Javni govor na režimski način:
Kombinovani udar na Đilasa

Priča o politici kao, ipak, najstarijem zanatu, uz koji obavezno ide rečenica koju je, navodno, izgovorila Ćićolina napuštajući italijanski parlament – „Napuštam politiku i vraćam se časnom poslu pornografije" – ovih dana u Srbiji dobija novo poglavlje

Ono što se izručilo na političko-medijskoj sceni od kada je Dragan Đilas saopštio da će se kandidovati za gradonačelnika Beograda, moglo bi se porediti samo sa cunamijem optužbi i fekalija koji se prosuo na Tomislava Nikolića pošto je onomad obznanio svoju želju da opet učestvuje u trci za predsednika Srbije. „Bludni otac" Nikolić je ipak brzo disciplinovan, setio se da ima decu i unuke o kojima treba da brine; kasnije se ispostavilo da su u new deal uračunati i vila na Dedinju i nekakav novoformirani komitet za saradnju sa Rusijom i Kinom, u kome su se udomili Toma i njegovi, pa je oluja preko noći utihnula. Međutim, ovo sa Đilasom deluje kao da će potrajati do beogradskih izbora, koji su tek u martu.

Bolesna atmosfera u društvu koja se kreira već pet godina, a čija je osnovna mantra da je svako ko ne obožava vođu ili izgovori neku primedbu o vlasti neprijatelj, protivnik progresa, lopov, izdajnik, tajkun, kao da se potpuno otima kontroli. To neminovno biva kada je stvaranje i održavanje takve atmosfere jedini metod vladanja, uz minhauzenovske laži o sadašnjim i budućim uspesima koje se emituju svakodnevno, ali repertoar je u „slučaju Đilas" dodatno obogaćen. Lopovom, tajkunom i inim već nabrojanim epitetima sada se časti neko samo zbog toga što je rekao da će se uopšte kandidovati. Jeste medijsko-politički linč prolazio Saša Janković dok je bio ombudsman, kao i sam Đilas pre nego što se povukao iz politike, bilo je još mnogo sličnih slučajeva, ali ovakav intenzitet do sada nije zabeležen na srpskoj političkoj sceni, koja je zaista svašta videla u poslednjih tridesetak godina.

ŠAMPIONI LICEMERJA: Nema tog viđenijeg pripadnika vladajuće kaste koji se nije oglasio ovim povodom i hitnuo kamen u pravcu budućeg kandidata, uz sasluživanje pravovernih analitičara i medija koje predvode TV Pink, „Informer", „Dnevni telegraf", „Večernje novosti"... Razabrati ko se najdublje spustio u septičkoj jami u koju se pretvorila srpska politička scena zaslugom sadašnje vlasti čini se kao nemoguć posao s obzirom na konkurenciju, ali ima kandidata koji se ističu.

Pominjati moral u vezi sa bilo čim kada su u pitanju Ivica Dačić i Socijalistička partija Srbije degutantan je posao, ali čini se da je SPS uspeo da nadmaši sebe iz godina najgoreg licemerja, a toga je bar u istoriji ove partije bilo. SPS je, povodom kandidature Đilasa, izrazila iskreno žaljenje što je 2008. godine zbog „sramnih pritisaka tadašnjeg predsednika Borisa Tadića donela pogrešnu odluku" i što je tada za gradonačelnika Beograda podržala Dragana Đilasa „a ne Aleksandra Vučića, koji je tada zavredio pažnju i podršku građanki i građana Beograda". Pozvala je SPS i „sve devastirane, nepostojeće, odnarođene i egocentrične opozicione prvačiće" da „obavezno podrže" kandidaturu Đilasa, koga naziva „zločincem koji želi da bude povratnik u svom zločinačkom poduhvatu kako bi punu kasu Beograda, investicije koje se realizuju, zaposlenost koja je na najvišoj istorijskoj koti, pozitivnu energiju kod građana uništio željom za novim bogaćenjem".

Pomenuta 2008. bila je relativno skoro, pa sećanje i arhive svedoče o bezmernoj sreći Ivice i drugova dok su se ljubili, mirili i delili funkcije sa „žutima", i nisu se žalili ni na kakve sramne pritiske, naprotiv, ni tada ni sledeće četiri godine. A danas, socijalisti su „uvereni da pravda, vizija i strateška saradnja SPS i SNS donosi veliku pobedu na gradskim izborima, nosi sobom i veliku dozu odgovornosti da Beograd pozicioniramo na mapi sveta koje zaslužuje, ali takođe i da secikese, umišljene liderčiće i snobovske sebičnjake i definitivno pošaljemo na smetlište istorije" (ovo „smetlište istorije" pominjalo se još kod Marksa, valjda su socijalisti posegnuli za literaturom iz svoje prošlosti).

Nastavljajući neizvesnu bitku za prvog poltrona predsednika Srbije, Ivica Dačić kaže da opozicija preko gradskih izbora želi da igra „Ligu šampiona", ali da u njoj ne učestvuju glavni igrači Vučić i Dačić (ala trupćemo!). „Ne možete da odlučujete o Vučiću i Dačiću, a da mi ne učestvujemo. Moja deca imaju većeg psa i manjeg. Ovaj mali stalno štipa i ujeda, a veći trpi dok mu ne dosadi i dok ga ne ‘odalami’. Hoćete parlamentarne izbore? Videćemo onda ko će ostati na političkoj sceni," zapretio je ponovo i republičkim izborima predsednik socijalista. Dodao je i da bi trebalo raspisati vanredne parlamentarne izbore jer „udruživanje opozicije na gradskim izborima nije borba za Beograd, već za vlast u Srbiji", dok se, naravno, Vučić, on i njihovi ne bore za vlast, već samo za dobrobit Srbije.

Zanimljive su neke opaske Nebojše Krstića, marketinškog stručnjaka čije radno mesto je u poslednje vreme uglavnom Tviter. Na pomenutom Tviteru Krstić je, između ostalog, napisao: „Kad je smenjen s mesta gradonačelnika i predsednika DS, Đilas je ‘prestao da se bavi politikom’. Ćutao je 5 god dok ga je Vučić držao u KSS. Sad kad postoji šansa da opet bude vlast, Đilas se vraća u politiku. Sumnjam da je politika uopšte tema koja Đilasa tangira."

Interesantna je jedna frojdovska omaška u ovom tvitu, podseća na onaj sovjetski vic o Staljinu koji mazi decu, a neko prokomentariše: „Kako je dobar drug Staljin, mogao bi sve da ih pobije, a on ih mazi." Dakle, i Krstić misli da se Vučić baš sve pita u ovoj državi, čak i ko će biti predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pa je bio dobar i ostavio Đilasa na toj funkciji, umesto da ga smeni. To što su i muška i ženska košarkaška reprezentacija u tih pet godina donele pregršt medalja sa velikih takmičenja, što je valjda zasluga trenera, igrača, ali i pomenutog KSS, nije važno. Još je interesantnija konstatacija „sad kad postoji šansa da opet bude vlast, Đilas se vraća u politiku". Reče Krstić koji se „vratio u politiku" tako što svakodnevno po Pinku, Hepiju, štampanim tvorevinama i Tviteru hvali Vučića i njegove grandiozne uspehe, a usput blati Borisa Tadića, kome je bio savetnik („političar za koga neki tvrde da je bio predsednik Srbije, a koga danas u istraživanjima možete naći u rubrici ‘Ostali’„) i svoje bivše drugove iz Demokratske stranke.

Zamera Krstić Đilasu i što se vraća u politiku: „Nije politika samoposluga da u nju uđeš i izađeš kad god to tebi odgovara", kao da su taj ulazak i izlazak ustavom propisane kategorije.

TRAKTAT O MRŽNJI: Po običaju, jedno od kreativnijih tumačenja budućih izbora dao je ministar odbrane Aleksandar Vulin. „Uspostavila se u ovoj zemlji jedna kultura mržnje, iskrene mržnje, koja je dozvoljena kada mrzite Vučića ili njegovu porodicu ili ljude koji su mu bliski. To je dozvoljeno. U redu je da širite lažne vesti, u redu je da najbrutalnije lažete. U redu je da od svoje mržnje pravite politiku", tvrdi Vulin. „Pogledajte ovo što se okupilo, Đilas i ostali tajkuni. Šta ih povezuje? Povezuju ih dve stvari – želja da ponovo budu još bogatiji, naravno, želja da svojim novcem ponovo vladaju, kao što su nekada vladali. Đilas se frapantno obogatio za vreme svoje vlasti. Druga stvar koja ih objedinjuje je mržnja prema Vučiću."

Kombinovani udar na Đilasa ide po više linija – red prozivanja za mržnju, poput Vulina, red optužbi za krađu i ostale nepodopštine. Istakao se i gradski menadžer Goran Vesić, bivši član DS-a, po kome je kandidatura Đilasa „pokušaj tajkuna da se vrate na vlast". Između ostalog, Vesić je ocenio da je dobro to što je Dragan Ðilas tako pompezno najavio svoju kandidaturu na beogradskim izborima jer je podsetio građane na vreme kada je vladao Beogradom, a koje su obeležile afere, skandali i rasipanje narodnih para, „ali je očito da mu nije bilo dovoljno pljačke i sada bi da završi započeti posao". Zapanjen je Vesić i izjavom bivšeg gradonačelnika koji tvrdi da Beograd danas nije bezbedan grad i navodi podatke koje je izneo ministar Nebojša Stefanović o drastičnom padu kriminala dodajući: „Sada će o bezbednosti da priča čovek čiji su saradnici tukli građane Beograda."

Ređaju se optužbe za lopovluk, poput one da je rekonstrukcijom Bulevara oslobođenja Đilas najviše nagradio sebe i svoje saradnike jer su dali posao kompaniji koja je bila za milijardu dinara skuplja od najjeftinije ponude, uništavanju gradskih preduzeća, dugu od 1,2 milijarde evra koji su Naprednjaci zatekli u Beogradu (ta tvrdnja o dugu od 1,2 milijarde evra horski se ponavlja i pored više puta iznetih činjenica da je ukupan dug tada bio 400 miliona evra), dugovanju porodiljama, „Ðilasovom mostu" na Adi koji je primer rasipanja para...

Pominje gradski menadžer i da je Đilas 12. marta 2009. godine sa tajkunima u Kanu promovisao Miškovićev projekat „Grad na vodi", kako je 2005. godine bio promovisan u gradu projekat „Menhetn na Balkanu" na prostoru Beograda na vodi, da je Đilas 2005. godine najavljivao izgradnju nuklearne centrale u Kostolcu, 2008. godine da počinje izgradnja mosta kod Ade Huje i izgradnja metroa za godinu dana, 2009. godine da će do kraja njegovog mandata svi nelegalni objekti biti legalizovani, 2010. godine da će Prokop raditi do kraja te godine. "Ništa se od toga nije desilo i otud frustriranost kada mi ostvarujemo snove", rekao je Vesić nabrajajući sadašnje i buduće uspehe ove vlasti.

Ni reči o neostvarenim snovima o tri milijarde evra koje će Arapi dati za Beograd na vodi (beše li, u realnosti, 150 miliona za 30 godina), fabrici čipova Mubadala, lukama po Dunavu, procvatu poljoprivrede, srpskom Mercedesu, nikad boljem životu, zlatnom dobu čiji početak se odlaže već godinama, ali se redovno najavljuje...

Malo niže rangirani članovi vladajuće partije konkretniji su u uvredama. Član Predsedništva SNS-a Aleksandar Jovičić kaže: „Kada građani Beograda čuju bar deo onoga što im poručuje tajkun Dragan Đilas, čiji je jedini cilj da, zajedno sa svojim prijateljem Šapićem i šefom Miškovićem, nanovo pljačka i njih i imovinu Beograda, jasno im je da osim jeftine demagogije, bujice laži i lažnih obećanja nema ništa ni da ponudi... Đilas, medijski tajkun lopovskih navika, jedino se može pohvaliti brojem kriminalnih afera, od nabavke španskih tramvaja, podzemnih kontejnera, replika Terazija, preplaćenog, a nezavršenog mosta i mnogih drugih ‘rekonstrukcija’ od kojih nije bilo nijedne, ni leti ni zimi, a da Đilas, Šapić i Mišković nisu Beograđanima oteli pare."

Član Glavnog odbora SNS Aleksandar Savić, koji je i predsednik opštine Voždovac, uveren je da će građani Voždovca Đilasa, Šapića, Šutanovca, Jankovića, Jeremića i „ostale hohštaplere" poslati u političku istoriju nakon beogradskih izbora. 

Dragan Marković Palma, predsednik opštine Jagodina i lider Jedinstvene Srbije, komentarišući beogradske izbore kaže da se sada sastalo „i šuto i rogato", a o kandidaturi Đilasa kaže da se on sa svojim saradnicima „politički raspao još u povoju". „Ne mogu da zamislim šta bi bilo kada bi oni došli na vlast. Teško građanima Srbije, verovatno bi dobijali batine na ulici", smatra Palma, koji je koliko juče, u savezu sa demokratama tvrdio da se „ne sipa patriotizam u traktor".

Inače, Ivica Dačić, Palma i Vojislav Šešelj održali su koalicioni predizborni skup pred lokalne izbore u Mionici. „Možda se ponekad nismo slagali, ali jedno je sigurno – nikada nismo bili izdajnici", rekao je tada Dačić ističući potrebe jačanja „patriotskog bloka" jer, kako je primetio, sve je više onih koji bi da destabilizuju Srbiju i region. Šešelj se složio s tim i dodao da bi bila dobra i neka šira patriotska koalicija na republičkim izborima, kao i da nikada neće dozvoliti „da ‘dosmanlije’ dođu na vlast".

Čeka se još veliko oglašavanje predsednika i vođe SNS-a Aleksandra Vučića, najavljeno za ponedeljak, koji je za vreme posete Kubi poručio, komentarišući namere Dragana Đilasa i Aleksandra Šapića: „Ti ljudi su uvek to radili zato što su izgubili svoje privilegije."

PRIČE IZ SVETLE BUDUĆNOSTI: Uporedo sa pričama o strašnoj prošlosti koju su kreirali Đilas i „žuti", do besvesti se ponavljaju mantre o spasu koji su donele sadašnje vlasti i njihovim neverovatnim uspesima. U svakom nastupu pljušte cifre koje pokazuju prosperitet Beograda i Srbije u poslednjih pet godina, otplaćenim dugovima, rekordno niskoj nezaposlenosti, nebrojenim gradilištima. U nastupima koji se graniče sa zanosom svašta se čuje, pa tako gradonačelnik Beograda Siniša Mali tvrdi da će „već 2019. započeti uklanjanje železničkih šina od Pančevačkog mosta preko Dorćola do Beograda na vodi", ne pominjući kuda će onda prolaziti teretni železnički saobraćaj koji se kreće ovom rutom. Kaže Mali i da su mere koje je donosila vlast donele boljitak svim Beograđanima, a i svim građanima Srbije, i da njemu lično politika nije bila cilj, ni sredstvo za postizanje ciljeva, već da od Beograda napravi grad po meri svih građana, „a ne po meri tajkuna uz pomoć političara".

Izborne kampanje umeju da budu prljave, nije to srpski specijalitet. Ali, ako je sve ono što predstavnici vlasti govore tačno, ako nikada nije bilo bolje, ako cvetaju i Beograd i Srbija, postavlja se logično pitanje čemu onda tako histerični napadi na slabašne glasove protiv vlasti, poput ovih na Đilasa.

Neki odgovori postoje. Na primer, opsesivna želja da se zatvori svaka rupa i preuzme sve, od dečjeg vrtića do predsedništva, od Mionice do Beograda. Osim toga, Beograd je zlatna koka i vlast ne želi da bilo šta prepusti riziku, a kada se lestvica podigne na nivo da se svaka pobeda manja od apsolutne tretira kao poraz, onda su u strahu velike oči. Ima verovatno i lične omraze prema Đilasu zato što je dva puta u direktnim izbornim duelima porazio Vučića, koji je došao do stadijuma da i izbore po mesnim zajednicama tretira kao pitanje života i smrti, a kamoli u Beogradu.

BUDITE SPREMNI NA SVE: Iza svega se ipak nazire i strah koji može imati realne osnove. Bilo je mnogo gunđanja na Đilasov račun dok je bio gradonačelnik, ali uz sve primedbe, teško da se može naći građanin Beograda koji može iskreno da negira da je tada u Beogradu mnogo toga dobrog urađeno i završeno. Dreka o krađama i prosipanje gomila laži imaju svrhu da tu činjenicu pokriju, ali i činjenicu da su po gradu mafijaška ubistva postala uobičajena pojava, da je Beograd na vodi rupa bez dna koju će plaćati i unuci današnjih stanovnika Srbije, da su bahato zatrpane priče o bugarskim stanovima i ofšor kompanijama Siniše Malog, tetki Vulinove žene, lažnim doktoratima i diplomama...

Dragan Đilas se za sada hladnokrvno nosi sa olujom koja se sručila na njega. Uostalom, nije neiskusan u politici, pa je tako nešto verovatno i očekivao. Ako ga je intenzitet iznenadio, nije to do sada pokazao, a ko zna čega ćemo se sve nagledati i naslušati za sledeća dva i po meseca. I ta dužina vremena do izbora daje neke nade opozicionim kandidatima. Ne treba sumnjati da ova vlast i njeni čauši mogu da pljuju neprekidno mesecima, to im je posao i jedino za to su se ceo život učili, ali hoće sve što je preterano da pređe u svoju krajnost. Ovakvim intenzitetom, i oni koji su za vlast otupeće na priče o pljački prethodnika i protivnika, poštenju sadašnje vlasti, atentatima i najavama državnih udara.

Kad smo već kod državnih udara, po izjavama pripadnika režima i njihovih medijskih uzdanica, jedan samo što je propao. Radi se, naravno, o divljanju na stadionu Partizana tokom utakmice sa Zvezdom. Ako je verovati Aleksandru Vulinu, „Večernjim novostima", „Informeru" i inima, to je bila akcija koja je podrazumevala i „premeštanje nereda na ulice Beograda", u organizaciju nereda bile su „uključene i pojedine strane službe", čiji su operativci u poslednje vreme „značajno povećali prisustvo u našoj zemlji".

Dragan J. Vučićević, urednik „Informera", tvrdi „da je ‘rat za južnu tribinu’ trebalo da bude samo početak rata za ulicu koji je, što bi Hrvati rekli, u konačnici trebalo da dovede do krvavog rata za vlast u Srbiji". Organizatori? Tu su se poklopili različiti interesi, „od interesa krupnih narko-dilera, preko interesa moćnika iz policije i tajne policije, pa sve do interesa stranaca, najvećih tajkuna i političara koji su definitivno shvatili da na vlast u Srbiji mogu da dođu samo silom".

Sve bi se ovo moglo uklopiti u uobičajeni folklor vlasti, mnogo puta viđenu predstavu, ali atmosfera otvorenog neprijateljstva prema protivnicima postaje sve mučnija i ne miriše na dobro, a do izbora je dugo. Kaže Vučićević još: „I da se mi na kraju razumemo – ovo je samo početak! Početak pokušaja izazivanja uličnog haosa u Srbiji. Budite zato u novoj 2018. spremni na sve. Bukvalno na sve." Vučićević je sklon histeriji u javnim nastupima, ali je i glasnogovornik ovih na vlasti. Ovo „budite spremni na sve" zloslutno zvuči.

Momir Turudić