Za "Vreme" iz Bona

Kada bavarski alfa-mužjak zađe u godine, kada ga okruže mlađi konzervativniji lavovi čekajući da mu otmu čopor, tada on ima prost izbor: ili da ode u penziju ili da digne frku. I nema tog šefa bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) koji je odlučio da tiho ode u penziju.

Horst Zehofer je morao da odstupi sa pozicije bavarskog premijera i pred pokrajinske izbore na jesen tu pusti popularnijeg, otresitijeg, desnijeg Markusa Zedera. Zehofer je završio u saveznoj koaliciji na važnom mestu ministra unutrašnjih dela, utoliko važnijem jer mu u resor spada i izbeglička politika. Posle drame iz prethodnih dana kada je nudio dvostruku ostavku, Zehofer ipak ostaje i ministar i šef CSU.

O čemu se radi? Kada je pre tri meseca preuzeo funkciju u vladi demohrišćana i socijaldemokrata, Zehofer je smišljao nekakav master-plan kojim bi zauzdao izbeglički talas i ujedno tukao desničarsku Alternativu za Nemačku njenim oružjem – desničarskom demagogijom protiv izbeglica. Na kraju je iz toga ispao plan u 63 tačke koji javnost još nije videla.

Šefica sestrinske stranke CDU i nemačke vlade Angela Merkel, i ona na mučnom kraju političke karijere, navodno je prihvatila sve što Zehofer hoće, osim jedne jedine tačke: nije htela da Nemačka samostalno na granicama odbija došljake koji su već registrovani u drugim zemljama EU. Htela je famozno "evropsko rešenje".

Poslednji samit EU je pak doneo spisak lepih želja: te trebalo bi da se dogovori sa severnoafričkim zemljama da zadrže izbeglice u nekakvim centrima (što bi EU platila milijardama kao što već plaća Erdoganu), te na dobrovoljnoj bazi po Grčkoj i Italiji treba da niknu drugi centri, ali za sada je sve na dugom štapu.

I tako se došlo do drame u kojoj je Zehofer navodno rekao da "sa tom ženom više ne može da radi", pretio da će jednostrano delati, u pitanje je doveden opstanak večne koalicije CDU i CSU pa i same nemačke vlade. A onda je, prema stavu većine nemačkih komentatora, Angela Merkel podvila rep skupo plativši kompromis sa Zehoferom i varljivo jedinstvo koalicije.

U šturom dogovoru objavljenom u noći sa ponedeljka na utorak piše da na nemačko-austrijskoj granici treba napraviti nekakve "tranzitne centre" gde će biti zadržani potražioci azila te vraćeni svi oni koji su već registrovani u recimo Grčkoj ili Italiji. Ali to samo ako se te zemlje slože. Ako se ne slože, biće vraćeni u Austriju. Ali to samo ako se Austrija složi.

Sva je prilika da se "evropski partneri" sa tim neće složiti. Šta onda? Da li ti "tranzitni centri" postaju masovni logori? Pojedini komentatori ocenjuju da su demohrišćani ovime obrnuli krug – od liberalne izbegličke politike oličene u "otvaranju granica" 2015. godine do orbanovskog zatvaranja zemlje.

N. Rujević