Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo >

Od Litvanije do Havaja

Jedni u Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) između EU i SAD vide pojednostavljivanje trgovinskih procedura, ukidanje ili snižavanje carina, veći stepen saradnje u donošenju propisa, otvaranje novih radnih mesta i, na osnovu svega toga, konačno prevazilaženje svetske ekonomske krize iz 2008. Drugi pak strahuju da se iza brda valja snižavanje socijalnih, ekoloških i demokratskih standarda, a sve u korist moćnih multinacionalnih korporacija

Ideju i početak razgovora o TTIP-u su još 2013. godine na marginama Samita G-8 obelodanili prvi čovek Amerike Barak Obama, britanski premijer Dejvid Kameron i tadašnji čelnici Evropskog saveta i Evropske komisije, Herman van Rompej i Žoze Manuel Barozo. Inicijatori su završetak ovog posla najavljivali već za narednu godinu, a ubrzo potom su ga odložili za kraj 2015. Početkom 2016. proces se vidno zahuktao, ali je rezultat i dalje neizvestan. Glavni američki pregovarač Den Mulejni najavio je da će neformalni sastanci na kojima se usaglašavaju stavovi dve strane biti sve učestaliji, da se postizanje sporazuma mora ubrzati i da je poželjno da se konačna verzija usvoji do kraja drugog predsedničkog mandata Baraka Obame, jer bi naredna administracija mogla imati druge prioritete. Početak dvanaeste runde pregovora očekuje se već narednog meseca.

Taj dokument dodatno bi ojačao veze Evropske unije sa njenim najznačajnijim političkim saveznikom i najvećim izvoznim tržištem. Radi se, naime, o najvećem bilateralnom sporazumu u istoriji EU o "jedinstvenom kolosalnom tržištu od Litvanije do Havaja". Gotovo bez trgovinskih poreza i sa olakšanim poslovanjem između dva bloka trebalo bi da se podstakne ekonomski rast, stvori više radnih mesta, podigne nivo saradnje pri donošenju novih standarda i propisa, modernizuju pravila svetske trgovine i stvori efikasna laboratorija za buduća globalna pravila. Ovim usaglašavanjem smanjili bi se regulatorne prepreke i troškovi potrebnih testova i prilagođavanja za proizvode koji se plasiraju na obe strane Atlantika.

Konkretno, velike industrije poput automobilske, tekstilne, informacione i farmaceutske izdvajale bi manje sredstava za poslovanje na oba tržišta, a mala i srednja preduzeća bi sa mnogo manje rizika mogla da se okušaju na suprotnoj obali. "Rezultati bi trebalo da budu: više trgovine, ekonomski rast, više proizvoda koji će u budućnosti biti jednako zdravi, bezbedni i ekološki kao što su to danas", stoji u saopštenju Evropske komisije.

Ivana Lazarević, ekonomistkinja zadužena za praćenje napretka u pregovorima o uspostavljanju TTIP-a ispred Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), za "Vreme" objašnjava da EU i SAD danas ostvaruju oko 60 procenata svetskog BDP-a i oko trećinu svetske trgovine i da će ovaj sporazum biti primenljiv na oko 820 miliona stanovnika.

Procenjuje se da će potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma (tj. sporazuma koji uključuje i carinske i necarinske barijere) doneti ekonomski rast EU od 119 milijardi evra, a SAD-u 95 milijardi evra godišnje. "U javnosti se često ove cifre prevode u rast prihoda domaćinstava od 545 evra u EU i 655 evra godišnje u SAD. Očekuje se da će ostatak svetske privrede ostvariti dodatan rast zahvaljujući TTIP-u u iznosu od 100 milijardi evra kao rezultat pojačane transatlantske trgovine. Što se plata tiče, trebalo bi da porastu za 0,5 odsto u EU i 0,4 u SAD", objašnjava Lazarevićeva.

TROJANSKI KONJ KORPORATIVNE MOĆI: Međutim, pregovori su izazvali ozbiljan otpor u javnosti. Objedinjenu peticiju protiv TTIP-a i srodnog sporazuma između EU i Kanade (CETA) do sada je potpisalo 3.381.486 Evropljana. Peticiju je pokrenula Evropska građanska inicijativa – alijansa iza koje, kako se na njenom zvaničnom sajtu tvrdi, stoji oko pet stotina drugih organizacija.

Vruća medijska tema TTIP je postao još nakon protesta koji su lane održani širom Nemačke, pa u Amsterdamu, Parizu, Madridu, Briselu, Malti, Stokholmu, Malmeu, Londonu, Zagrebu i mnogim drugim gradovima. Najmasovniji protest bio je u Berlinu 13. oktobra, kada je na ulice prema zvaničnim podacima izašlo 150.000, a prema navodima organizatora 250.000 ljudi. Protivnici predstavljaju TTIP kao američkog trojanskog konja koji "ispod žita" donosi snižavanje socijalnih, ekoloških i demokratskih standarda i tvrde da ovaj trgovinsko-investicioni aranžman kroje konsultanti koji rade za velike multinacionalne korporacije. Njihovo osnovno uverenje je da je borba za i protiv TTIP-a u osnovi borba između korporativne moći i interesa naroda i planete i da ako dil prođe, prvi dobijaju, a drugi neminovno gube.

Mnogi su ovaj sporazum videli i kao jačanje strateškog partnerstva dva vojna saveznika. Britanski "Ekonomist" se 17. oktobra kritički osvrnuo na pokušaje da se TTIP "proda" kao strateški važan jer učvršćuje zagrljaj dve najveće demokratske sile u nestabilnim vremenima, zbog čega ga neki nazivaju i "ekonomski NATO". Kao ilustracija ovog stava, u tekstu se navodi izjava nemačke kancelarke Angele Merkel koja kaže da je TTIP ubedljiviji strateški nego ekonomski. Autor smatra da ako se bilateralni ili regionalni sporazumi oslanjanju na vrednosti, a ne na ekonomiju, postoji rizik od otuđenja onih koji su ostali izvan i "trovanja" multilateralnog sistema "koji je već bolestan".

NEDEMOKRATSKA PRIRODA PREGOVORA: Prva na meti kritike šire javnosti bila je nedemokratska priroda pregovora o TTIP-u, koji su se na početku vodili u potpunoj tajnosti. Ivana Lazarević kaže da su primedbe o nedostatku demokratskog legitimiteta bile naročito osnovane kada su pregovori počinjali i odvijali se iza zatvorenih vrata. "Čak je i Evropski parlament bio u mraku što se tiče toka i sadržine pregovora. Srećom, pritisak javnosti, organizacija civilnog društva iz EU i SAD, ombudsmana Evropske unije i samih parlamentaraca doprineo je da se sa pregovora o TTIP-u u nekoj meri ukloni veo tajnosti. Sada EK redovno objavljuje sva dostupna dokumenta, izveštaje i preglede za svako od poglavlja o kojima se pregovara. Ovakav vid transparentnosti može se oceniti kao presedan."

Sa druge strane, Dojče vele je 4. novembra pisao da se izvodi iz teksta pregovora o TTIP-u mogu pročitati samo u američkoj ambasadi u Berlinu, u čitaonici koja je za tu priliku otvorena dva puta nedeljno na po dva sata i to za maksimalno dve osobe. Pregledi su, međutim, dostupni i u dobro obezbeđenim sobama u Briselu i u nekoliko američkih ambasada u Evropi. "U ovim prostorijama zabranjena je upotreba telefona i uređaja za skeniranje. Čitalac dobija samo olovku i papir na kome može da napiše svoje ime i komentar", obelodanio je nekoliko dana kasnije "Indipendent".

Žestoka debata koja se rasplamsala u medijima podstakla je Evropsku komisiju da na nekoliko jezika pripremi publikaciju "Deset mitova o TTIP-u – Odvajanje činjenice od fikcije" (http://trade.ec.europa.eu). Slikovito, mada pomalo šturo, obrađene su sporne teme poput privatizacije javnih službi, uvoza hormonski tretirane govedine, snižavanja standarda, mogućnosti da moćne kompanije tuže vlade članica EU… Sve češći prigovori liberala zbog tajnosti koja prati pregovore "odveli" su 3. decembra Ceciliju Malmstrom, evropsku komesarku za trgovinu, koja se nalazi na čelu pregovaračkog tima EU, na skup održan u Fondaciji "Fridrih Nojman" za podršku liberalnim snagama, između ostalog i u političkim partijama u Berlinu. Tom prilikom ona je odlučno najavila preokret u odnosu spram javnosti: "Jedini liberalni odgovor jeste: potrebno nam je što je moguće više transparentnosti. Pristup informacijama o političkom procesu je suštinski za funkcionisanje demokratije. Zato smo TTIP učinili najotvorenijim bilateralnim pregovorima o slobodnoj trgovini u svetu…"

PILIĆI NATOPLJENI HLOROM: Pored sumnje u demokratski legitimitet samog procesa pregovora, do usijanja u štampi na Starom kontinentu došlo je i zbog spekulacija oko njegovog sadržaja. Najveća prašina se digla upravo oko genetski modifikovane hrane, upotrebe nedozvoljenih pesticida, programa za rešavanje sporova između države i investitora, privatizacije javnih preduzeća koja raspolažu strateškim resursima, frekinga… Tenzija je porasla do te mere da se pisalo da je "TTIP zamka koja će naterati hlorom natopljene piliće niz grlo Evropljana, a pumpe za freking na njihovo zemljište" ("Ekonomist", 17. oktobar 2015).

Nemački i austrijski štampani mediji prednjačili su u isticanju mogućnosti da TTIP širom otvori vrata Unije za genetski modifikovanu hranu sa prekoatlantskog tržišta. U brojnim tekstovima isticalo se da približavanje standarda o bezbednosti hrane i životne sredine znatno labavijim američkim propisima otvara vrata za GMO, za govedinu u kojoj se nalaze u Evropi nedozvoljeni hormoni rasta i upotrebu 80 pesticida koji su dozvoljeni u SAD. Ključna razlika je i u tome što za sada u Evropi kompanija mora da dokaže da je supstanca koju upotrebljava sigurna, dok u Americi može koristiti bilo koju sve dok se ne dokaže da je štetna.

Na pitanje da li TTIP zaista donosi snižavanje bezbednosnih standarda u prehrambenoj industriji i potrošačkoj korpi, sagovornica "Vremena" odgovara: "Pritisak javnosti je veliki baš zbog takvih oblasti. Sa obe strane dolaze uveravanja o tome da će se raditi isključivo na ujednačavanju standarda naviše, odnosno da će se poštovati propisi partnera koji garantuju veću zaštitu zdravlja, bezbednosti i prava građana. GMO je jedna od takvih tema. Najnovija odluka EU je da dozvoli zemljama članicama da same odlučuju o tome hoće li dozvoliti ili zabraniti proizvodnju od genetički modifikovanih organizama. Svaki proizvod ove vrste, bilo da je iz EU ili SAD, mora da dobije dozvolu Evropske agencije za bezbednost hrane u saradnji sa naučnim telima zemalja članica. To neće biti promenjeno ukoliko TTIP bude potpisan."

U izveštaju o oktobarskim pregovorima koji je 6. novembra objavljen na sajtu EK potvrđuje se da je EU predložila da se u okviru TTIP-a uspostavi čvrsta saradnja između EU i SAD sa ciljem smanjenja prisustva antibiotika u proizvodima životinjskog porekla. Za sada može samo da se nagađa da li će se američka strana saglasiti ili će se pokazati da su skeptici bili u pravu.

REVIZIJA ILI KOZMETIČKE PROMENE: Protivnike sporazuma naročito je brinuo i deo o dodatnoj zaštiti investicija. Smatrali su da će se s njegovom pravosnažnošću "staviti tačka" na ekološke i standarde zaštite potrošača. Oni su pretpostavljali da će nakon zaključenja TTIP--a kompanije po ISDS sistemu rešavanja sporova između države i investitora moći da tuže EU ili neku njenu članicu čak i u slučaju da izgube profit zbog, na primer, uvođenja oštrijih propisa u interesu zaštite potrošača i prirodne sredine. To bi doprinelo u najmanju ruku prolongiranju, ako ne i odustajanju od njihovog donošenja. ISDS je na lošem glasu i zbog toga što je multinacionalnim kompanijama omogućavao da "zaobiđu" lokalne sudove i da pred međunarodnim arbitražnim komisijama osporavaju zakone, pravila i sudske presude suverenih država. Upravo zato je u julu prošle godine Evropski parlament usvajanje rezolucije koja podržava TTIP uslovio zamenom ISDS-a nekim drugim sistemom zaštite investicija.

"Promena koja se već desila jeste da je debata o ISDS-u dovela do ideje da se uspostavi novi stalni međunarodni sud koji bi se bavio sporovima ove prirode. U poslednjoj rundi pregovora održanoj u oktobru u Majamiju tema investicija bila je svesno skinuta sa dnevnog reda dok se ideja o novom sudu dalje ne razradi. Zanimljivo je da statistika govori o tome kako je većina presuda u sporovima između države i investitora doneta u korist države.

EK je novi predlog teksta o zaštiti investicija i rešavanju investicionih sporova na tridesetak stranica javnosti obznanila 12. novembra, ali su ubrzo usledile nove kritike. "Indipendent" je u tekstu "Tri načina na koja će TTIP narušiti tvoja ljudska prava" pisao da su promene u odnosu na ISDS samo kozmetičke prirode.

DVOSTRUKA DEMOKRATSKA GARANCIJA: Bilo je reči i o tome da bi u EU u prvo vreme zapravo moglo doći do povećanja nezaposlenosti, jer bi mnogi poslovi mogli da budu prebačeni u SAD, gde su standardi rada i sindikalnih prava na nižem nivou. Očekuje se i da sindikati kakve poznajemo u Nemačkoj i Švedskoj posledično ostanu bez uticaja na međunarodne koncerne. Nasuprot tome Lazarevićeva ponavlja da prve procene govore o porastu broja radnih mesta na obe strane Atlantika.

"Reč je o radnim mestima u industrijama poput automobilske i farmaceutske ili o uslužnim delatnostima koje će profitirati snižavanjem carinskih i necarinskih prepreka", kaže Lazarevićeva i dodaje: "Da bi TTIP uopšte bio potpisan i primenjen, moraju da ga odobre zemlje članice pojedinačno, ali i Evropski parlament. Takav princip dvostruke demokratske garancije obezbeđuje svakoj od zemalja članica pojedinačno da dobro promisli i proceni da li je TTIP dovoljno dobar za nju. S druge strane, izvori prava EU govore o tome da, na primer, u oblasti zdravstvenih usluga nacionalne vlade imaju zadatak da se brinu o uslugama i načinu kako će ostvariti određeni nivo kvaliteta usluga. Suštinski načini funkcionisanja EU i zemalja članica neće biti promenjeni ukoliko TTIP stupi na snagu."

I Cecilija Malmstrom je još u toku poslednje runde pregovora 23. oktobra u Majamiju u novoj trgovinskoj strategiji podvukla da su glavni principi regulatorne saradnje da je "saradnja moguća samo ako nivo zaštite potrošača ostane isti ili se poveća" i da "bilo koja forma regulatorne saradnje neće promeniti niti će uticati na demokratske procese i regulative EU".

UTICAJ NA ZEMLJE KANDIDATE: Ukidanje većine tarifa trebalo bi da ima momentalni uticaj na povećanje zarade firmi koje posluju na ovim tržištima, kao i na smanjenje cena i veći izbor robe.

Očekuje se da TTIP ima suštinski uticaj i na ekonomije zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU: negativno, kroz skretanje trgovine, ili pozitivno, kako ove zemlje budu postajale deo evropskog unutrašnjeg tržišta.

Zahvaljujući ekonomskoj snazi EU i SAD, mali broj trećih zemalja bi, prema rečima Ivane Lazarević, mogao da "odbije" igru po pravilima koje TTIP postavi. Ona kaže da bi bilo dobro da Srbija pomno prati dešavanja oko ovog sporazuma kako ne bi iznenađena sačekala njegovu primenu, da treba da deluje proaktivno i ne čeka usaglašavanje domaće legislative sa pravnim tekovinama EU kako bi se naknadno prilagođavali. EPuS je, kaže Lazarevićeva, kao deo Međunarodnog evropskog pokreta, u saradnji sa Balkanskim fondom za demokratiju organizovao jednu od prvih rasprava na temu TTIP-a u Srbiji još u septembru 2014. godine, a ukoliko bude potpisan, TTIP će postati jedan od važnih delova u pregovaračkom poglavlju 30 koje se tiče spoljne trgovinske politike."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---