TV manijak A gde su vam deca? Kao otac dva tinejdžera potpuno sam siguran da televizija više nije glavni kanal komunikacije sa ovom grupom

piše: Dragan Ilić

Ovih dana na RTS-u možete videti spotove kojima se promoviše bezbednost dece na internetu. Oni su deo akcije Ministarstva za telekomunikacije, a kampanja nosi naziv "Pametno i bezbedno".

U vizuelnom smislu spotovi su urađeni na tragu serije "Ubice moga oca", koja je doživela veliku popularnost. U dva filmića vidimo tri generacije koje na različite načine doživljavaju internet. Tu su deda ili baba (Lane Gutović i Seka Sablić), mama i deca. Prema ustaljenom modelu, seniori su kompjuterski nepismeni, ili se opismenjavaju, roditelji su predostrožni, dok su deca prikazana kao lakoverni i opsednuti korisnici. U prvom spotu vidimo devojku koja treba da ode na prvi sastanak sa momkom kojeg je upoznala onlajn. U spotovima postoje dva moguća ishoda – tragičan i optimističan. U tragičnoj verziji devojka je oteta, dok u optimističnoj majka sa njom odlazi na prvi sastanak i time je zločin sprečen. Deda se u međuvremenu "navukao" pa četuje sa svojom starom poznanicom. Poruka za korisnike interneta je da nikada sami ne odlaze na prvi sastanak sa osobom koju su upoznali na mrežama.

Drugi spot prikazuje baku koja plaća račune u pošti, unuka koji je navučen na igrice i devojku koja šalje svoje golišave fotke poznaniku sa neta. Ona je, naravno, žrtva prevare i njene fotke kruže po školi, a nesrećna devojka prelazi most sa očiglednim suicidalnim namerama. U optimističnoj verziji – ne šalje slike, već baki plaća račune onlajn, dok njen brat na tabletu – "uči za školu".

Poruka korisnicima je da sadržaji koje postavite na internetu ostaju tamo večito.

Koliko sam mogao da proverim, ovu tv-kampanju prati i svojevrsni karavan koji obilazi škole po Srbiji i decu edukuje kako da budu bezbedna na mreži. Svakako pohvalna inicijativa. Međutim, pitam se kako klinci zaista reaguju na ovakve poruke sa tv-ekrana.

Na prvom mestu, kao otac dva tinejdžera potpuno sam siguran da televizija više nije glavni kanal komunikacije sa ovom grupom. Ovi spotovi do njih mogu da dopru isključivo preko interneta. Publika će, dakle, biti roditelji i babe i dede, koji su svakako uplašeni pred mogućnostima savremenih tehnologija. Čini mi se da se ovim spotovima podstiče strah kod starijih, dok su prednosti u drugom planu. Ovo potvrđuju i redovi pred poštama dva puta mesečno kada se podižu penzije. Penzosi su, IT jezikom rečeno, još oflajn. Možda je važnije da stariji shvate koliko je život dece danas vezan za upotrebu savremenih načina komunikacije.

Proteklih meseci sam imao priliku da vidim istraživanje koje je sprovedeno na 450 klinaca u Srbiji uzrasta od 15 do 25 godina. Tema je bila ponašanje na društvenim mrežama, što je izuzetno osetljiva oblast o kojoj se malo zna, a mnogo nagađa. Optimistična poruka koju sam dobio čitajući rezultate glasi – kada mlade suočite sa hipotetičkim izborom, gašenje FB naloga ili kafa sa prijateljima uživo, preko 90 odsto bira druženje "uživo". Dve trećine veruje da poznanstva sa FB mogu da prerastu u pravo druženje ili ljubav, a prave prijatelje u našem društvu i dalje stičemo u ranoj mladosti, u školi ili kraju i možemo ih nabrojati na prste jedne ruke. Naš socijalni test – da li vam je neko zaista prijatelj – predstavlja zajedničko ispijanje kafe, za mlade je to najčešće 3u1 Neskafa, kao protivteža onoj turskoj, kuvanoj – koju piju njihovi roditelji, koji su oflajn. Baba i deda su uz to još na fiksnoj telefoniji.

Sećam se koliko su mi kao tinejdžeru delovala smešno predavanja o drogi koja su nam držali milicioneri i školski lekari tokom sedamdesetih. Taj osećaj međugeneracijskog medijskog jaza ove nedelje nam je prikazao i Trezor reprizirajući emisiju "Zrno maka" – iz serije Neobavezno. Povodom predstave Veza, američkog pisca Džeka Gelbera u Ateljeu 212 (reditelj Branko Pleša, premijera 20. januara 1969), snimljen je razgovor sa publikom posle predstave. Razvila se oštra diskusija o problemu narkomanije kod mlađeg sveta i da li pozorišna predstava koja tretira problem droge štetno deluje na omladinu. U Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, te daleke 1968. godine zvanično su bila registrovana dva narkomana... Učesnici: prof. Vladeta Jerotić, prof. Vojin Matić, dr Aleksić, Branko Pleša, Zoran Ratković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Dejan Čavić, Miloš Žutić, Mića Tomić, Olga Ivanović, Dragan Nikolić, Branko Cvejić, Mira Trailović. Zaista su naivno delovali prikazi heroinske zavisnosti, a mlađi gledaoci u publici, među kojima je bio i glumac Petar Božović, konstatovali su da "tako mali Đokica zamišlja narkomane". Ipak, Mira Trailović je tada rekla da su i takve kritike odličan put da se o nekim problemima u društvu progovori u pozorištu, što ostaje i za današnje vreme i strah od različitih mogućnosti zloupotrebe na internetu. Čak i kada deluju naivno, ovakve kampanje ipak imaju smisla, jer je polemika bolja od ćutanja. Zato mi dozvolite da možda naivno izaberem optimističan kraj.