Košarka – Evropsko prvenstvo 2017. godine:
Sa otpisanim timom do srebrne medalje

Iako je izgubila finalnu utakmicu, reprezentacija Srbije napravila je najveći uspeh na Evropskom prvenstvu. Ovo je samo još jedan dokaz da je košarka timski sport i da "odbranom osvajaš medalje, dok napadom dobijaš jednu utakmicu". Ova rečenica je nebrojeno puta ponavljana tokom proteklog prvenstva. Pripisana je selektoru srpske reprezentacije Aleksandru Đorđeviću, iako na taj način razmišljaju svi treneri jugoslovenske i srpske košarkaške škole u poslednjih 30 godina. Razlika je samo u tome što u tih 30 godina nikada ovako oslabljeni nismo otišli na neko takmičenje

Suočen sa nedostatkom najboljih igrača, selektor Đorđević je sastavio ekipu koja je objektivno vrlo prosečna u evropskim okvirima. Tako skrpljen tim ispraćen je na Evropsko prvenstvo sa željom da se ne obruka. Samo je Saša Đorđević neprekidno ponavljao da imamo šansu za medalju. Igrači su mu verovali. Da je u finalnoj utakmici imao bar jednog ili dvojicu igrača na koje nije mogao da računa usled silnih povreda i odustajanja, sada bismo pričali o osvojenom zlatu.

To se odnosi i na povrede koje su tokom prvenstva dobili jedini pravi plejmejker u timu Stefan Jović i verovatno najbolji defanzivni igrač u Evropi Branko Lazić, koji je i inače povređen došao na prvenstvo. Da li bi Goran Dragić dao 26 poena u prvom poluvremenu da ga je čuvao Lazić, i da li bi organizacija napada u trenucima kada vodimo sa poenom razlike pripala premorenom Bogdanu Bogdanoviću ili prosečnom plejmejkeru Vasi Miciću?

SVETSKA VELESILA U KOŠARCI: Sudijski kriterijum u finalu bio je u najmanju ruku sraman; teško je igrati kada sudije nisu dorasle svom poslu. Svađa između Fibe i Evrolige dovela je na prvenstvo trećerazredne sudije. Bilo je mučno gledati kako su neusaglašeni oko odluka koje veoma utiču na krajnji rezultat. Dok jedan svira faul u napadu, drugi pokazuje tehničku grešku odbrambenom igraču zbog simuliranja. Nekada je prekršaj nad igračem u kontranapadu faul, nekada tehnička greška. Ne pamti se kada je na nekom prvenstvu dosuđeno toliko tehničkih grešaka iz najrazličitijih povoda. Neke od njih su odlučile utakmice, a vrlo verovatno i ovo finale.

Potpisnik ovih redova je najzad dočekao da Bogdan Bogdanović postane veliki igrač. Uz odbranu koja je tokom celog prvenstva bila velika snaga srpskog tima, bezmalo nas je sam doveo do finala. Igra u napadu tokom Evropskog prvenstva vrlo često se zasnivala na prenošenju lopte i traženju Bogdanovića, koji će već nekako pogoditi koš. Uz nekoliko dobrih partija drugih igrača u napadu, pre svega Bobana Marjanovića, Milana Mačvana i Stefana Jovića, Bogdan Bogdanović je bio pokretačka snaga reprezentacije. Utrošak energije tokom prvenstva na kome je osim napada odigrao i veoma dobru odbranu, uz ulogu plejmejkera koju je nekada preuzimao na sebe, doveo je do toga da u poslednjim minutima finala nije mogao da preuzme lidersku ulogu u rešavanju utakmice.

Osvajanje drugog mesta je veliki uspeh ovog iz nužde napravljenog tima. Bogdanović, Mačvan i Jović bi svakako bili u reprezentaciji, ali igrači koji nisu mogli da učestvuju na prvenstvu na svojim pozicijama u timu nisu stekli dostojne zamene, i upravo to je dokaz snage prave reprezentacije Srbije.

"Svetska velesila u košarci", omiljena rečenica košarkaških novinara u Srbiji nikad nije imala tako jako pokriće kao sada. Da nije bilo povreda i odustajanja Jokića, tim koji bi činili Miloš Teodosić, Nemanja Nedović, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Branko Lazić, Nemanja Bjelica, Nikola Kalinić, Milan Mačvan, Marko Simonović, Nikola Jokić, Boban Marjanović i Miroslav Raduljica prošetao bi se do zlatne medalje. Ovako, na ovom prvenstvu reprezentacija Srbije igrala je sa povređenim plejmejkerom, jednim bekom, jednim krilnim centrom i jednim centrom. Osvojiti srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu sa ovakvim sastavom veći je uspeh od osvajanja zlatne medalje u najjačem sastavu. Uz malo sreće i bolje suđenje, mogli smo i do zlata.

ISTORIJSKI USPEH SLOVENIJE: Polufinalna utakmica između Slovenije i Španije, koju je reprezentacija Španije, kao najveći favorit za zlatnu medalju, izgubila sa dvadeset poena razlike, najlepša je utakmica koju smo imali prilike da gledamo na ovom evropskom prvenstvu. Španija je trideset minuta čekala da Slovenija počne da promašuje, ali nije dočekala. Braću Gasol je zatvorio fenomenalni Gašpar Vidmar, igrač prosečnih košarkaških mogućnosti ali neverovatne energije, dok su najbolji bekovski par u Evropi, Goran Dragić i Luka Dončić, izluđivali španske bekove. Tamnoputi Slovenac Entoni Rendolf pomagao je u odbrani, gde su svi igrači viši od dva metra pomagali Vidmaru da čuva braću Gasol, i rutinski pogodio tri trojke bez promašaja. Klemen Prepelič je poslednje dve utakmice na prvenstvu igrao kao da je u najmanju ruku bek šuter Reala, a ne tima koji je polufinalista francuskog šampionata, Levaloa iz Pariza. Svaki igrač slovenačkog tima odigrao je utakmicu života, tako da Španija nije imala ni najmanje šanse.

Igor Kokoškov, selektor reprezentacije Slovenije, koji je već 17 godina pomoćni trener u NBA ligi, sastavio je odličan tim. Tačno se zna svačija uloga, deset vodonoša je uklopio sa dva vanserijska igrača koji imaju potpunu slobodu. Kokoškov je svoju filozofiju košarke, koja se zasniva na brzini i igri na koš više od protivnika, preneo na tim – na svakoj utakmici je neko drugi iskočio izvan očekivanja.

Imala je Slovenija i bolje timove sa više odličnih košarkaša, ali nikada nije stigla dalje od četvrtfinala. Tek dolaskom Kokoškova na mesto selektora i spajanjem Gorana Dragića sa Lukom Dončićem u bekovski tandem, nastala je reprezentacija koja je spremna za medalju.

Goran Dragić je već godinama najbolji igrač Slovenije i jedan od najboljih bekova u Evropi. Njegovo prvo poluvreme finalne utakmice je najveći pojedinačni doprinos jednog igrača posle Saše Đorđevića i njegovog 41 poena protiv Litvanije, u finalu Evropskog prvenstva 1995. godine. Postigao je 26 koševa u prvom poluvremenu sa takvom lakoćom da je izgledalo kao da je na treningu, a ne da igra protiv najbolje odbrane na prvenstvu. Da nije izgubio snagu u drugom poluvremenu, kada je Slovenija ostala bez povređenog Luke Dončića, rezultatski bi reprezentacija Srbije završila kao i Španija. Takvu dominaciju nisu pokazivali ni najbolji igrači NBA lige kada se pojave na Olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima.

Bez dvojice najboljih igrača u poslednjih deset minuta, tim Slovenije uspeo je da pobedi Srbiju pre svega koševima Prepeliča i Blažiča, kao i odličnom odbranom.

Karakter tima koji se prvi put nađe u finalu evropskog prvenstva i u takvim okolnostima pobedi u utakmici gde su svi već videli kako Srbija uzima zlato, isključivo je zasluga Igora Kokoškova. Dovoljan pokazatelj toga je da je Goran Dragić odlučio da produži reprezentativnu karijeru ako Kokoškov nastavi da bude selektor. Ipak, Kokoškov je naveo da mu je ovo oproštajna utakmica i da se u potpunosti posvećuje karijeri u NBA ligi, gde će u dogledno vreme postati prvi Evropljanin na mestu glavnog trenera jednog NBA tima.

Dometi reprezentacije Slovenije u budućnosti će i dalje biti vezani za igru i napredak Luke Dončića. Bez Igora Kokoškova i Gorana Dragića, taj tim više neće biti isti. U svakom slučaju, Slovenija zaslužuje velike čestitke za istorijski uspeh; igrala je najlepšu i najbržu košarku i vratila lepotu igre koja je krasila nekadašnju jugoslovensku školu košarke.

ŠPANIJA, ODLAZAK VELIKANA: Fiba je uvela pravilo da se evropska i svetska prvenstva odigravaju na svake četiri godine, s tim što se sledeće svetsko prvenstvo odigrava pet godina posle prošlog. Razlog je razdvajanje svetskih prvenstava u košarci i fudbalu, koja su se do sada igrala iste godine. Tako je došlo do toga da sledeće godine neće biti nijednog takmičenja u muškoj košarci, osim kvalifikacija za svetsko prvenstvo koje će se održati 2019. godine u Kini. Termini odigravanja kvalifikacija poklapaju se sa terminima odigravanja Evrolige i NBA lige, tako da sigurno nećemo moći da gledamo najbolje igrače svih reprezentacija.

Znajući da im je ovo evropsko prvenstvo poslednja prilika da osvoje još jednu zlatnu medalju, Pau Gasol i Huan Karlos Navaro su se odazvali pozivu selektora Serđa Skariola. Ova dva igrača koja su napunila po 37 godina poslednji su iz tima koji je još 2008. bio najbolji na juniorskom prvenstvu Evrope. Time je najavio sjajnu reprezentaciju koja je u poslednjih 15 godina osvojila jedno svetsko i tri evropska prvenstva, i bila jedini pravi protivnik američkom nacionalnom timu.

Bili su pre početka Evropskog prvenstva najveći favoriti, igrama na samom takmičenju samo su opravdali tu ulogu. Lakoća sa kojom su pobeđivali sve do polufinala sa Slovenijom samo je potvrdila ulogu prvog kandidata za zlato.

Košarkaška arogancija ih je odvojila od zlatne medalje. Izgubili su od Slovenije čekajući da joj stane šut i da, kao mnogo puta do tada, u pet do deset minuta naprave razliku koja im omogućava da mirno privedu utakmicu kraju. Međutim, Slovenija je odigrala celu utakmicu bez greške.

Radovali su se Španci osvajanju bronzane medalje više nego što bi neko očekivao od ovako jake ekipe. Pau Gasol jeste izabran u idealni tim prvenstva kao jedini centar uz četiri beka (Bogdan Bogdanović, Aleksej Šved, Goran Dragić i Saša Dončić), ali utisak je da se to desilo samo zbog starih zasluga. Na ovom prvenstvu je daleko bolji od njega bio njegov brat Mark Gasol.

Španija ima tim koji je, uz Srbiju, najjači u Evropi i posle povlačenja Pau Gasola i Navara. I oni su, kao i Srbija, imali problem sa odazivanjem igrača i povredama. Sa Serhiom Ljuljom, Nikolom Mirotićem i Seržom Ibakom to bi svakako bila reprezentacija koja bi mnogo lakše igrala sa Slovenijom.

Vidimo se 2019. godine na svetskom prvenstvu u Kini, u borbi za srebrnu ili bronzanu medalju. Zlato je obezbeđeno za NBA igrače koji se odazovu da igraju za reprezentaciju SAD, razlika u klasi je još uvek prevelika.

Aleksandar Aleksić