Zoom:
Dva decibela, druže – Čemu nas mogu naučiti tek održani beogradski izbori i zašto je potrebno utišati zagriženo likovanje

Sistem u kome institucije ne funkcionišu, kamo lepe sreće da su u pitanju samo RTS i REM, ubrzano se pretvara u autokratski i vodi ka situaciji da se njihovi decibeli mogu nadjačati samo lupanjem u šerpe

Vučić i njegov tonac: Sve ostalo već ima

Buka je sastavni deo izborne kampanje, ali mi se čini da neće dugo trajati posle ovih izbora za Skupštinu grada Beograda koji su se, po mom mišljenju, završili očekivanim rezultatom kad je reč o "vrhu tabele" i nekim iznenađenjima, bolje je reći razočarenjima, kad se radi o donjem delu tabele.

O tome ćete opširnije čitati na stranicama koje slede u ovom broju "Vremena", a ja bih ovde da ukažem na okolnost da Napredna stranka Srbije od 2014. godine, kada su održani prošli gradski izbori, i nije napravila neki spektakularni pomak. Tada su "naprednjaci" osvojili 43,62 odsto glasova, a pre neki dan 44,9 odsto. U međuvremenu su pobedili na parlamentarnim i predsedničkim izborima i očekivao sam da će ta okolnost još jače dunuti vetar u njihova jedra.

U pravu je kolega Zoran Panović kad kaže da je Vučić vodio izbore sa energijom "zagriženog opozicionara", ali treba jasno reći da mu je tu zagriženu energiju omogućilo to što su mediji duvali u njegovu tikvu, da je raspolagao svim resursima države, dok opozicionari nisu imali gotovo nikakvu šansu da pokažu energiju i zagriženost.

Ima jake simbolike u aktuelnoj raspravi da li je neki tonac RTS-a smanjio regler za dva decibela na zvučnoj bubici Gorana Vesića, mada ja lično mislim da bi učinio uslugu SNS-u da je Vesiću potpuno isključio ton.

Bilo kako bilo, eto sada prilike da Vučić i dalje demonstrira zagriženost, pa će navodno da traži od javnog servisa da ubuduće vodi sa sobom čoveka koji će da motri na rad tonaca. Neki zlobnik bi rekao da mu je taj aspekt televizijske proizvodnje promakao jer je svim drugim apsolutno ovladao, a posebno uredničko-novinarskim delom zanata.

Ko je Olivera Zekić: A gde je tu REM

Dragan Bujošević, direktor RTS-a, kaže da će televizija odgovoriti kada stručnjaci utvrde činjenično stanje. Ne bih isključio ni mogućnost međunarodne arbitraže, jer ovo pitanje o dva decibela postaje ključno pitanje oko sudbine "žile kucavice" informativnog sistema u Srbiji.

Ljudi koji tamo rade poslušni su ne samo ispod granica profesionalnih kriterijuma nego po neki put i ljudskog dostojanstva i pitanje je da li će i kao takvi uskoro morati da raspreme radne stolove i da ključeve predaju drugima koji će decibele državne propagande da pojačaju do kraja. A takvih je podosta. Već merkaju kancelarije.

Tu je i pitanje famoznog REM-a čiji je zadatak da štiti javnost od bučne zagriženosti u elektronskim medijima, koji se nije oglasio ni oko dva decibela Vesićevog igrokaza sa upadanjem u reč i mahanjem papirima u emisiji "Upitnik", već je taj posao prepustio Oliveri Zekić, članici REM-a, za koju nemamo pouzdanih saznanja da li je saopštila lična zapažanja ili iza nje, ipak, stoji institucija čijim se memorandumom poslužila.

Kako to uvek biva, rasprava je krenula u pogrešnom pravcu jer se javnost zabavila likom i delom Olivere Zekić u čemu je isprednjačio Slaviša Lekić, kolumnista "Danasa" i predsednik NUNS-a, a ubrzo je usledio niz utuka na utuk (Olivera Zekić, Ivan Radovanović, Ljilja Smajlović...). Umesto da buka oko dva decibela bude povod za razmatranje rada još jedne institucije koja, po mom mišljenju, ne radi ništa osim što toleriše Vučićevu zagriženost i pritom prima lepe pare, ovo se pretvorilo u vašarište s čuvenim pitanjem pred vađenje noževa: čija žena kurva?

Sistem u kome institucije ne funkcionišu, kamo lepe sreće da su u pitanju samo RTS i REM, ubrzano se pretvara u autokratski i vodi ka situaciji da se njihovi decibeli mogu nadjačati samo lupanjem u šerpe.

Postizbornu buku rešio je da održi Dragan Đilas. On je, po pisanju agencija, na konferenciji za novinare, dva dana posle održanih izbora, optužio Aleksandra Vučića da je obesmislio demokratiju i izbore sa svim što je uradio u Beogradu i, kako kaže, ne samo u odnosu prema medijima već i pritiscima na ljude da izađu na izbore.

Novinari na vratima: A svetionik unutra

Đilas je rekao i da još nije odlučio da li će praviti sopstvenu partiju ili će naći neki drugi model za političko delovanje, ali da grupacija koja je stala iza njega na beogradskim izborima treba da se održi na nivou Srbije.

"Postoje razne mogućnosti. Grupacija koja je napravila taj rezultat treba da se održi na nivou Srbije i naš stav je da ostale političke stranke koje su protiv aktuelne vlasti treba da participiraju u svemu tome. Smatram da sujetu treba da sklonimo u stranu i zaboravimo priču o liderstvu, jer nas je to koštalo", rekao je Đilas. Navodeći da nije zadovoljan rezultatima izbora jer nije postigao cilj da se promeni vlast, Đilas je dodao da je grupacija koja ga je predložila za gradonačelnika pokazala da je kao neki svetionik, nešto što ljudi vide kao nadu za bolju budućnost.

"Naša koalicija neće glasati na Gradskoj izbornoj komisiji za prihvatanje rezultata, jer su nelegalni i nelegitimni", poručio je. Još je rekao i da će novinarima pojedinih medijskih kuća, kojima je zabranio da prate njegove konferencije za novinare, to ponovo biti omogućeno kada promene odnos prema opoziciji čije stavove nikada ne prenose, odnosno kada se budu ponašali kao mediji. Đilas je kazao da "negde treba da se podvuče crta" i da se ne "treba praviti da je sve u redu".

Konstatovao je da nikada nije pozvan na TV Pink da iznese svoje političke stavove, kao i da ima presudu kojom se nalaže Pinku da bude pročitana u centralnim vestima. U toj presudi izrikom se kaže da je Pink "govorio laži o njemu pre četiri godine", ali to nikada nije ispoštovano. Toliko o sudu kao instituciji. Ovo poslednje sam napisao ja, a nije rekao Dragan Đilas. Kao primer medijskog progona naveo je ponašanje jedne televizije prema Oliveru Ivanoviću.

"Ne možemo da pustimo televiziju koja će da linčuje Olivera Ivanovića i da snimi spot o njemu i kada bude ubijen, kaže ‘nema veze’", naglasio je i dodao da će neko jednog dana morati da odgovara za atmosferu linča prema ljudima koji drugačije misle. On je ocenio i da je priča o spuštanju reglera za ton, kada je govorio gradski menadžer Beograda Goran Vesić prilikom predizborne debate na RTS, "besmislena". Prema njegovim rečima, svi koji su gledali dijalog videli su dve Srbije, dva pristupa politici i dve vrste vaspitanja.

"Ljudi koji na kablovskoj televiziji nemaju N1 i koji gledaju RTS, Pink, Hepi i Studio B nemaju nikakve šanse da saznaju šta mi nudimo i šta mislimo, jer mi tamo nikada nismo gosti. I kada se napravi jedna emisija koja bi trebalo da je debata, onda oni koji dođu iz SNS-a pričaju sve vreme dok mi pričamo, da i to malo niko ne čuje", kazao je Đilas. On smatra besmislenim i tvrdnje da je RTS protiv Aleksandra Vučića i dodaje da još uvek čeka poziv direktora RTS Dragana Bujoševića da iznese svoje političke stavove u 24 minuta, koliko je imao predsednik SNS Aleksandar Vučić. Đilas je kazao i da će smisliti način kako da ljudi u Beogradu, ali i u Srbiji čuju šta misli opozicija.

U prostorije u kojima je održana konferencija za novinare nisu pušteni novinari nekih redakcija, koji su nekoliko minuta lupali na vrata i koji su ispred sačekali da se konferencija završi.

Lepo vam kažem: sve se to završi lupanjem.

Dragoljub Žarković