Evro barometar:
Zašto kažeš Brisel, kad misliš na Berlin

Javno mnjenje u deset evropskih zemalja o Bregzitu, migracijama, ekonomiji, trgovini, briselskoj birokratiji i privrženosti EU, novim statusnim referendumima, i o rastućoj moći Nemačke

Mnoge turbulentne promene u stavovima javnosti prema Evropskoj uniji videle su se prethodnih godina, dok su se razgorevali konflikti oko monetarne krize, prezaduženih tzv. zemalja PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Španija), Bregzita, migracija i sukoba između nove i stare Evrope.

Da li su na vidiku neki znaci da se nad Briselom razilaze oblaci tmurnog raspoloženja? Javno mnjenje sada znatno bolje ocenjuje EU nego pre godinu dana, nakon izglasavanja odluke da se Velika Britanija povuče iz Unije, pokazuje istraživanje američkog Pju centra (Pew Research Center survey), sprovedeno od 2. marta do 17. aprila 2017. među 9935 ispitanika u 10 članica EU – Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji (koje čine 80 odsto populacije EU i 84 odsto ekonomije EU).

Pozitivan stav prema evropskim institucijama izražava većina u 9 od tih 10 članica EU, uključujući 74 odsto ispitanika u Poljskoj, 68 odsto u Nemačkoj, 67 odsto u Mađarskoj i 65 odsto u Švedskoj.

Stavovi o EU su poboljšani za 18 procentnih poena u Nemačkoj i Francuskoj, za 15 poena u Španiji, za 13 u Holandiji i za 10 poena u Velikoj Britaniji, gde je 54 odsto ljudi glasalo za izlazak iz EU, a sada se većina pozitivno izražava o evropskom projektu.

MIGRANTSKO PITANJE: Vidljiva je, međutim, težnja ka vraćanju ingerencija nacionalnim državama kad su u pitanju ekonomija ili migracije. U devet od deset članica EU javnost većinski ne podržava migracionu politiku Brisela. Da odluke o spoljnim migracijama donose njihove nacionalne vlade, a ne Brisel, želi osam od deset ispitanika u Mađarskoj (82 odsto) i sedam od deset ili više u Poljskoj (77 odsto), Francuskoj (75 odsto), Nemačkoj (75 odsto), Holandiji (74 odsto), Grčkoj (70 odsto) i Švedskoj (70 odsto).

To pitanje je verovatno najaktuelnije u Britaniji, čiji pregovarači odbijaju evropski zahtev da u budućem aranžmanu, nakon izlaska Britanije iz EU, slobodna trgovina bude povezana sa slobodnim kretanjem ljudi.

Prva karta koju je posle vanrednih izbora oslabljena Tereza Mej stavila na pregovarački sto s Briselom, odnosila se na britansku nameru da garantuje da će državljani kontinentalnih članica EU koji u Britaniji žive duže od pet godina zadržati svoj sadašnji status i pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, obrazovanja i drugih socijalnih beneficija. Velika Britanija, zauzvrat, očekuje da će njeni državljani u Evropi biti tretirani na isti način.

Britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku procenjivala je 2015. da u Velikoj Britaniji živi 3,2 miliona građana iz 27 zemalja EU, među kojima je bilo 916.000 Poljaka, čiji broj se naglo uvećao u odnosu na 2001. kada ih je u Britaniji živelo samo 38.000, a sada su znatno brojniji od Iraca kojih je 2015. u Britaniji bilo 332.000.

Sličan je slučaj i sa građanima Rumunije, koja je postala članica EU 2007, mada njenim građanima do 2014. nije bilo dozvoljeno da se zapošljavaju u Velikoj Britaniji. Oko 233.000 Rumuna živelo je 2015. u Britaniji, a 2001. bilo ih je samo 5000. Značajno je u Britaniji uvećan i broj građana Italije, Francuske, Nemačke, Španije i Portugala.

S druge strane Kanala, na Kontinentu, prema proceni britanske statistike u januaru 2017, živelo je 900.000 građana Velike Britanije, a prema proceni OUN njihov broj prelazi 1.200.000. Najviše Britanaca (oko 309.000) živi u Španiji, a među njima je više od 100.000 starijih od 65 godina. U Francuskoj je 2015. živelo 157.000 Britanaca, a u Irskoj njih 112.000.

Na pitanje o posledicama predstojećeg izlaska Britanije iz EU, ispitanici sa Kontinenta nisu sigurni šta će to značiti za Ujedinjeno Kraljevstvo (55 odsto misli da će biti loše), ali se generalno slažu (69 odsto ispitanika) da će Bregzit biti loš za EU. To smatra 86 odsto Šveđana, 80 odsto Holanđana i 74 odsto Nemaca. Zanimljivo je da 36 odsto Francuza i 26 odsto Italijana kaže da će britanski rastanak biti dobar za Uniju...

NEKIMA JE KRENULO: Migraciona drama je očito duboko povezana kontroverzom evropskih tenzija zbog ekonomije i moći Brisela. U poslednjih nekoliko godina, mnogi Evropljani su bili razočarani ekonomskim uslovima u svojoj zemlji, a sada se raspoloženje popravlja, pošto je ekonomija u mnogim zemljama počela da se oporavlja, sudeći bar po odgovorima gotovo devet od deset holandskih (87 odsto), nemačkih (86 odsto) i švedskih (84 odsto) ispitanika i skoro dve trećine Poljaka (64 odsto, što je poboljšanje od 25 procenata). Međutim, samo 28 odsto Španaca kaže da njihova ekonomija dobro ide, u Italiji se ekonomsko raspoloženje pogoršalo za 15 odsto), a u Grčkoj su ekonomske ocene ispitanika i dalje veoma crne.

Bolja ekonomska vremena ne dovode automatski do podrške ekonomskim politikama Brisela, koje odobrava 42 odsto Evropljana: 61 odsto ispitanika u Nemačkoj, ali samo 11 odsto Grka, 24 odsto Italijana i 35 odsto Francuza... Brisel ima ingerencije nad trgovinskim sporazumima od 1957, kada je formirana Evropska ekonomska zajednica, preteča EU, ali poslednjih nekoliko godina javnost je sve manje raspoložena prema takvoj praksi.

Da sklapanje trgovinskih ugovora bude u rukama nacionalnih vlada želi većina u Grčkoj (61 odsto), Švedskoj i Francuskoj (po 56 odsto), Mađarskoj (55 odsto) i oko polovina Poljaka, Španaca i Italijana. Samo Nemci u većini (60 odsto) žele da trgovinska vlast ostane u nadležnosti EU.

NESTABILNE ELITE: Iako mnogi Evropljani žele da se ključevi moći iz Brisela prebace u prestonice njihovih država, lokalne političke elite su daleko od stabilnosti. Da malo političkih partija uživa široku podršku, videlo se na izborima u Francuskoj (krah socijalista i degolista), ali i na izborima u drugim članicama EU, a videlo se i kroz pojavu novijih političkih pokreta i partija.

Samo pet od 42 partije koje su bile obuhvaćene istraživanjem Pju centra dobilo je pozitivan rejting: dve u Nemačkoj (socijaldemokrate i hrišćanske demokrate), dve u Holandiji (Narodna partija i Socijalisti) i jedna u Švedskoj (Socijaldemokratska partija). U Poljskoj samo četiri od deset ispitanika pozitivno govori o vladajućoj Partiji pravde i zakona.

Dve španske partije koje su dominirale decenijama, Socijalistička radnička partija i desna Narodna partija, imaju manji rejting nego dve nove partije: Sijudadanos (Ciudadanos, Građani, koju pozitivno ocenjuje 43 odsto ispitanika, najviše onih desno od centra iznad 30. godine života) i Podemos ("Mi možemo", koju ocenjuje pozitivno 31 odsto ispitanika s levog spektra ispod 50. godine života). U Italiji je populistički pokret Pet zvezdica humoriste Pepea Grila dobio pozitivne ocene od 41 odsto ispitanika, a rejting vladajuće Demokratske partije premijera s desnog centra Paola Đentilonija i bivšeg premijera Matea Rencija je 29 odsto... Stranke na krajnjem desnom polu kao što su Francuski nacionalni front i Stranka nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) – generalno su dobile relativno niske ocene.

Ocene su posebno sumorne u Grčkoj, gde čak četvrtina ispitanika ne gleda pozitivno ni na jednu stranku. Sve četiri grčke partije obuhvaćene istraživanjem, uključujući i levu Sirizu premijera Aleksisa Ciprasa i desnu Zlatnu zoru, vidi povoljno samo 7 odsto Grka.

EVROSKEPTICI I EU: Mada bi se moglo očekivati da su simpatizeri evroskeptičnih partija kompaktni kad je u pitanju mišljenje o EU, istraživanje Pju centra ukazuje na paradoks da su čak i ti evroskeptični glasači u značajnom procentu zapravo protiv toga da njihove zemlje izađu iz EU.

U Nemačkoj, 69 odsto onih sa pozitivnim pogledom na evroskeptičnu Alternativu za Nemačku (AFD) i dalje želi da Nemačka ostane u EU. U Holandiji, 41 odsto onih koji simpatišu Partiju slobode ipak vide Brisel u pozitivnom svetlu. Da Francuska ostane u EU (nevoljno?) želi 54 odsto onih koji izražavaju pozitivno mišljenje o Nacionalnom frontu. U Italiji 61 odsto onih koji pozitivno ocenjuju evroskeptični Pokret pet zvezdica ima pozitivne poglede na EU. U Poljskoj, pozitivno mišljenje o EU ima 65 odsto pristalica vladajuće Partije zakona i pravde koja je u sporu sa EU.

Generalno gledano, samo 18 odsto ispitanika u devet kontinentalnih zemalja EU želi da i njihova zemlja napusti EU, ali oko 53 odsto ispitanika u devet evropskih zemalja (ne računajući Veliku Britaniju) podržava pak nacionalne referendume o nastavku članstva u EU.

Referendum priželjkuje većina u Španiji (65 odsto), Francuskoj (61 odsto), Italiji (57 odsto) i Grčkoj (57 odsto) i polovina Šveđana (53 odsto), Poljaka (51 odsto), Nemaca (50 odsto) i Mađara – dok je više od polovine Holanđana protiv referenduma (54 odsto). To optiranje za "ucenjivački" referendum o egzitu, uz nameru da se ne izlazi, verovatno govori o želji birača da se čuje njihov glas o važnim nacionalnim pitanjima. Oni jesu za EU, ali su protiv briselske birokratije.

LEVIČARI, EVROFILI, DESNIČARI...: Kad je odnos prema EU u pitanju, vidljive su generacijske i ideološke razlike: glasači između 18 i 29 godina, koji ne poznaju svet bez EU, u 73 odsto slučajeva imaju pozitivno mišljenje o Uniji generalno, u poređenju sa 58 odsto onih starijih od 50 godina. Generacijski rascep između mladih i starih je najveći u Velikoj Britaniji (33 procenta) i u Holandiji (23) i Francuskoj (22 poena). U Francuskoj, Mađarskoj, Italiji i Holandiji, više ljudi na desnoj strani nego na levoj strani političkog spektra želi da se nacionalnim vladama vrati pravo na donošenje trgovinskih odluka.

Italija i Poljska, Francuska, Mađarska, Holandija i Švedska su društva u kojima na ideološkoj desnici znatno više nego na levici ima podrške za ostvarivanje nacionalnog suvereniteta kad su u pitanju unutrašnje migracije. Ljudi koji sebe doživljavaju kao pripadnike levice iskazuju pozitivnije stavove o EU nego pripadnici desnice, a ta razlika iznosi 43 indeksna poena u Velikoj Britaniji, 37 poena u Italiji, 20 poena u Poljskoj, 19 poena u Nemačkoj.

Nemački nedeljnik "Špigl" u tom kontekstu ukazuje i na fenomen tzv. levičarskih nacionalista. Oni, piše "Špigl", tvrde da zastupaju progresivnu klasnu svest, da su zaštitnici obespravljenih penzionera i nezaposlenih južnih Evropljana i da te bitke vode pod zastavom demokratije, ali ne mogu da sakriju činjenicu da je njihov odgovor na nerešenu evropsku monetarnu krizu identičan odgovorima koji daju desničarski populistički lideri Marin Lepen u Francuskoj i Gert Vilders u Holandiji – koji veruju da evropska budućnost leži u kontroli granica i kapitala, u povratku nemačke marke, francuskog franka i španske pezete. Socijaldemokratski obojeni "Špigl" nalazi da je u toj grupi čak i lider britanskih laburista Džeremi Korbin, koji je, po nemačkom nedeljniku, samo malo privrženiji Evropskoj uniji od Tereze Mej iz Konzervativne partije.

"Špigl" pak zastupa tezu da problem nije u tome što Brisel ima previše ingerencija, već u tome što ih ima premalo. Evrozona, konstatuje taj list, nema instrumente koje je britanski ekonomista Džon Majnard Kejns smatrao neophodnim za balansiranje ekonomskih fluktuacija, promena koje izazivaju haos i za prevenciju kriza. "Špigl" optimistički procenjuje da novoizabrani francuski predsednik Emanuel Makron želi da nađe lek za tu deformaciju, ali sumnja da će biti potrebne godine da sprovede takav plan. Po "Špiglu", dok francuski predsednik Emanuel Makron ili nemački socijaldemokratski lider Sigmar Gabrijel rade na evropskoj ekonomskoj i finansijskoj vladi kako bi obogatili zajedničku valutu, rastuća zajednica radikalnih levičara pokušava suprotno: povratak nacionalnim državama.

JEDNA ZASTAVA MANJE: Velika Britanija izvan EU

U Francuskoj, levičarski predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon je vodio kampanju protiv evra i "nemačkog otrova". U Nemačkoj, levičarski lideri govore o "briselskoj mašini koja ljude udaljava od demokratije" što takođe čini i međunarodni kapital. U Španiji pak 48 odsto desničara podržava Brisel, a samo 27 odsto levičara.

Sociolog Volfgang Štrik, koji je svojevremeno bio savetnik socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera za reformu tržišta rada, sada kritikuje ideje francuskog predsednika Emanuela Makrona kao "pučistički put ka evropskom jedinstvu". Bivši lider Levičarske partije (Die Linke) Oskar Lafonten, inače nekadašnji (1998–99) socijaldemokratski ministar finansija, izjavljuje da želi da raznese monetarnu uniju zato što ona više deli Evropu nego što je ujedinjuje.

"Špigl" tim kritikama suprotstavlja konstataciju da je Kontinent tokom 80-ih i devedesetih godina bio ekonomski podeljen barem kao što je podeljen danas. Tada su kamatne stope u evropskim južnim zemljama uglavnom bile za nekoliko procentnih poena veće od onih u severnim zemljama, jer su investitori stalno morali da brinu o prilagođavanju deviznog kursa.

Radnici južne Evrope, penzioneri i vlasnici malih preduzeća najviše su, piše "Špigl", trpeli kada su, kao posledica jedne od mnogih devalvacija valute u Portugalu ili Italiji, cene rasle i topile štednju ljudi. Južna Italija i Grčka razdvojile su se od moderne Evrope kada su u opticaju bile lira i drahma. Tzv. Klub Med, grupa južnih zemalja, ima većinu u Evropskoj centralnoj banci, ali i u eri pre evra, formalno nezavisni centralni bankari u Rimu ili Parizu morali su da imitiraju skoro svaku odluku svojih kolega iz nemačke Bundesbanke u Frankfurtu o kamatnim stopama, jer je tada deviznom trgovinom na Kontinentu dominirala dojče marka.

NEMAČKA MOĆ I EU: Skoro polovina evropskih ispitanika (49 odsto) ocenjuje da Berlin ima previše uticaja kada je u pitanju donošenje odluka u EU, a samo 5 odsto smatra da je taj uticaj mali... Nemci sebe ne vide kroz te naočari. Šest od deset njih smatra da Berlin ima pravu meru uticaja u Briselu, oko četvrtine (26 odsto) misli da bi njihova zemlja trebalo da ima više moći u donošenju odluka u EU, a samo 10 odsto njih smatra da je Nemačka previše uticajna u EU.

U svakoj anketiranoj evropskoj zemlji stavovi koji idu u prilog EU imaju veće šanse da se poklope s pozitivnim mišljenjem o Nemačkoj, koja je najpovoljnije ocenjivana u Holandiji i Švedskoj, u kojima skoro tri četvrtine (72 odsto) ispitanika kaže da Nemačka ima odgovarajući uticaj unutar EU. U Poljskoj su stavovi onih koji daju prednost EU za 41 bod povoljniji prema Nemačkoj nego kod onih koji ne vole EU (80 odsto naspram 39 odsto).

Nakon globalne finansijske krize, između 2007. i 2017. godine, nepovoljno mišljenje o Nemačkoj uvećalo se za 27 procentnih poena u Italiji (samo oko polovine ispitanika izrazilo je pozitivno mišljenje), za 8 poena u Francuskoj i za 7 poena u Španiji. Oko tri četvrtine Grka kaže da ima nepovoljan stav o Nemačkoj, što uključuje i 44 odsto onih koji imaju veoma nepovoljan stav.

Ipak, sada sedam od deset Evropljana u pozitivnom svetlu vidi Nemačku, čiji će uticaj u EU posle Bregzita verovatno porasti...

Milan Milošević