Poljoprivreda – Privatizacija PKB-a:
Prodaja zemlje

U pozivu zainteresovanim kupcima stoji šta se i kako prodaje, ali ne i neka obaveza tipa "nastavak obavljanja iste delatnosti", "zabrana prodaje nekretnina u nekom roku". Stoga bi prodaja PKB-a na način kako se to čini mogla da se protumači kao ustupak nekom "svom", koji bi kupio zemljište po jednoj ceni, a onda ga prodavao po drugoj, višoj

Poslednjeg dana prošle godine Agencija za privatizaciju objavila je poziv svim zainteresovanim licima za učešće u postupku privatizacije Poljoprivredne korporacije Beograd AD (PKB), "modelom prodaje imovine, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem" 51 odsto "stalne imovine" – 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin bez prefiksa "poljoprivredno" i/ili "građevinsko", proizvodni pogoni, infrastruktura i vlasnički udeli u drugim preduzećima – Poljoprivrednoj avijaciji, Institutu za naučno-istraživački rad i transfer tehnologije i Veterinarskoj stanici, kao i celokupna "promenljiva imovina" – osnovno stado, "ostala biološka sredstva" – zalihe, zasejani/zasađeni usevi na zemljištu koje se prodaje i "osnovna sredstva u pripremi" – šta god to bilo.

Stalna imovina koja se na prodaju nudi procenjena je na (zaokruženo) 150 miliona evra, a promenljiva na (okvirno) 40 miliona. Stalna imovina biće prodata onom ko ponudi najbolju cenu uz obavezu da pride kupi/plati i promenljivu, čija će konačna vrednost biti precizno određena tek po okončanju prodaje stalne imovine.

Pravo na učešće u nadmetanju imaju isključivo domaća pravna lica registrovana za "obavljanje poljoprivredne proizvodnje – uzgoj muznih krava" koja otkupe prodajnu dokumentaciju (300.000 dinara), uplate depozit od (reda) 35 miliona evra i obavežu se na čuvanje poslovne tajne i koja su u poslednjoj poslovnoj godini – pravno lice koje u nadmetanju učestvuje, osnivač ili krajnji vlasnik – od poljoprivredne delatnosti uopšte uzev ostvarili prihod od najmanje 50 miliona evra.

Zainteresovani koji ispunjavaju prethodne uslove mogu da podnesu prijavu "u okviru zatvorenog koverta" (tako piše, blago nama i srpskom jeziku) zajedno sa ponudom do 29. februara u podne, koje će da budu otvorene dva dana kasnije – 2. marta takođe u podne.

Privatizacija ove nekada davno najveće poljoprivredno-prerađivačke kompanije u Evropi, sad "samo" najveće farme krava u toj istoj Evropi, aktuelna je od tzv. demokratskih promena, od kad preovlađuje (zvanično) mišljenje da samo privatni sektor može da ostvaruje dobit.

Tu mantru nakratko je prekinuo prethodni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je uspeo da prezaduženi i na smrt bolesni "privredni subjekt u restrukturiranju" vrati u život – da iz tekuće proizvodnje isplaćuje zaposlenima plate, redovno uplaćuje poreze i doprinose, uz sukcesivno smanjivanje zaduženosti: otkako je 2010. godine vlasništvo nad ovim poljoprivrednim dobrom preneseno sa Republike na Grad, PKB je poslovao sa dobitkom, a naveći je zabeležen u poslovnoj 2013. – 18 miliona evra.

ZA I PROTIV: Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić, tradicionalno "antiprotivan" svakoj privatizaciji nekadašnjih poljoprivrednih kombinata, kaže da bi se privatizacijom PKB-a onemogućio uticaj države na kreiranje agrarne politike, posebno za proizvodnju goveda i svinja, kao i da u tom slučaju Srbija može da se "oprosti" od celokupne proizvodnje semena. PKB je, zaključuje, najveća kompanija agrobiznisa u Evropi i zbog toga mora da bude pod posebnom pažnjom države i javnosti – da bude "načisto" koji je to je javni interes u prodaji te kompanije, ako ga uopšte ima.

Za Gorana Živkova, poljoprivrednog eksperta i (nakratko) ministra poljoprivrede u vladi Vojislava Koštunice, privatizacija PKB-a nije sporna, već je sporan način: po njemu, PKB nipošto ne bi trebalo da se prodaje đuture, već na parče – farme krava sa zemljištem potrebnim za proizvodnju stočne hrane, farme svinja sa (takođe) potrebnim zemljištem, semenarski i povrtarski kapaciteti, udaljene parcele u tablama ne manjim od 10 hektara... Na taj način, rezonuje, proširio bi se broj potencijalnih kupaca, jer svega nekoliko domaćih "tajkuna" mogu toliko da se "isprse", ako ih uopšte ima zainteresovanih. "U stvari, nekako mi se čini da se kupac već zna i da se ceo tender pravi za neke istočne prijatelje", zaključuje Živkov. "Oni će (posle) prodavati deo po deo, hektar po hektar, i na kraju će napraviti odgovarajuće ekonomske celine."

"Ovaj projekat je za nas veoma važan jer PKB ne stoji dobro, subvencionišemo ga i zato je važno da nađemo kupca koji se bavi tom vrstom delatnosti. To znači da će onda PKB moći efikasnije da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Važno je i da ljudima koji tamo rade, a kojih ima oko 2000, obezbedimo sigurno radno mesto", izjavio je ovim povodom gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Predstavnici Samostalnog i Nezavisnog sindikata PKB-a, Milisav Đorđević i Nikola Lazić, tvrde suprotno – da nije tačno da PKB posluje s gubitkom, već da je 2014. dobit te kompanije bila 230 miliona dinara, iako iz gradskog budžeta korporacija nije dobila ni dinara, kao i da se protiv PKB-a vodi negativna kampanja i iznose neistine da bi se opravdala najavljena prodaja.

DEO, NIŠTA, SVE: Da će PKB da "ide na doboš", e da bi postao "tržišno konkurentan", najavio je još krajem 2014. predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, ali da novi vlasnik neće moći da raspolaže građevinskim zemljištem kombinata.

Pola godine kasnije, pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević na Trgovinsko-investicionom forumu Beograd–Šangaj, održanom u Privrednoj komori Srbije, ovaj naum je potvrdio: "Privatizacija PKB-a će podrazumevati prodaju zemljišta, ali uz obavezu preuzimanja i određenih uslova, a to je da se zadrži kontinuitet proizvodnje poljoprivredne delatnosti u određenom periodu, određeni broj radnika, a tražiće se jaka bankarska garancija kako bi se obezbedili jaki investitori."

Još pola godine kasnije, na forumu "Beogradski investicioni dani" gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da PKB nije profitabilno preduzeće, da duguje 60 miliona evra i da se zato ide na privatizaciju, ali da se neće prodavati zemljište te firme, da će prava oko 2000 zaposlenih biti "maksimalno zaštićena", kao i da je za preuzimanje zainteresovano 11 kupaca.

HOĆE-NEĆE: Nameru da kupe PKB iskazali su u aprilu Miodrag Kostić i Predrag Matijević, odnosno konzorcijum njihovih kompanija – MK Grupe i Industrije mesa Matijević – u zajedničkom saopštenju: "Kompanije MK Grupa i IM ‘Matijević’ imaju nameru da udruže kapital, znanja i iskustva i osnuju konzorcijum ova dva privredna društva, kao zainteresovanog kupca za kupovinu PKB korporacije a.d. Padinska Skela. Ideja vodilja osnivanja konzorcijuma je stvaranje respektabilnog domaćeg kupca u procesu privatizacije, koji će biti ravnopravan ponuđač sa drugim domaćim i stranim investitorima."

"Neću se prijaviti za kupovinu PKB-a, a glavom garantujem da zbog cene niko od naših poljoprivrednika neće preuzeti ovaj kombinat", izjavio je nedavno za novine Matijević. Cena je, veli, previsoka – tri puta veća od one po kojoj je MK Grupa nedavno kupila PIK "Bečej". Mnogo je, tvrdi, 150 miliona evra za PKB, jer ima "lošu i neisplativu zemlju", a poljoprivredna proizvodnja je sve manje isplativa. "Već više od godinu dana cena stoke i mleka pada, a to znači i manje prihode", obrazlaže svoje odustajanje od kupovine Matijević, koji je pre nešto više od mesec dana bio takmac MK Grupi na licitaciji za preuzimanje PIK "Bečej".

Zoran Majdin