Poljski sindrom – Neistine u politici:
Izvinite što sam na vlasti

"Neistinite su moje informacije koje sam izneo tokom drugog dana posete Hrvatskoj u Vrginmostu 13. februara 2018. kada sam rekao da su novinari televizije N1 izmislili da sam u govoru u Glini 1995. pominjao Veliku Srbiju i tvrdio da toga u govoru nema." —Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Dnevnika na TV N1 21. jula 2019. po presudi Apelacionog suda u Beogradu

Ovako bi moglo da izgleda, nazovi-izvinjenje predsednika Srbije ukoliko bi mu sud naredio da u sredstvima javnog informisanja objavi da je lagao, obmanjivao i svojim delovanjem nanosio štetu političkim protivnicima, državnim institucijama, javnim preduzećima, lokalnim samoupravama i svim građanima. Povod za ovaj misaoni eksperiment su nedavne presude poljskih sudova koji su za nešto više od mesec dana dva puta naložili svom premijeru Mateušu Moravjeckom da na nekoliko televizija i u još nekoliko dnevnih novina objavi saopštenje da je lagao kada je bivše vlasti optužio da su gradili manje puteva i manje se brinuli o čistoći vazduha od njega i njegove partije Pravo i pravda. Sudovi nisu insistirali da se premijer izvini, pa je Moravjecki 31. oktobra 2018. u saopštenju objavljenom u tri poljska dnevna lista napisao: "Neistinite su moje informacije od 14. oktobra 2018. na sastanku izbornog komiteta Prava i pravde u Krakovu da gradonačelnik Krakova Jacek Majhrovski nije činio ništa da poboljša kvalitet vazduha u Krakovu."

Ustavni amandmani iz oblasti pravosuđa samo što nisu ušli u skupštinsku proceduru. Tamo će, po već oprobanom scenariju, biti usvojeni bez prave i konstruktivne rasprave. Uostalom, kako je Ministarstvo pravde ignorisalo struku, tako će parlament još jednom ignorisati opozicione poslanike. Dakle, kad narod jednodušno narednog proleća na referendumu usvoji predložene izmene i kad "stvarno" sudije i tužioci postanu "nezavisni", valjda će se neko od njih odvažiti da javno kaže kako predsednik ne govori istinu. Tad će, možda, neki tužilac pokrenuti postupak, odvažiće se i neki sudija da, po privatnoj tužbi, donese odluku da je predsednik Aleksandar Vučić lagao i da je dužan da na televiziji i u novinama to prizna. Ni on ne mora da se izvinjava, neka barem kaže da je kriv. Nedeljnik "Vreme" je pokušao da dočara kako bi potencijalna Vučićeva saopštenja o sopstvenim lagarijama mogla da izgledaju tokom druge polovine naredne godine. Pritom smo se ograničili samo na neistine koje je predsednik izgovorio tokom 2018.

"Nisu tačne moje tvrdnje koje sam izneo 6. januara 2018. u dnevnom listu ‘Kurir’ da je Dragan Đilas lično postavio Sašu Vlaisavljevića za direktora Aerodroma Beograd, da ga je zatim smenio u roku od 24 sata jer mu se Vlaisavljević direktno suprotstavio. Takođe sam izneo neistinitu informaciju da je, dok je Vlaisavljević upravljao Aerodromom, profit bio 130.000 evra."

—Saopštenje Aleksandra Vučića objavljeno u dnevnom listu "Kurir" 30. jula 2019. po presudi Višeg suda u Beogradu

"Neistinite su moje informacije koje sam saopštio 22. januara 2018. na TV Hepi da je danas u Beogradu tri puta više turista nego pre četiri godine."

—Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Telemastera na televiziji Hepi 6. septembra 2019. po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu

"Neistinite su moje informacije saopštene Tanjugu 16. januara 2018. da smo u dvehiljaditim imali trostruko više ubistava nego devedesetih, kao i da smo u periodu 2001-2003 imali više ubistava nego od 1990. do 1995."

—Saopštenje Aleksandra Vučića prenela novinska agencija Tanjug 13. septembra 2019. po presudi Apelacionog suda u Nišu

"Nisu tačne informacije koje sam 18. aprila 2018. izneo u Dnevniku 2 Radio televizije Srbije da su plate u Srbiji, pre nego što sam postao predsednik Vlade, bile 340 evra. Nije istina ni da su plate do kraja 2018. dostigle nivo od 480 do 500 evra kako sam najavio."

—Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Dnevnika 2 na RTS-u 2. oktobra 2019. po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu

"Neistinite su moje tvrdnje izrečene 22. jula 2018. na TV Pink da je Srbija po prosečnim zaradama pretekla Bugarsku i Bosnu i Hercegovinu, kao i informacija da je Hrvatska 2002. imala prosečnu platu oko 700 evra, a da je 2018. bila 750 evra."

—Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Nacionalnog dnevnika na televiziji Pink 17. oktobra 2019. po presudi Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu

"Nisu tačne moje informacije koje sam 17. aprila 2018. izneo na Jutjub kanalu Srpske napredne stranke da sam ja, kao predsednik republike, izabran uz najveću podršku u savremenoj srpskoj istoriji i da zato imam pravo da ukažem narodu na katastrofalne posledice činjenice da mi nemamo decu i da nemamo budućnost."

—Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano na Jutjub kanalu Srpske napredne stranke 19. oktobra 2019. po presudi Višeg suda u Kruševcu

"Neistinita je moja informacija koju sam rekao sajtu Euobserver da novinska agencija Tanjug radi bez državnih podsticaja. Nije tačna moja izjava da je danas ponovo naša krivica – države, vlade i moja, kao predsednika, kada dotična agencija radi i govori istinu."

—Saopštenje Aleksandra Vučića objavljeno na sajtu Euobserver 3. novembra 2019. po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu

"Neistinita je moja informacija koju sam saopštio Tanjugu 5. jula 2018. da je, kada sam postao premijer, javni dug izražen u procentima bruto domaćeg proizvoda iznosio, u zavisnosti od toga koji se trenutak uzima, od 77 do 79 odsto. Takođe se ispostavilo kao neistinito da će pre kraja godine nivo javnog duga biti ispod 50 odsto."

Saopštenje Aleksandra Vučića prenela novinska agencija Tanjug 15. novembra 2019. po presudi Višeg suda u Novom Sadu

"Nije tačan moj odgovor na sopstveno pitanje: ‘A kad je to pre toga Putin došao u Srbiju, pre nego što smo ga mi doveli? A kad to, ljudi?’ Neistinita je moja informacija da predsednik Rusije Vladimir Putin nije nikada ranije dolazio u Srbiju pre nego što sam ja sa Srpskom naprednom strankom došao na vlast."

—Saopštenje Aleksandra Vučića emitovano pre Telemastera na televiziji Hepi 29. novembra 2019. po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu

Da ima imalo časti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi se u svakom od ovih pobrojanih slučajeva istovremeno i iskreno izvinio. Izvinio bi se novinarima koje vređa i ponižava; da su izdajnički, američki, Šolakovi, Miškovićevi, Soroševi mediji; da ih plaćaju Albanci, da sadistički kinji novinare, urednike i direktora Radio televizije Srbije. Izvinio bi se što preti, zastrašuje, prati i maltretira političke protivnike, što im gleda i u tanjir i u krevet. Što pušta svojim trabantima da Dragana Đilasa zovu fašistom, Sašu Jankovića prangijom, Vuka Jeremića lažovom i ništavnim patuljkom, oca Savu Janjića šiptarskim patriotom. Da ima imalo obraza, Vučić bi se izvinio što ne može da istrpi da bilo ko, u bilo kojoj oblasti, makar i na kratko, bude prepoznatljiviji i popularniji od njega. Izvinio bi se Sergeju Trifunoviću što ga proganja jer ovaj jedan posao radi bolje od njega. Izvinio bi se Igoru Juriću što ga nipodaštava i omalovažava samo zbog toga što taj nesrećni čovek ima veće simpatije u javnosti od njega samog. Da je ikako u stanju, izvinio bi se svojim saradnicima koje ponižava u javnosti, bahato im naređuje, traži da mu ponizno predoče podatke, da bez pogovora izvršavaju njegove zapovesti koje, uopšte, nema pravo ni da zatraži. I što je teško uznemirio javnost za vreme strašnih poplava 2014. unezvereno govoreći da je stanje teže nego što je mislio, da je video svašta, što sad ne može da nam kaže – sve ono što odgovoran političar, da ne kažemo državnik, neće uraditi, već će ohrabriti narod da zajedno pregura opasna vremena. Što je, baš za vreme poplava, ponizio sve građane Srbije onom skandaloznom javnom sednicom Vlade koju su televizije uživo prenosile. Što je tada vređao ministre vičući im "da neće ni reč da čuje", i što je tom prilikom pretio načelniku Generalštaba Vojske Srbije generalu Ljubiši Dikoviću da "Šabac ne sme pasti" i da mu on lično za to odgovara.

Da ima išta samospoznajno u sebi, Vučić bi se izvinio svakom građaninu Srbije.

Radoslav Ćebić