Njujork tajms pozivajući se na poverljive beleške direktora Federalnog istražnog biroa Džejmsa Komija koga je smenio predsednik piše 16. maja da je Donald Tramp zatražio od njega da odustane od istrage o bivšem savetniku za nacionalnu bezbednost Majklu Flinu, koji je 13. februara podneo ostavku posle medijskih izveštaja da je pre inauguracije Donalda Trampa s ruskim ambasadorom razgovarao o američkim sankcijama Rusiji. Bela kuća je saopštila da predsednik Tramp nikada nije tražio da se obustavi istraga protiv Flina i da sadržaj beleške ne odgovara onome što je rečeno u razgovoru nasamo njih dvojice u Ovalnom ofisu posle jednog sastanka kome je prisustvovalo više ljudi.

Tramp je smenom Komija izazvao burne reakcije na političkoj sceni u SAD, koje su nastavljene aferom koju je razotkrio Vašington post da je Tramp, navodno, tokom susreta s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom Rusima odao poverljive tajne o tome da Islamska država priprema terorističku akciju obaranja putničkog aviona pomoću laptopa, a koju su Amerikancima navodno prosledili Izraelci. Pre nego što je priča o laptopu kao potencijalnoj bombi krenula u svet na pojedinim linijama s Bliskog Istoka uvođene su zabrane unošenja laptopa u avione, a o sličnoj meri Amerikanci su raspravljali s Evropljanima. Unošenje tableta i laptopova u avion zabranjeno je putnicima koji lete za SAD s međunarodnih aerodroma u Egiptu, Jordanu, Kataru, Kuvajtu, Maroku, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijske Arabije i Turske. U Velikoj Britaniji su posle toga uvedene slične mere na letovima iz Egipta, Jordana, Libana, Saudijske Arabije, Tunisa i Turske.

Predsednik RF Putin je potom na pres-konferenciji sa premijerom Italije Paolom Đentilonijem 17. maja izjavio da je Rusija Senatu i Kongresu SAD, gde počinje da se govori o impičmentu predsednika Trampa zbog ometanja pravde, spremna da predstavi beleške razgovora predsednika SAD Donalda Trampa i ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova, koga kako je Putin rekao u šali, treba kazniti jer te tajne nije podelio sa nama, ni sa mnom, ni sa predstavnicima specijalnih službi Rusije, što je vrlo loše sa njegove strane.

Putin je inače naglasio da se u Sjedinjenim Državama razvija politička šizofrenija, te da ni na jedan drugačiji način on ne može da objasni optužbe da je aktuelni američki predsednik Lavrovu odao neke tajne, našalio se šef ruske države, dodajući da su antiruske kampanje u SAD Rusima u početku bile smešne, ali d su počele da ih zabrinjavaju.

(Videti takođe: Did Donald Trump brief the Russians? , economist.com, 5/16 2017

Trump contradicts his aides defends his right to share intelligence with Russian officials, latimes.com, MAY 16, 2017, 11:23 A.M. )

( «Либо тупые, либо опасные»: Путин об инициаторах антироссийской кампании в США, russian.rt.com )

( Will a laptop ban make flying more dangerous? , bbc.com, )

Nakon što je smenjen šef FBI Džejms Komi, a za šefa istrage o vezama Moskve i Trampovog tima za kampanju za predsedničke izbore imenovan bivši direktor FBI Robert Miler, a istraga je nastavljena, mada je bilo spekulacija da je Tramp smenom Komija praktično obustavio «raša-gejt» istragu.

Vašington post piše 20. maja da je pod istragom osoba koja je bliska predsedniku Trampu, a ne otkrivajući njen identitet, upućuje na zaključak da bi to mogao biti uticajni Trampov zet Džered Kušner, za koga je ranije objavljeno da je bio u kontaktima sa ruskim zvaničnicima, kao što je objavljeno da su u kontaktu s Rusima bili i državni tužilac Džef Sešons i državni sekretar Reks Tilerson. Vašington post, koji grupu Trampovih saradnika koji su navodno imali veze s Rusima naziva «osmočlanom bandom» piše da se istraga interesuje za njihove finansijske veze s Rusima, ali da nisu na vidiku optužbe za krivična dela.

( Russia probe reaches current White House official, people familiar with the case say, washingtonpost.com)

Džon Edgar Huver, najvudgovečniji šef FBI

Smena direktora FBI jeste bio iznenadan, pa i grub postupak, ali ona nije bez presedana u američkoj istoriji. Bela kuća i FBI ponekad su sarađivali isuviše blisko, a nekad su bili na gotovo sasvim suprotnim stranama.

Posledice „Masakra subotnje večeri"

Više demokratskih poslanika u Kongresu, ali i brojni komentatori, povlače paralele između smene Džemsa Komija i skandala „Votergejt" koji je predsednika Ričarda Niksona koštao funkcije. Trampov postupak čak su nazvali „Niksonov put".

U oktobru 1973. godine, republikanac Nikson smenio je specijalnog istražioca Arčibalda Koksa koji je istraživao aferu „Votergejt". Ta akcija je inače ostala zapamćena kao „Masakr subotnje večeri", a Nikson se nadao da će se tako izvući iz afere o prisluškivanju. Ali to mu se obilo o glavu. Prisluškivanje u Beloj kući je dokazano, a protiv Niksona je pokrenut postupak za opoziv koji je on preduhitrio podnošenjem ostavke 1974. godine. To je jedina ostavka nekog američkog predsednika u istoriji.

Ričard Nikson podneo je ostavku na mesto predsednika SAD zbog afere „Votergejt"

Sve istrage o Klintonovima

Nedelju dana pre prošlogodišnjih predsedničkih izbora, FBI je objavio izveštaj u koji baca senku na supruga Hilari Klinton, Bila Klintona. U tom izveštaju se navodi da je Klinton u januaru 2001, poslednjeg dana na predsedničkoj dužnosti, pomilovao Marka Riča za kojim se tragalo zbog utaje poreza. Rič, koji je u međuvremenu preminuo, bio se nastanio u Švajcarskoj. Sumnja u razloge za pomilovanje javila se pre svega zbog toga što je bivša Ričova supruga pre toga donirala veliku količinu novca Klintonu i Demokratskoj stranci.

Nekoliko dana pre toga, sada već bivši šef FBI Komi, saopštio je da je ponovo pokrenuo istragu i u aferi Hilari Klinton sa elektronskom poštom jer su pronađena još neka elektronska pisma, ali je dodao i to da ne vidi razlog za podizanje optužnice. Demokrate su Komija optužile da delom snosi krivicu za poraz Klintonove na izborima.

Inače, o tome šta su sve specijalni istražioci otkrivali u vezi s bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom mogu se napisati čitave knjige. Specijalni istražilac Kenet Star je 1994. godine radio na aferi „Vajtvoter" da bi u toku te istrage bila otkrivena i Klintonova veza s pripravnicom Monikom Levinski koja ga je zamalo koštala predsedničkog mandata.

Zloupotrebljena agencija

Niko nije toliko dugo bio na čelu FBI kao Džon Edgar Huver – od 1924, do njegove smrti 1972. godine. I niko nije toliko kao Huver progonio komuniste u posleratnom periodu – i one za koje je smatrao da su komunisti. Sa problemima se suočio na kraju svoje višedecenijske karijere, u vreme kada su predsedničku dužnost obavljali Džon Kenedi i Lindon Džonson. Bilo je to vreme pokreta za građanska prava. Martin Luter King je, recimo, za Huvera bio prava noćna mora. Kasnije je na videlo izašlo i to da je FBI neprestano osujećivao pokušaje Lindona Džonsona da poboljša položaj siromašnih, a pre svega Afroamerikanaca.

Na svetlo dana izašla su i dokumenta koja pokazuju da je FBI pratio leve i liberalne grupe. Huver je umro pre nego što se saznalo koliki je obim te afere i može samo da se nagađa da li bi on zbog toga bio smenjen. U svakom slučaju, to je narušilo do tada visok ugled FBI među građanima SAD, jer je postalo jasno da je agencija zloupotrebljena u političke svrhe.

Ljudi od poverenja

U najstarijem slučaju koji navodimo radi se o prevelikoj bliskosti između Bele kuće i saveznih istražnih organa. Bilo je to vreme pre FBI, kada se agencija zvala Biro za istraživanje – BOI (Bureau of Investigation). Predsednik Voren Harding je, nakon što je 1921. stupio na dužnost, na različite pozicije imenovao njemu bliske i poverljive ljude, među njima i Harija Doertija na mesto ministra pravde. Harding međutim nije dočekao kraj mandata, preminuo je već 1923. godine. Nakon toga i njegovi ljudi ostali su bez podrške. Na kraju, kada se saznalo da je šef BOI Vilijem Berns, po nalogu ministra pravosuđa Doertija, vodio tajnu istragu protiv jednog demokratskog senatora koji je želeo da otkrije razmere korupcije u redovima republikanaca, obojica su morali da podnesu ostavke.

( Bela kuća i FBI: Duga istorija nesporazuma , Dojče vele, 12.05.2017)