Intervju – Tamara Đurđić, direktor održivosti operacionog razvoja u Coca-Cola HBC Srbija:
Lider u sektoru pića

"Ulaganje u zaštitu životne sredine je u domenu izuzetnih investicija. Država zadaje određeni okvir i obaveze, ali mi kao kompanija uvodimo rešenja i postavljamo ciljeve koji su daleko iznad zakonom propisanih okvira"

Povodom najnovijih ciljeva Coca-Cola HBC Grupe u oblasti održivosti, za "Vreme" govori Tamara Đurđić, direktor održivosti operacionog razvoja (operational sustainability manager) u Coca-Cola HBC Srbija.

"VREME": Coca-Cola HBC Srbija je jedan od promotera principa održivosti u poslovanju i nedavno je domaćoj javnosti predstavila nove planove do 2020. godine. Šta to konkretno znači?

TAMARA ĐURĐIĆ: Novi ciljevi Grupe u okviru koje poslujemo znače da ćemo i mi u Srbiji nastojati da koristimo 40 odsto ukupne energije iz obnovljivih i čistih izvora, recikliramo najmanje 40 odsto ukupne ambalaže na tržištu i koristimo recikliranu PET ambalažu i/ili PET ambalažu od obnovljivog materijala za 20 odsto ukupne PET ambalaže. Takođe, nastojaćemo da smanjimo težinu ambalaža za 25 odsto po litru proizvedenog napitka i planiramo da sertifikujemo više od 95 odsto ključnih sastojaka poljoprivredno-prehrambenog porekla u skladu sa Principima održive poljoprivrede Coca-Cola sistema. Istovremeno, uložićemo najmanje dva odsto svoje godišnje dobiti pre oporezivanja u zajednice i udvostručićemo broj zaposlenih koji učestvuju u dobrovoljnim inicijativama tokom radnog vremena na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Kako se novi ciljevi uklapaju sa već postojećim praksama Coca-Cole HBC u Srbiji?

Naše poslovanje u Srbiji se ne razlikuje u odnosu na druge članice Grupe u razvijenijim zemljama. Dostignuća u Srbiji su u brojnim oblastima na veoma visokom nivou i već godinama dobijamo poverenje kolega da prvi uvodimo inovativna rešenja i prakse. U prilog tome najbolje svedoče čak dva European Water Stewardship zlatna sertifikata, koja su dobile naše punionice u Srbiji. Takođe, naši rezultati značajno doprinose ukupnom učinku kompanije i, zahvaljujući naporima svih nas, već treću godinu zaredom smo kao Grupa proglašeni liderom u oblasti u sektoru pića prema Dau Džouns indeksu održivosti.

Zašto je to priznanje važno za kompaniju?

Dau Džouns indeks održivosti jedan je od najkredibilnijih svetskih merila dostignuća kompanija u oblasti zaštite životne sredine i doprinosa zajednici. Kriterijumi prema kojima se kompanije rangiraju su veoma strogi i to što je Coca-Cola HBC Grupa treću godinu zaredom proglašena liderom u sektoru pića je izuzetno priznanje. To konkretno znači da naši napori dokazano doprinose očuvanju okoline i da je naše strateško opredeljenje da održivost utkamo u sve aspekte biznisa prepoznato na svetskom nivou.

Često slušamo o uticaju na životnu sredinu, a zapravo nije baš potpuno jasno kako se mere direktni uticaji. Da li nam možete pojasniti kojim se parametrima vodite?

Uticaj na životnu sredinu je merljiv i kompanije koje su tome posvećene na pravi način svoj doprinos mogu sagledati i prikazati krajnje precizno i transparentno. Na primer, praćenje emisije ugljen-dioksida je parametar koji se u Coca-Coli HBC prati u svakom segmentu poslovanja, od nabavke, proizvodnje, transporta i logistike, ali i kroz saradnju sa dobavljačima jer i od naših partnera zahtevamo da primenjuju tehnologije sa smanjenom emisijom. Takođe, primenjujemo savremene rashladne uređaje sa znatno nižom emisijom i iz godine u godinu i u toj oblasti smanjujemo svoj uticaj na okruženje. Potrošnju vode smo od 2007. do 2015. godine smanjili za čak 50 odsto i to smo postigli upravo praćenjem potrošnje na dnevnom nivou, u okviru čitavog našeg lanca proizvodnje i distribucije. Istovremeno, godinama povećavamo procente recikliranog otpada koji nastaje u proizvodnji, i u 2015. godini on iznosi sjajnih 96,7 odsto. Dakle, kroz dnevno praćenje parametara, postavljanje novih ciljeva i primenu novih tehnologija, uticaj je i te kako merljiv!

Da li je u Srbiji održivost i dalje samo trend i da li država prepoznaje kompanije koje u okviru svog poslovanja čine dodatne napore da umanje svoj uticaj na okruženje?

Imajući u vidu da sam svoju karijeru posvetila održivom razvoju i da radim u kompaniji koja posluje u skladu sa svetskim standardima u ovoj oblasti, moram da podvučem da je ulaganje u zaštitu životne sredine u domenu izuzetnih investicija. Država zadaje određeni okvir i obaveze, ali mi kao kompanija uvodimo rešenja i postavljamo ciljeve koji su daleko iznad zakonom propisanih okvira. Održivost je deo svih naših procesa i jedan od parametara uspešnosti, i mislim da i društvo i država imaju sve više sluha i veći nivo prepoznavanja doprinosa koji ostvarujemo.

Nedavno je i punionica u Beogradu dobila EWS sertifikat, možete li nam reći malo više o ovom priznanju?

Coca-Cola HBC Srbija je jedini nosilac čak dva zlatna EWS (European Water Stewardship) sertifikata, oznake kvaliteta i poštovanja standarda u oblasti odgovornog upravljanja vodnim resursima i zaštite životne sredine. Prvi sertifikat je dobila Rosa voda, a zatim je usledilo ovo značajno priznanje i za našu punionicu u Beogradu. Evropska agencije za upravljanje i očuvanje voda, koja dodeljuje sertifikat, prepoznala je naše napore u ovoj oblasti, a posebno bih izdvojila činjenicu da smo prvi u Evropi uveli eko bocu koja sadrži do 30 odsto materijala biljnog porekla, kao i da smo posebnu pažnju posvetili tretmanu otpadnih voda, što znači da je voda koju vraćamo prirodi u potpunosti bezbedna za biljni i životinjski svet.

Prilikom jedne posete punionici u Beogradu, saznali smo da u okviru fabrike imate bazen sa ribama koje žive u vodi koju ste obradili?

Tako je, pre nekoliko godina smo hteli da temu prerade otpadnih voda približimo našim partnerima i posetiocima, i odlučili smo da im prikažemo efekat koji postižemo tako što ćemo napraviti bazen sa ribama koje žive u vodi koju mi prvobitno preradimo. Istu tu vodu vraćamo prirodi i one su upravo dokaz da je voda bezbedna.

Postoji još jedan princip koji ste predstavili prošle godine pod nazivom Near Loss. Da li možete da nam ga pojasnite?

U okviru Coca-Cola HBC Grupe, te i u Srbiji, 2014. godine smo uveli novi ekološki parametar – Near Loss, koji predstavlja svojevrstan mehanizam prepoznavanja mogućih gubitaka ekoloških resursa i njihovog pravovremenog otklanjanja. U svakodnevnom poslu, to znači da svaki zaposleni ima pravo da prijavi sve što mu se učini kao nepotrebno rasipanje prirodnih resursa. Na ovaj način vrlo brzo uočavamo nepotrebno trošenje vode, struje ili drugih resursa, otklanjamo nedostatke ili uvodimo nova rešenja. Putem ovog dodatnog principa ostvarili smo znatne uštede i rezultate.

Mnogo se u poslednje vreme priča o reciklaži i procesima koje kao država moramo proći u ispunjavanju kriterijuma Evropske unije. Šta biste vi istakli kao ključno kada je reč o ambalaži i umanjenju njenog uticaja na sredinu?

Ambalaža ima vitalnu ulogu u održavanju vrhunskog kvaliteta i bezbednosti naših proizvoda i veoma smo posvećeni pronalaženju rešenja da očuvamo njen kvalitet, na način koji je odgovoran prema prirodi. To je veoma izazovno i na svakodnevnom nivou radimo na smanjenju proizvodnog otpada, optimizaciji samih pakovanja i povećanju sadržaja recikliranog i obnovljivog materijala u sastavu nove ambalaže – PET biljnog porekla. Takođe, uz smanjenje PET ambalaže, ali i ostalih pakovanja, aktivni smo u kampanjama i udruženjima koji se bave edukacijom potrošača o reciklaži.

Tradicionalno u Srbiji predstavljate svoj izveštaj o održivom poslovanju. Koliki je značaj izveštavanja i u kom segmentu prepoznajete njegov najveći uticaj?

Predstavljanje rezultata na godišnjem nivou je za nas od velikog značaja. Sa jedne strane, to nam daje vrlo jasnu sliku napretka, ali nas upućuje i na oblasti na koje bi trebalo više da se fokusiramo. Istovremeno, Izveštaj našim partnerima i potrošačima daje priliku da na jasan i metodološki kredibilan način omogućimo uvid u sve ono što u toku jedne godine činimo za zajednicu. I dodatno, predstavljanjem Izveštaja i naših rezultata, temu održivosti stavljamo u fokus najšire javnosti, jer smo svesni da u ovoj oblasti ima još prostora za napredak i da je važno da svojim primerom doprinosimo sve većoj svesti o značaju očuvanja zajednice.

Kako pripremate Izveštaj i da li postoji neka prihvaćena metodologija?

Izveštaj tradicionalno priprema Smart kolektiv prema međunarodnom GRI G4 standardu i ispunjava visoke zahteve Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija koji se odnose na Izveštaj o napretku, što je potvrda posvećenosti kompanije održivom poslovanju u svim segmentima.