VREME 540, 10. maj 2001. / SVET
Eksplozija krize u Makedoniji:
Rat i(li) mir
Bitka za Karadak neće moći da se odugovlači u nedogled zbog rizika od civilnih žrtava. Rizik, koji bi mogao biti inicijalna kapisla novog talasa radikalizacije kod Albanaca, ali i moguće negativne reakcije međunarodne zajednice, po svemu sudeći su manje zlo od dugotrajne okupacije ove oblasti
|
Nakon jednomesečnog zatišja koje je sledilo "blic krig" pobedi makedonskih oružanih snaga koje su uspele da razbiju albanske ekstremiste na padinama Šar-planine kod Tetova, u Makedoniji se ponovo puca, a čak i najoptimističniji analitičari procenjuju da se zemlja nalazi na ivici građanskog rata.
Nezaštićenost i poroznost makedonsko-jugoslovenske granice na delu sa Kosovom i tolerantan odnos KFOR-a koji najčešće zatvara oči kada pripadnici Oslobodilačke narodne armije (UČK) prelaze granicu, koštalo je života osam pripadnika makedonskih bezbednosnih snaga koji su izmasakrirani u blizini sela Vejce na Šar-planini. Četvorica njih su bila iz Bitolja. Tada je već bilo jasno da će u Bitolju pući makedonsko strpljenje, a to se i dogodilo. Demolirano je ili spaljeno četrdesetak radnji lokalnih Albanaca koji su ni krivi ni dužni platili ceh koji su napravili njihovi ekstremni sunarodnici.
Neredi u Bitolju su, međutim, pokazali zastrašujuću činjenicu da jedan deo Makedonaca ne samo što albanske ekstremiste poistovećuje sa običnim burekdžijama albanske nacionalnosti nego i sa bilo kojim čovekom islamske veroispovesti. U prilog ovoj tvrdnji govori i to što su u Bitolju spaljivani i dućani Turaka i Makedonaca muslimana. Sledeći dan u Skoplju je ista sudbina zadesila i pet-šest radnji čiji su vlasnici Albanci ili Goranci.
Lideri makedonskih političkih partija osudili su takva divljanja, ali prablago, sa puno razumevanja za one koji su nedela počinili ili, bolje rečeno, na isti način na koji su lideri političkih partija koje okupljaju Albance u Makedoniji osudile masakriranje osmoro pripadnika makedonske vojske i policije.
USPORAVANJE AKCIJE: I dok su se obavljale prve popravke u demoliranim radnjama došla je vest da su dva makedonska vojnika izgubila život u blizini kumanovskog sela Vaksince. Egzekutori su opet bili pripadnici ONA-e, koji su za kratko vreme uspeli da okupiraju nekoliko kumanovskih sela: Vaksince, Lojane, Matejče, Lipkovo, Otlja, Slupčane i Orizari. Makedonske oružane sile počele su akciju oslobađanja ovih sela, ali akcija je usporena zbog toga što je u tim selima ostalo civilno stanovništvo koje teroristima služi kao živi štit. Poruka Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova koja je posredstvom nacionalne televizije i radija slana svakih pola sata žiteljima ovih sela da napuste domove i upute se u pravcu Kumanova nije dala rezultate. Samo je 670 ljudi, pretežno makedonske i srpske nacionalnosti, uspelo da se izvuče i uputi se u pravcu Kumanova (u ovim selima živi približno 10.000 ljudi).
|
Da žitelji ovih sela stvarno služe kao živi štit i da im teroristi ne dozvoljavaju odlazak potvrdili su i posmatrači OEBS-a, koji su ušli u selu Vaksince. Dosad je život izgubilo desetak civila iz ovih sela, ali makedonska strana koja zasad nema gubitaka tvrdi da teroristi namerno presvlače svoje poginule saborce u civilnu odeću kako bi ih prikazali predstavnicima OEBS-a i inostranim novinarskim ekipama željnim "vrućih storija".
Međutim, bitka za Karadak, kako se u Makedoniji popularno naziva ova oblast, neće moći da se odugovlači u nedogled zbog rizika od civilnih žrtava, a oružane snage Makedonije su već počele da izvode masovnije akcije bombardovanja helikopterima MI-24 i teškim naoružanjem. Rizik od eventualnih civilnih žrtava, koje bi mogle biti inicijalna kapisla novog talasa radikalizacije kod Albanaca, ali i moguće negativne reakcije međunarodne zajednice, po svemu sudeći su manje zlo od dugotrajne okupacije ove oblasti, čime bi ekstremisti bili korak bliže pregovaračkoj poziciji, nezavisno od toga što ih u ovom trenutku Zapad naziva pravim imenom, "teroristi", i što Makedoniji daje bezrezervnu "verbalnu" podršku.
DRUGI DOM: Skoplje je inače poslednjih nedelja postalo drugi dom Havijera Solane, Džordža Robinsona i drugih zapadnih diplomata koji dele Makedoncima lekcije "gašenja vatre", zanemarujući pri tom činjenicu da su baš oni kreatori balkanskog piromana nazvanog UČK. Posebno je jak pritisak Zapada da vlada Makedonije ne uvede vanredno stanje na čitavoj teritoriji.
Ideji o uvođenju ratnog stanja, koju podržavaju premijer Georgijevski i predsednik Trajkovski, protivi se i većina opozicionih stranaka koje smatraju da bi premijer Georgijevski time samo učvrstio svoju vlast. U Makedoniji su sve učestalije kritike na račun premijera Ljupčeta Georgijevskog za koga opozicija kaže da je u dogovoru sa koalicionim partnerom Arbenom Džaferijem dozvolio albanskim ekstremistima da koriste makedonsku teritoriju kao "trening-zonu" u vreme kosovske krize. Te iste grupacije su se, prema kritičarima makedonske vlade, nakon rata na Kosovu pretvorile u monstruma koji se oteo i kontroli Arbena Džaferija, koji je svojevremeno pokazivao neskrivene ambicije da postane lider svih Albanaca. Od Džaferija je poslednjih nekoliko nedelja počeo da se udaljava i sam premijer.
"Koalicioni odnosi Džaferija i Georgijevskog su na staklenim nogama, a odnosi VMRO-DPMNE i DPA su izuzetno zategnuti", potvrdio je portparol VMRO-DPMNE Igor Gijevski. Pregovori o formiranju široke koalicije u koju bi ušle sve relevantne političke partije u Makedoniji (uključujući i partije etničkih Albanaca) zapeli su na cenkanju oko pitanja koliko će koja partija imati ministara. Kamen spoticanja predstavlja i insistiranje opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije da na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova mora odmah da dođe ličnost koja nije partijski opredeljena, za razliku od VMRO-DPMNE koji je izrazio spremnost da povuče svog ministra Dostu Dimovsku, ali insistira na tome da resor unutrašnjih poslova treba da vodi čovek VMRO-DPMNE sve do mesec dana pre održavanja vanrednih parlamentarnih izbora koji bi se održali u februaru ili martu sledeće godine. Tada bi ovu funkciju preuzeo nezavisni ekspert.
MISTERIOZNI MIR: Ideji o širokoj koaliciji se poslednjih dana protivi i druga po veličini partija Albanaca u Makedoniji, opoziciona Partija demokratskog prosperiteta. "O širokoj vladinoj koaliciji možemo razgovarati tek onda kad budu prekinuti napadi makedonskih bezbednosnih snaga", kaže portparol ove partije Muhamed Halili. Vladajuća Demokratska partija Albanaca je raspeta između traženja radikala u sopstvenim redovima koji teže ka tome da DPA napusti vladu i traženja zapadnih diplomata da ostane u njoj i da učestvuje u stvaranju velike koalicije u kojoj bi se dijalogom rešili otvoreni problemi Albanaca u Makedoniji.
I dok se partije cenkaju oko broja budućih resora i oko političkih poena kod potencijalnih glasača, ratni sukobi u Makedoniji prete da se prošire. Na Šar-planini se opet mogu videti veće grupacije terorista koji za sada samo sporadično pucaju na makedonske snage bezbednosti, ali se sadašnja situacija vrlo lako može pretvoriti u drugi front, što će dodatno otežati posao vladinim snagama. Gradska naselja sa većinskim albanskim stanovništvom kao što su Gostivar, Tetovo i Debar su "misteriozno" mirna. Mirno je i u Skoplju gde živi više od 150.000 Albanaca. Da li je u pitanju zatišje pred buru koja će tek zahvatiti "oazu mira" ili je ravnoteža straha prevladala i kod većine Albanaca i Makedonaca koji shvataju da u ratu mogu da izgube i jedni i drugi, pokazaće nekoliko narednih dana.
Vladimir Zaharijev
| Drama u Karadaku Albanski teroristi upali su u desetak sela raspoređenih po dužini od petnaest kilometara severozapadno od Kumanova, na padinama Skopske Crne Gore i Karadaka. Ukupno stanovništvo broji oko 35.000 duša, većinom Albanaca. Pretpostavlja se da terorista ima oko hiljadu, iako je verovatnije da ih je znatno manje, podeljeni su u manje grupe i okupirali su sedam sela i proglasili slobodnu teritoriju. To su sela: Vaksince, Lojane, Slupčane, Lipkovo, Orizare, Otlja i Matejče. Rano ujutru 3. maja teroristi su u zasedi kod sela Vaksince sačekali pograničnu patrolu koja se kretala vojnim transporterom tipa BTR-80, otvorili unakrsnu vatru i ubili dvojicu profesionalnih vojnika, a jednog zarobili. Istog dana u selu Matejče kidnapovali su dvojicu civila, jednog Srbina i jednog Makedonca. U tom selu je manastir Sveta Bogorodica, zadužbina Cara Dušana. Crkva je velika, ima oblik upisanog krsta, sa pet kubeta, i sačuvanim živopisom. Prema informacijama Srpske demokratske partije, u selu Lipkovu zarobljeno je 11 žitelja, većinom Srba. Istoga dana makedonske policijske i vojne snage zauzele su položaje nadomak ugroženih sela. Na teren su krenule specijalne jedinice sa oklopnim transpoterima, haubicama i dvadestak tenkova tipa T-55. Pre više od dve godine sadašnja vlast, odnosno VMRO-DPMNE, dobila je na poklon 98 tenkova od bugarske armije. Još dok su bili u pokretu kod sela Lipkova zaštektao je mitraljez. Posada tenka gađala je topom mitraljesko gnezdo i uništila i kuću. Potom su se oglasili teroristi sa granatama i mitraljeskom paljbom iz više pravaca. Ubrzo su ućutkani topovskim salvama i bombardovani iz helikoptera tipa MI-24. Kad je nastupilo zatišje, makedonske snage bezbednosti poručile su seljanima da napuste svoje kuće. Nažalost niko nije reagovao na prve pozive. Neki novinari koji su bili blizu čuli su vrištanje dece, i odrasle koji su uzvraćali da ne žele da napuste selo. Iz okupiranih sela do ponedeljka je izašlo samo četiristo ljudi, većinom makedonske i srpske nacionalnosti. U subotu 5. maja, jedan Albanac koji je pušten iz sela izjavio je makedonskoj televiziji, sa pokrivenim licem, da je morao da plati nekoliko hiljada maraka da bude oslobođen. Pričao je kako teroristi surovo maltretiraju ljude, i da od svake porodice koja hoće da napusti selo traže od pet do trideset pet hiljada maraka. U nedelju 6. maja dezertirala su trojica Albanaca meštana, i kazali da su lokalni dobrovoljci plaćeni od 1000–3000 DEM, sa Kosova 3000–5000 DEM, a mudžahedini 5000–8000 DEM. Ova trojica dezertera rekli su ko su im vođe: Fazli Veliu iz Kičeva predsednik je UČK-a za Makedoniju (poznata kao ONA), Musa Džaferi predsednik je fonda za UČK. Među komandantima je i odbegli osuđenik iz Skoplja Džavit Asani. |