Na licu mesta – Jedanaesti Sajam šljiva u Osečini:
»Ovo je naša odbornica«

Bilo šljiva, pekmeza, bio SNS ministar, ali glavni bio SNS gospodin Babić, jedini sa šljiva stajling do u plave mokasine, kako je samo nos’o svoj dominantno privatni sako šerpa plave boje, so veliki beli dugmići, koji bejahu pričvršćeni kvalitetnim crnim koncem...

Organizator javio da Sajam šljiva u Osečini ove godine slavi jedanaest godina postojanja. To je, kako napismeno poručili, još jedna razlog da budu vredniji, bolji i uspešniji. Još javili, Manifestacija je jedinstvena sinteza sajma i festivala šljive, te da svečarska atmosfera, radost i gostoprimstvo domaćina, omogućavaju hiljadama gostiju da osete duh Zapadne Srbije i nezaboravnu aromu plodova ovog kraja...

Na takav poziv reporter ode usmeno vidi kakva je to jedinstvena sinteza, kakva svečarska atmosfera, hiljade gostiju, nezaboravna aroma... Kad tamo, sve na svom mestu. Zgrada opštine uz regionalni put, na delu štednja i minimalizam, na ulazu u zgradu samo tri zastave na jarboli, ispred izbledela itison staza, nekoliko većih saksija sa neko zimzeleno rastinje. U toku aktivnost dočeka gostiju, u’vatimo da novi SNS predsednik opštine, sivo odelo sa pripadajućom kravatom, daje izjavu za Javni servis da ovo velika šansa za Osečinu i Srbiju...

CANE ČAMAC: Reporter mrdne iz te Zgrada opštine ulice desno, opet desno i eto izložbe starih zanata na otvorenom, pletene stolice, zemljani lonci, kod stolara iz Svileuve, ispred bračnog kreveta u teški duborez, okačeno nekoliko daski u plitkom duborezu sa likom đenerala Draže, na kojima pisanom ćirilicom piše "Živ je Draža umro nije dok je Ravne gore i Srbije". Na otvorenom i krojač sa mašinu "singericu", mali razboj sa malo i veće tkanje...

...praktična upotreba šljiva;...

Unutra, u sali biblioteke, izložba "Zlatne ruke". Žensko sa šiške, u neku šiške haljinu, sa bine, upravo poručuje, Zato želim da se vidimo u zdravlju, takmičarima želim sreću, sve vas pozivam da se prihvatite kola. Sa bine se javi muzika, rasplete se folklor, iz sale dadoše podršku. Novinar uze ubeleži šta ima od "narodnu radinost", šljive, džemovi, pite, vanilice... pa dalje, šljive, ornamentisane čaše, ornamentisane kutijice i kutije, knedle sa šljivama, razni srceta kolači... onda imade sve vrste slatkog na jedan poslužavnik, plus kajmak u posebnoj činiji, još toga, pa kiseli krastavčići, ukrasno kamenje, pletene čarape, još šljiva, veza, vanilica, svega po taj "bakin recept bez dodataka"...

Dalje, prema izložbenoj hali, bilo još ponude, puno paprika ljutačica u saksije, pa Info pult sa devojčurci, tradicionalno Poselo kod lampeka, gde se pokazno kuva pekmez od šljiva, peče rakija. Tu starije žene u narodnu nošnju sa svoju izvornu pesmu, harmonika, jedan sa gajde, i gospodin zdravičar "Antonije čovek iz naroda", koji izložio knjige sa zdravice, svoju rakiju, nekoliko šajkača i karton na koji u boji piše, "Oj rakijo šljivovice, ja tebe mnogo volim, i uz tebe se bogu molim"...

Tu bilo jošte proizvoda i narodne radinosti, i na svome mestu, levo od ulaska u halu, "Cane" kace. Tu bio sav Cane asortiman, velike, i manje velike crne plastične kace, plus novi Cane proizvod, crni čamac, od istu plastiku ko i kace. Tu bio i Cane gospodin, preko telefon javlj’o da zauzet sa izlaganje. Ovaj put mu ofis ne bio u rasečenoj kaci, no to beše jedan prostran šator-tenda, pod kojim se gospodin Cane vlad’o vrlo svečano.

Onda bio ulaz u izložbenu halu, totalno ispoštovan minimalizam, samo plava mušema, iznad ulaza, sa natpisom "Sajam šljiva Osečina", dva mikrofona... Novinar ujde u sajam, ne bilo naroda, zato bilo proizvoda. Redom, svega, sve šljive i proizvodi od šljive, ima i Mačkat pršuta, razni staklići i burići, rakije sa etiketom, rakije bez etikete. Najviše, u gajbe i kartonske kutije, šljive, ima "požegača", "čačanka", "stenlej", i ima slatko, pekmez, srcasti šljivani kolači sa beli pasulj slovima "Sajam šljiva". Da se kaže da bila i šljiva koja ne bila plava, zove se "milinkuša", i bila šaka smokava, zelenih. Posle još požegače i čačanke, rakije, slatko u razno pakovanje, bila na zid šarenica, ćilim, na kojoj na beli milje izvezena plava slova "Dobro došli".

Napolje uveliko tekle pripreme za svečano otvaranje, u sve pristiže, samo što je ne uteraše u halu, crna limuzina, iz koje izađe SNS gradonačelnik Valjeva, svečana roze košulja, crni sako o desno rame. Pristigoše i folklor deca, u koloni i pratnji redara. Gospodin Cane, koji se svečano presvuko u svečanu bledo-plavu košulju, stade kod svog "Cane čamca". Upitamo se sa starijim čovekom, bavi se poljoprivredom, sve proizvodi, cena šljive, nema se račun, cena samo 12–15 dinara po kili.

U sve stadoše pristižu persone sa oko vrata "Gost" identifikaciju. Eto gospodin Miloš Vučevića, SNS gradonačelnika Novog Sada. Gospodin Cane uze prikopča dugmad na svečanoj bledo-plavoj košulji. U sve se primače SNS gradonačelnik Valjeva, i on, i oni oko njega, imađaše Gost obeležje. U sve stadoše tri popa. Uze pirka od istoka, svečano otvaranje je kasnilo.

...gospodin Zoran Babić, privatno

S OBE RUKE: Kad, posle tačno akademskih 17 minuta, eto ti ministra poljoprivrede Nedimovića, sa njim predsednik opštine Osečina, sa njima SNS gospodin Zoran Babić, i viši i krupniji. Ne samo da viši i krupniji, nego i dominantniji, sav u taj adekvatan i svečani stajling, do u plave mokasine na bosu nogu. A tek sako koji bil najsvečanije šerpa plave boje, a tek velika bijela dugmad, kvalitetan crni konac kojima dugmad prišivena. Gospodin Cane stade mirno pored svoj crni čamac, svi produžiše do SNS Vučevića, prikupiše se, Babić gospodin pokaza SNS gradonačelniku Valjeva da stane do njega.

Pred mikrofone stadoše dve u nošnju devojke, bi "Sedam sati udara"... svi dadoše aplauz, i Babić gospodin je udaro desnom o levu. Pojavi se voditeljka, za koju rekoše da glumica iz serije "Baba se češlja", raspuštene kose, šljiva plava ‘aljina, po prsima srebro vez. Voditeljka uze čita, Dobar dan, dobro došli... nastavi sa čitanje, Zemlja Srbija je oduvek bila poznata po proizvodnji šljive... pa pročita, Sa nama je prvi čovek opštine koji će vam se obratiti. Gospodin Cane, od svoje kace, viknu, Bravo, diže obe ruke, javi se Osečine predsednik, u sivi sako sapet na jedno dugme, iz glave reče, Dobar dan poštovani ministre, uvaženi gosti, dragi prijatelji... šljiva iz Osečine stigla je u sve krajeve sveta... u to ime želim da zahvalim svim izlagačima... naš plan je da negujemo tradiciju, kako u proizvodnji šljive, tako u njenoj promociji...

Gospodin Cane, koji se beše primako, još jednom viknu, Bravo, ponovo se javi voditeljka, umetnički pročita, Pozivam ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, da otvori ovogodišnji 11. Sajam šljiva. Javi se ministar, Moje veliko poštovanje, predsedniče Aleksiću, dragi gosti, izlagači, svi kojima je šljiva na srcu... dodatna vrednost će biti simbol za ovo ministarstvo, imamo podršku premijera, naš posao je da plasiramo što više prerađenog voća...

Onda ministru dodeliše korpu sa proizvodi i suveniri, on se zahvali, dodeliše nagrade najbolji proizvođači, voditeljka pročita da se svi pozivaju da uđu u izložbenu halu. Sve krenu unutra, SNS Vučević čestita SNS kolegi Aleksiću na odličnom govoru, kolona stade kod prvi štand, svi pokazaše interesovanje, no, najbolji utisak, po svi parametri, je ostavlj’o Babić gospodin. Nastaviše po štandovi, Nedimović se rukov’o, Vučević klim’o, Babić je za svakog im’o lepu reč i mudar savet.

Iđahu tako, pa opet stadoše, predsednik Osečine Aleksić reče, Ovo je naš SNS odbornik, na to ministar Nedimović pruži obe ruke, privuče Našeg SNS odbornika, reče, Veliko mi je zadovoljstvo. Kad ovi odmakoše upitamo se sa Ovo je naš SNS odbornik, čovek reče da iz sela Gunjaci, Nenad Vilotić, rek’o predsednik, on je odbornik SNS, ima dobru proizvodnju, i televizija dolazila kod njega, ministar mu rek’o da će doći, specijalno, da razgovaraju o budućem radu, svaka mu čast...

Najveći gosti nastaviše odanje, Babić, za slikanje, prikopča bijelo dugme na svečani šerpa plavi sako, predsednik Osečine opet upravi ministra, Ovo je naša odbornica, ministar pruži obe ruke, Naša odbornica uze sprema darove, ministar reče da rakiju neće može primi. Desi se još jedan slučaj Ovo je naša odbornica, završiše sa šljive obilazak, sve priđe štandu opštine Ormož od Dravi, Slovenija, probaše šta sve ima od bundeve.

Krenuše ka izlazu, Babić gospodin zaost’o na štandu "profesionalnih plastenika", proizvođača sa Uba. Tu je im’o nekoliko krucijalnih razmena, govorivši, Tako je, i da država iza svega ne stoji samo verbalno, nego i suštinski. Novinar ubeleži da Babić gospodin, na šerpa plavi sako, ima adekvatne plave i antilop mokasine na bosu nogu, te uze pripremi Babić pitanje, ispred koga prisutan, ispred Partije, možda kao budući direktor Naše pošte? Novinar prvo upita Babić gospodina za utisci, ali, on zahvali, samo reče: Ovde sam onako, privatno! Tako odagno sve primisli da šerpa boje sako nova svečana uniforma direktora Naše pošte, ostavljajući malu mogućnost da to specijalna uniforma čelnika od naši vazduplohovi.

I novinar krenu napolje, pribeleži da SNS Vučević gospodin daje izjavu u našu Tanjug kameru, Već duže vreme postoji komunikacija između Novog Sada i Osečine... Reporter nabasa na voditeljku u šljiva haljinu, lično saznade, ona je Marija Petronijević, doktorka Ivana iz "Baba se češlja". Sve "Gost" gostiju ode na koktel se okrepi, kod "Lampeka" razvukli harmoniku, Da se vrati što smo nekad bili/ Oj livado što smo te kosili...

Dragan Todorović