imati dva doma: Dom naroda i predstavnički dom.

1. Dom naroda. Dom naroda će se sastojati od 15 delegata, dvije trećine iz Federacije (uključujući 5 Hrvata i 5 Bošnjaka) i jednu trećina iz Republike Srpske (5 Srba).

a) Hrvatski delegati iz Federacije biće izabrani od strane hrvatskih delegata u domu naroda Federacije, a bošnjački delegati iz Federacije biće izabrani od strane bošnjačkih delegata u domu naroda Federacije. Delegati iz Republike Srpske biće izabrani od strane narodne skupštine Republike Srpske.

b) Devet članova doma naroda sačinjavaće kvorum, pod uslovom da su prisutna najmanje tri bošnjačka, tri hrvatska i tri srpska delegata.

2. Predstavnički dom. Predstavnički dom će sačinjavati 42 člana, dvije trećine se biraju sa teritorija Federacije, a jedna trećina sa teritorija Republike Srpske.

a) Članovi predstavničkog doma biće direktno izabrani iz svog entiteta u skladu sa izbornim zakonom kojeg će usvojiti parlamentarna skupština. Međutim, prvi izbori će biti održani u skladu sa aneksom 3 opšteg okvirnog sporazuma.

b) Većina svih članova izabranih u predstavnički dom sačinjavaće kvorum.

3. Procedure

a) Oba doma će se sastajati u Sarajevu, ne kasnije od 30 dana nakon njihovog izbora.

b) Oba dma će većinom glasova usvojiti interne propise i izabrati među svojim članovima jednog Srbina, jednog Bošnjaka i jednog Hrvata, za predsjedavajućeg i zamenike, s tim da će mjesto predsedavajućeg rotirati među tri izabrane ličnosti.

c) Sve zakonodavne odluke moraju biti odobrene od strane oba doma.

d) Sve odluke oba doma donosiće se većinom onih kojih su prisutni i koji glasaju. Delegati i članovi će uložiti najveće napore da bi većina uključivala najmanje jednu trećinu glasova delegata ili članova sa teritorije svakog entiteta. Ukoliko većina glasova ne uključuje jednu trećinu glasova delegata ili članova sa teritorije svakog entiteta, predsedavajući i njegovi zamenici će se komisijski sastati i nastojati da u roku od tri dana od glasanja postignu saglasnost. Ukoliko ta nastojanja ne uspiju, odluke će doneti većina onih koji su prisutni i glasaju, pod uslovom da glasovi protiv odluke ne uključuju dvije trećine ili više delegata ili članova izabranih iz svakog entiteta.

e) Predložena odluka parlamentarne skupštine može biti proglašena destruktivnom po vitalni interes bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog naroda većinom glasova iz redova bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata izabranih u skladu sa paragrafom 1 (a). Takva predložena odluka moraće biti odobrena u domu naroda od strane većine bošnjačkih, hrvatskih i srpskih delegata koji su prisutni i glasaju.

f) Kada većina bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata stavi primedbu na pozivanje na paragraf (e) predsedavajući Doma naroda će odmah sazvati zajedničku komisiju koja se sastoji od tri delegata, po jedan iz redova bošnjačkih, hrvatskih i srpskih delegata, u cilju razjašnjenja tog pitanja. Ukoliko komisija ne uspije riješiti pitanje u roku od pet dana predmet se prenosi na ustavni sud koji će u hitnom postupku razmatrati regularnost postupanja u toj stvari.

g) Dom naroda se može raspustiti od strane predsedništva ili od strane samog doma, pod uslovom da je odluka o raspuštanju odobrena od većine koja uključuje većinu delegata najmanje dva naroda, bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog. Dom naroda izabran u prvim izborima poslije stupanja na snagu ovog ustava ne može biti raspušten.

h) Odluke parlamentarne skupštine neće stupiti na snagu prije nego što se objave.

i) Oba doma će objaviti kompletnu bilješku svojih razmatranja i oni će, osim u izuzetnim situacijama, u skladu sa njihovim pravilima, odlučivati javno.

j) Delegati i članovi neće odgovarati krivično ili građanski za bilo koji čin izveden unutar okvira svojih dužnosti u parlamentarnoj skupštini.

4. Ovlaštenja. Parlamentarna skupština će imati nadležnost za:

a) Donošenje zakona kao što je potrebno da se provedu odluke predsedništva ili da se provedu nadležnosti skupštine po ovom Ustavu;

b) Odlučivanje o izvorima i iznosu prihoda za operacije institucija Bosne i Hercegovine i međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine;

c) Odobravanje budžeta za institucije Bosne i Hercegovine;

d) Odlučivanje da li da pristane na ratifikaciju ugovora;

e) Takva druga pitanja koja su neophodna da se provedu njene dužnosti ili koja su joj dodijeljena zajedničkim sporazumom entiteta.

ČLAN 5 PREDSEDNIŠTVO

Predsedništvo Bosne i Hercegovine će se sastojati od tri člana; jedan Bošnjak, jedan Hrvat od kojih se svaki bira direktno sa teritorije Federacije, te jedan Srbin koji se bira direktno sa teritorije Republike Srpske.

1. Izbori i rokovi

a) Članovi Predsedništva će biti birani direktno u svakom entitetu (tako da svaki glasač glasa za popunjavanje jednog mjesta u predsedništvu), u skladu sa izbornim zakonom kojeg usvaja parlamentarna skupština. Međutim, prvi izbori će se održati u skladu sa Aneksom 3 opšteg okvirnog sporazuma. Bilo koje upražnjeno mesto u predsedništvu će biti popunjeno od strane relevantnog entiteta u skladu sa zakonom koji će biti usvojen od strane parlamentarne skupštine.

b) Mandat onih članova predsedništva koji su izabrani na prvim izborima će biti na dvije godine, mandat onih članova izabranih nakon toga će biti na četiri godine. Članovi će se moći kvalifikovati da sebe naslede jednom, a iza toga se neće moći kvalifikovati za četiri godine.

2. Procedure

a) Predsedništvo će usvojiti svoj pravilnik poslovanja koji će predvideti da postoji adekvatna obavest za sve sastanke predsedništva.

b) Članovi predsedništva će imenovati između svojih članova presedavajućeg. U prvom mandatu predsedništva predsedavajući će biti onaj član koji je dobio najveći broj glasova. Poslije toga način izbora predsedavajućeg rotacijom ili na drugi način biće određen od strane parlamentarne skupštine u skladu sa članom 4 (3).

c) Predsedništvo će nastojati da usvoji sve odluke predsedništva (tj. one koje se tiču pitanja koja proizilaze iz člana 3 (1) (a- e) putem konsenzusa. Takve odluke koje su predmet paragrafa "d" koji sledi, mogu biti usvojene od strane dva člana ukoliko svi pokušaji da se dobije konsenzus propadnu.

d) Član predsedništva koji je "protiv" može proglasiti predsedničku odluku destruktivnom po vitalni interes entiteta iz kojeg je on izabran pod uslovom da to učini u roku od tri dana po njenom usvajanju. Takva odluka će biti odmah upućena narodnoj skupštini Republike Srpske, ukoliko je ta objava data od strane člana sa te teritorije, bošnjačkim delegatima u domu naroda Federacije, ukoliko je takva objava data od strane bošnjačkog člana ili hrvatskim članovima tog tijela, ukoliko je ta objava data od strane hrvatskog člana. Ukoliko se ta objava potvrdi dvotrećinskim glasom u roku od 10 dana po upućivanju, predsednička odluka koja je dovedena u pitanje neće stupiti na snagu.

3. Ovlaštenja

Predsedništvo će imati nadležnost za:

a) vođenje vanjske politike Bosne i Hercegovine,

b) imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika Bosne i Hercegovine, od kojih ne više od dvije trećine ne mogu biti izabrani sa teritorije Federacije,

c) predstavljanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama i traženje članstva u onim međunarodnim organizacijama gde Bosna i Hercegovina nije član,

d) pregovaranje, odricanje uz pristanak parlamentarne skupštine ratificiranje ugovora Bosne i Hercegovine,

e) izvršavanje odluka parlamentarne skupštine,

f) predlaganje godišnjeg budžeta parlamentarnoj skupštini, uz preporuku vijeća ministara,

g) izveštavanje prema zahtevu i to najmanje jednom godišnje parlamentarne skupštine o troškovima predsedništva,

h) koordinacija prema potrebi sa međunarodnim i nevladinim organizacijama u Bosni i Hercegovini,

i) vršenje drugih nadležnosti koje su potrebne za njegove funkcije koje mu može dodeliti parlamentarna skupština ili kako se dogovore entiteti.

4. Vijeće ministara

Predsedništvo će imenovati predsedavajućeg vijeća ministara koji će preuzeti dužnost po odobrenju od strane predstavničkog doma. Predsedavajući će imenovati ministra inostranih poslova, ministra spoljne trgovine i druge ministre, koji će preuzeti dužnost po odobrenju od strane predstavničkog doma.

a) Predsedavajući i ministri sačinjavaju veće ministara i nadležni su za provođenje politike i odluka Bosne i Hercegovine u oblastima kako je naznačeno članom 3 (1) (4) (5). Oni izveštavaju parlamentarnu skupštinu (najmanje jednom godišnje o troškovima Bosne i Hercegovine).

b) Najviše dvije trećine svih ministara mogu biti imenovani sa teritorije Federacije. Predsedavajući će takođe imenovati zamjenike ministara (koji neće biti iz istog konstitutivnog naroda kao njihovi ministri) , koji će preuzeti dužnost nakon odobrenja predstavničkog doma.

c) Vijeće ministara će dati ostavku ukoliko mu parlamentarna skupština izglasa nepoverenje.

5. Stalni komitet

a) Svaki član predsedništva će (vršeći svoju funkciju) imati civilnu komandu nad oružanim snagama. Ni jedan entitet neće prijetiti niti upotrebljavati silu protiv drugog entiteta i ni pod kakvim okolnostima oružane snage jednog entiteta neće ući niti ostati na teritoriji drugog entiteta bez saglasnosti vlade entiteta na čiju teritoriju se ulazi i predsedništva Bosne i Hercegovine. Sve oružane snage Bosne i Hercegovine će funkcionisati u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine.

b) Članovi predsedništva će izabrati stalni komitet za vojna pitanja koji će koordinirati aktivnosti oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Članovi predsedništva će biti članovi stalnog komiteta.

ČLAN 6 USTAVNI SUD

1. Sastav.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine će imati 9 članova.

a) Četiri člana bira predstavnički dom Federacije, a dva člana skupština Republike Srpske. Preostala tri člana bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava nakon konsultacija sa predsedništvom.

b) Sudci će biti istaknuti pravnici visokog moralnog stajanja. Svaki punopravni birač sa takvim kvalifikacijama može služiti kao sudija ustavnog suda. Sudije, koje bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, neće biti državljanin Bosne i Hercegovine ili bilo koje susedne države.

c) Mandat sudija koji će u početku biti imenovani na 5 godina, izuzev ako ne podnesu ostavku ili su povučeni iz određenog razloga putem konsenzusa sa ostalim sudcima. Sudije koje će u početku biti imenovane neće se moći kvalifikovati za reimenovanje. Sudije koje će nakon toga biti imenovane služiće do 70 godina starosti, izuzev ako ne daju ostavku ili budu povučeni iz određenog razloga putem konsenzusa sa ostalim sudcima.

d) Za imenovanje nakon više od 5 godina nakon prvobitnog imenovanja sudija, parlamentarna skupština može predvideti zakonom drugačiji metod selekcije trojice sudija odabranih od strane predsednika Evropskog suda za ljudska prava.

2. Procedure

a) Većina svih članova suda će činiti kvorum,

b) Sud će usvojiti sopstvena prava većinom svih članova. Sud će voditi javne postupke i objavljivati razloge za svoje odluke.

3. Jurisdikcija

Ustavni sud će podržati ovaj ustav.

a) Ustavni sud će imati isključivo jurisdikciju da odluči o bilo kojem sporu koji se javlja po ovom ustavu i koji je između entiteta, ili između Bosne i Hercegovine i jednog entiteta ili entiteta i između institucija Bosne i Hercegovine, uključujući, ali ne ograničavajući se na:

- Da je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susednom državom konzistentna sa ovim ustavom, uključujući i odredbe koje se tiču suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

- Da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa ovim ustavom.

Sporovi mogu biti upućeni samo od strane člana predsedništva, predsedavajućeg veće ministara, predsedavajućeg ili njegovog zamenika bilo kojeg doma zakonodavstva, od strane jedne četvrtine oba doma parlamentarne skupštine ili od strane jedne četvrtine bilo kojeg doma zakonodavstva entiteta.

b) Ustavni sud će takođe imati apelacionu jurisdikciju nad pitanjima po ovom ustavu koja proističu iz mišljenja bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

c) Ustavni sud će imati jurisdikciju nad pitanjima koja su mu prosleđena od bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini u pogledu toga da li je zakon o čijem važenju njegova odluka ovisi kompatibilan sa ovim ustavom, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i

fundamentalnim slobodama i njegovim protokolima ili sa zakonima Bosne i Hercegovine ili u pogledu postojanja ili razmera opšteg pravila javnog međunarodnog zakona koji je bitan za odluku suda.

4. Odluke

Odluke ustavnog suda će biti konačne i obavezujuće.

ČLAN 7 CENTRALNA BANKA

Postojaće centralna banka Bosne i Hercegovine koja će biti jedina odgovorna za izdavanje novca i monetarnu politiku u cijeloj Bosni i Hercegovini.

1. Nadležnosti centralne banke određivaće parlamentarna skupština. Međutim, u prvih 6 godna poslije stupanja na snagu ovog ustava, centralna banka neće moći davati kredite štampanjem novca i u tom pogledu će funkcionirati kao odbor za valutu, poslije toga parlamentarna skupština može tu nadležnost dati centralnoj banci.

2. Prvi upravni odbor centralne banke će se sastojati od guvernera, kojeg imenuje Međunarodni monetarni fond nakon konsultacija sa predsedništvom i tri člana koje imenuje predsedništvo, od kojih su dva iz Federacije (jedan Bošnjak, jedan Hrvat, koji će podeliti jedan glas, te jednog iz Republike Srpske, a svi će imati mandat od 6 godina. Guverner neće biti državljanin Bosne i Hercegovine, niti bilo koje susedne države. U slučajevima pođednakih glasova, glas guvernera će biti odlučujući.

3. Nakon toga upravni odbor centralne banke Bosne i Hercegovine će se sastojati od 5 članova koje imenuje predsedništvo na mandat od 6 godina. Odbor će imenovati među svojim članovima guvernera na period od 6 godina.

ČLAN 8 FINANSIJE

1. Parlamentarna skupština će svake godine na predlog predsedništva usvojiti budžet koji će pokriti izdatke neophodne za izvršavanje nadležnosti zajedničkih institucija Bosne i Hercegovine i međunarodne obaveze Bosne i Hercegovine.

2. Ukoliko se takav budžet ne usvoji blagovremeno, budžet za prethodnu godinu će biti korišten na privremenoj osnovi.

3. Federacija će obezbediti dvije trećine, a Republika Srpska jednu trećinu prihoda koji su potrebni za budžet, osim ako se prihodi ne prikupljaju na način kako je specificirano od strane parlamentarne skupštine.

ČLAN 9 OPŠTE ODREDBE

1. Niti jedna ličnost koja služi kaznu određenu od strane Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i niti jedna ličnost koja je pod optužnicom Tribunala, a koja se nije povinovala

naredbi da se pojavi pred Tribunalom ne može biti kandidat ili imati bilo koju naimenovanu, izbornu ili drugu javnu funkciju na teritoriji Bosne i Hercegovine.

2. Kompenzacije za lica koja su na funkciji u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine ne mogu biti umanjene za vrijeme mandata nosioca funkcije.

3. Funkcioneri imenovani na položaje u institucijama Bosne i Hercegovine će predstavljati narode Bosne i Hercegovine.

ČLAN 10 AMANDMAN

1. Amandmanska procedura. Ovaj ustav može biti izmenjen od strane parlamentarne skupštine uključujući dvotrećinsku većinu prisutnih i koji glasaju u predstavničkom domu.

2. Ljudska prava i fundamentalne slobode. Nijedan amandman na ovaj ustav ne može eliminisati, niti umanjiti ni jedno od prava i sloboda iz člana II ovog ustava, niti izmeniti ovaj paragraf.

ČLAN 11 PRELAZNE ODREDBE

Prelazne odredbe u vezi sa javnim funkcijama, zakonom i drugim pitanjima određeni su u aneksu 2 ovog ustava.

ČLAN 12 STUPANJE NA SNAGU

1. Ustav će stupiti na snagu po potpisivanju opšteg okvirnog sporazuma kao ustavni akt, kojim se amandmanski menja i nadređuje ustav Republike Bosne i Hercegovine..

2. U roku od tri meseca od stupanja na snagu ovog ustava, entiteti će amandmanski izmeniti svoje ustave da bi se osigurala saglasnost sa ovim ustavom u skladu sa članom 3 (b).

( Dejtonski mirovni sporazum)