Digitalni štrajk i net neutralnost

piše: Zoran Stanojević

Ako ste ove srede (12. jula) imali problema sa mejlom, pretragom ili gledanjem nekih video-klipova, za to je kriv vaš internet provajder. Pod uslovom da ste u Americi, naravno, mada posledice oseća celi svet. I ta krivica je neobična, ovo je prvi generalni štrajk na internetu, ako se ne varam. Nekoliko velikih sajtova (Netflix, Amazon, Gugl) namerno je usporilo svoje servere da bi nam demonstrirali kako će izgledati surfovanje internetom ako FCC (američki RATEL) do kraja avgusta usvoji odluku o napuštanju net neutralnosti.

Net neutralnost je trenutno bazični princip interneta, to je garancija da su svi podaci na mreži ravnopravni, čak i kada nas to pomalo nervira. Za razliku od pravog auto-puta, na ovom informatičkom nema bržih i sporijih traka i nema preticanja. Dakle, može vam se dogoditi da žurite, a da su sve tri trake (ili svih šest) zauzeli spori kamioni. Protivnici principa neutralnosti kažu da kamioni mogu da se kreću jednom trakom i da to za njih neće predstavljati problem, kako bi oni koji su kupili skuplje automobile mogli da idu brže. I šta je loše u tome, pitaju se.

Pobornici net neutralnosti odgovaraju da je plan, zapravo, da se regularan saobraćaj uspori, maltene poput zabrane kamionima da voze vikendom i praznicima, a sve za račun onih koji su voljni da plate taj skuplji prevoz. To bi provajdere, inače glavne pobornike ukidanja neutralnosti, dovelo u poziciju da mogu da promovišu svoje sadržaje na račun drugih, dakle da ono što se njima dopadne spuštate superbrzo, dok su svemu ostalom potrebni vekovi da se učita, sve dok besni ne odustanete.

Interesantno je da su se na istoj strani, onoj za ukidanje neutralnosti, našli čuveni američki biznismen Mark Kjuban i predsednik Donald Tramp, inače ljuti neprijatelji (Kjuban je bio jedan od najglasnijih pobornika Hilari Klinton). Tramp je stao uz velike telekomunikacione kompanije, takoreći čvrst biznis, naspram Silicijumske doline (i brda) koja ga, inače, ne voli. Kjuban tvrdi da je neutralnost glupost i kaže da će to uništiti televiziju koja se sve brže prebacuje na internet. Ako televizijski program nema prioritet u odnosu na druge podatke na mreži, onda će slika da vam se zamrzava i štuca i vi ćete prestati da gledate, kaže on. Neutralnost, po njemu, ubija ozbiljnu biznis inicijativu na internetu, niko neće da ulaže novac ako brzina isporuke sadržaja nije jasna i garantovana. Kod filmova (Netflix) je lakše, sačekaćete da se film učita pa ćete ga gledati, ali ko će da plati za gledanje utakmice, a da mu lopta stane na pola puta od gola ili koša tri sekunde pre kraja?

Takvih primera ima mnogo, a direktor FCC-ja Ažit Paj (postavio ga Tramp) tvrdi da je net neutralnost trenutno najveća kočnica daljem razvoju infrastrukture, navodno niko ne želi da ulaže u internet linkove ka zabačenim područjima ako ne može da napravi lukrativan poslovni model.

Argumenti pristalica net neutralnosti su jednostavni. Ne želimo da iko ima prednost na internetu, jer to menja suštinu njegove slobode. Ako su kamioni spori, napravite više traka ili brže kamione. Ne želimo da neko može da plati za pravo prvenstva, govore oni. Što zvuči dobro, ali ne daje odgovor na pitanje kako da usporim spam i hakere da bih mirno gledao ono što želim i što sam spreman da platim.

Srbija će u toj igri postupiti kako veliki odluče, što i nije neki presedan. Ali, ako se princip neutralnosti napusti, probajte samo da zamislite kako bi izgledalo čitanje Tvitera, blogova ili predizborna kampanja. U kojoj je sasvim legalno platiti provajderu da ubrza tvoje podatke na račun konkurencije koja nema resurse. Skoro kao da si stavio reklamni omot na sve novine dan pred izbornu tišinu, ako ne i malo više od toga.