Koncert:
Po želji slušalaca

Možda ću i pitati publiku, direktno: "Zašto hoćete ovo da čujete?", kaže Gabrijel Felc pred koncert kakav Beogradska filharmonija nikad nije izvela, i na kome će kao gosta imati velikog Zubina Mehtu

Monumentalno zamišljen, koncert na otvorenom Beogradske filharmonije za više desetina hiljada slušalaca, pod upravom novog šefa-dirigenta Gabrijela Felca, i to na mestu gde će se u budućnosti nalaziti nova zgrada Filharmonije, kao što već verovatno znate, održaće se 25. juna, u novobeogradskom bloku 13, u blizini Palate Srbija. Beograđani i njihovi gosti imaće uzbudljivu priliku da slušaju hitove klasične muzike u specifičnim produkcijskim uslovima, za koje su sami glasali. Zubin Mehta, svakako jedan od najslavnijih dirigenata sveta i osvedočeni prijatelj Beograda i Beogradske filharmonije, specijalni je gost ovog događaja, dirigujući na kraju koncerta Finale Betovenove Pete simfonije.

Kad je Beogradska filharmonija pozvala ljubitelje klasične muzike da glasanjem odaberu program koncerta između 25 naslova, za samo tri nedelje odazvalo se 17.397 ljudi. Ubedljivi pobednik je Danson br. 2 Markesa sa 634.865 glasova, za njim je Valcer Šostakoviča sa 594.269 glasova, na trećem mestu je Dans makabr Sen-Sansa sa 446. 636 glasova, a slede Hristićeva Grlica i Vilijam Tel Rosinija.

Ovo je prvi koncert ovakve vrste Beogradske filharmonije, i nenamerno označava godinu dana od promocije Gabrijela Felca u njenog šefa dirigenta. Ovim izuzetnim povodom imali smo ekskluzivnu priliku da od maestra Gabrijela Felca čujemo kako on lično, kao šef-dirigent, gleda na pomenuti događaj pred nama, o izboru dela koja su izglasali slušaoci, o fenomenu koncerata na otvorenom, ali i o eventualnoj promeni zvuka i stava orkestra tokom njegovih godinu dana u Beogradu. "Odnos se promenio, a ne zvuk orkestra – zvuk Beogradske filharmonije je inače veoma dobar. Možda će se promeniti u budućnosti, jer ću, naravno, još više vremena provoditi sa orkestrom. Konačno, i ja sa svoje strane imam nekako bolji osećaj u vezi sa Filharmonijom, jer sam u međuvremenu naučio nešto malo srpskog, što se svima dopalo, pa i meni, pa tako već mogu da sam na vašem jeziku naručim kafu recimo, dok kad odem u Japan ili Kinu, to još ne umem, tamo sam zaista potpuni stranac. Ovde se, dakle, već osećam pomalo kao kod kuće. I to mi se stvarno dopada."

Maestro Felc ima bogato iskustvo sa koncertima na otvorenom i izvođenjima dela koja su na programu beogradskog koncerta. Njegove strepnje najviše su meteorološke prirode. "Dirigovao sam Ravelov Bolero već mnogo puta, takođe i na otvorenom u nekoliko prilika – to je, recimo, stvarno izvanredno delo za izvođenje napolju. Vilijamsov Imperijalni marš iz filma Ratovi zvezda takođe sam uspešno dirigovao na otvorenom – jasno je da publici moramo da damo i nešto zaista zabavno! Što se tiče Markesa i njegovog Dansona br. 2 – ni sam nisam bio svestan kakva je ova kompozicija kojoj je publika Filharmonije dala najviše glasova! Pitao sam se šta srpskoj publici znači delo koje je komponovano kao narudžbina grada Meksiko Sitija. Možda ću i pitati publiku, direktno: "Zašto hoćete ovo da čujete?" Naravno, to je sjajna kompozicija, ali nekako bi bilo očekivano da srpska publika najviše želi da čuje neko evropsko ili rusko delo, a ne – meksičko. Imam, međutim, jedno čudnovato iskustvo sa izvođenjem Orfove Carmine Burane na otvorenom – ona zaista ne spada u ovaj naš program, ali se sećam kao da je juče bilo kako smo je izvodili u Bolonji kad je usred nastupa počela kiša i ogroman izvođački ansambl je morao da se zaustavi, maltene tek što smo počeli. Nadam se zato da ćemo u nedelju mi ovde imati najbolje moguće vreme."

Da je mogao da bira kompozicije za ovaj koncert, Gabrijel Felc kaže da bi najpre izabrao "Glinkinu uvertiru za Ruslana i Ljudmilu, koja se nije našla na spisku publike, potom Vagnerov Kas Valkira iz opere Valkire, koji je ušao među izabrane, takođe Bramsovu Mađarsku igra br. 5, koja nije ušla u izbor, kao što nije ni Štrausov valcer Na lepom plavom Dunavu, ali je zato izabran Rosinijev Viljem Tel za koga bih i ja glasao. I to smatram dobrim miksom." Osim već pomenutih naslova, Beogradska filharmonija će u nedelju, između ostalog, svirati Bizeovu uvertiru za operu Karmen, Valcer cveća iz baleta Krcko Oraščić Čajkovskog, Grigovu minijaturu U pećini gorskog kralja iz Per Ginta, Ravelov Bolero, Sen-Sansov Danse Macabre, Hačaturjanovu Igru sabljama, Šostakovičev Valcer iz Džez svite, uvertiru za Bizeovu operu Karmen…

Maestro Felc Smatra da se ovakvim koncertima najbolje popularizuje klasična muzika, i da bi ih trebalo organizovati barem jednom ili čak dva puta godišnje. "Takvi poduhvati su bez sumnje uvek veoma izazovni i skupi za jedan orkestar svuda na planeti, ali je to u izvesnom smislu i jedina šansa da pronađete nove slušaoce koji će se zaljubiti u izvedena dela i klasičnu muziku uopšte. Pritom, programe ovakvih koncerata treba birati veoma pažljivo, zato što ima dela koja jednostavno nisu dovoljno prijemčiva za slušanje napolju. Priličan broj francuskih stvaralaca, nemački su možda malo i predugi i preozbiljni za takve prilike, a i poneki ruski. To bi morala da bude, u svakom slučaju, zgodno sačinjena mešavina kratkih i dugih komada, nečeg više ili manje ozbiljnog, dramatičnog, ali obavezno i sa veselim i zabavnim numerama. Zato mislim da je publika ovde instinktivno napravila odličan izbor u tom smislu. Ima svih ovih pomenutih sastojaka u pravoj srazmeri, i iskreno verujem da će ovo veče biti veliki uspeh, i da će iz njega proisteći prilika i za neki sledeći. A maestro Zubin Mehta će sa svoje strane ostaviti svakako ogroman utisak na beogradsku publiku – on je naš specijalni gost iznenađenja." Gospodin Mehta kaže da je presrećan što ovim činom polaže muzički kamen-temeljac budućoj zgradi i koncertnoj dvorani Beogradske filharmonije na Novom Beogradu, a njegov dolazak sa ponosom se procenjuje kao poseban i najvredniji poklon vernoj publici klasične muzike u Beogradu, zemlji i regionu. Zaista dragocena nagrada za odolevanje zvucima sa estradnih naslovnih strana, toliko već i (pre)mnogo godina.

Zorica Kojić