Da ne čuje Aleksa

piše: Zoran Stanojević

Bila bi to, što se kaže, uobičajena porodična rasprava o novom parketu da muž u nekom trenutku nije izgovorio reč koja zvuči kao "aleksa". To je bio signal njihovoj kućnoj asistentkinji Aleksi da se probudi. Aleksa Eho je uređaj kompanije Amazon koji vam omogućuje da lakše komunicirate sa svojim pametnim kućnim aparatima. Ona prima vaše glasovne komande i kada joj potvrdite da vas je razumela izvršava naredbu. Recimo, pojača muziku, promeni program na televizoru, pronađe vam film na Netfliksu ili ugasi svetlo. Vaše je samo da zapovedite.

Aleksa uvek spava na pola uva i budi se čim čuje svoje ime. Pomenuta Aleksa čula je, dakle, svoje ime ili nešto slično i naćuljila uši čekajući dalje komande. Inače, čim se uključi, Aleksa počne i da snima sve što čuje i to čuva na Amazonovom serveru s kojim je povezana sve vreme. Sledeće što je neko u razgovoru izgovorio bilo je "pošalji", na šta je Aleksa stidljivo upitala kome da pošalje. Ukućani je i dalje nisu konstatovali, te se Aleksi učinilo da su izgovorili nešto što liči na jedno ime sa liste kontakata. I poslala je snimljeni razgovor na nečiji imejl.

Primalac imejla je sutradan pozvao svoju prijateljicu, suprugu iz pomenute porodice, zbunjeno joj savetujući da odmah isključi Aleksu jer ju je neko, izgleda, hakovao. Otkrio joj je detalje razgovora o parketu, a supružnici su (uz pomoć logova iz Alekse) rekonstruisali šta se dogodilo. Srećna okolnost je da je razgovor bio relativno beznačajan i neškodljiv. Ali moglo se dogoditi da Aleksa snimi kakvu burnu porodičnu situaciju (mašti vam na volju) ili ogovaranje neke osobe koja bi potom uredno dobila snimak jer su je mnogo puta pomenuli.

Onda su krenuli da se javljaju i drugi. Jedna žena opisala je kako su dva slična uređaja kod njene majke krenula međusobno da pričaju prozivajući jedan drugog. Što joj je delovalo zastrašujuće.

Suštinski, pametni asistenti su izuzetno korisna stvar, naročito za one koji nisu preterano spretni sa novim tehnologijama ili su im ruke zauzete. Obraćate im se kao posluzi, oni brzo uče vaš glas i navike, umeju i da razaznaju kada se šalite, a kada nešto ozbiljno tražite. Ako ste kuću opremili pametnim spravama, asistent može da proveri da li je sve isključeno, da vam javi ako se po kući muva neko nepozvan ili je procurelo od komšije odozgo.

Nevolje nastaju zbog njihove (ili pre naše) nedovršenosti. Kućna pomoćnica zna kada treba da se povuče i šta "ne treba" da čuje. Može da zapamti neke razgovore, ali ih neće snimati i slagati na server. Mada to može da bude korisno kada se potegne pitanje ko se nečega prvi setio i šta je ko predlagao. S tim da nije malo onih kojima nije prijatno što se njihovi kućni razgovori čuvaju na nekom serveru, uprkos garancijama da ih tamo ne zloupotrebljavaju.

Tehnologija nam olakšava mnogo toga u životu, ali povremeno poželimo da je nema. Svakome se dogodilo da pošalje SMS ili i-mejl pogrešnoj osobi, stepen duhovitosti ili tragedije takvog događaja meri se posledicama takve greške. Budući da se personalni asistenti polako integrišu i u mobilne telefone, preostaje nam da povedemo računa o tome šta pred njima pričamo. Ili barem da ih slušamo kada nam se obrate tražeći potvrdu naredbe koju (misle da) su dobili. Navika da ne slušamo šta nam neko govori je loša, a tehnologija bi mogla od toga da nas oduči. Škola se plaća.