Gradski trg:
Mesto na kome se živi život

Na mestu gde se od pre tri godine nalazi Gradski trg, bilo je stratište na kome je 1941. godine streljano 800 ljudi. Zbog mučne uspomene, Šapčani nisu koristili taj prostor, iako se nalazi u centru grada. Bio je zapušten. U vreme dok je korišćen kao parking, bio je maksimalno funkcionalan.

Igor Marsenić, slikar i član gradskog veća

"Za celu zajednicu je važno da izađe iz uloge žrtve. Odlučili smo da Gradski trg više neće biti mesto stratišta, već mesto na kome se živi život. Tako je otvoreno novo energetsko polje grada", kaže Igor Marsenić, slikar i član Gradskog veća. Žao mu je što ne možemo da vidimo najatraktivniji deo Trga – fontanu u nivou tla, zato što je zbog niske temperature zatvorena. "Ovim Trgom smo otvorili prvi participativni proces uređivanja javnih površina u gradu. Ovo što sada vidite nije stvoreno političkom odlukom već zahvaljujući partnerima grada, donatorima, internacionalnim kompanijama i porodičnim preduzećima. Na primer, ove klupe po Trgu uradio je jedan naš dizajner sa svojom porodicom. Na taj način smo povećali broj ljudi koji su dali doprinos gradu, a zbog toga se i ovaj Trg doživljava kao trg svih građana. Jedan deo Trga je prekriven hladno valjanom bojenom plastikom koju, osim Šapca, imaju samo Kopenhagen, Lisabon, Barselona i Bergam. Finska firma koja sarađuje sa fabrikom Zorka Šabac odlučila je da tu posebnu vrstu plastike napravi za nas, kod nas. Tako su dobili realizovan proizvod kojim mogu da se reklamiraju, a mi smo dobili jedinstvenu podlogu za Trg", objašnjava Marsenić.

Trg jednim delom ograničava galerija na otvorenom. "Izložbeni panoi (u tom momentu je bila izložba Arhiva Šapca o istoriji grada od oslobođenja do otvaranja fabrike Zorka) dele i spajaju Trg, dakle novi deo grada i parcelu sa kućama iz 19. veka", napominje Igor Marsenić. Zatim nam pokazuje Spomenik žrtvama Prvog svetskog rata, i naglašava da je autor Bojan Alimpić mladi umetnik. "U okviru programskog budžeta grada jasno je određena podrška savremenom stvaralaštvu. Svuda se priča o čuvanju nasleđenog, i to je bez svake sumnje neophodno. Ali se gotovo nimalo ne posvećuje pažnja savremenom stvaralaštvu. Šta će naša deca za 50 godina da čuvaju kao nasledstvo ovog vremena?", kaže Marsenić.

Deo te teme su i murali koji su vidno promenili izgled centra. "Muralima smo odsustvo sadržaja, dakle ruinirane fasade, pretvorili u prisustvo sadržaja. Meni, kao umetniku, veoma je važno da estetski jezik postane deo svakodnevnog života. Po javnim prostorima naših gradova gotovo da i nema savremene umetnosti, što je po meni nedopustivo."

Nekako baš u vreme objavljivanja ovog broja "Vremena", u jednom od gradskih parkova, pored dečjeg igrališta, biće otvorena skulptura Memories Marka Crnobrnje. "Detinjstvo predstavlja nematerijalno blago koje u kontinuitetu dolazi i odlazi, a na nama odraslima je da taj period u sećanju najmlađih ostane kao lepa i dragocena uspomena. Skulptura slavi svet detinjstva, radost, igru, maštu, život", rekli su u Kulturnom centru Šapca, u okviru čijeg Rezidencijalnog programa je skulptura realizovana.