Uhapšeni džihadisti s Kosova i Makedonije koji su pripremali napad tokom utakmice u Albanija-Izrael Analiza američke Akademije Vest point: Strani borci, od kolevke pa do groba Terorizam u XXI veku - najviše napada u Iraku, Pakistanu, Avganistanu, Indiji... (interaktivna mapa)

Kosovska policija je između 4. i 15. novembra uhapsila 19 osoba i osujetila napad ISIS-a na nacionalni fudbalski tim Izraela i na navijače na utakmici Albanija – Izrael 12. novembra, a takođe i na druge ciljeve na Balkanu. Jedan osumnjičeni je pušten posle 48 sati, a njih 18 će biti zadržano 30 dana radi ispitivanja. Osamnaest osumnjičenih su kosovski državljani a jedan je makedonski. Kolovođe planiranih napada bili su članovi ISIS-a u Siriji. Policija je zaplenila oružje, eksploziv i ekstremistički verski materijal.

Tokom policijske akcije zaplenjen je 281 gram eksploziva TATP, 2,5 kilograma supstance pomešane sa eksplozivnom tečnošću u kristalnom stanju, jedna automatska puška kalibra 7,62 mm, lovačka puška, gasni pištolj, 719 metaka različitih kalibara, jedan dron, radio veza, mobilni telefon, laptop, kompjutersko kućište, USB, verski materijal i literature od autora poznatih po ekstremističkoj ideologiji.

Kako javlja reporterka N1, policija je došla do saznanja da su osobe podeljene u više različitih grupa, pod koordinacijom Ljahdima Muadžerija, poznatog islamiste koji se nalazi u Siriji, u terorističkoj organizaciji Islamska država.

Prema izveštavanju medija u Albaniji i na Kosovu, u Elbasanu, među navijačima su bili i pripadnici izraelskog Mosada.

Pre ovog događaja pojedini listovi su ukazivali da paradoks da je Kosovo, na kome su Amerikanci bili toliko popularni pre deceniju i po, postalo jedna od tačaka velike regrutacije islamističkih ekstremista.

Posle decenija pod komunističkom vlašću, kada je Kosovo bilo deo Jugoslavije, muškarci i žene su se družili slobodno, škole su bile muško-ženske i devojke su retko nosile velove. Sada više nisu sasvim retke mlade žene koje odbijaju da se rukuju ni sa rođacima, koje idu zabrađene i mladi muškarci koji odlaze u džihad ili napadaju ljude druge vere, novinare, pa i političare.

Njujork tajms je 21. maja pod naslovom Kako je Kosovo postalo plodno tle za ISIS (How Kosovo Was Turned Into Fertile Ground for ISIS ) opisivao kako svakog petka, samo nekoliko desetina metara od statue Bila Klintona stotine mladih bradatih ljudi priređuje šou moleći se na trotoaru ispred improvizovane džamije smeštene u bivšoj prodavnici nameštaja.

To je jedna od džamija napravljenih na Kosovu novcem iz Saudi Arabije. Ova zemlja "osumnjičena" je da na Kosovu širi vahabizam, konzervativnu ideologiju dominantnu u Saudi Arabiji. Njujork tajms primećuje da od kada je pre sedamnaest godina Kosovo otrgnuto od Srbije, često pred očima američkih zvaničnika, saudijski novac i uticaj transformisao to nekada tolerantno muslimansko društvo u front islamskog ekstremizma. To je velika promena za zemlju od 1,8 miliona ljudi koja je bila među izrazito pro-američki orijentisanim muslimanskim društvima u svetu – u kome su Amerikanci pozdravljani kao oslobodioci koji su predvodili NATO bombardovanje 1999. da bi omogućili nezavisno Kosovo.

Za protekle dve godine policija je identifikovala 314 Kosovara — uključijići dvojicu bombaša samoubica, 44 žena i 28 dece koji su se pridružili Islamskoj državi, što je najveća stopa po glavi stanovnika u Evropi.

Oni su radikalizovani i regrutovani na Kosovu od strane ektremističkih klerika i tajnih asocijacija koje finansiraju Saudi Arabija i druge konzervativne arapske zemlje s Bliskog istoka, koriseći tajne lavirintske mreže donatora.

Fatos Makoli, direktor kosovske kontraterorističke policije izjavljuje za NYT da ti donatori troše mnogo novca da promovišu "politički islam" kroz razne programe preko kojih se obraćaju mladim ranjivim ljudima kroz vahabističku i salafističku literaturu, što rezultira njihovom radikalizacijom. Nema podataka da islamistički dobrovoljci dobijaju novac da idu u Siriju. Novac se daje ideolozima.

Kosovo ima oko 800 džamija od kojih je 240 izgrađeno posle rata – i optuživano od strane Vašingtona da pomažu indoktrinaciju nove generacije vahabizmom. Nakon dvogodišnje istrage policija je optužila 67 osoba, uhapsila 14 imama i zabranila 19 muslimanskih organizacija.

Srpska policija je tokom rata srušila 218 džamija i trebalo ih je izgraditi, tvrdi podujevski imam Bilali, koji pokazuje zabrinutost što vahabizam dolazi u kosovsko društvo, piše NYT.

Muslimani na Kosovu, koje je 500 godina bilo deo Otomanske imperije, su pripadali hanafi školi, tradicionalnoj liberalnoj verziji islama koji prihvata druge religije, ali novi radikalni propovednici šire vahabizam.

NYT smatra paradoksalnim to što su neke od najozbiljnijih tenzija izbile u Gnjilanu, gradu od 90.000 stanovnika u istočnom Kosovu, gde je stacionirano oko 7.000 američkih vojnika u bazi Bonstil.

List konstatuje da je uticaj radikalnih ekstremista porastao po izbijanju rata u Siriji. Među onima koji su regrutovani bila su i trojica civila zaposlenih u kompanijama angažovanim po ugovoru u Bondstilu. Jedan od njih bio je Lavdrim Muhadžeri, lider Islamske države snimljen kako vođenom granatom na raketni pogon strelja čoveka u Siriji.

Posle samoubilačkih napada kosovska istraga je proširena na saudijsku dobrotvornu organizaciju Al Waqf al Islami koja je počela da radi na Balkanu 1989. a većina njenih finansija od oko 10 miliona evra od 2000. do 2012. je dolazila iz Saudi Arabije, Katara, Kuvajta i Bahreina. Uhapšeno je 40 ljudi povezanih s tom organizacijom.

Zašto Amerikanci i kosovske vlasti nisu reagovale ranije, pita se novinar Njujork Tajmsa. Godine 2004. kosovski premijer Bajram Redžepi je pokušao da progura zakon o zabrani ekstremističkih sekti, ali tvrdi da su mu evropski zvaničnici rekli da bi to ugrožavalo verske slobode.

Na sastanku 2003. Ričard C. Holbruk, svojevremeni specijalni izaslanik za Balkan, opomenuo je kosovske lidere da ne rade sa saudijskim komitetom za Kosovo, krovnom organizacijom dobrotvornih društava preko koje je izgrađeno mnogo džamija, a koja je povezana sa saudijski bivšim ministrom unutrašnjih poslova princom Naif bin Abdul-Azizom. Godinu dana kasnije nekoliko organizacija je zatvoreno na Kosovu zbog sumnje da su povezane sa Al Kaidom. U poslednjim godinama Saudi Arabija je smanjila količinu novca koji šalje na Kosovo. Sada novac dolazi iz Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

(ISIS attack on Israeli soccer team thwarted, Kosovo police say CNN, November 17, 2016 )

(Policija Kosova: Sprečen napad na fudbalere Izraela17.11.2016.)

(How Kosovo Was Turned Into Fertile Ground for ISIS.New YorkTimes, May 21, 2016)

( From Cradle to Grave: The Lifecycle of Foreign Fighters in Iraq and Sirija, Non-Western Foreign Fighters in CTC Open Source Dataset, by Country Combating Terrorism Center at West Point United States Military Academy November 2016)

U čijim redovima se bore

Većina stranih boraca koji su se vratili s Bliskog istoka su povezani sa dve glavne grupe džihadista: sa Islamskom državom i sa frontom Džabhat Al-Nusra.

Front Džabhat Al-Nusra i Islamska država imaju isti procenad bombaša samoubica od oko 13 odsto.

Slobodna sirijska armija se sastoji od više organizacionih jedinica od kojih neke takođe sprovode samoubilačke operacije.

Slobodna sirijska armija je sprovodila zajedničke operacije sa Frontom Džabhat al-Nusra, bez obzira na međusobni odnos dveju grupa u prošlosti.

Tokom intenziviranja građanskog rata u Siriji veći broj grupa počeo je da razvija mreže koje su olakšavale dolazak stranih boraca, koji se dramatično povećao između 2011. i 2013. godine.

Uprkos većem porastu stranih boraca u tom periodu, neke grupe su bolje koristile povećani dolazak stranih boraca od drugih.

U 2011. i 2012. godini broj boraca koji su se priključili Islamskoj državi bio je relativno uporediv sa brojem boraca koji su se priključili frontu Džabhat al-Nusr, a ili drugim militantnim grupama.

Posle sukoba 2013. i 2014. uočljiva je jasna razlika u korist Islamske države, kojoj se priključio izvestan broj stranih boraca boraca koji su bili u pokretu Džabhat al-Nusra bio do aprila 2013. godine kada se ova grupa odvojila od Islamske države. Iz analize proizilazi da strani borci od 2013. godine pa nadalje favorizuju Islamsku državu...

Analitičarima Vest pointa se čini da je jasno da je raskol između Džabhat al-Nusra i Islamske države, kuvećao haos na sirijskom ratištu na kome se bori 1000 raznih grupa...

***

Istraživači Vest pointa pišu u uvodu da cilj njihove kolekcije nije bio da se stvori neki generalni spisak svih stranih boraca, već da se vidi kako informacije iz otvorenih izvora osvetljavaju životni ciklus, dubine i nijanse motivacije onih koji su odlazili na ratište.

U uvodu istraživači konstatuju da je važno je da se prepozna da nije nov fenomen političkih aktera u mobilizaciji i regrutaciji pristalica iz različitih geografskih regiona u ime neke univerzalne ideologije. Neki renomirani pojedinci su učestvovali kao borci u stranim sukobima. Lekar Samuel Huv (Samuel Howe) i pesnik Lord Bajron su dva od mnogih stranaca koji su učestvovali u grčkoj borbi za samoopredeljenje i nezavisnost tokom 1820. godine u ime. Ernest Hemingvej i Džordž Orvel, kao i mnogi drugi dobrovoljci iz zapadnih zemalja podržavali su republikanske snage da brane demokratiju od širenja fašizma tokom Španskog građanskog rata.

Angažovanje poznatih boraca u ovim sukobima takođe pruža mogućnost za veću mobilizacije pojedinaca na ratišta. Na primer, lideri onoga što su istoričari nazvali "arapska pobuna" (pobune Palestinaca protiv britanskih snaga u Palestini tokom 1936-1939) regrutovali su veliki broj pan-arabista i islamisti izvan Palestine. Sve u svemu, fenomen stranih boraca obuhvata širok spektar pojedinaca i sukoba.

Detaljnija analiza primera otkriva nekoliko sličnih karakteristika u većini političkih borbi koje su u privlačile strane borce:

(1) nacionalistička dimenzija, barem u smislu da je cilj bio da se promeni društveno-politički poredak u određenoj politici;

(2) politička borba koja je dovela do građanskog rata, koji odražava sukob između onoga što se može okarakterisati kao univerzalna ideologija, kao slučajevi Španije ili ruski građanski rat (misle na Oktobarsku revoluciju) ili transnacionalnih problema (pobuna Arapa 1936. i legitimitet kolonijalne politike), i;

(3) nasilje je ograničeno na određene teritorije. Noviji slučajevi političkih borbi koje privlače strane borce, međutim, izgleda da imaju različitu dinamiku...

Prvo, mnoge savremene grupe koje regrutuju strane borce odbacuju koncept nacionalne države i nacionalizam i teže da se uključe u globalnu nasilnu borbu.

Drugo, pošto ove grupe promovišu ideologiju sa jakim verskim komponentama i ekskluzivnost (u smislu njihovog izbora jedinica), otvorene su uglavnom za strane borce iz određenih verskih zajednica (selektivna regrutacija).

Treće, transnacionalna priroda trenutne džihadske borbe, mnoge od stranih boraca dovodi u situaciju da treba da se bore protiv svoje matične zemlje, ili da budu u opoziciji sa proglašenim interesima svoje matične zemlje.

U prošlosti, retko kada su strani borci morali da se bave takvom kontradiktornošću svojih obaveza.

Na kraju, transnacionalna priroda savremenih grupa koje regrutuju strane borce izgleda da doprinosi onome što se može opisati kao "konceptualno istezanje "ili nejasnost koncepta stranog borca".

Na primer, postoje različita shvatanja da li pojedince koji se bore u susednoj zemlji ili u "graničnim ratovima" treba smatrati za strane borce (primer Pakistanaca koji se bore u Avganistanu i u plemenskim područjima). Postoje i različita shvatanja pitanja kada pojedinac prestaje da se smatra stranim borcem i postaje "lokalni/domaći borac", nakon što se borio godinu dana, ili tri, ili četiri godine...

( From Cradle to Grave: The Lifecycle of Foreign Fighters in Iraq and Sirija, Combating Terrorism Center at West Point United States Military Academy November 2016)

Analiza američke Akademije Vest oint : Strani borci, od kolevke pa do groba Vrbovanje, radikalizacija, odlazak i povratak stranih boraca u Siriju i Irak je tema jednog fenomenološkog istraživanja Centra za borbu protiv terorizma američke akademije Vest Point ( Combating Terrorism Center at West Point, United States Military Academy) kojim je prikupljen veliki broj podataka iz otvorenih izvora informacija (sa fokusom na borca iz zapadnih zemalja) o pojedincima koji su od 2012. do 2015. pokušavali ili uspešno putovali u Siriju i Irak da se pridruže nekoj mnogih grupa koji su se protivili režimu Bašara al-Asada. Čvorišta regrutacije Zemlja Grad Broj regruta Velika Britanija London 38 Belgija Antverpen 32 Belgija Brisel 30 Španija Seuta 18 Bosna i Hercegovina Zenica 15 Francuska Nica 13 Francuska Tuluz 13 Francuska Lion 12 Belgija Vilvord 11 Bosna i Hercegovina Sarajevo 11 Belgija Molenbek 10 Francuska Pariz 10 Nemačka Dinslaken 9 Holandija Hag 9 Velika Britanija Portsmut 8 Kanada Montreal 7 Nemačka Frankfurt 7 Holandija Delft 7 Australija Sidnej 7 ( From Cradle to Grave: The Lifecycle of Foreign Fighters in Iraq and Sirija, Hubs of Recruitment Combating Terrorism Center at West Point United States Military Academy, November 2016) «Nezapadni» strani borci po zemljama * Zemlja broj Zemlja broj Albanija 8 Oman 1 Alžir 1 Pakistan 1 Bahrein 4 Palestine 17 Bosna i Hercegovina 78 Katar 3 Kina 2 Rusija 12 Egipat 8 Sandžak** 3 Gruzija 6 Saudi Arabija 90 Izrael 40 Srbija 3 Jordan 64 Slovenija 3 Kosovo 10 Sirija 2 Kuvajt 10 Tunis 4 Libija 5 Turska 8 Makedonija 8 Uzbekistan 1 Maroko 7 Jemen 1 *Lsta je uređena po abecedi jer podaci nisu reprezentativni. ** Sandžak je istorijski region, sada podeljen između Srbije i Crne Gore

Terorizam u XXI veku - najviše napada u Iraku, Pakistanu, Avganistanu, Indiji...

Prema interaktivnoj mapi koju objavlje agencija RIAN, od 2000 godine u svetu je registrovano 72.000 napada koji su odneli živote 170.000 ljudi, a 80% tih smrti — na savesti islamskih organizacija.

Najviše terorističkih napada izvršeno je u sledežim zemljama:

Irak – 15.884

Pakistan – 9.708

Avganistan – 7.641

Indija – 6.023

Filipinima – 2.872

Tajlan – 2.848

Somalija 2.313

Nigerija – 2.170

Jemen – 1821

Rusija – 1753

Kolumbija 1.738

Alžir – 1.311

Libija 1.084

Izrael 1025

Ostale zemlje – 13.964

Trendpovećanja broja terorističkih napada zabeležen je poslenjih godina u većini navedenih zemalja (smanjen je u Rusiji i Alžiru)

( Терроризм в XXI веке, РИАН, 22.01.2016 (обновлено: 13:00 08.02.2016)