VREME 539, 3. maj 2001. / SVET
Četiri decenije od invazije na Kubu:
Niko kao Kastro
Uprkos ekonomskim blokadama, izolacijama i pritiscima svih mogućih vrsta, sa Kaštrom nisu uspeli da izađu na kraj ni Džonson, ni Nikson, ni Ford, ni Buš senior, ni Regan ni Klinton
|
"Ja sam revolucionar i umreću kao revolucionar, i ukoliko bilo koji sudija ili vlasti u Španiji, ili bilo kojoj drugoj zemlji članici NATO-a nameravaju da me uhapse zbog kršenja ljudskih prava, koja su meni sveta, moraju biti svesni da će izbiti borbe", izjavio je 74-godišnji kubanski lider Fidel Kastro povodom nekih najava da bi, u sklopu hajke na "poslednje svetske diktatore", mogao biti uhapšen ukoliko se nađe na teritoriji zemalja pod uticajem NATO-a.
Kuba, naravno, nije svetski uzor za poštovanje ljudskih prava ma koliko ona bila "sveta" za njenog lidera, ali mnogi su skloni da se klade da će Fidel Kastro sa svetske političke scene otići istovremeno kada i sa životne, dakle onako kako on hoće, a ne kako mu već više od 40 godina "predviđaju" i "pomažu" mnogobrojni neprijatelji koje je stekao i koje je svih ovih godina silno izazivao i nervirao.
|
Neposredan povod za poplavu tekstova o Kastru i Kubi u zapadnim medijima bila je 40-godišnjica neuspele invazije u Zalivu svinja u proleće 1961. Kastro je bio na vlasti tek dve godine kada su Amerikanci odlučili da "vrate suverenitet" nad ostrvom, kojim je do 1959. vladao njihov čovek general Batista. Bio je to prvi izazov za mladog američkog predsednika Džona F. Kenedija. Sa njegovim odobrenjem i uverenjem da će stvar biti brzo i glatko izvedena, CIA je poslala na Kubu 1200 kubanskih izbeglica kojima je bilo predočeno da će se "ceo narod" staviti na njihovu stranu čim kroče na ostrvo. Prethodno ih je 25 američkih oficira treniralo u Gvatemali da bi u avanturu krenuli, na sedam brodova, iz Nikaragve. Invazija se završila potpunim krahom, borbe su trajale 72 časa, a završene su potpunim trijumfom Kastrove Revolucionarne narodne milicije.
KUBANSKA KRIZA: Bio je to početak "kubanske krize" koja će kulminirati u oktobru 1962, kada su Amerikanci otkrili da Sovjeti na Kubi grade bazu za lansiranje nuklearnog oružja. Eksperti kažu da je svet bio na ivici strašnog nuklearnog rata, ali je najgore ipak izbegnuto: izvesne kompromise napravili su i Hruščov i Kenedi. S američke strane jedan je bio obećanje da više neće nastojati da vojno ruše režim u Havani. Međutim, Kastro je za Džona Kenedija i njegovog brata Roberta bio više od noćne more. Ričard Gudvin i Artur Šlezinger, lični savetnici Džona Kenedija, nedavno su u Havani, na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj događajima od pre 40 godina, otkrili da su braća Kenedi bila opsednuta svrgavanjem Kastra po svaku cenu.
Robert Rejnolds, bivši šef CIA-e u Majamiju, i Samjuel Harpen, šef operacija za Kubu, priznali su da su postojala 33 plana sabotaže i atentata na Kastra, i to samo za vreme Kenedijevog predsednikovanja. Halpern tvrdi da su mu braća Kenedi prigovarala da CIA nije uradila ništa da se "oslobodi Kastra" posle debakla avanture u Zalivu svinja, a na njegovo pitanje šta tačno znači "osloboditi se Kastra" odgovor je bio – "upotrebite maštu".
Niko ne sumnja da su bar neki od Kenedijevih naslednika u Beloj kući imali slične planove, a Džordž Buš mlađi je osmi američki predsednik kome je u nasleđe ostao i "problem Kastro". Uprkos ekonomskim blokadama, izolacijama i pritiscima svih mogućih vrsta, sa Kaštrom nisu uspeli da izađu na kraj ni Džonson, ni Nikson, ni Ford, ni Buš senior, ni Regan ni Klinton. Ni šanse Buša Juniora ne stoje naročito dobro, mada za jakog saveznika ima biologiju.
NEDOSTATAK DOBRE VOLJE: General Raul Kastro, mlađi brat kubanskog predsednika, koji je ministar vojske i drugi sekretar kubanske Komunističke partije, poručio je ovih dana novoj američkoj administraciji da "svoje razlike sa Kubom reši dok je Fidel živ" jer će "bez njega sve biti teže" pošto njegov autoritet "nikada niko neće imati", i niko neće moći da ubedi kubanski narod u ispravnost neke odluke kao što to još uvek može Fidel. Raul Kastro je više puta izjavio da SAD "nikada nisu odbacile mogućnost agresije na Kubu", a na pitanje da li i dalje tako misli, kaže: "Onog dana kad ne budem tako mislio napustiću ministarstvo odbrane i predložiti raspuštanje vojske."
Film "Trinaest dana" , posvećen zbivanjima u Zalivu svinja, režirao je Kevin Kostner, a da bi otputovao u Havanu, gde je na privatnoj projekciji svoj film prikazao Kastru, morao je da dobije posebnu dozvolu američkih vlasti.
Na Kubi je sve više Amerikanaca, ali – kako reče jedan komentator – ni Amerika ni Kuba (još) nisu pokazele sposobnost da isprave svoje greške iz prošlosti i sadašnjosti...
V. Stanković