Amerika je obezbeđivala 22 procenta budžeta Uneska, ali nakon zamrzavanja članstva 2011. nije uplatila 542 miliona dolara

Zbog neslaganja oko odnosa prema nasleđu koje se nalazi na palestinskim teritorijama Sjedinjene Američke Države se 31. decembra povlače iz Uneska (UNESCO, United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization), a zadržaće samo stalnu posmatračku misiju pri ovoj svetskoj organizaciji za zaštitu istorijske i kulturne baštine. O tome je Stejt department obavestio generalnog direktora Uneska Irinu Bokovu.

Nakon toga je i izraelski premijer Benjamin Netanjahu naložio ministarstvu spoljnih poslova Izraela da pripremi teren za povlačenje izraelskih diplomata iz te organizacije, a izraelski ambasador u Unesku Karmel Šama Hakoen je najavio povlačenje Izraela zbog toga što se, po njegovim rečima, Unesko transformisao u bizarnu organizaciju koja je izgubila svoj profesionalni put zarad političkih interesa određenih zemlja...

Odnos Sjedinjenih Američkih Država prema međunarodnoj organizaciji Unesko je do sada bio komplikovan. U vreme administracije Ronalda Regana SAD su 1984. napustile ovu organizaciju, ali su se vratile u članstvo u vreme administracije Džordža Buša mlađeg 2002. godine. Tome je verovatno doprineo izveštaj Dona Bolta, kasnijeg američkog ambasadora u UN o tome da je Unesko poboljšao kontrolu u svojoj organizaciji koju su vašingtonski političari optuživali za korupciju. Uz to je išla i konstatacija da će stimulisanjem međunarodne kulturne razmene, koju Unesko promoviše, SAD povećati svoju „pametnu moć", što je bio cilj Bušove administracije u vreme tadašnje rasprave u Unesku o kulturnoj diversifikaciji.

Da se SAD vrate u Unesko na Bušovu administraciju pritisak je vršio Holivud, čiji su veliki studiji procenjivali da će Uneskova politika kulturne diversifikacije vođena u američkom odsustvu ugroziti njihovu težnju ka liberalizaciji svetskog audiovizuelnog tržišta, što je Amerika pokušavala 2002, tokom urugvajske runde pregovora u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Holivud se protivio podršci koji je Unesko davao državama koje su subvencionisale svoje domaće filmske industrije, poput Francuske, koja je protekcionistiku politiku videla kao sredstvo za negovanje nacionalnog identiteta, a i za obezbeđivanja tržišne prednosti frankofonskoj kinematografiji. Nakon ponovnog prihvatanja Uneska, SAD su obezbeđivale 22 procenta budžeta ove organizacije. Onda je 2011. usledilo novo američko uskraćivanje sredstva za Unesko zbog toga što je ova agencija UN primila Palestinu u puno članstvo. Od tada je "dug" SAD prema Unesku dostigao je 542 miliona dolara.

Uprkos tome, administracija Baraka Obame je tražila 79 miliona dolara za Unesko u budžetu za fiskalnu godinu 2013. i lobirala da se ukine zabrane.

U budžetu koji je predložila administracija Donalda Trampa, sredstva za Unesko nisu predviđna.

Nakon što je od državnog sekretara Sjedinjenih Država Reksa Tilersona dobila zvanično obaveštenje o američkom povlačenju, generalni direktor Unesko Irina Bokova je izrazila žaljenje, ali je podsetila da je u 2011. godini, kada je uplata američkog doprinosa za članstvo suspendovana na 36. zasedanju Generalne konferencije Unesko, rekla kako je uverena da Unesko nikada nije bio toliko važan za SAD, koliko su SAD važne za Unesko.

Ona je naglasila da je to još više istinito danas, kada porast nasilnog ekstremizma i terorizma zahteva nove dugoročne reakcije u korist mira i sigurnosti, suprotstavljanje rasizmu i antisemitizmu, kao i borbu protiv neznanja i diskriminacije.

Ona je naglasila da veruje da američki narod deli napore Uneska na unapređenju pismenosti i kvalitetnog obrazovanja, korišćenje novih tehnologija za poboljšanje učenja, unapređivanje naučne saradnje za očuvanje okeana, promovisanje slobode izražavanja, odbrane sigurnosti novinara, podsticanje da devojke i žene budu nosioci promena kao mirotvorci, pomaganje društava koja se suočavaju sa vanrednim situacijama, katastrofama i konfliktima.

Ona je međutim naglasila da je uprkos američkog ukidanja finansiranja, od 2011. bilo saradnje SAD i Uneska na zaštiti zajedničkog svetskog kulturnog nasleđa od terorističkih napada i sprečavanju nasilnog ekstremizma unapređenjem obrazovanja i medijske pismenosti.

Posebno je podsetila na saradnju s pokojnim Samjuelom Pisarom, američkim počasnim ambasadorom i specijalnim izaslanikom za obrazovanje o holokaustu na promovisanju edukacije o sećanju na holokaust kao sredstva borbu protiv antisemitizma i genocida danas.

Ukazala je i na saradnju Uneska i SAD u pokrentanju Globalnog partnerstva za obrazovanje djevojčica i žena u 2011. godini sa američkom akademskom zajednicom, uključujući i 17 predsednika univerziteta. To partnerstvo je bilo posvećeno unapređenju pismenosti, promovisanju nauka o održivosti, poštovanju za sve u školama. Sa američkim institucijama za geološka istraživanja Inženjerijskim korpusom vojske SAD-a Unesko je sarađivao radi uspostavljanja održivog upravljanje vodnim resursima i poljoprivredom.

Unesko je, po njenim rečima, u vreme krize odnosa sa SAD sarađivao sa velikim kompanijama američkog privatnog sektora, kao što su Microsoft, Cisco, Procter & Gamble, Intel , na razvoju tehnologije za kvalitetno učenje i na podsticanju devojaka da ostanu u školi.

Bez obzira na to čime su bili motivisani kreatori politike iz 2002. godine, SAD ne bi smele dopustiti da istorija složenih odnosa ometa sadašnji odnos prema Unesku. Ona navodi da se ovog leta Vašington pridružio osudi uništavanje verskih lokacija u Maliju od strane ekstremističkih islamista. Pohvalila je i američku instituciju Smitsonijan zato što se udružila sa Uneskom na proslavi 40-godišnjice Konvencije o svetskoj baštini, podstičući saradnju na programima očuvanja kulturnog i nacionalnog nasleđa.

Ona je takođe podsetila i na aktivnost Uneska na promociji Međunarodnog dana džeza, između ostalog i u Beloj kući, u cilju promovisanja ljudskih prava i kulturne raznolikosti na osnovu tolerancije i poštovanja. Pomenula je i zaštitu 23 lokacije svetske baštine, koje odražavaju univerzalnu vrednost kulturnog nasleđa Sjedinjenih Država, kao i zaštitu 30 rezervata biosfere, koji predstavljaju biodiverzitet zemlje, itd..

Posebno je podsetila na to je da je američki pesnik, diplomata i bibliotekar kongresa Arčibald Mekliš napisao uvodne redove Ustava Unesko iz 1945. godine: " Pošto ratovi počinju u umovima ljudi, u glavama ljudi se mora izgraditi odbrana mira. "Ova vizija nikada nije bila relevantnija», naglasila je.

( The United States Withdraws From UNESCO, state.gov, October 12, 2017 )

( Statement by Irina Bokova, Director-General of UNESCO, on the occasion of the Withdrawal by the United States of America from UNESCO, en.unesco.org, October 12, 2017 )