Forum »Jedan pojas – jedan put« u Pekingu:
Novi put svile

U glavnom gradu NR Kine održan je do sada najveći međunarodni skup posvećen tešnjoj saradnji Evrope i Azije u okviru kineskog strateškog megaprojekta "Jedan pojas – jedan put". Dok predsednik SAD Donald Tramp najavljuje preispitivanje svih američkih ugovora o slobodnoj trgovini, Kina pokušava da se predstavi kao novi motor globalne privrede. Ne bez kritika i podozrenja Zapada

"Kineski car", piše Henri Kisindžer u svojoj najnovijoj knjizi Svetski poredak, "zamišljen je kao otelotvorenje superiornosti kineske civilizacije koja nadahnjuje druge narode da dođu i dožive preobražaj." Ovaj kratak citat "patrijarha američke diplomatije" – kako mnogi nazivaju vremešnog, ali i dalje uticajnog američkog političara – mogao bi da bude lajtmotiv koji bi opisao suštinu dvodnevnog globalnog foruma "Pojas i put za međunarodnu saradnju", održanog u Pekingu 14. i 15. maja ove godine.

Ambiciozno zamišljen skup na najvišem nivou okupio 29 predsednika država i vlada i predstavnike iz preko 100 zemalja i 70 međunarodnih organizacija. Raspravljalo se o velikim potencijalima saradnje između Istoka i Zapada, odnosno zajedničkoj izgradnji i modernizaciji drevnog Puta svile, kolokvijalno nazvanom "Novi put svile". Tu se misli na plan izgradnje novih trgovinskih koridora širom sveta, mreže puteva i brzih pruga koje bi povezivale evroazijski region, pomorskih luka u Evropi, Aziji i Africi uz potencijalni dogovor o slobodnoj trgovini između zemalja koje se nalaze na ovoj trasi.

Forumu su prisustvovali i predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, zatim šefovi vlada Španije, Mađarske, Italije i Grčke, Marijano Rahoj, Viktor Orban, Paolo Đentiloni i Aleksis Cipras, a u Pekingu je bio i premijer i novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U kineskoj prestonici boravili su i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, direktorka MMF-a Kristin Lagard, kao i predsednik Svetske banke Džim Jong Kim. Srbija, koja sa NR Kinom ima uspostavljeno sveobuhvatno strateško partnerstvo, potpisala je na Forumu "Jedan pojas – jedan put" brojne ugovore sa kineskom stranom (vidi okvir).

U pozdravnom govoru kineski predsednik Si Đinping, koji je 2013. godine pokrenuo ovaj strateški megaprojekat koji ima za cilj da unapredi infrastrukturu i odnose zemalja čak tri kontinenta, objasnio je vodeće principe ove inicijative, uporedivši pritom vrednosti drevnog i novog Puta svile. "Na drevnom Putu svile, ustanovljenom pre više od hiljadu godina", istakao je Si, "akumulisan je duh ovog puta u čijem su jezgru mirna saradnja, otvorenost, sveobuhvatnost, uključenost, uzajamno učenje, uravnoteženost i uzajamna korist".

Kineski šef države istakao je da njegova vlada "ne želi da nametne svoju volju drugima" i pozvao je na ekonomsku integraciju i saradnju država u sferi ekonomije i privrede, borbe protiv siromaštva i terorizma, kulture, pa sve do finansijske regulative i bezbednosti. Si Đinping je u svom govoru rekao da ova inicijativa "nije novo mešanje karata", pri kojem nisu uzeti u obzir razvojni programi drugih zemalja, već je u pitanju "ostvarenje strateške međupovezanosti" i komplementarnosti različitih zemalja.

Možda i najznačajniji gost iz inostranstva, ruski predsednik Vladimir Putin, rekao je da njegova zemlja podržava projekat "Jedan pojas – jedan put" i da će aktivno učestvovati u njegovom sprovođenju. Govoreći na okruglom stolu u velelepnom konferencijskom centru na jezeru Jenći pored Pekinga, Putin je rekao da je oko 50 zemalja širom Evrope, Azije i Latinske Amerike pokazalo interesovanje za saradnju sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU) koju predvodi Rusija. Putin је podsetio i da se radi na projektu tzv. "Velike Evroazije", koji podrazumeva multilateralnu saradnju sa zemljama EEU, Šangajskom organizacijom za saradnju i Asocijacijom zemalja jugoistočne Azije (ASEAN). Svi ovi kombinovani procesi integracija komplementarni su i sa kineskim projektom "Pojas i put".

Kuriozitet je da je ruski lider stigao čak i da svira klavir u rezidenciji kineskog predsednika Si Đinpinga uoči sastanka s njim, a snimak je postao pravi hit na društvenim mrežama.

UMESTO KORPORACIJE – DRŽAVA: Analitičari ocenjuju da je ovaj međunarodni forum jedan u nizu skupova visokih zvaničnika iz sveta organizovanih u prethodnih nekoliko godina u Kini, a kojima se dodatno ističe sve snažniji uticaj kineskog šefa države na globalna dešavanja. Narodna Republika Kina organizovala je u prethodnom periodu međunarodnu konferenciju Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) u Pekingu, kao i samit Grupe 20 privredno najrazvijenijih zemalja sveta (G20) u Hangdžou. Moglo bi se reći da je ozbiljnost projekta "Jedan pojas – jedan put" bez presedana u savremenom svetu i pokazuje da Kina, kao retko koja zemlja danas, ima dugoročnu i promišljenu viziju kako sopstvenog tako i ukupnog svetskog progresa. Ako su prethodne decenije pripadale modelu liberalnog kapitalizma, u kome su glavnu reč vodile moćne multinacionalne korporacije, kineski globalni projekat "Pojas i put" na neki način ponovo vraća državu kao vodeći subjekat ekonomskog razvoja.

Sumirajući dosadašnje rezultate inicijative "Jedan pojas – jedan put", Kineski Radio Internacional (CRI) naveo je podatak da je od 2014. do 2016. godine "trgovinska razmena između Kine i povezanih zemalja iznosila 2000 milijardi juana (290 milijardi dolara)", a da su u istom periodu kineska preduzeća u zemlje duž "Pojasa i puta" uložila više od 50 milijardi američkih dolara.

U analizi onlajn portala CRI takođe se navodi da je ukupna vrednost ugovorenih projekata u ovim zemljama iznosila 304,9 milijardi dolara, a da su "kineska preduzeća u 20 zemalja duž ‘Pojasa i puta’ izgradila 56 privrednih i trgovinskih zona".

Kineska inicijativa, međutim, nema samo privredni i ekonomski značaj. Vizija projekta "Jedan pojas – jedan put", koji obuhvata više od četiri milijarde ljudi, nudi predloge koji bi mogli da izmene i čitavu geopolitičku situaciju u svetu.

Uroš Mitrović

Srbija dobila vetar u leđa MEĐU PRIJATELJIMA: A. Vučić, Viktor Orban, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko Državnu delegaciju Srbije u poseti najmnogoljudnijoj zemlji sveta predvodio je premijer Aleksandar Vučić, a osim bilateralnih sastanaka sa velikim brojem stranih državnika i privrednika, predsednik Vlade je u Pekingu prisustvovao potpisivanju brojnih sporazuma i memoranduma između srpske i kineske strane. Izgradnja moderne pruge Beograd–Budimpešta spada u najvažnije infrastrukturne projekte, a predsednik Kine Si Đinping u svom izlaganju označio ga je kao prioritetan zadatak za inicijativu "Jedan pojas – jedan put". Sa kineskom kompanijom CBRC potpisan je memorandum o saradnji za izgradnju auto-puta preko Čačka do granice sa Crnom Gorom, kao i o izgradnji Fruškogorskog koridora, odnosno auto-puta Ruma–Novi Sad, uz tunel kroz Frušku goru. U Pekingu je potpisan i sporazum o strateškom partnerstvu sa kompanijom "Huavej" za razvoj informacione infrastrukture u obrazovnim institucijama. Takođe, potpisan je sporazum o izgradnji novog industrijskog parka u Beogradu, koji će se nalaziti pored Pupinovog mosta. Uoči puta u Kinu potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović navela je da je ukupna vrednost ovih projekata 3,2 milijarde evra. Na okruglom stolu lidera u Pekingu, Aleksandar Vučić je predložio da se sledeći Forum inicijative "Jedan pojas – jedan put" održi u Srbiji. "Znam da ovo nije skromno s moje strane, ali dobrodošli ste u Srbiju", rekao je srpski premijer.