|
Ram za Jabuku
|
 |
Pre tačno godinu dana razgovarao sam sa prvim čovekom kalifornijske kompanije Frejm (Frame), Nikolom Božinovićem, o raznim stvarima vezanim za pravce razvoja IT industrije u svetu. Kao jedna od tema nametnulo se takmičenje najvećih kompanija u tome ko će prvi dostići tržišnu vrednost od jednog biliona dolara. Prošlog četvrtka to se konačno dogodilo, doduše samo na nekoliko minuta. Kompanija Epl (Apple) probila je prvi put tu granicu. To je čini najvećom kompanijom na svetu, doduše uz primedbu da PetroČajna i Saudi Aramko (obe trguju naftom i gasom) možda vrede više, ali ne na otvorenom tržištu te se ne mogu pošteno uporediti. Epl ima snagu trećine privrede Velike Britanije, a veći je od cele Turske.
I sve to od mobilnih telefona, personalnih računara i internet servisa. Ništa bolje od toga ne pokazuje u kojoj smo industrijskoj fazi. Kompanija je osnovana 1976, ali pravi uzlet napravila je u poslednjih dvadeset godina, naročito posle 2007. kada je lansirala prvi ajfon (iPhone). Od tada je ovaj uređaj mera svega što koristimo od tehnologije, ne treba da nas iznenadi i ako projektanti hidrocentrala razmišljaju o tome kako se taj sistem može kontrolisati pametnim telefonom.
Kao i svako pomeranje granice, makar i finansijske, i ovo je izazvalo lavinu komentara. Među zanimljivijima su oni koji govore da Epl odavno nije onaj Epl, kompanija koja nas je provocirala da budemo pozitivno buntovni, drugačiji, slobodni i slobodoumni. Koja nas je učila da letimo dok je štreberskom Majkrosoftu i trčanje bilo izazov. Poslednjih godina, međutim, Epl reciklira svoje stare ideje, kreativno i očaravajuće, ali već dugo nisu imali proizvod koji bi nas ostavio bez daha i sa osećajem da su nam otvorili novu dimenziju života, kao što je bio slučaj kada su se pojavljivali ajpodi, ajfoni, ajpedi i ajtjuns (iPod, iPhone, iPad, iTunes). Naprotiv, počeo je da ih sustiže i prestiže Majkrosoft sa svojom Surfejs (Surface) serijom računara i tableta, pokazujući da štreberi bolje trče ako se takmičimo na poznatom terenu.
S druge strane, Eplov uspeh dolazi u trenutku priličnog posrtanja glavnih konkurenata za status najveće firme, Fejsbuka i Gugla (Alfabeta) čiji ja vrednost na berzi poslednjih nedelja značajno posrnula iz raznih razloga. Svejedno, ako pogledate spiskove najvećih svetskih kompanija, naći ćete samo tri sektora, energetiku, bankarstvo i nove tehnologije, s tim da su u ovom poslednjem ubedljivo najveći profiti. Još drastičnije je ako u formulu unesete zaradu po zaposlenom, tu je IT industrija bez premca.
To nas vraća na početak priče, Nikolu Božinovića i njegov Frejm. Ova kompanija nastala je 2012. godine i omogućuje vam da na svakom pa i najslabijem kompjuteru pomoću interneta i klaud servera koristite najbolje i najbrže programe. Dakle, ne treba vam moćan računar, niti treba da kupujete skup softver, dovoljno je da se pretplatite na ovaj servis i imate sve u meri koja vam je potrebna. Sedište kompanije je u Kaliforniji, ali imaju značajne kapacitete u Srbiji, u Beogradu i Nišu. Ukupno zapošljavaju oko sto ljudi. Tehnološka javnost prati ih već duže vreme budući da su od osnivanja privukli gotovo 30 miliona dolara investicija.
Prošle nedelje investitorima se isplatilo ulaganje budući da je klaud servis Nutanix, vredan oko 10 milijardi dolara, objavio da kupuje Frejm. Cifra nije objavljena, ali se spominje nekih 165 miliona dolara. Nutanix predviđa da ćemo u skorijoj budućnosti kod kuće imati samo ekran, miša i tastaturu, dok će sve ostalo biti u klaudu, zbog čega se Frejm savršeno uklapa u njihove planove. U svom blogu Nikola Božinović kaže da im ovo najavljuje (zapravo overava) svetlu budućnost, jer boljih partnera od Nutanixa za njih teško da postoji.
Svedeno na jednu rečenicu, san dvojice američkih klinaca (Džobsa i Voznijaka) od pre 40 godina danas vredi bilion dolara, a san jednog Nišlije (Božinovića) dosegao je 165 miliona za samo šest. Šta ste vi radili od 2012?