IZNENAĐENJE ZA SVE: Građanski protesti u Srbiji

---

Kada se saberu procenti koalicije oko SNS i onoga što dobija SPS-JS, to još uvek predstavlja natpolovičnu većinu. Ali relativno tanku većinu, ni blizu onih sedamdesetak odsto na koje u zbiru izlaze u prorežimskim anketama, kao i u pojedinačnim, ciljano organizovanim lokalnim izborima, koji imaju istu, po opoziciju demorališuću svrhu kao i one ankete

Držeći se saveta, da ne kažem direktive odgovornog urednika ovih novina ("poanta na početak, poslije filozofiranje"), evo da odmah kažemo najvažnije. Da li kao rezultat protesta koji već tri meseca traju u Beogradu i drugim gradovima Srbije, ili kao prirodna posledica zamora "biračkog materijala" – rejting Srpske napredne stranke trenutno je u ozbiljnom padu. I to ne samo u odnosu na one planinske vrhunce iz istraživanja prorežimskih agencija koje ga drže na "obaveznih" 50+ (poželjno 55 odsto), nego i na naša sopstvena istraživanja koja su SNS – sa partnerima – mesecima unazad nalazila na visokih i već gotovo "tradicionalnih" 48-50 odsto.

Pritom, najveći spin u tim, često i anonimnim istraživanjima koja dobijaju enormno istaknut tretman u režimskim medijima nije sama brojka od 50-ak odsto za vladajuću stranku – jer ona, kao celina i "Vučićeva koalicija" otprilike toliko često zaista ima ili može da ima – već u neosnovanom izdvajanju iz tog korpusa pojedinih koalicionih partnera naprednjaka i pripisivanju njima samostalne političke težine i procenata (PUPS 3-3,5 odsto, Ljajić približno isto, SNP 2 itd) koje oni već odavno nemaju, ako su ih ikad i imali. Pa tako SNS, kada mu se dodaju ovi "partneri", zapravo odlazi na više od 60 odsto (plus SPS-JS sa desetak, plus SRS sa 2-3), što je više nego dovoljno za dubinsko trovanje i ubijanje ne samo svakog entuzijazma, nego i svake nade u opozicionom biračkom telu. Čemu, da se ne lažemo, takva istraživanja uglavnom i služe.

S druge strane, istraživači koji slove za proopoziciono nastrojene (mada bi se ta "opozicionost" – kao, uostalom, i "pozicionost" – smela manifestovati samo u interpretaciji rezultata, ili, na primer, u izboru tajminga, ali nipošto u brojkama) moraju posebno da vode računa da se ne ogreše o vladajuću opciju. Bez obzira što će sa te strane rezultati svakako biti napadnuti kao "namešteni" i "lažni".

Dakle, ovaj nalaz objavljujemo tek kada smo sigurni u njegovu validnost. Baš kao što i svojevremeno, tj. prošle godine, nismo hteli da objavimo da DS u Beogradu nije ni blizu cenzusa – što nam je takođe donelo salve napada, zgražanja i "prijateljske vatre" – sve dok taj nalaz nije potvrđen u najmanje dva ili tri uzastopna neobjavljena istraživanja. (Još uvek pamtim nevericu Dragoljuba Žarkovića – "hoćeš da mi kažeš da jedan DS nema cenzus u Beogradu?!" – a o kritikama aktivista po društvenim mrežama da i ne govorimo.)

UMOR OD VUČIĆA

Šta je u ovom konkretnom slučaju dodatni argument za tvrdnju da rejting aktuelne vlasti uopšte nije tako fantastičan kao što nas neprestano ubeđuju? Pre svega, ovo je bila telefonska anketa, a u njima – po pravilu i iz razloga o kojima je ovde ranije već bilo reči – SNS i SPS prolaze znatno bolje nego u onim čisto terenskim ili "kombinovanim". I drugo, još važnije. Kao jedno od kontrolnih pitanja u ovu anketu ubačeno je i: "Za koga ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?" Da je glasalo za Aleksandra Vučića odgovorilo je gotovo 60 odsto ispitanika – dakle, skoro pet odsto više nego što je (po zvaničnim rezultatima) za Vučića stvarno glasalo. Što će reći (pod 1) da je uzorak bio naglašeno blagonaklon prema vladajućoj opciji, kao i da (pod 2) ako saberemo procenat onih koji sada optiraju za SNS i SPS, ostaje velikih 7-8 odsto onih koji su 2017. glasali za Vučića, a sada kažu da neće glasati za SNS i SPS.

Konačno, čak i ako pođemo od pretpostavke da su odgovori neiskreni (odnosno da pojedini ispitanici lažu, bilo iz straha, bilo iz želje da daju "socijalno poželjan" odgovor), opet je mnogo verovatnije da će ta neiskrenost i "prilagođavanje" ići u pravcu većeg izjašnjavanja za vladajuće stranke, a ne obrnuto.

Pogledajmo ove rezultate trezveno i još jednom. Kada se saberu procenti koalicije oko SNS i onoga što dobija SPS–JS, to još uvek predstavlja natpolovičnu većinu. Ali relativno tanku većinu, ni blizu onih sedamdesetak odsto na koje u zbiru izlaze u pomenutim anketama, kao i u pojedinačnim, ciljano organizovanim lokalnim izborima, koji imaju istu, po opoziciju demorališuću svrhu kao i one ankete. A ovaj neveseli trend po vladajuću koaliciju može postati još neprijatniji ukoliko zaista dođe do sporazuma i "razgraničenja" na KiM, s obzirom da glasači SNS-a po tom pitanju imaju doslovno rascepljeno mišljenje.

S druge strane, daleko od toga da opozicija ima razloga da previše slavi. Ovi protesti jesu uneli izvesnu dinamiku u gotovo zamrli srpski politički život i otklonili – ili barem prolongirali – opasnost od potpunog zatiranja političkog pluralizma u Srbiji. I to je njihov veliki uspeh, koji ne bi smeo biti potcenjen ili zaboravljen usled onoga što će se sa protestima ubuduće dešavati.

PARADOKS SAVEZA ZA SRBIJU

Opoziciona scena u Srbiji trenutno je u velikom previranju. Podrška Saveza za Srbiju opala je za nekoliko procenata u odnosu na naše poslednje istraživanje, ali je to i dalje jedina opoziciona formacija koja na nekim budućim izborima sa sigurnošću može računati ne samo na cenzus, nego i na dvocifren rezultat. Taj relativni i pomalo paradoksalni pad glavne opozicione formacije koja, između ostalog, uglavnom logistički i vodi ove proteste jednim se delom može objasniti primenjenom metodologijom (uvođenje opcije "za opoziciju, ali ne znam tačno za koga", bez koje bi jedan deo ispitanika najverovatnije otišao u apstinente, ali i najmanje nekoliko procenata svakako završilo u SzS). No, pojavili su se i novi akteri.

Ulazak u političku arenu Sergeja Trifunovića, sa svim kontroverzama koje ga prate, bukvalno je iz mrtvih digao Pokret slobodnih građana i za mesec-dva učetvorostručio rejting "pokojnog" Jankovićevog PSG. Da li će Sergej biti kometa koja će radikalno osvetliti i izmeniti srpsku političku scenu ili samo kratkotrajna i brzogoreća "zvezda padalica" videćemo uskoro, tj. već u narednim mesecima. Kao što ćemo videti i da li će na talasu ili na marginama aktuelnih protesta izrasti neki novi "levi" ili "treći" blok, o kojem sneva deo beogradske građanske elite. (Što se pisca ovih redova tiče, on i dalje ostaje zagovornik jednog bloka i jedne kolone, s tim da bi ona morala biti znatno fleksibilnija i šira od trenutnog Saveza za Srbiju. Ali, to je već druga priča.)

Razume se i podrazumeva da svi ovi nalazi važe za ovaj istorijski trenutak, koji karakterišu masovni protesti u Beogradu i stotinak gradova širom Srbije, pritisci povodom "pravno-obavezujućeg sporazuma sa Prištinom", te Vučićeve iznuđene "žrtve figure" u vidu puštanja niz vodu pojedinih lokalnih šerifa, poput Jutke u Brusu ili Simonovića u Grockoj.

Neki politički potres sve može ponovo drastično promeniti. A da ne govorimo šta se sve može dešavati do izbora koji će biti za npr. nekoliko meseci ili – kao što bi trebalo – čak za godinu dana. (To "antidatiranje" i poređenje rezultata izbora sa nekim mesecima ranije i u drugačijoj konstelaciji rađenim anketama jeste još jedan manevar funkcionera i propagandista SNS koji oni rado koriste radi dezavuisanja "nepoželjnih" istraživanja i istraživača.)

FATALNE STRATEGIJE

U konkretnom slučaju, recimo, jedan "mali" dogovoreni rat (takoreći "ratić") među prijateljima, tokom kojeg bi se na Kosovu izvršilo faktičko "razgraničenje" verovatno bi blagotvorno delovao na posrnuli naprednjački rejting. Uostalom, u nešto blažem obliku taj film smo već gledali. U jesen 2016. (pa i jesen 2017) rejting SNS-a takođe je zatreperio i pošao nizbrdicom. A onda su krenule one besomučne "vanredne emisije", "državni udari", "vanredna stanja" (praćena vanrednim obraćanjima i konferencijama za štampu) i "ratne pretnje", čas sa Hrvatima, čas sa Muslimanima. Da bi se poslednje godine i meseci stvar nekako "prirodno" fokusirala na Kosovo i albanski pogrom koji "samo što nije počeo".

Ipak, činjenica je da ove režimske "fatalne strategije" imaju sve slabiji efekat i sve kraći rok trajanja. (Pa se valjda zato i neprestano pojačavaju doze tabloidnog medijskog narkotika.) U suštini, Vučićev uspeh u narednom periodu u najvećoj meri će zavisiti ne od kampanje "Budućnost Srbije" i sličnih projekata, nego od toga hoće li uspeti da nekako uguši proteste i da posvađa glavne opozicione aktere.

E, sad. Ako protesti neslavno propadnu. I ako se opozicione stranke, ličnosti i lideri žestoko pokarabase oko toga ko je odgovoran zbog tog eventualnog neuspeha. Ako se opozicioni front ponovo razleti na desetak zavađenih strančica i pokreta – plus dodatno pocepa oko kontroverze da li na izbore uopšte izlaziti ili ne – u tom slučaju Vučić i SNS neće imati mnogo problema da se ponovo vrate na magičnu "kotu 50 plus". I onda će se ispostaviti da smo svi opet "džaba krečili". Pri čemu je, kao što znamo, otklanjanje posledica pogrešnih izbora i rđavog "krečenja" svaki sledeći put sve teže i mukotrpnije.

 

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---