Dosije – Odnosi SAD i Kine:
Presek trgovinskog rata

Kineski Beli papir govori o spoljnotrgovinskom deficitu SAD čak sa 102 zemlje, o upotrebi dolara kao "danka feudalnom gospodaru", o zloupotrebi kontrole trgovine zasnovane na "nacionalnoj bezbednosti" i o 39 milijardi profita američkih firmi u poslovima s Kinom

Politika "America First" administracije američkog predsednika Donalda Trampa je 2018. godine izvela američku privredu, po obimu od 19,4 biliona dolara u dominantnu svetu, na "liniju sudara" sa privredom Kine, po obimu od 12 biliona dolara najvećom među zemljama u razvoju.

Varničilo je i na drugim frontovima – od bliskog susreta američkog razarača Dekatur i kineskog razarača Landžou u Južnom kineskom moru, preko američke isporuke vojne opreme Tajvanu, ili američkih sankcija Kini zbog kupovine ruskog oružja.

Vašington je optužio Peking za "ekonomsku agresiju", trgovinski suficit (375 milijardi dolara 2017), ugrožavanje američke nacionalne bezbednosti smanjivanjem globalne konkurentnosti američke proizvodnje, državno subvencionisanje preduzeća, primoravanje američkih firmi da prenose tehnologiju u Kinu, za krađu podataka o 18 miliona američkih građana i, nakon beskonačnog "rašagejta", još i za navodno mešanje u američke izbore.

Agencija Blumberg prenosi i optužbe da su Kinezi podmetnuli špijunske mikročipove veličine zrna pirinča koje su u serverima uvezenim iz Kine otkrile kompanije Amazon i Apple.

EKONOMIJA I "DUBOKA DRŽAVA": Iza tih izgovora očito stoji od "duboke države" inspirisana promena kursa Trampove administracije, koja Kinu više ne opisuje kao strateškog partnera, pa ni kao konkurenta, već kao "opasnog protivnika".

U izveštaju pod naslovom "Procena i jačanje proizvodne i odbrambene industrijske baze i otpornosti lanca snabdevanja Sjedinjenih Država" (Assessing and Strengthening the Manufacturing and Defense Industrial Base and Supply Chain Resiliency of the United States), koji je američka Međuagencijska radna grupa, koju čini 300 ljudi, u septembru 2018. uputila predsedniku Trampu, konstatuje se da je "industrijska politika stranih konkurenata smanjila globalnu konkurentnost američke proizvodnje, ponekad kao kolateralnu štetu globalizacije, ali i zbog specifičnih ciljeva velikih sila kao što je Kina".

U tom dokumentu se identifikuje nekih 300 po američku bezbednost rizičnih uticaja u 16 sektora. Nabraja se da je Kina jedini američki snabdevač kad su u pitanju specijalne hemikalije koje se upotrebljavaju za izgradnju municije i raketa, da azijsko tržište (Kina, Tajvan, Južna Koreja) dominira kad su u pitanju za američku vojsku važne litijumske baterije, da Kina sada zauzima 50 odsto globalnog tržišnog udela kad su u pitanju štampane ploče, dok je udeo SAD smanjen sa 25 odsto u 1998. na manje od 5 odsto u 2015. godini.

Upozorava se da je u Kini proizvodnja alatnih mašina porasla na 24,7 milijardi dolara, dok je takva američka proizvodnja iznosila samo 4,6 milijardi dolara, što je manje nego ne samo u Kini nego i u Japanu, Nemačkoj, Italiji i Južnoj Koreji.

"Ovi izazovi u ukupnom proizvodnom sektoru smanjuju sposobnost i kapacitet odbrambene proizvodnje u SAD, uz potencijalne dugoročne posledice na industrijsku bazu, nacionalnu bezbednost i američku ekonomiju...", kaže se u tom međuagencijskom izveštaju, u kome je pomenuto i da je proizvodnja brodova za američku mornaricu zbog oslabljene konkurencije u SAD često svedena na jednog jedinog snabdevača.

KINESKI ODGOVOR: Kineska vlada je svoj pogled na kinesko-američke odnose objavila u dosijeu pod naslovom "Fakti i kineska pozicija o trgovinskom sukobu Kina–SAD" (The Facts and China’s Position on China-US Trade Friction), dostupnom na engleskom jeziku na sajtu dnevnika "China daily".

Glavna poruka glasi da Kina nastoji da održi stabilan odnos sa SAD, a ne da vodi trgovinski rat, a da američka administracija zloupotrebljava instrument kontrole zasnovan na "nacionalnoj bezbednosti" ("national security review", član 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine), na osnovu koga je u aprilu 2017. pokrenula istragu protiv kineskih proizvođača čelika i aluminijuma, a u julu 2018. uvoza automobila iz EU, Japana, Kanade, Koreje i Meksika.

Kina je poslala delegaciju u SAD na pregovore o trgovini krajem februara i početkom marta 2018, ali su 3. aprila SAD uvele carine od 25 posto na kinesku izvoznu robu u vrednosti od 50 milijardi dolara.

Na zahtev Vašingtona, Kina je poslala još jednu delegaciju u SAD, koja je u pregovorima od 15. do 19. maja s Amerikancima postigla konsenzus o "borbi protiv trgovinskog rata", po kome je Kina trebalo da značajno poveća kupovinu roba i usluga SAD, da usvoji relevantne izmene i dopune svojih zakona u oblasti zaštite intelektualne svojine i patenata, da iz SAD izvozi više energije i da kupuje znatne količine poljoprivrednih proizvoda. Do sada je, na primer, 57 odsto američke soje odlazilo na kinesko tržište.

Samo 10 dana kasnije, 29. maja, američka administracija je pocepala zajedničku izjavu i sredinom leta zavela nove carine na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara.

Kinezi su odgovorili carinjenjem oko 60 milijardi dolara vredne američke robe, ali američki analitičari zaključuju da ona ne može adekvatno odgovoriti, s obzirom na to da je u međusobnoj razmeni kineski uvoz manji od američkog.

KINESKI SUFICIT I PROFIT AMERIČKIH KOMPANIJA: U Kinu je išlo oko 8 odsto američkog izvoza vrednog 129,89 milijardi dolara (25 odsto avioni boing, 20 odsto automobila, 14 odsto elektronskih komponenata i integrisanih kola).

Trgovina robom između Kine i SAD je 2017. dostigla 583,7 milijardi dolara, što je predstavljalo uvećanje za 233 odsto u odnosu na 1979, kada su dve zemlje uspostavile ekonomske odnose.

U poslovanju sa Kinom SAD su, prema kineskim podacima, ostvarivale suficit od osamdesetih do ranih devedesetih godina prošlog veka, a od 1992. Kina sa SAD posluje sa suficitom.

Prema Kineskoj carini, 59 odsto kineskog trgovinskog suficita sa SAD 2017. godine činila je roba stranih investitora u Kini, među njima i oko 68.000 američkih preduzeća. Na primer, uređaji iPhone su dizajnirani u SAD, proizvedeni i sastavljeni u Kini, a prodaju se po celom svetu.

Američki biro za ekonomske analize (BEA), na koji se poziva kineska analiza, beleži da su američke kompanije u Kini 2016. ostvarile profit od 39 milijardi dolara. Godine 2017,samo američka automobilska industrija ostvarila je u Kini 7,44 milijarde dolara profita prodavši 3,04 miliona američkih putničkih vozila. General Motors je sa preko deset zajedničkih preduzeća (joint ventures) u Kini realizovao 40 odsto svoje globalne proizvodnje. Intel je u Kini (uključujući Hong Kong) ostvario 23,6 odsto svojih prihoda, a Apple 19,5 odsto.

U SAD sada odlazi 19 odsto vrednosti kineskog izvoza (čijih 53,5 odsto vrednosti čine električne mašine, oprema i komponente, mehanički aparati, nameštaj, svetiljke i slično).

Gledajući s druge strane, američka Međuresorska grupa alarmantno upozorava da Kina proizvodi više od 70 odsto solarnih ćelija u svetu, 28 odsto automobila, 41 odsto brodova, više od 50 odsto frižidera, preko 60 odsto televizora, preko 80 klima-uređaja i računara i 90 odsto mobilnih telefona.

ROBE, USLUGE, STUDIJE: Kineska računica ukupnog trgovinskog salda obuhvata tri faktora – trgovinu robom, trgovinu uslugama i prihode koje ostvaruju lokalne podružnice velikih kineskih kompanija u trećim zemljama. Prema podacima kineskog ministarstva finansija, SAD su, na primer, ostvarile višak od 54,1 milijarde u trgovini uslugama s Kinom.

U kineskom Belom papiru se konstatuje da su kineski "posetioci Amerike", čiji se broj u dvanaest od poslednjih trinaest godina uvećavao dvocifrenim stopama, u SAD 2017. potrošili 51 milijardu dolara – na obrazovanje, lečenje i drugo.

Što se obrazovanja tiče, SAD su najveća prekomorska destinacija kineskih studenata, kojih je 2017. u SAD bilo oko 420.000 i koji su tamo potrošili 18 milijardi dolara.

INTELEKTUALNA SVOJINA: Optužbe američke administracije da Kina "krade" napredne tehnologije, u kineskom Belom papiru se kvalifikuju kao pokušaj ocrnjivanja kineskog napora da ostvari naučni i tehnološki napredak.

Tvrdi se da Kina nije primoravala strana preduzeća na transfer tehnologije, već da su multinacionalne kompanije u Kinu, na osnovu slobodno sklopljenih ugovora, prenosile tehnologije i licence koje su ili zastarele ili standardizovane za zemlje u razvoju, sa idejom da profitiraju od starih tehnologija.

Zahvaljujući premeštanju proizvodnje američkih kompanija u Kinu, SAD su bile u mogućnosti da ulažu više novca i resursa u inovacije i upravljanje i da se usredsrede na vrhunsku proizvodnju i savremene usluge, da unaprede svoju industriju i visoku tehnologiju, te da tako obezbede dodatnu vrednost, da štede energiju i da smanje pritisak na životnu sredinu kod kuće.

Naglašava se da je Kina u poslednjih šest godina duplirala količinu novca datog za korišćenje oko 28.000 američkih patenata – sa 3,46 milijardi dolara 2011. na 7,2 milijarde dolara 2017.

Kaže se i da kineska vlada godinama mnogo ulaže u tehnologiju, inovacije, nauku i obrazovanje, da ima 2613 institucija visokog obrazovanja, 10.900 istraživačkih institucija svih vrsta, te da je 6,21 milion ljudi angažovano u istraživanjima.

Od 2000. godine kineska ulaganja u istraživanje i razvoj (R&D) rasla su po stopi od 20 odsto. U 2017. Kina je na R&D trošila 2,13 odsto svog BDP-a i približila se nivou takvih ulaganja u zemljama OECD-a.

U tom kontekstu Kinezi su citirali bivšeg američkog sekretara za finansije Larija Samersa, koji je rekao: "Pitate me odakle dolazi kineski progres. Dolazi od strašnih preduzimača koji imaju korist od velikih vladinih ulaganja u bazične nauke – a ne od učešća u nekoj američkoj kompaniji."

U odgovoru na američke zamerke da kineska vlada subvencioniše proizvodnju i tako krši pravila slobodne trgovine, kineska strana odgovara tvrdnjom da je, prema američkoj organizaciji koja prati subvencije Good Jobs First, između 2000. i 2015. godine američka administracija obezbedila najmanje 68 milijardi dolara grantova i specijalnih poreskih kredita za spasavanje bar 582 velika preduzeća (motorna vozila i vojni snabdevači, električna i elektronska oprema, nafta i gas, finansijske usluge, hemikalije, metali, informacione tehnologije, vazduhoplovstvo). Na primer, Boeing je od 2000. do 2011. dobio od američke federalne administracije i vlada na različitim nivoima (od država Vašington, Kanzas i Ilinois i od lokalnih uprava) 14,5 milijardi dolara.

Citirani su i podaci Komisije za međunarodnu trgovinu Sjedinjenih Država, koji govore o tome da su do 17. jula 2018. godine u SAD bile na snazi 44 antidamping mere, koje su kao glavne ciljeve imale Kinu, EU i Japan.

Kinezi podsećaju da je američka administracija kršila pravila liberalne ekonomije kada je zahtevala da, na primer, Apple i neke druge američke kompanije vrate svoje inostrane pogone nazad u SAD; mada bi, prema proceni banke Goldman Sachs iz 2018, troškovi proizvodnje Apple Inc. bili uvećani za 37 odsto, ako bi sva proizvodnja te kompanije bila premeštena iz Kine u SAD.

SMANJENJE RADNIČKE KLASE: Po kineskoj analizi, spoljnotrgovinski deficit SAD je endogen, strukturalan i dugoročan ekonomski fenomen. SAD su još 1971. počele da posluju sa spoljnotrgovinskim deficitom, a 2017. su zabeležile spoljnotrgovinski deficit čak sa 102 zemlje.

Ranije su Japan, Južna Koreja i druge zemlje Istočne Azije imale trgovinski višak u poslovima sa SAD, ali je njihovo učešće u ukupnom trgovinskom deficitu SAD opalo sa 53,3 odsto u 1990. na 11 odsto u 2017. godini, dok je kinesko učešće u američkom deficitu poraslo sa 9,4 odsto na 46,3 odsto u istom periodu.

Većina robe koju Kina izvozi u SAD jeste rezultat radno intenzivnog procesa proizvodnje i činjenice da su multinacionalne kompanije osnivale fabrike u Kini kako bi, zahvaljujući niskim proizvodnim troškovima, jeftinije proizvodile robu i prodavale je u Kini, u SAD i na globalnom tržištu.

Kineska radna snaga (786,7 miliona ljudi, prema podacima Svetske banke) ubrzano je uvećana tokom protekle decenije – ali sada kineski radni bum dolazi do kraja. U poslednjih pet godina SAD, Turska, Meksiko i EU – kao i više od desetak zemalja u razvoju – imali su veće uvećanje broja radnika od Kine. Njena radna snaga počela je prošle godine, prvi put u pet decenija, da se smanjuje, kao što je to slučaj s Rusijom, Japanom, Italijom i Španijom. To neće promeniti činjenicu da je više od petine svetske radne snage locirano u Kini, ali ilustruje kako se njena ekonomija menja.

I kapital se menja na sličan način. Prema podacima Univerziteta Groningen, 2000. godine zaliha kapitala po osobi u SAD je bila oko 12 puta veća nego u Kini, a do 2014. taj odnos je pao na oko tri puta.

Kinezi prigovaraju i da Amerikanci svoj trgovinski deficit kompenzuju koristeći kao "preteranu privilegiju" sistem iz Breton Vudsa, baziran 1944. na američkom dolaru. U tom kontekstu pominje se izraz seignorage, danak feudalnom gospodaru.

Ipak, Kina je svoje rezerve od 1,18 biliona dolara u američkim državnim obveznicama tokom 2018. smanjila samo za simbolične tri milijarde, dakle nije reagovala kao, na primer, zbog novih američkih sankcija zabrinuti Rusi, koji su tokom 2018. svoje devizne rezerve u obveznicama američkog trezora sa 100 milijardi dolara sveli na 14 milijardi dolara i prebacili ih u zlato i druge valute.

O SIROMAŠTVU I HEGEMONIJI: U kineskoj analizi se prigovara da svojom verzijom fer trgovine SAD ignorišu postojanje objektivnih razlika između dve zemlje u pogledu faze razvoja i tako krše princip nediskriminacije i ignorišu pravo nerazvijenih zemalja da se razvijaju.

Prema statistikama MMF-a citiranim u kineskom dosijeu, 2017. godine BDP po glavi 1,39 milijardi stanovnika Kine iznosio je 8643 dolara, što je samo 14,5 odsto BDP-a SAD. Po tom parametru Kina je 71. u svetu.

Kineski ministar spoljnih poslova Ji Vang je naglasio da je Kina podigla oko 800 miliona ljudi iz siromaštva, ali, kako se konstatuje u Belom papiru, krajem 2017. u siromaštvu je živelo 30,46 miliona ljudi u ruralnim područjima Kine.

Kina poručuje da ne želi trgovinski rat, ali da ga se ne plaši i da će se, ako treba, boriti protiv njega i pomoći svoje najugroženije firme. Poziva se na svoju otpornu ekonomiju, samopouzdanje, odlučnost, sposobnost i jedinstvo kineskog naroda, kao i na podršku zemalja koje odbacuju protekcionizam, unilateralizam i hegemoniju SAD.

Milan Milošević