Savet Evropske unije

Brisel, 5. jul 2016. godine

(OR. en)

10074/16 ELARG 78

UVODNO PISMO

Pošiljalac: Radna grupa za proširenje i zemlje u procesu pregovora o pristupanju EU

Od: 5. jula 2016. godine

Primalac: Odbor stalnih predstavnika

Predmet:

Pregovori o pristupanju sa Srbijom - Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava

Radi pripreme sledećeg sastanka Pristupne konferencije sa Srbijom, Radna grupa za proširenje i zemlje u procesu pregovora o pristupanju EU saglasila se oko nacrta Zajedničke pozicije Evropske unije o Pravosuđu i osnovnim pravima.

S obzirom na to i u skladu sa unutrašnjim modalitetima za pregovore sa Srbijom ( dok. 17977/13), Odbor stalnih predstavnika se poziva da usvoji zajedničku poziciju kako je utvrđeno u Aneksu.

Nakon usvajanja od strane Odbora stalnih predstavnika, zajednička pozicija Evropske unije biće dostupna Srbiji pre narednog sastanka Pristupne konferencije.

ANEKS

NACRT ZAJEDNIČKE POZICIJE EVROPSKE UNIJE Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava

Ova pozicija Evropske unije zasniva se na njenoj opštoj poziciji sa Konferencije o pristupanju sa Srbijom (CONF-RS, 1/14) i podleže pregovaračkim principima koji su usvojeni u tom okviru, naročito:

Svaki stav izražen od strane Srbije ili EU u određenom poglavlju pregovora ni na koji način neće prejudicirati poziciju koja može biti zauzeta u odnosu na druga poglavlja;

sporazumi postignuti u toku pregovora o konkretnim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim sve dok se ne postigne ukupni sporazum za sva poglavlja;

kao i zahtevima postavljenim u tačkama 23, 24, 28, 42, 43, 44. i 48. Pregovaračkog okvira.

EU ohrabruje Republiku Srbiju da nastavi proces usklađivanja sa pravnim tekovinama i njihovu efikasnu primenu i sprovođenje, i uopšteno da pre pristupanja razvije politike i instrumente što bliže onima u Evropskoj uniji.

EU konstatuje da Srbija u svojoj pregovaračkoj poziciji (CONF-RS 2/16) prihvata pravne tekovine u poglavlju 23 koje su na snazi 1. januara 2016. godine i da će biti spremna da ih primeni do dana pristupanja Evropskoj uniji.

1. Pravosuđe

EU konstantuje da Srbija sprovodi Strategiju za reformu pravosuđa za period 2013-2018 koja treba da se sprovodi u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23. EU takođe konstatuje da se preporuke i predložena rešenja iz Funkcionalne analize (detaljna procena koju je sprovela Svetska banka) ogledaju u Akcionom planu za Poglavlje 23. S obzirom na obim reformi, EU ohrabruje Srbiju da redovno izveštava o svojim rezultatima i pripremi procenu uticaja o tome krajem 2018. EU poziva Srbiju da sprovede sve planirane mere bez odlaganja i da izdvoji budžet koji je dovoljan za sprovođenje ovih reformi. Najzad, EU poziva Srbiju da osigura učešće svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući i onih iz civilnog društva i strukovnih organizacija koji su uključeni u definisanju daljih koraka u procesu reformi i nadzora nad sprovođenjem reformi.

Nezavisnost

EU konstatuje da je Srbija započela pripreme za promenu Ustava 2017. godine imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije i evropske standarde. EU prima k znanju privremene mere koja je Srbija predložila za otklanjanje glavnih nedostataka pre izmene Ustava. EU takođe konstatuje da će se nakon pomenutih izmena Ustava u Srbiji izvršiti izmena Zakona o uređenju sudova, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o Državnom veću tužilaca, kao i Zakona o Pravosudnoj akademiji. EU podvlači da je značajno da Srbija pripremi ove zakonske amandmane sa najvećom pažnjom, uključujući kroz konsultacije sa Venecijanskom komisijom i uključivanjem svih relevantnih aktera, sve u cilju postizanja konsenzusa i većeg vlasništva, kako bi se kasnije izbegle česte promene i na taj način osigurala pravna stabilnost i sigurnost. EU takođe naglašava da je važno da se u Srbiji uspostavi inkluzivan proces i da se vrše konsultacije sa strukovnim udruženjima i civilnim društvom. EU ohrabruje Srbiju da prati ove zakonske promene i uticaj koje stvaraju, posebno u kontekstu otklanjanja političkog i drugog uticaja na pravosuđe.

EU konstatuje da bi ove ustavne promene takođe trebalo da postave temelje za budući transparentan i objektivan sistem u kojem se zaposlenje stiče na osnovu zasluga. EU takođe prima k znanju prve korake koja je Srbija preduzela da se razvije fer i transparentan sistem imenovanja, ocenjivanja, unapređenja ili degradacije sudija i tužilaca i naglašava da je značajno obuhvatiti potrebe za obukom u procesu godišnje procene. EU naglašava da je važno obezbediti uslove u kojima se zapošljavanje, procena i unapređenje sudija i tužilaca (uključujući i na višem nivou) efektivno zasniva na jedinstvenom, transparentnom, objektivnom i nacionalno primenljivom kriterijumu. Republika Srbija bi trebalo da pokaže u kontinuitetu da je napredovanje sudija zasnovano na zasluzi i profesionalizmu bez političkog uplitanja. EU ponavlja koliko pažnje pridaje potpuno nezavisnom pravosudnom sistemu.

EU prima k znanju planove Srbije i početne korake koje su preduzete u cilju jačanja administrativnih kapaciteta Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Srbiji je naglašen značaj obezbeđivanja adekvatnih ljudskih i finansijskih resursa pomenutom savetu i veću kako bi bili u stanju da izaberu svoje članove u skladu sa utvrđenim evropskim standardima i da u potpunosti preuzmu kontrolu nad sopstvenim budžetom. EU podvlači da bi njihov rad trebalo da ima za cilj obezbeđivanje efikasne, transparentne i sveobuhvatne sudske uprave i prima k znanju mere koja je Srbija počela da preduzima u tom pogledu. EU takođe konstatuje da će pravila Saveta i Veća biti izmenjena kako bi im se dozvolilo da javno reaguju na pokušaje političkog uplitanja. EU naglašava da politički uticaj nad Savetom i Većem otežava ispunjenje njihove osnovne dužnosti koja je zaštita nezavisnosti pravosuđa. Srbija se poziva da efikasno reši problem angažovanja sudija u okruženjima koja u velikoj meri čine njihov rad zavisnim od javnog mnjenja pod uticajem proizvoljnih javnih komentara političara o radu sudov

EU takođe konstatuje da je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predvideo do 31. decembra 2013. godine usvajanje posebnog propisa o srpskim pravosudnim institucijama u i za Kosovo*. Do danas, ovaj propis još uvek nije usvojen.

EU prima k znanju informacije koje je pružila Srbija u vezi sa nepristrasnošću pravosuđa, naročito tako što se stara o tome da su odluke suda o nasumičnosti raspodele slučajeva razjašnjene i dosledno primenjene kroz rešenja IKT sistema. Potreban je bolji nadzor dva Saveta od strane Inspektorata da bi se proverila njihova ispravna primena. EU naglašava važnost toga da Srbija pokaže dokaze o vođenju evidencije u ovoj oblasti.

EU prima k znanju ostale mere koje Srbija predlaže kako bi se povećala odgovornost sudija i državnih tužilaca, naročito kroz delotvornu primenu pravila o "sukobu interesa", proveru prijavljene imovine, efikasnu primenu etičkih kodeksa, obuku o etici, kroz obezbeđivanje delotvornog disciplinskog postupka, funkcionalnog imuniteta i postupka davanja otkaza. EU naglašava važnost odgovarajućih Saveta u usvajanju planova o integritetu za sudije i tužioce, u organizovanju treninga i odgovarajućem kapacitetu za inspekcijski pregled, omogućavajući im da deluju po službenoj dužnosti ili na osnovu prijava. EU apeluje na Srbiju da obezbedi pravične i nepristrane disciplinske postupke. Ona takođe poziva Srbiju da obezbedi redovan i delotvoran nadzor primene etičkih standarda u radu sudija i da aktivno promoviše etičko ponašanje u pravosudnom sistemu.

Imajući u vidu jačanje poverenja javnosti u pravosuđe, EU ohrabruje Srbiju da se postara da integritet postane izričit kriterijum u pohvalama, unapređivanjima i imenovanjima na više funkcije. EU poziva Srbiju da uspostavi evidenciju o doslednim i odvraćajućim merama i njihovoj delotvornoj primeni u slučajevima dokazanih prekršaja.

* Ova oznaka ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SBUN 1244/99 i Mišljenjem MSP o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Profesionalnost/Stručnost/Efikasnost

EU prima k znanju informacije koje se odnose na profesionalnost, stručnost i efikasnost pravosuđa, naročito kada je reč o merama koje za cilj imaju jačanje Pravosudne akademije, imajući u vidu znatne potrebe za stalnom i neprekidnom početnom obukom sudija, državnih tužilaca i pravnika tokom narednih godina. Ona naglašava potrebu za opsežnom obukom o evropskom pravu. Ona je takođe naglasila važnost jačanja nezavisnosti Pravosudne akademije. EU poziva Srbiju da efikasno primeni kvalitetne mehanizme preispitivanja kako bi ocenila obezbeđene studijske programe, da obezbedi odgovarajuću infrastrukturu, osoblje i finansijske resurse za Akademiju. Ona podstiče Srbiju da obezbedi održivo i dugotrajno finansijsko rešenje za Akademiju, obezbeđujući na taj način da se njena zavisnost od donatorske pomoći znatno smanji tokom vremena. EU prima k znanju nameru Srbije da osigura da deo treninga budu i potrebe definisane iz prakse rada sudija i tužilaca.

EU konstatuje plan Srbije da obavi sveobuhvatnu analizu troškova i efikasnosti pravosuđa i pristupa pravdi pre nego što uzme u razmatranje to da li su potrebni dalji koraci u reformi mreže sudova. Ona takođe prima k znanju želju Srbije da dodatno unapredi infrastrukturu sudova, ali konstatuje i to da u tu svrhu još nije izdvojen nikakav budžet. EU prima k znanju plan da se sprovede nova funkcionalna revizija na kraju 2017., odnosno početkom 2018. kako bi se procenio uticaj do sada sprovedenih reformi na efikasnost pravosudnog sistema. EU bi pozdravila sličnu reviziju za rad tužilaca. EU prima k znanju nameru Srbije da usvoji srednjoročnu strategiju za ljudske resurse za pravosuđe u 2016-oj, na osnovu analiza potreba i količine posla i imajući u vidu moguće buduće izmene u strukturi sudova. EU naglašava važnost sveobuhvatne politike o ljudskim resursima (za sve vrste osoblja koje radi u pravosuđu), kako bi se bolje odgovorilo na potrebe pravosudnog sistema, efikasnije odgovorilo na neuravnoteženosti obima posla i povremeno podbacivanje u radu, u cilju jačanja sposobnosti upravljanja i takve da podstiču suštinsku nezavisnost i integritet profesije.

EU konstatuje da Srbija primenjuje program za smanjenje nerešenih slučajeva, čiji se rezultati značajno razlikuju od suda do suda i prima k znanju da su predviđene dalje mere u cilju smanjenja trajanja sudskih postupaka. EU naglašava važnost aktivnog učešća svih zainteresovanih strana u rešavanju pitanja neefikasnosti u sudskim postupcima i ozbiljnog daljeg smanjenja nerešenih sudskih postupaka, što će biti ključni korak u povećanoj efikasnosti srpskog pravosuđa. U svom izveštaju EU naglašava potrebu da se dalje istraži i promoviše upotreba različitih alternativnih mehanizama rešenja sporova. EU takođe prima k znanju usvajanje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju i ističe važnost njegove delotvorne primene. EU ističe da je potpuno poštovanje i primena sudskih odluka od ključnog značaja za društvo zasnovano na vladavini prava.

EU konstatuje korake koje Srbija namerava da preduzme kako bi dalje razvila elektronski pravosudni sistem, gradeći ga na već postojećem automatizovanom sistemu upravljanja predmetima. EU naglašava važnost obezbeđivanja elektronskog pristupa odlukama suda i njihovim obrazloženjima, kao i njihovom blagovremenom objavljivanju. EU takođe naglašava da je za Srbiju važan razvoj dobrog statističkog sistema kao neophodnog alata u upravljanju pravosuđem, uključujući nadzor obima posla i pristupanje potrebama za novim osobljem. EU prima k znanju mere koje Srbija planira da sprovede kako bi obezbedila veću usklađenost pravosuđa i podvlači važnost ovih mera imajući u vidu jačanje pravne sigurnosti. EU prima k znanju posvećenost Srbije u nadgledanju rezultata koje je na efikasnost sudskih postupaka imala izmena Krivičnog zakonika i u sprovođenju korektivnih mera gde je to potrebno. EU poziva Srbiju da u tom smislu takođe nadzire primenu Zakona o parničnom postupku i Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

Procesuiranje slučajeva ratnih zločina na nacionalnom nivou

EU prima k znanju ažurirane informacije koje je Srbija dala o sprovođenju istražnih postupaka i suđenja za ratne zločine, uključujući i usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u februaru 2016. godine, kao i planirano usvajanje Tužilačke strategije za istragu i procesuiranje ratnih zločina. Naročito konstatuje da kroz ove strategije i akcione planove Srbija namerava, između ostalog, da se postara da su sve prioritetne i ozbiljne optužbe na odgovarajući način istražene, da se sud jednako odnosi prema osumnjičenima i da su žrtve i svedoci na odgovarajući način zaštićeni. EU podvlači potrebu za smislenom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima u postupanju sa ratnim zločinima, uključujući i cilj da se izbegnu sukobi nadležnosti. Shodno tome, kao što predviđa Rezolucija Evropskog parlamenta iz februara 2016, svi nerešeni problemi u tom smislu moraju biti u potpunosti rešeni. Ratni zločini se moraju goniti bez diskriminacije.

EU ističe da dalje napredovanje u ovoj oblasti zahteva veliku političku posvećenost i da Srbija ne bi trebalo da odaje utisak da je bilo ko iznad zakona time što će obezbediti nepristrasan odnos prema slučajevima, poverljivost istrage i proporcionalnost presuda. Ona podstiče Srbiju da nastavi da poboljšava kvalitet istrage i time dovodi do boljih rezultata istražnih tela, uključujući i njihov rad u slučajevima visokog nivoa na osnovu komandne odgovornosti. EU će obratiti posebnu pažnju na efekte ovih strategija/akcionih planova.

EU ohrabruje Srbiju da usaglasi podršku žrtvama i svedocima sa standardima EU i međunarodnim standardima i da poveća nadležnosti službe za zaštitu svedoka i podršku. EU podseća Srbiju na pravne tekovine o pravima žrtava i poziva je da prenese pravne tekovine mnogo pre pristupanja. EU podseća na to da pridaje veliku važnost stalnoj konstruktivnoj saradnji sa drugim državama u regionu, uključujući i saradnju u pogledu nestalih lica. Potpuna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) ostaje od osnovnog značaja. Stoga EU ističe potrebu da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS), uključujući i potpuno prihvatanje i primenu presuda i odluka MKSJ.

EU ističe važnost vidljivog napretka u ovoj oblasti, ne samo u interesu pravosuđa u Srbiji, već i da bi se pomogao proces pomirenja, kako u Srbiji, tako i u regionu.

2. Borba protiv korupcije

EU prima k znanju pravni okvir koji se odnosi na prevenciju korupcije i borbu protiv korupcije, i posebno na odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (ABPK), Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o privatizaciji, Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije itd. EU konstatuje da je Srbija potpisnica relevantnih međunarodnih konvencija i pravnih instrumenata, a naročito Konvencije UN o borbi protiv korupcije. EU prima k znanju nameru Srbije da proceni svoju usklađenost sa međunarodnim standardima za borbu protiv korupcije. EU konstatuje da se još uvek očekuju amandmani na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (ABPK) (sa ciljem da se ojača uloga Agencije kao ključne institucije u borbi protiv korupcije) i apeluje na Srbiju da brzo usvoji i sprovede zakon.

EU, takođe konstatuje da Srbija primenjuje Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za period 2013-2018. Koordinaciono telo za implementaciju Akcionog plana izrađenog na osnovu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije je uspostavljeno. Ministarstvo pravde pruža administrativnu podršku Koordinacionom telu kroz Grupu za koordinaciju (Grupa). EU prima k znanju nameru Srbije da poveća nadležnosti Grupe. EU takođe konstatuje da ABPK nadzire primenu akcionog plana i izveštava o tome Skupštinu. EU poziva Srbiju da posveti posebnu pažnju izveštajima ABPK, da stalno procenjuje uticaj Strategije i Akcionog plana i da predlaže korektivne mere ukoliko je potrebno. EU poziva Srbiju da izradi dosledne i pouzdane statističke podatke o korupciji i da ih koristi u svrhu kreiranja politike.

Preventivno delovanje protiv korupcije

EU prima k znanju informacije koje je dala Srbija u pogledu važećih institucionalnih mera kojima se primenjuju mere za prevenciju korupcije, a naročito ABPK. EU takođe procenjuje ključnu ulogu Saveta za borbu protiv korupcije kao savetodavnog tela vlade u pogledu različitih aspekata državne politike o borbi protiv korupcije. EU poziva Srbiju da sistematski razmatra i prati preporuke u pogledu politike i nalaze istraživanja Saveta, kao i da se konstruktivno i redovno angažuje u radu sa ovom institucijom na svim nivoima.

EU naglašava da Srbija treba da osigura delotvorni i snažan institucionalni kapacitet za sprovođenje i praćenje antikorupcijskih mera. U ovom kontekstu, EU konstatuje posvećenost Srbije jačanju ABPK u pogledu zaposlenih, obuke i opreme. EU podvlači važnost koju pridaje osiguravanju da Agencija ima ambiciozan i jasno definisan mandat, moć da delotvorno deluje, zaposlene koji su tehnički dobro osposobljeni i proaktivan stav. Jednako je važno da je dobro povezana sa drugim relevantnim vlastima i da uživa punu nezavisnost. EU konstatuje nameru Srbije da krajem 2017. godine sprovede analizu sprovođenja novog Zakona o ABPK.

EU konstatuje mandat ABPK da radi na prevenciji i sankcionisanju konflikta interesa, kao i verifikaciji prijava imovine. EU naglašava važnost postojanja funkcionilnog sistema za prijavu i verifikaciju imovine. EU takođe podvlači važnost postojanja delotvornog mehanizma za prevenciju i sankcionisanje konflikta interesa, uključujući zaštitu finansijskih intresa EU u pogledu dodeljivanja Srbiji sredstava iz pretpristupnih fondova i očekivanu finansijsku podršku EU posle pristupanja. U tom smislu, ona takođe konstatuje plan Srbije da obezbedi specijalističku obuku, vebinare i da izda smernice. EU podvlači važnost kontinuiranog obučavanja i podizanja svesti o važnosti prevencije konflikta interesa na svim nivoima, uključujući redovne procene uticaja.

EU konstatuje nameru Srbije da izmeni Zakon o finansiranju političkih partija i ulogu ABPK u praćenju njegovog sprovođenja. EU naglašava važnost jačanja kapaciteta i nezavisnosti svih tela odgovornih za njegovo sprovođenje (npr. Republička izborna komisija, Državna revizorska institucija i prekršajni sudovi). EU podvlači da finansiranje političkih partija i izbornih kampanja predstavlja poseban izazov za pravičnost izbora i može biti značajan izvor korupcije. Stoga, ona naglašava važnost punog i adekvatnog sprovođenja zakona, uključujući delotvorne i odvraćajuće sankcije u slučaju dokazanog.

EU konstatuje plan Srbije da izvrši analizu pravnog i institucionalnog okvira za delotvorno rešavanje slučajeva nedozvoljenog bogaćenja i da isti poboljša gde je potrebno. EU takođe konstatuje da je planirana analiza u okviru izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. EU konstatuje rešenost Srbije da popuni upražnjena radna mesta u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. EU podvlači da bi delotvorno sprovođenje izričitih odredaba o borbi protiv nedozvoljenog bogaćenja i pristupa informacijama predstavljali značajan faktor u borbi protiv korupcije i drugih oblika krivičnih dela u ekonomskoj sferi.

EU konstatuje da je Srbija preduzela korake u reformisanju državne uprave i naročito prima k znanju postojanje Strategije reforme državne uprave (2014) i Akcionog plana (2015), koji među ključnim ciljevima imaju jačanje odgovornosti i transparentnosti i depolitizaciju državne uprave. EU podvlači da prevencija korupcije zahteva delotvorne linije odgovornosti, kako između različitih institucija, tako i unutar svake od njih, te da rukovodioci u institucijama državne uprave moraju da aktivno pokažu odgovornost u rukovođenju, uključujući odgovornost za prevenciju korupcije. Stoga, EU poziva Srbiju da nastavi da razvija delotvorne sisteme unutrašnje kontrole u institucijama državne uprave sa funkcionalno nezavisnim organom interne revizije (pogledati Poglavlje 32 - Finansijski nadzor). EU dalje poziva Srbiju da uspostavi državnu upravu zasnovanu isključivo na profesionalnim sposobnostima i rezultatima prilikom zapošljavanja, napredovanja i otpuštanja, uključujući i više rukovodioce. Ona naglašava važnost planiranih mera depolitizacije i negovanja institucionalnog pamćenja, specijalističkih znanja i etičkih vrednosti. EU dodatno naglašava značaj redovnih obuka u oblasti borbe protiv korupcije i aktivnosti u pogledu podizanja nivoa svesti posvećenih ne samo državnim službenicima već i građanima. Ona dalje podvlači važnost staranja o tome da se mere u pogledu integriteta delotvorno sprovode, a ako ne, da se nepridržavanje proporcionalno sankcioniše.

EU konstatuje stupanje na snagu novog Zakona o zaštiti uzbunjivača i da je obučavanje u toku. EU poziva Srbiju da prati sprovođenje zakona i da nastavi da ulaže napore na obezbeđivanju lakog pristupa građana i službenih lica raznim mehanizmima za žalbe. EU konstatuje da je Srbija otpočela preduzimanje mera na polju javnih nabavki, uključujući izmenu važećeg Zakona o javnim nabavkama u avgustu 2015. godine, pripremu i usvajanje novog Zakona o javnim nabavkama krajem 2017. godine i jačanje kapaciteta Kancelarije za javne nabavke. EU podvlači da je važno da Srbija omogući organima administrativne kontrole da delotvorno zaštite sistem javnih nabavki od zloupotreba i da osigura da administrativni, organi policije i pravosudni organi, delotvorno vode istragu i sankcionišu nepravilnosti (pogledati takođe Poglavlje 5 - Javne nabavke).

EU konstatuje da Srbija planira da uvede mere za delotvornu prevenciju i sankcionisanje korupcije u privatnom sektoru i korupcije u privatizacionom procesu. Ona konstatuje postojanje pravnih i proceduralnih koraka i napora na unapređivanju transparentnosti i odgovornosti. EU prima k znanju činjenicu da Srbija predlaže nekoliko mera za prevenciju i borbu protiv korupcije u posebno osetljivim oblastima, kao što su zdravstvo, oporezivanje, obrazovanje, policija, carina i lokalna samouprava. EU poziva Srbiju da oceni efekte koje su ove mere ostvarile i da, tamo gde je potrebno, pristupi njihovom popravljanju.

EU konstatuje da je Srbija preduzela mere za uključivanje predstavnika civilnog društva u rad na donošenju zakona i strateških dokumenata i ohrabruje Srbiju da nastavi da traži od organizacija civilnog društva da daju svoj doprinos kreiranju i praćenju antikorupcijskih mera.

Represivno delovanje protiv korupcije

EU konstatuje da delotvorna borba protiv korupcije ostaje važan izazov za Srbiju. EU konstatuje da Srbija planira da izvrši izmenu dela Krivičnog zakonika u glavi koja se odnosi na regulisanje krivičnih dela u oblasti ekonomije, kako bi izvršila usklađivanje sa standardima EU, naročito u pogledu krivičnog dela „zloupotrebe položaja od strane odgovornog lica".

EU podvlači da je važno da postoje potpuno nezavisna, efikasna i specijalizovana tela sa dobrim resursima i opremom, koja će biti zadužena za vođenje istrage i procesuiranje navodne korupcije. EU konstatuje, u pogledu toga, da će Srbija izvršiti analizu organizacione strukture, kapaciteta i moći državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, te na osnovu toga, izmeni Zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela tokom 2016. godine u cilju povećanja njihovih istražnih kapaciteta.

EU konstatuje da Srbija sprovodi Strategiju finansijske istrage i da će zaposliti tim ekonomskih forenzičara u javnim tužilaštvima. EU takođe konstatuje da je Srbija posvećena sprovođenju preporuka koje je dala Organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca (rffi.FATF preporuke) i jačanju kapaciteta Odeljenja za finansijske istrage u Ministarstvu unutrašnjih poslova. EU konstatuje da Srbija ima nameru da stavi u upotrebu sigurni elektronski sistem komunikacije, koji omogućuje zajednički pristup bazama podataka i razmenu informacija između (policijskih) agencija, javnog tužilaštva i drugih relevantnih tela. Ona izričito traži od Srbije da bliže objasni pripremne korake i budžet za ovu aciju. EU podvlači važnost neometane saradnje imeđu različitih agencija i podvlači da su elektronski pristup relevantnim bazama podataka i sigurni sistem komunikacije neohpodni instrumenti za organe policije. EU takođe podvlači važnost prikupljanja i korišćenja pouzdanih statističkih podataka o korupciji i konstatuje da Srbija preduzme korake u tom smislu.

EU naglašava da je jedna od ključnih stvari generalno u borbi protiv korupcije, a naročito korupcije na visokim nivoima, da postane vidljivo da se protiv nje sistematski i uspešno vodi istraga u policiji i isto tako procesuira u tužilaštvu i da istrage takvih krivičnih dela uvek budu praćene finansijskom istragom. EU naglašava važnost proaktivne istrage, kao i delotvornih i odvraćajućih sankcija koje su u direktnoj proporciji sa težinom krivičnog dela.

EU konstatuje da je Srbija rešena da usvoji novu zakonsku regulativu o oduzimanju imovine i uspostavi i ojača Kancelariju za povraćaj imovine (KPI), koja će takođe biti zadužena za upravljanje konfiskovanom imovinom. EU podvlači važnost ovih mera u kontekstu delotvornosti razotkrivanja organizovanih kriminalnih grupa i naglašava potrebu za adekvatnim zakonodavstvom, dodeljivanjem dovoljnih finansijskih i ljudskih resurasa i obezbeđivanjem neophodne specijalističke obuke i opreme KPI. EU podvlači važnost obezbeđivanja neophodne specijalističke obuke za buduću Kancelariju za povraćaj imovine (pogledati takođe Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost).

EU konstatuje da će Srbija izmeniti odredbe o imunitetu kako bi osigurala da one ne ugrožavaju otpočinjanje krivičnog postupka u slučaju korupcije i drugih krivičnih dela. EU takođe prima k znanju mere koje Srbija predlaže za sprečavanje curenja informacija iz istrage u medije. EU izričito traži od Srbije da pažljivo prati poštovanje ovih propisa.

EU podvlači da će borba protiv korupcije zahtevati napore u dužem periodu, kao deo šireg procesa društvenih reformi, kojima se postižu promene stavova i koje podrazumevaju čvrstu političku volju.

3. Osnovna prava Opšte

EU konstatuje da je Srbija pružila informacije u pogledu osnovnih prava i posebno odredaba sadržanih u Ustavu Srbije. Takođe konstatuje da, generalno govoreći, postoji pravni i institucionalni okvir, uključujući činjenicu da je Srbija ratifikovala niz međunarodnih konvencija i sporazuma u pogledu poštovanja ovih prava. EU konstatuje da postojeći institucionalni okvir za praćenje zaštite osnovnih prava uključuje Narodnu skupštinu, Kancelariju za ljudska i manjinska prava, Zaštitnika građana, kancelarije Zaštitnika građana na lokalnim nivoima, Pokrajinskog Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. EU takođe konstatuje da u ovoj oblasti i dalje postoje nedostaci u praktičnom sprovođenju zaštite osnovnih prava. Administrativni kapacitet i finansijska sredstva za sprovođenje osnovnih prava i dalje su ograničeni. Stoga, EU poziva Srbiju da nastavi da radi na unapređenju situacije u pogledu zaštite građanskih i političkih, kao i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uključujući za lica koja pripadaju manjinama.

Ljudska prava

EU konstatuje da Srbija ima nameru da popuni postojeća upražnjena radna mesta i da ojača instituciju Zaštitnika građana kroz zapošljavanje 43 službenika (uključujući za ostvarivanje njegove uloge kao Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture - NPM), kao i pokrajinske i lokalne službe ombudsmana. EU podvlači važnost postojanja nezavisnih, profesionalno osposobljenih i dobro opremljenih institucija Ombudsmana. EU podstiče Vladu da aktivno i kontinuirano pruža javnu podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava. EU ohrabruje Srbiju da delotvorno sprovodi preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja (KSM).

EU prima k znanju informacije u pogledu situacije u zatvorima i drugim ustanovama za zadržavanje i naročito investiranja, koje je planirano i koje je u toku, u nove zgrade i poboljšanje uslova života u zatvorima, uključujući u pogledu zdravstvene zaštite i stručnog osposobljavanja osuđenih lica. EU takođe konstatuje da Srbija planira obuku zaposlenih i poboljšanje sudskog nadzora nad uživanjem prava lica lišenih slobode. EU dalje konstatuje mere koje Srbija namerava da preduzme za smanjenje prenaseljenosti u zatvorima, naročito kroz korišćenje alternativnih sankcija. EU takođe konstatuje da Srbija predlaže mere za rešavanje neadekvatnog postupanja tokom policijskog zadržavanja.

EU naglašava potrebu da se uslovi života u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u potpunosti usaglase sa evropskim standardima. EU podvlači da je važno osigurati slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti i poziva Srbiju da dalje osigura zadržavanje neutralne pozicije države prema unutrašnjim pitanjima verskih zajednica. EU takođe naglašava važnost potpunog garantovanja u praksi prava na versku službu na manjinskim jezicima licima koja pripadaju manjinama.

EU podvlači važnost poštovanja u potpunosti slobode izražavanja i nezavisnosti medija, uključujući zaštitu fizičkog integriteta novinara. EU pridaje veliku važnost tome da se mogu videti delotvorni rezulati posle završetka rada Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama vođenim povodom ubistava novinara. EU konstatuje postojanje preventivnih mera za zaštitu novinara. EU takođe konstatuje da je Srbija pružila informacije o poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira koji garantuje medijske slobode, koracima za postepeno ukidanje državnog vlasništva nad medijima i prevenciju curenja informacija iz tekućih ili planiranih krivičnih istraga u medije. EU naročito konstatuje planirano usvajanje Akcionog plana za sprovođenje nove višegodišnje Strategije razvoja sistema javnog informisanja, nameru Srbije da uspostavi Registar strukture medijskog vlasništva i da prati poštovanje Etičkog kodeksa novinara. EU naglašava važnost medijskog pluralizma i pravne i činjenične zaštite nezavisnosti novinara i podvlači da sloboda izražavanja i medija ostaje ključni pokazatelj spremnosti Srbije da postane deo EU (pogledati takođe Poglavlje 10 - Informaciono društvo i mediji).

EU prima k znanju informacije koje je Srbija pružila u pogledu nediskriminacije i rodne ravnopravnosti, te konstatuje da Srbija sprovodi Akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i da je usvojila u januaru 2016. godine novu Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za poboljšanje statusa žena i promociju rodne ravnopravosti za period 2016- 2020. godine. EU konstatuje da Srbija planira da izmeni Zakon o zabrani diskriminacije, koji bi trebalo da bude u potpunosti usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije i o planovima za usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

EU naglašava značaj jačanja pravnih mera zaštite za osobe sa invaliditetom u specijalizovanim ustanovama u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava i konstatuje mere koje Srbija predlaže. EU poziva Srbiju da obezbedi da specijalizovane ustanove rade u skladu sa odredbama Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. U tom pogledu, EU konstatuje posvećenost Srbije da obezbedi adekvatnu negu i uslove života za štićenike i paralelan razvoj servisa podrške i nege ovim osobama u lokalnoj zajednici u skladu sa Konvencijom, i naglašava da puna usklađenost sa Konvencijom zahteva da Srbija investira u prelazak na usluge koje se pružaju na nivou lokalne zajednice i koje obuhvataju osobe sa invaliditetom. (vidi i Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje).

EU konstatuje mere koje Srbija planira za unapređenje zaštite dece i jačanje prava deteta, uključujući usvajanje novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela. EU podstiče Srbiju da posveti posebnu pažnju jačanju relevantnih institucija - uključujući putem obuke - i obezbedi bolju saradnju između pravosudnog i socijalnog sektora kada se radi o pitanjima zaštite dece. EU konstatuje različite mere za podsticanje sistema dečje zaštite, uključujući nameru Srbije da prioritet da merama podrške porodici kada su u pitanju ranjive grupe dece, a posebno unapređenju sistema hraniteljskih porodica za decu sa invaliditetom. EU poziva Srbiju da uspostavi pravosudni sistem primeren deci u skladu sa evropskim standardima i praksom, i konstatuje predložene mere u tom pogledu, uključujući tekuću obuku.

Procesne garancije

EU prima k znanju nameru Srbije da sprovede analizu usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i standardima u oblasti proceduralnih mera zaštite (prava u postupku i prava žrtve), kao i da nakon toga izmeni i dopuni Zakonik o krivičnom postupku. EU takođe konstatuje da se još uvek čeka na usvajanje planiranog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. EU naglašava važnost uspostavljanja snažnog sistema besplatne pravne pomoći obezbeđivanjem dovoljno finansijskih sredstava za doprinošenje garantovanju delotvornog pristupa pravdi za sve građane, a posebno za ranjive grupe u društvu. EU poziva Srbiju da pažljivo prati sprovođenje ovog sistema. EU prima k znanju informacije koje je obezbedila Srbija u pogledu prava na efektivan pravni lek, kao i njenu nameru da izmeni i dopuni normativni okvir za obezbeđivanje pravilne primene ovog prava. EU konstatuje nameru Srbije da oceni stepen usklađenosti svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u pogledu prava žrtve i da nakon toga izvrši usklađivanje svog zakonodavstva. Takođe prima k znanju plan Srbije da uspostavi mrežu usluga širom zemlje za pružanje podrške žrtvama, svedocima i oštećenima u svim fazama krivičnog postupka. EU naglašava da Srbija treba da obezbedi pristup osnovnom nivou usluga podrške i da olakša upućivanje na organizacije za pružanje pomoći žrtvama od strane policije. EU poziva Srbiju da aktivno podstiče i prati primenu ovih prava, kao i da organizuje dovoljan broj obuka u vezi sa tim.

Zaštita manjina; kulturna prava

EU naglašava značaj poštovanja i zaštite manjina, u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena. EU konstatuje pravni i institucionalni okvir u pogledu manjina u Srbiji i poziva na delotvorno ispunjavanje nacionalnih i međunarodnih obaveza Srbije. EU naglašava da planirane izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba da se izvrše u postupku u koji su uključene sve strane, kao i da se obezbedi da se svi sektorski zakoni u vezi sa tim usklade sa novim zakonodavstvom. EU konstatuje da je Srbija u martu 2016. godine, u tom pogledu, usvojila namenski Akcioni plan na osnovu procesa koji podrazumeva uključivanje predstavnika manjina. EU poziva Srbiju da iskoristi taj akcioni plan kako bi na celoj svojoj teritoriji delotvorno sprovela preporuke iz Trećeg mišljenja Savetodavnog komiteta u pogledu sprovođenja Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina. EU poziva Srbiju da u potpunosti sprovede svoj Akcioni plan u vezi sa Poglavljem 23 u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, uključujući namenski akcioni plan o zaštiti nacionalnih manjina u čitavoj Srbiji, gde je Srbija obuhvatila mere usmerene ka demokratskom učešću, imajući u vidu delotvorno učešće nacionalnih manjina u izbornom postupku, adekvatnu zastupljenost u državnoj službi, prikupljanje podataka raščlanjenih po nacionalnom principu, poštovanje načela samoodređenja, funkcionisanje saveta nacionalnih manjina (uključujući putem pravnih koraka) i savete za međunacionalne odnose, međuinstitucionalnu saradnju, rešavanje pitanja zločina iz mržnje, upotrebu jezika nacionalnih manjina, dostupnost udžbenika i usvajanje namenskog zakona, finansijsku održivost medija, negovanje dijaloga među manjinama poštujući politiku nemešanja, adekvatnost Fonda za nacionalne manjine i pristup verskoj službi na manjinskim jezicima.

EU smatra da će ovaj plan, ukoliko se dosledno i delotvorno bude sprovodio, u praksi dovesti do garantovanja zaštite prava pripadnika manjina, jednako na teritoriji cele zemlje. EU naročito konstatuje da je što se tiče obrazovanja, novi Zakon o udžbenicima usvojen u julu 2015. godine i da se njime omogućava obezbeđivanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina i druge planirane aktivnosti usmerene ka podizanju kvaliteta učenja manjinskih jezika i nastave na tim jezicima na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja. EU naglašava da treba delotvorno sprovoditi zakonodavstvo kojim se garantuje pravo na obrazovanje na manjinskim jezicima. Kako je navedeno u namenskom akcionom planu Srbije, to bi trebalo da obuhvati izradu nastavnog plana i programa za učenje srpskog kao drugog jezika, obezbeđivanje mogućnosti učenja jezika nacionalnih manjina u školama i obezbeđivanje udžbenika za nastavu na tim jezicima

EU ističe da konzistentno sprovođenje postojećih zakonskih odredaba o pravu na upotrebu manjinskih jezika u kontaktima sa državnim organima na lokalnom nivou treba da se obezbedi povećanjem odgovarajućih administrativnih kapaciteta uz preduzimanje mera za povećanje svesti. Takođe, poziva Srbiju da obezbedi pristup medijima na manjinskim jezicima, i da podrži održivost tih medija obezbeđivanjem sadržaja na manjinskim jezicima putem implementacije mehanizama za sufinansiranje projekata, obezbeđivanjem budžetske podrške medijima u svojini nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i da poveća sadržaj na manjinskim jezicima na Javnom medijskom servisu. EU poziva Srbiju da promoviše ravnopravni pristup verskim službama na manjinskim jezicima između ostalog putem pravne analize propisa i zakonodavnih izmena ukoliko je potrebno, kao i ohrabrivanjem dijaloga među zainteresovanim crkvama i drugim zainteresovanim stranama. Najzad, EU poziva Srbiju da preduzme mere za obezbeđivanje adekvatne zastupljenosti u državnoj upravi nacionalnih manjina uspostavljanjem odgovarajućih kriterijuma za zapošljavanje u svom zakonodavnom okviru. EU poziva Srbiju da pažljivo prati sprovođenje ovog akcionog plana na sveobuhvatan i transparentan način.

EU konstatuje naročito tešku situaciju kada je u pitanju romska manjina i mere koje Srbija namerava da usvoji za poboljšanje situacije. EU konstatuje usvajanje, u martu 2016. godine, Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji (2015-2025). Poziva Srbiju da odmah usvoji Akcioni plan u vezi sa tim i da obezbedi efikasno sprovođenje putem snažne koordinacije svih relevantnih tela, i na lokalnom nivou, tesnu saradnju sa romskom zajednicom, kao i realan budžet. Posebnu pažnju treba posvetiti izdavanju ličnih dokumenata, sprovođenju mera protiv diskriminacije, obezbeđivanju usklađenosti sa međunarodnim standardima o nasilnom iseljavanju, negovanju jednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti, obrazovanju i tržištu rada i unapređenju uslova stanovanja. EU apeluje na Srbiju da obezbedi merljivo unapređenje situacije Roma, imajući u vidu smanjenje i najzad nestajanje jaza između njih i drugog stanovništva, a posebno u oblastima poput zdravstvene zaštite, obrazovanja, zapošljavanja i pristupa osnovnim komunalnim uslugama, kao što su voda namenjena za ljudsku upotrebu i struja u kući.

Što se tiče interno raseljenih lica, EU konstatuje da Srbija predviđa poboljšanje uslova života, obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja, izdavanje dokumenata licima bez dokumenata i rad na daljem integrisanju interno raseljenih lica u društvo, a posebno onih iz najranjivijih grupa. EU naglašava poseban značaj daljeg unapređenja socijalne i ekonomske integracije raseljenih lica.

Mere protiv rasizma i ksenofobije

EU konstatuje da se radi obezbeđivanja adekvatnog gonjenja zločina iz mržnje, Srbija obavezala na izmene i dopune Krivičnog zakonika u smislu usklađivanja sa Okvirnom odlukom Saveta 2008/913/PUP od 28. novembra 2008. godine o borbi protiv određenih oblika i izražavanja rasizma i ksenofobije krivičnopravnim sredstvima, obezbeđivanja obuke i podizanja svesti, kao i ažuriranja svog Akcionog plana za sprovođenje Strategije protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (2013 — 2018) u skladu sa preporukama iz jednog izveštaja o sprovođenju. EU naglašava značaj rešavanja pitanja rasizma i ksenofobije putem podizanja svesti, obrazovanja, pomoću medija itd., kao i adekvatnim odgovorom na političkom nivou i nivou sprovođenja zakona kada su u pitanju rasistički incidenti.

Zaštita podataka o ličnosti

EU konstatuje posvećenost Srbije kada je u pitanju usklađenost propisa o zaštiti podataka o ličnosti sa pravnim tekovinama EU. U tom pogledu, EU poziva Srbiju da odmah usvoji i implementira nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa pravnim tekovinama EU, uključujući Direktivu o privatnosti i elektronskim komunikacijama, radi obezbeđivanja nezavisnosti, ali i nužnih ljudskih resursa i obuke za Kancelariju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da uloži napore u organizovanje šire obuke da bi sve relevantne zainteresovane strane bile svesne novih pravila kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti.

Za sve gore navedene oblasti, EU poziva Srbiju da u potpunosti prizna značaj sveobuhvatnog utvrđivanja politike na osnovu dokaza i najboljeg mogućeg korišćenja ekspertize civilnog društva, kao i da se angažuje u sveobuhvatnim konsultacijama o zakonodavnim predlozima i predlozima politika sa civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama i obezbedi sistemski pristup informacijama.

*

*

*

S obzirom na sadašnje stanje u pripremama Srbije, podrazumevajući da, kroz inkluzivne konsultacije sa civilnim društvom i glavnim zainteresovanim stranama, kao i posredstvom odgovarajućih postupaka parlamentarne kontrole i nadzora kojima se to adekvatno omogućava, Srbija treba da nastavi da ostvaruje napredak u pogledu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU (acquis) iz poglavlja Pravosuđe i osnovna prava, EU konstatuje da je neophodno da se ispune sledeća prelazna merila pre preduzimanja sledećih koraka u pregovaračkom procesu u vezi sa poglavljem Pravosuđe i osnovna prava:

Srbija treba da obezbedi delotvorno, neposredno i stalno praćenje sprovođenja Akcionog plana u oblasti pravosuđa i osnovnih prava kroz jak i multidisciplinaran mehanizam, kojim se po potrebi mogu aktivirati korektivne mere, naročito vodeći računa o adekvatnosti ljudskih i finansijskih resursa, institucionalnom kapacitetu, zahtevima za obuke, poštovanju utvrđenih krajnjih rokova, stvarnom dijalogu sa civilnim društvom i adekvatnom razmatranju njihovih predloga.

Srbija sprovodi svoju Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa (2013 - 2018) i Akcioni plan obezbeđujući potpunu usklađenost sa Akcionim planom za Poglavlje 23. Srbija procenjuje uticaj Strategije krajem 2018. godine i po potrebi preduzima korektivne mere. Srbija obezbeđuje praćenje preporuka iz Funkcionalne analize i sprovodi novu Funkcionalnu analizu početkom 2018. godine.

Srbija treba da jača nezavisnost pravosuđa, a posebno:

Srbija usvaja nove odredbe Ustava, imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije, u skladu sa evropskim standardima i na osnovu obimnog i sveobuhvatnog procesa konsultacija. Srbija potom menja i dopunjuje i sprovedi Zakon o uređenju sudova, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Državnom veću tužilaca, kao i Zakon o Pravosudnoj akademiji.

Srbija uspostavlja pregled rezultata na putu sprovođenja pravičnog i transparentnog sistema koji se zasniva na vrednovanju rada pri napredovanju sudija i tužilaca uključujući i zapošljavanje, kao i na vrednovanju rada i unapređenju sudija i tužilaca na osnovu periodičnih procena o uspešnosti njihovog rada (uključujući viši nivo). Srbija obezbeđuje odgovarajući administrativni kapacitet za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i obezbeđuje im sopstveni budžet. Srbija uspostavlja efikasan mehanizam koji omogućava Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da reaguje protiv političkog mešanja i uspostavi mehanizam praćenja za puno poštovanje sudskih odluka, kao i uzdržavanja od javnih komentara kada je u pitanju rad sudova koji dolaze od vladinih zvaničnika i političara.

Srbija treba da jača nepristrasnost i odgovornost pravosuđa. Naročito,

Srbija uspostavlja koherentan proceduralni okvir i neophodne IKT (Informacione i komunikacione tehnologije) alate koji obezbeđuju raspodelu predmeta metodom slučajnog određivanja u svim sudovima i tužilaštvima. Srbija obezbeđuje da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju alate za praćenje raspodele predmeta metodom slučajnog određivanja.

Srbija obezbeđuje da sudije budu u potpunosti odgovorne za obezbeđivanje početnih rezultata kada je u pitanju korišćenje sistema izjava o prihodima i imovini kao efikasnog sredstva za utvrđivanja neobjašnjivog bogatstva, podizanja svesti o tome i strogoj primeni pravila o sukobu interesa, promovisanje i kontrolu poštovanja etičkog kodeksa, izbegavanje koncepta zloupotreba funkcionalnog imuniteta, obezbeđivanje redovne inspekcije od strane nezavisnih inspekcijskih tela kada je u pitanju rad sudija i tužilaca.

Srbija obezbeđuje delotvoran disciplinaran sistem sa svim garancijama za pravično suđenje, pravom na pobijanje odluka i sankcija, kao i efikasnim izvršenjem sankcija.

Srbija treba da unapredi profesionalizam, stručnost i efikasnost pravosuđa. Naročito,

Srbija obezbeđuje da Pravosudna akademija usvoji višegodišnji program rada, pokrivajući ljudske i finansijske resurse i dalji razvoj programa obuke. Srbija takođe obezbeđuje održivo i dugoročno rešenje finansiranja Pravosudne akademije, primenjuje kvalitetan mehanizam kontrole i redovno i efikasno ocenjuje uticaj obuke. Srbija obezbeđuje da se potrebe za obukom vrednuju kao deo vrednovanja rada sudija i tužilaca.

Srbija vrši sveobuhvatno vrednovanje rada svoje sudske i tužilačke mreže, sa fokusom na troškovima i raspodeli sredstava, efikasnosti, obimu posla i pristupa pravdi pre preduzimanja bilo kakvih daljih koraka u razvoju sudske i tužilačke mreže.

Srbija usvaja i primenjuje strategiju kadrovskih resursa za celokupno pravosuđe, koja vodi ka merljivom unapređenju raspoređivanja obima posla, efikasnosti i efektivnosti pravosudnog sistema.

Srbija sprovodi svoj nacionalni program za smanjenje broja zaostalih predmeta, uključujući kroz podsticanje upotrebe raznih alternativnih mehanizama za rešavanje sporova, i formira inicijalnu evidenciju održivog smanjenja broja zaostalih sudskih slučajeva.

Srbija usvaja i primenjuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju i formira inicijalnu evidenciju povećanja broja izvršenja u građanskim i komercijalnim slučajevima. Srbija prati sistem izvršenja i razvija dalje mere gde je to potrebno.

Srbija uvodi i razvija koherentan elektronski portal e-Pravosuđa omogućujući sistematizovanu i automatizovanu razmenu informacija kroz celokupan sudski sistem i kancelarije javnih tužilaca, elektronsku dodelu slučajeva i razvijanje i korišćenje zdravih statističkih kapaciteta (u skladu sa smernicama CEPEJ-a o pravosudnim statistikama) kako bi se, između ostalog, omogućilo merenje prosečnog trajanja sudskih postupaka. Srbija obezbeđuje odgovarajuću obuku za korisnike sistema.

Srbija obezbeđuje kvalitativno unapređenje konzistentnosti jurisprudencije, uključujući obezbeđivanje lakog pristupa za sve sudove preko elektronske baze aka i njihovu objavu u razumnom vremenskom periodu.

Srbija treba da unapredi procesuiranje slučajeva domaćih ratnih zločina. Naročito,

Srbija delotvorno sprovodi mere iz Nacionalne strategije u podršci istragama, gonjenjima i presudama za ratne zločine. Srbija istovremeno prati primenu, procenjuje njen uticaj i revidira je.

Srbija usvaja i efikasno primenjuje Tužilačku strategiju za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina; Srbija prati primenu strategije i procenjuje njen uticaj, kad je to potrebno i primereno.

Srbija osnažuje svoja istražna, tužilačka i pravosudna tela obezbeđujući proaktivniji pristup kao i poverljivost istraga, predviđajući obuke za sve nove i trenutne zaposlene, unapređujući sistem za zaštitu svedoka i podršku žrtvama, kao i obezbeđujući prava žrtava i pristup pravdi bez diskriminacije;

Srbija dokazuje delotvorno sprovođenje adekvatnih istraga optužbi i jednak tretman osumnjičenih, ne dajući utisak da je bilo ko iznad zakona, bez obzira na njihovu nacionalnost, etničku pripadnost ili da li se radi o žrtvama; Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju svih istraga, gonjenja i presuda većeg broja slučajeva, uključujući slučajeve protiv osumnjičenih visokog profila, kao i slučajeve koji su prosleđeni Srbiji iz MKSJ. Srbija obezbeđuje proporcionalnost krivičnih presuda i politiku kažnjavanja u skladu sa standardima međunarodnog krivičnog zakona.

Srbija ostvaruje konstruktivnu saradnju sa susednim zemljama u otkrivanju i određivanju/utvrđivanju sudbine nestalih lica ili njihovih ostataka, uključujući kroz brzu razmenu informacija. Srbija ostvaruje značajnu regionalnu saradnju i dobre susedske odnose u rešavanju pitanja ratnih zločina izbegavajući sukobe u pogledu nadležnosti i starajući se o tome da se krivično gonjenje za ratne zločine vrši bez diskriminacije. Sva nerešena pitanja u vezi sa ovim moraju se u potpunosti rešiti;

Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (uključujući potpuno prihvatanje i primenu svih presuda i odluka) kao i sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove.

Borba protiv korupcije

Srbija primenjuje Akcioni plan kao deo Nacionalne strategije u borbi protiv korupcije za period 2013 — 2018. Striktno se nadgleda primena i preduzimanje korektivnih mera kada je to potrebno. Srbija će sprovesti procenu uticaja svojih rezultata 2018. godine. Srbija treba da osnaži preventivne mere u borbi protiv korupcije. Naročito,

Srbija sprovodi sveobuhvatnu procenu svog zakonodavstva u poređenju sa Pravnim tekovinama EU i Konvenciji UN za borbu protiv korupcije i tamo gde je potrebno vrši izmene svog zakonodavstva. Srbija prati sve preporuke GREKO .

Vlada Republike Srbije je angažovana u konstruktivnom odnosu sa Savetom za borbu protiv korupcije, ozbiljno razmatra preporuke istog i u najvećoj meri ih uzima u obzir.

Srbija usvaja novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije ^BPK) obezbeđujuđi joj jasan i snažan mandat. Srbija obezbeđuje ABPK-u svu neophodnu nezavisnost, prijem adekvatnih finansijskih i kadrovskih sredstava kao i obuke uz veoma dobru povezanost sa ostalim relevantnim organima (uključujući pristup njihovim bazama podataka). Srbija obezbeđuje da svi organi koji ne dostave svoje izveštaje i uskrate saradnju ABPK za to i odgovaraju.

Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju koja pokazuje povećanje broja uočenih i rešenih slučajeva konflikta interesa, uključujući i sankcije za odvraćanje. Srbija obezbeđuje obuke i vrši osvešćivanje u cilju obezbeđivanja što boljeg razumevanja koncepta na svim nivoima.

Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju efikasne primene prijave imovine i sistem verifikacije, uključujući i kaznene mere za odvraćanje u slučajevima neusaglašenosti kao i odgovarajuće praćenje mera (uključujući i temeljne istrage tamo gde je to potrebno) u slučajevima gde prijavljena imovina ne odgovara realnom stanju.

Srbija radi na izmenama svog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i radi na osnaživanju nezavisnosti i administrativnih kapaciteta relevantnih nadzornih organa, posebno Državne revizorske institucije i Republičke izborne komisije.

Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju adekvatne primene zakona, uključujući i mere za odvraćanje tako gde je to potrebno.

Srbija vrši izmene svog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ojačava administrativni kapacitet kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđuje obuku o rukovanju pristupa zahtevima za informacije i inicijalnu evidenciju unapređenog pristupa informacijama, obuhvatajući, u smislu poslova privatizacije, aktivnosti državnih preduzeća, postupke javnih nabavki, javne potrošnje i donacije političkim strankama iz inostranstva.

Srbija angažuje i upravlja karijerama državnih službenika na bazi jasnog i transparentnog kriterijuma, sa akcentom na vrednovanje i pokazane veštine. Srbija razvija i koristi mehanizam za efikasnu primenu Kodeksa ponašanja državnih službenika. Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju primenjenih sankcija u slučajevima kršenja pomenutog Kodeksa. Srbija obezbeđuje sprečavanje korupcije kroz uvođenje efikasnog internog sistema kontrole i osnaživanja odgovornosti rukovodilaca u javnom sektoru.

Srbija efikasno primenjuje novi Zakon o zaštiti uzbunjivača i prati njegovu primenu.

Srbija primenjuje i ocenjuje uticaj mera preduzetih u cilju smanjenja korupcije u ugroženim područjima (zdravstveni sektor, porezi i carine, obrazovanje, lokalne vlasti, proces privatizacije, javne nabavke i policija), preduzima korektivne mere gde je potrebno i organizuje inicijalnu evidenciju mogućeg umanjenja stepena korupcije u navedenim područjima.

Srbija treba da osnaži represivne mere u borbi protiv korupcije. Naročito,

Srbija radi na analizi svoje organizacione strukture i organa pre izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Srbija posvećuje posebnu pažnju izgradnji kapaciteta tužilaštva i policije i obezbeđuje neophodnu finansijsku i kadrovsku podršku i obuku. U značajnoj meri se unapređuje međuagencijska saradnja i razmena obaveštajnih podataka na siguran i bezbedan način.

Srbija uspostavlja inicijalnu evidenciju efikasnih i efektivnih istraga (uključujući finansijske istrage), gonjenja, presude i konfiskaciju imovine u slučaju korupcije, uključujući i slučajeve visokog profila. Srbija primenjuje politiku nulte tolerancije curenja informacija u vezi sa planiranim ili tekućim korupcijskim istragama i obezbeđuje sankcionisanje ukoliko dođe to takvih situacija.

Srbija revidira svoj Krivični zakonik i obezbeđuje efikasan ishod u rešavanju privrednih krivičnih slučajeva a posebno u krivičnim delima "zloupotrebe položaja odgovornog lica".

Osnovna prava

Srbija treba da osnaži efikasnu primenu ljudskih prava.

Naročito,

Srbija dodatno dopunjuje Zakon o zaštitniku građana u cilju osnaživanja nezavisnosti i u skladu sa međunarodnim standardima. Srbija osnažuje institucionalni kapacitet svoje strukture Zaštitnika građana, uključujući Nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Srbija aktivno i kontinuirano pruža javnu podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava.

Srbija primenjuje sve preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) i ulaže u poboljšanje infrastrukture i uslova života u zatvorima (uključujući zdravstvenu zaštitu), pritvorskim centrima i psihijatrijskim ustanovama. Srbija aktivno radi na smanjenju pretrpanosti i sprovodi obučavanje i aktivnosti u pogledu podizanja nivoa svesti o pravima lica u pritvoru.

Srbija u potpunosti poštuje nezavisnost medija, primenjujući nulti stepen tolerancije kada se radi o pretnjama i napadima na novinare, i stavlja prioritet na krivične istrage kad god se desi takav slučaj. Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju napretka u radu „Komisije za razmatranje činjenica koje su pribavljene u istragama koje su objavljene u ubistvima novinara" uključujući dodatne istrage, efikasna gonjenja i preventivne mere za učinioce.

Kroz primenu Strategije za razvoj sistema javnog informisanja, Srbija preduzima aktivne mere u reformisanju svog medijskog okruženja kreirajući time ohrabrujuće okruženje za slobodno izražavanje, zasnovano na transparentnosti (uključujući i vlasništvo nad medijima), integritet i pluralizam.

Srbija primenjuje Strategiju i akcioni plan u borbi protiv diskriminacije i usvaja izmene Zakona o zabrani diskriminacije u skladu sa pravnim tekovinama EU. Srbija obezbeđuje adekvatan institucionalni kapacitet za njihovu primenu. Srbija pažljivo prati uticaje ova dva instrumenta - i u pogledu punog poštovanja prava LGBTI lica - preduzimajući korektivne mere gde je potrebno.

Srbija usvaja novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti i novu Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Srbija obezbeđuje adekvatan institucionalni kapacitet za primenu plana kao i za primenu Nacionalne strategije i Akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Srbija pažljivo prati njihov uticaj i preduzima preventivne mere tamo gde je to potrebno.

Srbija unapređuje stepen poštovanja prava deteta, s posebnim osvrtom na grupu socijalno ranjive dece, na decu sa invaliditetom i decu žrtve zločina. Srbija aktivno radi na smanjenju institucionalizacije u korist povećanja broja rešenja porodične nege. Srbija usvaja i primenjuje Strategiju i akcioni plan za prevenciju i zaštitu dece od svih oblika nasilja. Srbija uspostavlja pravosudni sistem po meri deteta, uključujući kroz izmene i dopune i sprovođenje Zakona o maloletnicima, unapređivanje rada Saveta za maloletničko pravosuđe, obezbeđivanje obuku za rad sa maloletnim prestupnicima, kao i kroz unapređivanje alternativnih sankcija za maloletna lica i mere za reintegraciju maloletnih prestupnika u društvo.

Srbija unapređuje situaciju sa invalidima, između ostalog kroz punu primenu Konvencije UN o pravima lica sa invaliditetom i pažljivo prati svoje rezultate.

Republika Srbija treba da unapredi usklađenost sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima u pogledu procesnih garancija. Naročito:

Republika Srbija usvaja novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i uspostavlja dobro opremljen sistem besplatne pravne pomoći. Republika Srbija vrši izmenu svog zakonodavstva (uključujući Zakonik o krivičnom postupku) kako bi se postigla usklađenost sa pravnim tekovinama EU u pogledu procesnih prava i prava žrtava.

Republika Srbija pruža potrebnu obuku i prati sprovođenje EU kompatibilnog zakonodavstva po pitanju proceduralnih zaštitnih mera i preduzima korektivne mere gde je to potrebno.

Republika Srbija treba da pojača zaštitu manjina i kulturnih prava. Naročito,

Republika Srbija sprovodi svoj pravni okvir koji se odnosi na prava osoba pripadnika manjina, kao i „Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina" u potpunosti i time doprinosi delotvornom i jednakom sprovođenju preporuka Savetodavnog komiteta Saveta Evrope o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina na čitavoj teritoriji. Naročito posvećuje pažnju oblasti obrazovanja, upotrebi manjinskih jezika, pristupu medijima i verskim službama na manjinskim jezicima i adekvatnoj zastupljenosti u javnoj upravi. Republika Srbija detaljno prati njegovo sprovođenje na inkluzivan i transparentan način, procenjuje njegov uticaj do kraja 2018. godine i izveštava o napretku.

Republika Srbija usvaja i sprovodi akcioni plan (koji prati novu strategiju) za poboljšanje uslova života Roma, sa posebnim naglaskom na registraciju, sveobuhvatne mere zabrane diskriminacije, poštovanje međunarodnih standarda o prinudnim iseljenjima, garantovana socijalno-ekonomska prava, obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje, uključujući i pristup osnovnim javnim uslugama (voda i struja). Republika Srbija obezbeđuje merljivo poboljšanje položaja Roma, smanjujući jaz u odnosu na ostatak stanovništva u gore navedenim oblastima.

Republika Srbija poboljšava položaj izbeglica i interno raseljenih lica kroz pružanje trajnih stambenih rešenja i poboljšanje životnih uslova, poboljšanje njihovog pristupa pravdi putem besplatne pravne pomoći, pružanje ličnih (građanskih) dokumenata licima bez navedenih dokumenata čime se obezbeđuje njihov potpuni pristup pravima i podstiče njihova socijalna i ekonomska integracija.

Republika Srbija treba da preduzme korake zarad usklađivanja domaćeg zakonskog okvira sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima protiv rasizma i ksenofobije. Naročito,

Republika Srbija vrši izmenu svog Krivičnog zakonika kako bi u potpunosti bila usklađena sa pravnim tekovinama EU, dok u praksi osigurava delotvoran pristup krivičnog zakonodavstva određenim oblicima i izrazima rasizma i ksenofobije. Republika Srbija preduzima mere usmerene na povećavanje tolerancije među građanima, uključujući kroz obuke i podizanje nivoa svesti o borbi protiv zločina iz mržnje, i kroz obezbeđivanje delotvorne istrage slučajeva. Republika Srbija sprovodi Strategiju i Akcioni plan za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (2013 - 2018).

Republika Srbija treba da obezbedi usklađivanje sa standardima EU o zaštiti podataka, naročito,

Republika Srbija usvaja i sprovodi novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa pravnim tekovinama EU, prati njegovo sprovođenje i preduzima korektivne mere gde je to potrebno. Republika Srbija takođe pruža obuku i jača nezavisnost, sredstva i administrativne kapacitete Poverenika za informacije od javnog značaja.

Za sve pomenute oblasti, Republika Srbija u potpunosti priznaje i koristi prednosti ekspertize civilnog društva, te stoga pristupa stvarnom i sistematskom dijalogu sa civilnim društvom.

Praćenje napretka pri usklađivanju sa i sprovođenjem pravnih tekovina EU će se nastaviti tokom pregovora. Evropska unija ističe da će posebnu pažnju posvetiti praćenju svih specifičnih pitanja koja su gore navedena - kroz ekspertske misije - u cilju obezbeđivanja administrativnih kapaciteta Republike Srbije. U skladu sa odredbama pregovaračkog okvira, Komisija ukazuje na svoju nameru da predloži ažurirana prelazna merila kada god je to opravdano. U tom pogledu, sve mere da se prilagodi pretpristupna pomoć se mogu preduzeti samo u skladu sa važećim pravilima i procedurama. Posebnu pažnju treba posvetiti vezama između ovog poglavlja i drugih pregovaračkih poglavlja. Konačna ocena usaglašenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU i njenog kapaciteta za sprovođenje može se vršiti isključivo u kasnijoj fazi pregovora. Pored svih informacija koje EU može zahtevati u okviru pregovora u ovom poglavlju, a koje treba da budu na raspolaganju na Konferenciji, EU poziva Republiku Srbiju da redovno pruža pisane detaljne izveštaje Savetu za stabilizaciju i pridruživanje o napretku u sprovođenju pravnih tekovina EU.

Imajući u vidu sva gorenavedena razmatranja, Konferencija će morati ponovo da razmatra ovo poglavlje u odgovarajućem trenutku.

Takođe, EU podseća da je u periodu od otvaranja do zatvaranja pregovora moguće usvajanje novih pravnih tekovina EU.

( Pregovori o pristupanju sa Srbijom - Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, Kancelarija za evropske integracije )