Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (1):
Nije to rupa na svirali

Stiče se utisak da je za sada u dijalogu o Kosovu najglasnija Srpska pravoslavna crkva koja je, barem po javno iznetim stavovima, za održanje sadašnjeg statusa, a poneki od glasnogovornika jedva se uzdržavaju da ne bace kletvu na svakog ko bi nešto želeo da promeni

I u ponedeljak je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nečem što je pretenciozno nazvano „obraćanje naciji", u programu TV Pinka, ponovio da je rešavanje statusa Kosova i Metohije najvaž nije političko, društveno pa i ekonomsko pitanje Srbije u 2018. godini.

Nešto ranije u intervjuu za agenciju „Blumberg" rekao je da će svoje viđenje rasplitanja kosovskog čvora predložiti polovinom aprila. Do tada bi trebalo da traje unutrašnja politička rasprava, dijalog oko mogućih rešenja tog pitanja, i taj dijalog jeste organizovan, ali slabo se vidi, u javnosti je prisutan u tragovima i kao da je to ona poslovična Koštuničina opaska o „devetoj rupi na svirali" koja se u njegovom slučaju odnosila na Haški sud.

Ta slaba vidljivost, fragmentiranost u izveštavanju, neka vrsta, može i tako da se kaže, nebrige o svirali, podstakla je nedeljnik „Vreme" da pokrene na svojim stranicama i u svom sve gledanijem televizijskom programu „Zumiranje" javnu raspravu o toj temi.

CRVENA MARAMA

Želimo da u granicama svojih mogućnosti damo doprinos tom dijalogu, u potrazi za obostrano prihvatljivim i održivim rešenjem, koji će proisteći iz aktivnog sučeljavanja stavova predstavnika političke i društvene elite i kreatora javnog mnjenja.

Projekat „Srbija i Kosovo – 2018: Godina raspleta" zamišljen je kao višeslojna, multimedijalna platforma za dijalog o ovom važnom pitanju.

Stiče se utisak da je za sada u tom dijalogu najglasnija Srpska pravoslavna crkva koja je, barem po javno iznetim stavovima, za održanje sadašnjeg statusa, a poneki od glasnogovornika jedva se uzdržavaju da ne bace kletvu na svakog ko bi nešto želeo da promeni.

Dobro, i to je stav javno pa i bučno izrečen u dijalogu, ali smo sigurni da to nije jedini glas. Stvar sa tim dijalogom počela je trapavo i mnogi su se, reklo bi se pre vremena, zakleli da u tome neće da učestvuju i da neće da daju alibi Vučićevoj politici.

Ama to se dogodilo već 30. oktobra ove godine, na prvi dan zasedanja Radne grupe za podršku unutrašnjem dijalogu o Kosovu. I dok su oni razmatrali kako taj dijalog treba da se vodi, deo opozicije poručio je da su takve diskusije farsa.

Bilo je jasno da stranke i pokreti koji u svojim statutima insistiraju na tzv. „patriotskoj politici" u tome neće da učestvuju.

U prilično šturoj najavi prvog sastanka Radne grupe navodi se da ona treba da koordiniše aktivnosti i pruži podršku državnim organima u procesu dijaloga. A i ostali su poverovali da treba da posluže tek kao pokriće i alibi Vučićevoj politici, čemu je doprineo i nespretnom izjavom Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, izjavivši:

„Grupa treba da podrži predsednika Republike i Vladu u jednom od najtežih poslova sa kojima se naša država suočila poslednjih godina. U narednih nekoliko meseci treba da sasluša i sabere mišljenja iz najšireg društvenog spektra o jednoj od najvažnijih tema za nas", poručio je Đurić.

Ovom ocenom o podršci Vučiću i Vladi Đurić je zamahao crvenom maramom pred očima opozicionih aktera u političkim i društvenim poslovima, pa je njihovo odbijanje da u tome učestvuju bila očekivana reakcija. Malo njih je i pomislilo da učestvuju u takvom dijalogu.

Najsažetija i očekivana reakcija bila je ona koja je usledila od Boška Obradovića, lidera Dveri: „Sve to je medijska predstava i jedno veliko foliranje. U pitanju je lažni dijalog o Kosovu jer dijaloga nema gde treba da ga bude – ni u Skupštini, ni na javnom servisu."

„Ako je Vlada nešto htela da čuje i da napravi neki rezime, imala je vremena. Sada je za to kasno. Mi smo se zato okupili da uradimo sve kako bismo to zaustavili", poručio je lider Državotvornog pokreta Slobodan Samardžić.

I iz Samardžićeve nekadašnje stranke DSS-a poručuju da neće učestvovati u, kako kažu, farsi.

„Vučić je pozvao sve da se uključe u dijalog – filateliste, hokejaške klubove Zvezdu i Partizan, nevladine organizacije, udruženja građana, numizmatičare, sve ustanove, pa i decu u vrtiću...", naveo je DSS u saopštenju.

DOPRINOS DIJALOGU

Ko će onda da učestvuje u tom dijalogu, da li će vlast diskutovati sama sa sobom i šta će biti predlog te Radne grupe koji predsednik Vučić očekuje do marta 2018?, pita se Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.

„Ako vam grupu predvode predsednik i potpredsednik jedne stranke, pa naravno da vam je jasno stavljeno do znanja da ne možete preispitivati u tom dijalogu državnu politiku, a onda dijalog gubi smisao. Do marta će biti jasno da li Srbija ide u EU ili ne ide", kaže Janjić.

Nešto više svetla na politički kontekst dijaloga bacio je Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke, u autorskom tekstu u NIN-u. On je, između ostalog, napisao:

„Svako učešće u takozvanom unutrašnjem dijalogu služi isključivo Aleksandru Vučiću za kukavičku podelu odgovornosti za Briselski sporazum kojim je Srbija priznala ustavno-pravni sistem nezavisnog Kosova.

Baš kao što pozivom na razgovor novi predsednik pokušava da predstavi sebe kao demokratu, tako tim dijalogom pokušava da prikrije činjenicu da je njegova politika dovela do toga da na tu temu više nema šta da se razgovara", naveo je Tadić.

Briselskim sporazumom, ukazao je Tadić, Srbija je dala skoro sve, a dobila samo mačku u džaku – Zajednicu srpskih opština, koja nema veće nadležnosti od nevladine organizacije.

„Ne vidim čemu drugom bi služio taj dijalog i oko čega traži konsenzus kada nije ni izneo jasan plan", naveo je Tadić.

Ima i onih koji ne vide baš u svemu podvalu Aleksandra Vučića (Vuk Drašković, Čedomir Jovanović, Nenad Čanak...), pa pokušavaju da daju neki konkretan doprinos dijalogu.

Mogućnost da se dođe do, kako se to kaže, „obostrano prihvatljivog rešenja" nije u potpunosti u srpskim rukama. Situacija se intenzivira. Međunarodni faktor je verovatno premoren od slabih pomaka i u onome što je već dogovoreno, politički život Albanaca na Kosovu je turbulentan i Haradinajeva vlada održava se glasovima Srpske liste. Sve su to teme vredne dijaloga i pokušaja da se u otvorenoj raspravi dođe do nekakvih rešenja.

Naša namera nije da dubimo rovove već da pokušamo da sve kontroverze oko kosovske politike učinimo dostupnim javnosti.

Dragoljub Žarković