Diskriminacija

Od 80 projekata kojima su konkurisale članice Nezavisne kulturne scene Srbije, a u Beogradu ih ima skoro 50, podržano je devet. Dodeljeno im je ukupno 940.000 dinara. To je pet puta manje nego pretprošle i skoro dva puta manje nego prošle godine

Mnoge od njih postoje više od deceniju i važe za okosnicu naše umetničke scene, poput SEEculta, Remont NUA, CZKD, Stanice – servisa za savremeni ples, BELDOCS festivala, KC Grada. Isto važi i za novije, a već prepoznatljive u javnosti, poput Kreativnog mentorstva, Kameradesa, Lice ulice, Mikroart, Art Brut Serbia. Među njima su i jedini domaći Magazin nezavisne kulture – MANEK, kao i radio-emisija o nezavisnoj kulturi – "Sceniranje". Potpuno je izostala podrška za godišnje programe nekih od najaktivnijih i najprogresivnijih galerija i umetničkih prostora u Beogradu, koji su po kvalitetu i značaju prepoznati i mnogo šire od Beograda i Srbije: Remont galerija, Ulična galerija, Galerija G12Hub, Ostavinska galerija, Umetnomobil. Zatim, odbijeni su: Praksa, prvi mejkerspejs u Srbiji, za godišnji program otvorene radionice i servisa za (samo)produkciju naprednih umetničkih radova,Tačka Komunikacije – Društveni atlas grada, projekat "Vođenje" SEEculta, jedinstvena onlajn baza video-razgovora sa umetnicima i kustosima koji vode kroz odabrane izložbe u galerijama i drugim izlagačkim prostorima u Beogradu… Kompletna lista dostupna je na www.nezavisnakultura.net.

Važno je naglasiti da su konkursi Sekretarijata za kulturu Beograda i Ministarstva kulture glavni i često jedini dostupan izvor finansiranja najrazličitijih oblasti kulture u Srbiji, a posebno onih koje su po svojoj prirodi nekomercijalne, kao što su članice NKSS. Osim delovanja javnih institucija koje imaju redovno finansiranje (ali se i same prijavljuju na konkurse), svi drugi programi, izložbe, filmovi, predstave, portali, obrazovni i debatni programi, festivali i književne večeri, pojedinci i udruženja, umetnici i radnici u kulturi, pre svega su upućeni upravo na različite konkurse na kojima bi njihove predloge projekata trebalo da evaluira komisija i da onima koji ispunjavaju uslove i, u odnosu na kriterijume konkursa, budu najbolje ocenjeni, dodeli sredstva za njihovu realizaciju.

Interes javnosti je izigran ako veliki deo kulture ovog grada biva doveden u situaciju da nestane, iako aktivno, i u kontinuitetu i u teškoj situaciji održava kulturnu ponudu grada raznovrsnom i kvalitetnom. Rezultati konkursa ukazuju da nisu poštovani kriterijumi definisani u Uredbi o dodeli sredstava iz budžeta, a nije poznato na osnovu kojih drugih kriterijuma je odlučivano i uz koja obrazloženja, jer se kriju zapisnici sa sednica komisija, pa čak nisu poznata ni imena njihovih članova.

Posledice ovoga su velike, i drastična diskriminacija organizacija sa nezavisne kulturne scene vodi ka prestanku njihovog rada, koji je i do sada obeležen ogromnim ličnim ulaganjima i neizvesnošću opstanka. Odsustvo podrške u zemlji dovodi i do smanjenja kapaciteta organizacija da učestvuju na konkursima evropskih fondova i tako čitava savremena kulturna scena Srbije dolazi u situaciju sve manje zastupljenosti na regionalnom i evropskom nivou, jer su upravo organizacije i umetnici sa nezavisne scene najaktivniji naši predstavnici van granica naše zemlje.

Sendviči su tu, autobus i parole čekamo

Na osnovu rezultata Konkursa za kulturno stvaralaštvo Beograda, izražene su sumnje da su sredstva raspodeljena u krugu partijske porodice, kumova, prijateljica i svastika

Ništa to nije novo i čini se kao već poznata priča. Na mesto direktorke Kulturnog centra Beograda dolazi krajem 2014. godine žena koja u biografiji nema podataka da je radila u kulturi, a u kulturu dolazi sa radnog mesta – u pošti. Kulturna javnost se buni. Mediji i društvene mreže prave šale, obaveštavajući nas da je povoljno rešen "slučaj službenice PTT-a". Posle dve godine boravka u Kulturnom centru Beograda direktorka prelazi na upražnjeno mesto sekretara za kulturu grada. Kulturna javnost se ponovo buni, ali to gradske vlasti nije previše uznemirilo. A ni kulturna javnost se nije baš pretrgla u istrajnosti…

Nedavni gradski Konkurs za podršku projektima u kulturi prevršio je svaku meru i doneo novi talas ponižavanja i diskreditovanja kulturnih stvaralaca. Konkursna procedura sprovedena je bez mogućnosti blagovremenog uvida javnosti u kriterijume, imena i stručnost lica u komisiji kao i obrazloženje donesenih odluka. Rezultati konkursa ne samo što bude sumnju da je reč o potpunoj nekompetentnosti već i veoma skupoj oholosti komisija. Ona se ogleda u privatizovanju javnog interesa i ugrožavanju rada izuzetno važnih ustanova, vaninstitucionalnih organizacija, manifestacija sa dugom tradicijom delovanja i poverenjem građenim ne samo na domaćoj već i na međunarodnoj sceni.

Na spisku podržanih projekata najveći broj je onih koji su "počašćeni" sa 50 do 100.000. dinara. Među njima su i neke od organizacija sa kompleksnim programima važnim za čitavu Srbiju. Opet, s druge strane, najviše je onih koji nemaju nikakvu kulturnu legitimaciju niti javno prisustvo, a i registrovani su pred ili, bolje rečeno, za konkurs! Najvećim svotama podržane su sasvim očekivano one organizacije ili "umetnici" koji su svojim portretom ukrasili bilborde vladajuće stranke na gradskim izborima. A bilo bi zanimljivo videti i nezaobilaznu crnu listu onih koji su konkurisali, ali nikako nisu smeli da dobiju sredstva!

Moglo bi se reći da su oba zahteva potpisnika peticije legitimna. Poništavanje konkursa je lekovito i akterima u kulturi Beograda ne preostaje ništa drugo nego da složno i zajedno (ovog puta) istraju do "ispunjenja zahteva". S druge strane, ostaje pitanje nije li isuviše skroman apel da se dužnosti liši sekretarka za kulturu. Veća šteta dolazi od onog ko ju je tu postavio i ko po svemu sudeći donosi odluke u njeno ime.

Treba imati u vidu činjenice iz prethodnih iskustva. Aktuelna i od sile uzavrela vlast ne samo što neće smeniti bilo koga od svojih partijskih vojnika, već se može računati da će oni biti nagrađeni upravno proporcionalno stepenu iritiranja stvaralaca u kulturi. Sa sigurnošću se može tvrditi da će gradski čelnici i ovog puta čekati da se bundžije umore i tiho odustanu od svojih zahteva. Nekima će možda biti ponuđena saradnja koja se ne može odbiti ili će im biti predočena mogućnost neprijatne ucene.

Možda bi valjalo podsetiti da je (nezaboravljena) inauguracija aktuelnog predsednika u Palati Srbija zapravo bila inauguracija nove elite Srbije. To je zbir onih umreženih i poslušnih pojedinaca koji sada definišu ne samo institucionalni rad ustanova kulture već i duhovni ambijent u kome se partijska pokornost proglašava najvišom vrlinom, a privatni interes prerušava u javni.

Beogradski konkurs samo je jedna u nizu nepogoda koje su zadesile kulturu Beograda. Prikazuje sve veću polarizaciju između onih koji aktivno učestvuju u kulturnom životu grada i onih koji se brinu kako da ostanu na vlasti i podrede ustanove kulture tom cilju.

Nesumnjivo je da bi svaka komisija morala da bude sačinjena od članova potvrđene stručnosti, umetnosti i zainteresovanosti, jasne vrednosne orijentacije i cilja. Podrška proizašla kao rezultat konkursne procedure vrsta je nagrade i priznanja za onog ko je dobija kao podsticaj za dalji rad. Kad ga stručna komisija oceni pozitivno, to znači da grad daje svoj pečat kvaliteta. Ali to bi značilo da postoji – kulturna politika.

Gašenje kulturne politike ogleda se u smanjivanju potencijala ustanova i motivacije pojedinaca. To se može prepoznati u gestovima komisija koje su sredstva podelile kao vrstu socijalne pomoći značajnim pojedincima i ustanovama. "Sendviči" za smirivanje, a ne za ohrabrivanje. Treba primetiti da postoje i izuzeci, odabrani manje ili više istaknuti pojedinci. "Kupovina" istaknutih pojedinaca u kulturi na nedavnim izborima za pobednički tim bila je od velike važnosti za produktivnost glasačke mašine, ali ne i za poboljšanje statusa umetnika ili vaninstitucionalnog stvaralačkog korpusa. Za te miljenike konkurs je samo mala administrativna formalnost i veliki transfer. Pitanje javnog interesa više se ni uz osmeh ne postavlja. Javni interes bez stručnog i kritičkog mišljenja, bez mehanizama odbrane institucija i dalje će trpeti nenadoknadivu štetu.